Desilo Se u Ovaj Dan - 08. Novembar
Šta se sve događalo i koji važni događaji su se desili na ovaj dan, 08. novembra! Šta se sve nekada dešavalo osmog novembra, šta je posebno ovog datuma, koje su poznate ličnosti rođene a koje umrle ovog datuma?
Osmeh na lice:
■ 316. - Rimski imperator Licinije je poražen bici kod Cibale od svog savladara Konstantina.
■ 451. - Započeo je sa zasedanjem Halkedonski sabor, na kome je osuđena Eutihova doktrina monofizitstva i usvojen Halkedonski simbol vere.
■ 876. - U bitci kod Andernacha, Ludvig III. Mlađi potukao je francuskog kralja Karla Ćelavog.
■ 976. - Umrla je Jelena Slavna, hrvatska kraljica, žena kralja Mihajla Krešimira II.
■ 1354. - Ubijen je rimski tribun Kola di Rienco, koji je, ponesen idejom o obnavljanju antičke republike i ujedinjenjem Italije pod vođstvom Rima, 1347. proglasio Rimsku Republiku. Ubijen je u ustanku koji je organizovalo rimsko plemstvo.
■ 1469 - Umro je firentinski slikar fra Filipo Lipi, najznačajniji predstavnik rane renesanse u slikarstvu, Botičelijev učitelj.
■ 1480. - Dolazi do velikog čekanja na reci Ugri između vojnih snaga Ivana III, od Moskve i Zlatne Horde. Posledica ovoga poraza Mongola je raspad njihove tamošnje države.
■ 1469 - Umro je firentinski slikar fra Filipo Lipi, najznačajniji predstavnik rane renesanse u slikarstvu, Botičelijev učitelj.
■ 1519. - Španski osvajač Hernana Kortez stigao je u Meksiko, gde su ga Asteci, verujući da je on reinkarnacija asteškog božanstva Kecalkoatl, primili s najvećim počastima.
■ 1520. - Po naredbi danskog kralja Kristijana II izvršen je pokolj više od 80 švedskih sveštenika i plemića. 'Štoholmsko krvoproliće' podstaklo je ustanak kojim je, pod vođstvom Gustava Vase 1521. Švedska oslobođena danske vlasti.
■ 1656. - Rođen je engleski astronom i geofizičar Edmund Halej, koji je prvi odredio putanju jedne komete i predvideo njeno periodično pojavljivanje - Halejeva kometa. Izradio je prvi katalog sjajnih zvezda južnog neba i prvu meteorološku kartu.
■ 1674. - Umro je engleski pisac Džon Milton, po mnogima najveći engleski pesnik uz Šekspira. Pristalica Olivera Kromvela i građanske revolucije postaje 1649. sekretar za latinski u Kromvelovoj vladi i piše političke religiozne i filozofske pamflete. Svoja najbolja dela napisao je nakon restauracije, slep, siromašan i razočaran u politiku i društvo: 'Izgubljeni raj', 'Ponovo zadobijeni raj', 'Samson Borac' ...
■ 1754. - Umro je Henry Fielding, engleski književnik.
■ 1793. - Pošto je više od dva veka bio dvorac francuskih kraljeva, Luvr je otvoren kao muzej od strane francuske revolucionarne vlade. Luvr je počeo da gradi još 1204. Filip Ogist i to kao tvrđavu, a zatim je prerađen i dograđivali su ga mnogi kraljevi, najviše Luj XIV, sve do 1848. na njemu je radilo sukcesivno šest arhitekata. Danas je to kompleks koji čini jedna četvorougaona palata s dvorištem na koju se oslanjaju dva paralelna krila. Luvr je jedan od najbogatijih muzeja na svetu.
■ 1793. - Na giljotini pogubljena Žana Mari 'Manon Flipon' Rolan, poznata kao madam Rolan, koja je u vreme Francuske revolucije okupljala u svom salonu u Parizu pisce, umetnike i političare. Na njih je znatno uticala, posebno na žirondince koje je predvodio njen suprug Žan Mari Rolan de la Platijer, ministar unutrašnjih poslova Francuske 1792. Pogubljena je u vreme jakobinske diktature, posle čega je njen muž izvršio samoubistvo.
■ 1803. - Umro je italijanski pisac Vitorio Alfijeri, prvi autentični tragičar u italijanskoj književnosti, čije je delo inspirisalo generacije koje su pripremile i sprovele italijanski nacionalni preporod. Dela su mu: 'Saul', 'Mira', 'Filip', 'Agamemnon', 'Brut I', 'Brut II'.
■ 1805. - Smederevski dizdar Muharem Guša Bošnjak predao je ključeve grada vođi Prvog srpskog ustanka Karađorđu. Tim činom Smederevo se uvrstilo među prve srpske varoši koje je Karađorđe oslobodio od Turaka.
■ 1810. - Rođen je Džejms Vilijem Maršal, čije je otkriće zlatnog rudnika u Kaliforniji pokrenulo 'Zlatnu groznicu' 1849.
■ 1818. - Dva engleska boksera prvi put su za vreme borbe upotrebili rukavice.
■ 1847. - Rođen je irski književnik i pozorišni kritičar Bram Stoker, autor romana o Drakuli nastao 1897. godine, koji je za autorova života ostao potpuno nezapažen. Otkrila ga je filmska produkcija ostvarivši niz filmova o egzotičnom transilvanskom grofu-vampiru.
■ 1856 - Velika Britanija je počela 'drugi opijumski rat' protiv Kine, u kojem joj se pridružila i Francuska. Kada su 1857. anglo-francuske trupe zauzele Kanton, Kina je kapitulirala i potpisala mir u Tjencinu.
■ 1860. - Uspostavljena prva telegrafska linija u SAD između Los Anđelesa i San Franciska.
■ 1864 - Rođen je Branislav Nušić, najveći srpski i jugoslovenski komediograf. Njegove komedije i danas su na pozorišnim repertoarima ('Sumnjivo lice', 'Gospođa ministarka', 'Narodni poslanik', 'Protekcija', 'Ožalošćena porodica', 'Pokojnik').
■ 1869. - Umro je Franklin Pierce, američki političar, 14. predsednik SAD-a.
■ 1871 - U Čikagu je izbio veliki požar koji je, prema legendi, počeo u jednoj štali kada je krava ritajući se oborila kerozinsku lampu na gomilu slame i strugotine. U požaru koji je trajao tri dana poginulo je oko 300 ljudi, a oko 90.000 je ostalo bez svojih kuća.
■ 1871. - Izbila Rakovička buna.
■ 1890. - Otvorena zagrebačka uspinjača - zaštićeni spomenik kulture i najkraća žičana železnica namenjena javnom saobraćaju na svetu.
■ 1892. - Rođena je Marina Cvetajeva, ruska pesnikinja.
■ 1894. - Rođen je Risto Stijović, vajar i akademik.
■ 1895. - Nemački fizičar Vilhelm Konrad Rendgen otkrio je X zrake koji su po njemu nazvani Rendgenovi zraci. Za taj izum dobio je 1901. Nobelovu nagradu za fiziku.
■ 1895 - Rođen je argentinski državnik Huan Domingo Peron predsednik od 1946. do 1955, kada je oboren u vojnom udaru. Posle sedamnaest godina egzila, trijumfalno se vratio u Argentinu 1972, a 1973. ponovo je izabran za predsednika. Umro je 1974, a predsednik Argentine postala je njegova supruga Izabela.
■ 1895 - Ubijena je korejska kraljica Min, koja je pokušavala da zaustavi japansku dominaciju u Koreji. Zaveru na korejskom dvoru organizovao je Japan preko svog konzula generala Goro Miure.
■ 1896. - Rođen je Julien Duvivier, francuski filmski redatelj.
■ 1900. - Rođen je srpski kompozitor, dirigent, muzički pedagog i kritičar Mihailo Vukdragović, profesor i rektor Muzičke akademije u Beogradu, član Srpske akademije nauka i umetnosti. Dela su: simfonijska poema 'Put u pobedu', kantate 'Srbija', 'Svetli grobovi', 'Vezilja slobode', solo pesme, gudački kvarteti, filmska i scenska muzika.
■ 1900. - Rođena je je američka književnica Margaret Mičel, dobitnica Pulicerove nagrade. Njeno jedino književno delo, roman 'Prohujalo sa vihorom' iz 1936. godine iz istorije američkog građanskog rata, napisan je sa stanovišta stare buržoazije nazadnog američkog Juga. Delo je steklo ogromnu popularnost, prevedeno je na mnoge jezike i ekranizovano 1937. godine.
■ 1915. - Čuveni govor majora Gavrilovića. Komandant Drugog bataljona Desetog puka, major srpske vojske Dragutin Gavrilović je izdao zapovest braniocima Beograda - Drugom bataljonu, delovima Trećeg bataljona Desetog puka i delovima Sremskog dobrovoljačkog odreda, poslednjoj odbrani srpske prestonice u Prvom svetskom ratu pred agresijom Nemaca, Austrijanaca i Mađara: Tačno u 15 časova neprijatelj se ima razneti vašim silnim jurišem, razneti vašim bombama i bajonetima. Obraz Beograda, naše prestonice, ima da bude svetao. Vojnici, junaci, Vrhovna komanda izbrisala je naš puk iz svog brojnog stanja... Naš puk je žrtvovan za čast Otadžbine i Beograda. Vi nemate više da se brinete za vaše živote, koji više ne postoje. Zato napred u slavu...! U jurišu su izginuli gotovo svi branioci, a major Gavrilović je teško ranjen.
■ 1917. - Umro je srpski pisac Milutin Bojić, autor poeme 'Plava grobnica' o masovnom sahranjivanju srpskih vojnika u more, trajnog poetskog spomenika tragedije srpske vojske u Prvom svetskom ratu posle povlačenja preko Albanije. Studirao je filozofiju i pedagogiju u Beogradu. Učestvovao je u balkanskim ratovima i u Prvom svetskom ratu. Posle povlačenja preko Albanije, radio je kao državni službenik na Krfu i u Solunu. Umro je od tuberkuloze u 25. godini i sahranjen je na solunskom groblju Zejtilnik. Napisao je četiri knjige pesama i više drama, uključujući 'Kraljevu jesen' i 'Uroševu ženidbu'.
■ 1917. - Savet narodnih komesara uspostavljen je kao nova vlada Rusije s Lenjinom na čelu. Lav Trocki postao je komesar za inostrane poslove, a Staljin komesar za narodnosti.
■ 1920. - Rođen je Frenk Herbert, američki pisac.
■ 1922. - Rođen je južnoafrički hirurg Kristijan Barnard, koji je 1967. obavio prvo presađivanje ljudskog srca.
■ 1923. - Sprečen je pokušaj Adolfa Hitlera u Minhenu da s generalom Ludendorfom izvede puč. Vođa nacista je uhapšen četiri dana kasnije i osuđen na pet godina zatvora, ali je krajem 1924. amnestiran. Tokom boravka u zatvoru napisao je knjigu 'Maj kampf' - Moja borba, koja je kasnije postala biblija nacizma.
■ 1929. - Rođen je Didi, brazilski fudbaler i trener.
■ 1928. - U Americi formiran Fudbalski savez.
■ 1931. - Održani su parlamentarni izbori u Jugoslaviji, na koje je od 3,5 miliona izašlo 2,3 miliona birača. Bilo je predviđeno isključivo isticanje zemaljskih lista, što je značilo da nosilac liste mora da obezbedi 60 potpisa iz svakog izbornog sreza, pa je građanska opozicija bojkotovala izbore. Nosilac vladine i jedine izborne liste, premijer Petar Živković, dobio je posle izbora novi mandat.
■ 1939. - Nemačka anektirala zapadnu Poljsku.
■ 1941. - Rođen je Jesse Jackson, američki političar.
■ 1942. - Savezničke snage pod komandom generala Dvajta Ajzenhauera počele su iskrcavanje u severnoj Africi u Drugom svetskom ratu. Borbe protiv nemačko-italijanskih trupa završene su 13. maja 1943. pobedom Saveznika.
■ 1948. - Rođena je Claude Jade, francuska filmska glumica.
■ 1949. - Rođena je Sigourney Weaver, američka glumica.
■ 1953. - Velika Britanija i SAD povukle svoje trupe iz Slobodne zone Trsta i predale Italiji civilnu upravu u zoni 'A'. To je izazvalo krizu u jugoslovensko-italijanskim odnosima, koja je rešena Londonskim sporazumom 5. oktobra 1955.
■ 1954. - Vojne snage Severnog Vijetnama ušle u glavni grad Hanoj.
■ 1959. - Ujedinjeni Arapski Emirati i Sudan potpisali su sporazum o iskorišćavanju vode reke Nil.
■ 1960. - Kandidat Demokratske stranke Džon Kenedi postao je u 43. godini najmlađi predsednik u istoriji SAD. Ubijen je u atentatu u Dalasu 22. novembra 1963.
■ 1962. - Alžir postao 109. član Ujedinjenih Nacija.
■ 1967 - Umro je britanski državnik Klement Ričard Atli, laburistički premijer od 1945. do 1951. Njegova vlada sprovela je niz socijalnih reformi u posleratnoj Britaniji i priznala nezavisnost Indije 1947. i Burme 1948.
■ 1968. - Rođena je Emily Procter, američka glumica.
■ 1968. - Rođen je Zvonimir Boban, hrvatski fudbaler.
■ 1970. - Nobelovu nagradu za književnost dobio ruski pisac Aleksandar Isajevič Solženjicin.
■ 1982. - Umro je Philip Noel-Baker, britanski političar, diplomat, humanista i sportista.
■ 1991 - Posle isteka tromesečnog brionskog moratorijuma (7. jul) Slovenija i Hrvatska potvrdile su svoju samostalnost i nezavisnost od SFR Jugoslavije.
■ 1972. - U Parizu su Henri Kisindžer i Le Duc To postigli sporazum za okončanje vjetnamskog rata, koji je potpisan 1973. godine.
■ 1975. - Žestoki okršaji u Bejrutu i severnom Libanu odneli najmanje 25 života i prekinuli poslednje primirje postignuto između zaraćenih hrišćana i muslimana.
■ 1975. - Rođena je Tatjana Grigorieva, australijska atletičarka i pobednica Olimpijskih igara.
■ 1985. - Rođen je Bruno Mars, američki pevač.
■ 1986. - Umro je ruski političar Vjačeslav Molotov, šef sovjetske diplomatije od 1939. do 1949. i od 1953. do 1956, glavni pregovarač sa nacističkom Nemačkom u pripremi sovjetsko-nemačkog pakta o nenapadanju iz 1939. godine. Od 1931. do 1941. bio je i predsednik Saveta narodnih komesara (vlade). Jedan od najbližih Staljinovih saradnika, isključen je iz partije u junu 1957. i smenjen sa svih funkcija. Vraćen je u partiju 1984. u 95. godini života.
■ 1988. - Republikanac Džordž Buš izabran je za predsednika SAD pobedom nad demokratom Majklom Dukakisom. To ej bila treća uzastopna pobeda republikanaca. Buš je preuzeo vlast posle dva mandata Ronalda Regana, u čije je vreme on bio potpredsednik.
■ 1989. - Daglas Vajlder izabran je za guvernera Virdžinije, kao prvi crnac u istoriji SAD koji je postao guverner jedne američke države. Istog dana Dejvid Dinkins je izabran za prvog crnog gradonačelnika Njujorka.
■ 1991 - Posle isteka tromesečnog brionskog moratorijuma, 7. jula, Slovenija i Hrvatska potvrdile su svoju samostalnost i nezavisnost od SFR Jugoslavije.
■ 1991. - Mađarska je sprečila JNA da ostatak vojne opreme iz Slovenije povuče preko mađarskog teritorija.
■ 1991. - Evropska zajednica zavela sankcije protiv Jugoslavije, kojima je predviđen prekid sporazuma o trgovini i saradnji, brisanje Jugoslavije sa spiska korisnika opšteg sistema preferencijala i ukidanje finansijske pomoći u okviru programa pomoći zemljama istočne Evrope. Sankcije su potom ukinute za četiri jugoslovenske republike i zadržane samo protiv Srbije i Crne Gore, pod izgovorom da one ne sarađuju na miroljubiv način u rešavanju jugoslovenske krize.
■ 1992. - Umro je Willy Brandt, nemački političar.
■ 1993. - Ujedinjene nacije ukinule sankcije Južnoj Africi uvedene 1960. zbog politike aparthejda koju su sprovodile tadašnje vlasti.
■ 1993. - Rođena je Garbinje Muguruza, venecualska-španska teniserka.
■ 1997. - U Kini zatvoren najveći rukavac rijeke Jangcekjang, čime je otpočeta gradnja hidroelektrane 'Tri klisure', najveće električne centrale na planeti.
■ 1998. - Savet NATO usvojio 'detaljan operativan plan za vazdušne udare u fazama' na Kosovu. Predsedniku Jugoslavije Slobodanu Miloševiću dat rok od 24 časa da ispuni zahteve iz rezolucije UN. Vlada Srbije donela Uredbu o posebnim merama u uslovima oružanih pretnji NATO.
■ 1998. - Sud u Bangladešu osudio je na smrt 15 bivših oficira, optuženih za ubistvo bangladeškog predsednika šeika Mudžibura Rahmana u vojnom udaru u avgustu 1975.
■ 1999. - Umro je slovenački i jugoslovenski gimnastičar Leon Štukelj, najstariji olimpijski šampion i prvi olimpijski pobednik sa prostora bivše Jugoslavije. Štukelj je osvojio šest olimpijskih medalja, među kojima tri zlatne, dve u Parizu 1924. i jednu u Amsterdamu 1928.
■ 1999. - Inauguralnom ceremonijom u pres-centru KFOR, svečanoj sali nekadašnjeg sportskog centra 'Boro i Ramiz' u centru Prištine, funkciju komandanta međunarodnih snaga na Kosovu preuzeo nemački general Klaus Rajnhart.
■ 2001. - Sudije Haškog tribunala (ICTY) odbile zahtev Momčila Krajišnika, optuženika za ratne zločine, za privremeno puštanje na slobodu.
■ 2001. - 100 poginulih u avionskoj nesreći na milanskom aerodromu nakon što se avion MD-87 švedske kompanije SAS sudario s privatnim avionom, a zatim udario u zgradu.
■ 2001. - Ministarstvo pravde RS dostavilo Haškom tribunalu proširenu optužnicu protiv Alije Izetbegovića, u kojoj su mu stavljena na teret dela koja je počinila Armija BiH u periodu dok je on bio predsednik Predsedništva BiH, od 1. maja 1992. do 14. decembra 1995. godine.
■ 2001. - Pripadnici jedinica za specijalne operacije Srbije - 'Crvene beretke', počeli su protest u centru za obuku u Kuli. Četiri dana kasnije oni su transporterima blokirali ceo centar i deo autoputa u Beogradu. Protest je završen 17. novembra nakon pregovora s vladom Srbije.
■ 2001. - Francuski gornji dom parlamenta, Senat, usvojio je zakon kojim se Korzici dozvoljava ograničena autonomija, iz kojeg su prethodno izbačeni mnogi ključni članovi.
■ 2002. - Savet bezbednosti UN je na javnoj sednici jednoglasno usvojio Rezoluciju 1441 o razoružanju Iraka.
■ 2002. - Izraelska vojska ubila 14 Palestinaca u napadu na Kan Junis u Gazi.
■ 2004. - Ubila se Iris Čang, autorka knjige 'Silovanje Nankinga', koja predstavlja osvedočenu istoriju japanske brutalnosti u Kini tokom 30-tih godina prošlog veka. Knjiga je pokrenula preispitivanje tamne istorije japanske okupacije Kine.
■ 2005. - U zemljotresu jačine 7,6 stepeni Rihterove skale koji je pogodio delove Pakistana, Indije i Afganistana poginulo više od 80.000 ljudi, od kojih oko 17.000 dece, a oko 79.500 osoba povređeno. Broj beskućnika dostigao je broj oko 3,3 miliona ljudi.
■ 2008. - Haški tribunal pravosnažno je osudio bivšeg lidera Srba u Hrvatskoj Milana Martića na 35 godina zatvora zbog zločina nad nesrbima u Kninskoj krajini, zapadnoj Bosni i Zagrebu 1991-95. godine.
■ 2008. - Generalna skupština UN usvojila je većinom glasova rezoluciju kojom se od Međunarodnog suda pravde (ICJ) traži savetodavno mišljenje o zakonitosti proglašenja nezavisnosti Kosova.
■ 2010. - Nobelovu nagradu za mir dobio je kineski disident Liju Sjaobo. U vreme dodele nagrade bio je u zatvoru.
■ 2010. - Savet ministara Evropske unije ukinuo je vize Bosni i Hercegovini i Albaniji.
■ 2011. - U rad pušten gasovod 'Severni tok' između ruskog grada Viborga i nemačkog grada Grajfsvalda sa koji se ruski gas transportuje u zapadnu Evropu. Gasovod je dugačak 1.224 kilometra.
■ 2012. - Francuskinja Mirej Balestrazi izabrana je za predsednicu Interpola kao prva žena na čelu te međunarodne organizacije za policijsku saradnju.
■ 2012. - Umro je Mersad Berber, ugledni svetski slikar i grafičar. Dobitnik je više od 50 nagrada i priznanja, realizovao je niz samostalnih i kolektivnih izložbi, a njegovo delo je uvršteno u kolekciju galerije Tejt. Bio je vanredni profesor Akademije u Sarajevu i član Ruske akademije umetnosti.
■ 2015. - U Hrvatskoj održani parlamentarni izbori na kojima ni jedna od lista nije osvojila apsolutnu većinu.
■ 2016. - Na parlamentarnim izborima u Gruziji ubedljivo je pobedila vladajuća stranka Gruzijski san i nakon drugog kruga glasanja osvojila 115 mesta u 150-očlanom parlamentu.
Klik Gore na Sliku - Prikaz; Ponovni Klik - Brisanje
Najnovije Vesti - Balkan i Svet
Pogledajte i ostale super zanimljive rubrike na sajtu
