Ostali zanimljivi tekstovi na sajtuDesilo Se u Ovaj Dan - 17. Decembar
Šta se sve događalo i koji važni događaji su se desili na ovaj dan, 17. decembra! Šta se sve nekada dešavalo sedamnaestog decembra, šta je posebno ovog datuma, koje su poznate ličnosti rođene a koje umrle ovog datuma?
Osmeh na lice:
■ -
Danas je praznik Sveta velikomučenica Varvara. Rođena je je u gradu
Iliopolju misirskom u neznabožačkoj porodici prebogatog i znamenitog
Dioskora. Varvara je bila izuzetno lepa i mudra devojka i otac ju je, u
želji da je sačuva, zatvorio u kulu svoga dvorca okruženu bogatstvom,
udobnostima i sluškinjama. U usamljenosti, Varvara je svojim blistavim
umom dosegla znanja o Tvorcu i Gospodu, iako je niko nije imao tome
poučiti. Kada je jednom uspela da pobegne iz kule, Božjim promislom
srela je neke hrišćanke od kojih je saznala ono što je i sama
naslućivala. Vratila se u kulu i u svom kupatilu prosekla i treći
prozor kao simbol Svete trojice, a prstom, kao gvožđem, izdubila krst u
kamenom zidu. Iz njene stope na podu kupatila proključao je izvor žive
vode koja je lečila mnoge bolesti. Kada je ovo saznao surovi otac,
prijavio je kćer načelniku Martijanu. Bacili su je u tamnicu i mučili
je zajedno sa još jednom hrišćankom Julijanom. Na kraju, Varvaru je
zaklao rođeni otac, a Julijanu vojnici. Odmah potom, udario je grom u
Dioskorovu kuću i ubio i njega i Martijana. Sveta Varvara skončala je
306. godine, a njene čudotvorne mošti nalaze se u Kijevu.
■ 497. pre naše ere - Hram na Rimskom forumu je posvećen bogu Saturnu, a godišnjica ovog događaja se se obeležava kao Saturnalije.
■ 1493. - Rođen je Paracelsus, švajcarski alhemičar, fizičar, astrolog i bavio se okultnim.
■ 1531. - Po naređenju pape Klementa VII, u portugalskoj prestonici Lisabonu ustanovljena inkvizicija.
■ 1538. - Papa Pavle III iz rimokatoličke crkve isključio engleskog kralja Henrija VIII, koji se prethodno proglasio poglavarem anglikanske crkve.
■ 1583. - Vojska Ernesta Bavarskog je u Kelnskom ratu porazili vojsku Gebhard fon Valdburga u opsadi Godesberga.
■ 1718. - Engleska objavila rat Španiji.
■ 1749. - Rođen je italijanski kompozitor Domeniko Čimaroza, autor živahnih bufo-opera rokoko stila, od kojih je najpoznatija "Tajni brak". Napisao je i više oratorijuma.
■ 1770. - Rođen je Ludwig van Beethoven, genijalni nemački kompozitor na prelazu između klasičnog razdoblja i romantizma, majstor improvizacije i virtuoz na klaviru.
■ 1778 - Rođen je engleski hemičar Hamfri Dejvi izumitelj rudarske sigurnosne lampe (1816). Otkrio je anestetičko delovanje rajskog gasa, a pomoću elektrolize prvi je izdvojio natrijum, kalijum i kalcijum u elementarnom obliku.
■ 1788. - Pod komandom maršala Grigorija Potemkina Rusi potukli Turke i zauzeli crnomorski grad Očakov.
■ 1794. - U Beču je prestao da izlazi list 'Slaveno-serbske vjedomosti', koji je 1792. pod uticajem Dositeja Obradovića pokrenuo Stefan Novaković. Cilj lista bio je širenje 'istine o otečestvu i prosvešćenije roda našega'. List je imao pretplatnike u Pešti, Budimu, Sent Andreji, Novom Sadu, Oseku, Trstu i Veneciji, a prodavan je i u Crnoj Gori, Rumuniji, Rusiji i podunavskim gradovima Bugarske. Zapavši u dugove, Novaković je prodao štampariju, pa je list prestao da izlazi.
■ 1830 - Umro je južnoamerički revolucionar, vojskovođa i državnik Simon Bolivar. Vođa borbe za nezavisnost Južne Amerike od Španije, 'El Libertador', nije uspeo da ostvari svoje težnje da ujedini južnoameričke zemlje u jaku i nezavisnu državu. Oslobodio je Venecuelu, Ekvador, Panamu i Peru i bio je predsednik Kolumbije i Bolivije koja je po njemu dobila ime. Optužen da je hteo da se proglasi monarhom, povukao se s vlasti 1830. i ubrzo je umro.
■ 1888 - Rođen je Aleksandar Karađorđević, mlađi sin srpskog kralja Petra i crnogorske kneginje Zorke, regent od 1914. kralj Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca od 1921. U novoj državi zaveo je lični režim u januaru 1929, a u septembru 1931. nametnuo je Oktroisani ustav. Ubijen je u atentatu u Marseju 9. oktobra 1934.
■ 1894. - U Beogradu je Lovačko udruženje donelo prva lovačka pravila u Srbiji, kako bi bila očuvana korisna divljač i potpomognuto 'umnožavanje blagorodne divljači'.
■ 1903. - Braća Wilbur i Orville Wright izvela prvi uspešan let avionom u istoriji vazduhoplovstva. Njihova letilica 'Flajer I' nad peščanim dinama blizu mesta Kiti Houk u Severnoj Karolini, u SAD, uzletela četiri puta, zadržavši se u vazduhu najduže 59 sekundi.
■ 1908. - Posle pobede mladoturske revolucije, održana prva sednica parlamenta Otomanskog carstva.
■ 1909 - Umro je belgijski kralj Leopold II koji je 1885. formirao Slobodnu državu Kongo, a 1908. je anektirao kao Belgijski Kongo. Nasledio ga je nećak Albert I.
■ 1922. - Poslednji britanski vojnici napustili Republiku Irsku.
■ 1926. - U državnom udaru u Litvaniji, vojska je zbacila demokratski izabranog predsednik Kazisa Grinijusa i na njegovo mesto postavila Antanasa Smetonu.
■ 1939. - U zalivu La Plata kod Montevidea u Drugom svetskom ratu potonuo nemački bojni brod 'Admiral Graf fon Špe', koji je prethodno bio oštećen u bici s britanskim krstaricama. Kapetan broda Hans Langsdorf potom izvršio samoubistvo.
■ 1948. - U pokušaju da ponovo uspostavi vlast u Indoneziji, koja je 1945. proglasila nezavisnost, Holandija napala Indoneziju, njene trupe upale u glavni grad Džakartu i uhapsile predsednika Sukarna u druge indonežanske lidere. Sporazumom u Hagu 1949. Holandija priznala suverenitet Indonezije.
■
1959. - 'On The Beach' je prvi film koji je imao premijeru sa obe
strane gvozdene zavese.
■ 1960. - Vojnici odani etiopskom caru Hajle Selasiju su ugušili pokušaj državnog udara koji je počeo 13. decembra.
■ 1965. - Izašle su najobimnije novine - 'Sunday New York Times' na 946 strana.
■ 1971. - Indijsko-pakistanski rat zbog Istočnog Pakistana - sadašnji Bangladeš, okončan predajom 90.000 pakistanskih vojnika.
■ 1973. - Arapski ekstremisti ubili 32 osobe na aerodromu u Rimu, kada su bacili bombu na avion kompanije 'Pan Ameriken' i iz mitraljeza izrešetali zgradu terminala.
■ 1983. - U diskoteci u Madridu u požaru poginule 83 osobe.
■ 1983. - Privremena irska republikanska armija je detonirala automobil-bombu ispred robne kuće Herods u Londonu, ubivši šest osoba i ranivši još oko 90.
■ 1985. - Vojna vlada Ugande i pripadnici gerilaca potpisali mirovni ugovor kojim su podelili vlast i okončali gotovo petogodišnji građanski rat.
■ 1989. - U Rumuniji izbile masovne demonstracije protiv diktatorskog režima Nikolae Čaušeskua, u kojima je poginulo oko 1.000 ljudi. Nemiri koji su počeli u Temišvaru i Aradu potom zahvatili Bukurešt i proširili se na celu zemlju. Čaušesku i njegova žena Elena uhvaćeni u begu 22. decembra, osuđeni na smrt i streljani.
■ 1989. - Prikazana je prva epizoda popularne američke animirane TV serije Simpsoni.
■ 1990. - Na prvim demokratskim izborima u Haitiju za predsednika izabran populistički sveštenik Žan Bertran Aristid. Potom ga je s vlasti zbacila vojska i živeo je u SAD u izbjeglištvu, dok ga 1994. na vlast nisu vratile američke trupe.
■ 1991. - Savet ministara Evrospke unije usvajanjem nove Deklaracije o Jugoslaviji odlučio da prizna nezavisnost svih jugoslovenskih republika koje prihvate kriterijume za priznavanje novih država u istočnoj Evropi i SSSR-u.
■ 1991. - Najubedljivija pobeda u NBA ligi - Klivlend je porazio ekipu Majamija rezultatom 148:80.
■ 1992. - Skupština Republike Srpske na Palama izabrala Radovana Karadžića za prvog predsednika RS.
■ 1994. - Prilikom obaranja američkog vojnog helikoptera iznad Sjeverne Koreje jedan pilot poginuo, a drugi se spasao katapultiranjem.
■ 1995. - Vođa delegacije bosanskih Srba na mirovnim pregovorima u Dejtonu Slobodan Milošević odbio da poslanicima Skupštine RS podnese izveštaj o mirovnim pregovorima na kojima je postignut sporazum o okončanju bosanskog rata.
■ 1995. - Na izborima za Državnu dumu, Donji dom ruskog parlamenta, Komunistička partija Ruske Federacije dobila najviše glasova među 43 partije i politička bloka, osvojivši 158 od 450 mjesta.
■ 1996. - Generalna skupština UN za novog generalnog sekretara svetske organizacije sa petogodišnjim mandatom izabrala ganskog diplomatu Kofija Anana, koji je stupio na dužnost 1. januara 1997, zamijenivši egipatskog diplomatu Butrosa Butrosa Galija, čiji su reizbor sprečile SAD.
■ 1996. - Pobunjenici peruanskog levičarskog gerilskog pokreta 'Tupak Amaru' zauzeli japansku ambasadu u Limi, zapretivši da će pobiti 490 talaca ako vlasti Perua ne oslobode iz zatvora 300 pripadnika njihovog pokreta.
■ 1997. - Minski centar UN objavio da u Bosni i Hercegovini ima još 750.000 do milion nagaznih mina i da je tokom 1996. i 1997. od eksplozija mina povređeno oko 1.000 ljudi, među njima velik broj dece.
■ 1997. - Ukrajinski putnički avion srušio se u planinskoj oblasti na severu Grčke, što nije preživio niko od 70 ljudi u letelici.
■ 1997. - Tabo Mbeki nasledio Nelsona Mendelu kao predsednik južnoafričke vladajuće partije Afričkog nacionalnog kongresa.
■ 1998. - SAD, podržane Velikom Britanijom, otpočele četvorodnevne vazdušne udare na Irak, čije su mete - kako je zvanično objašnjeno - bili nuklearni, hemijski i biološki irački vojni potencijali.
■ 1999. - Nemački, američki i istočnoevropski zvaničnici zaključili istorijski sporazum o nadoknadi za prinudan rad za vreme nacističke Nemačke, 54 godine posle Drugog svetskog rata.
■ 2000. - U Ženevi održana konferencija o novom programu zaštite prava glumaca i njihovog rada u filmskoj i TV industriji, muzičkim spotovima i na Internetu, kojoj su prisustvovali delegati iz oko 90 zemalja.
■ 2001. - Naoružani komandosi upali u Nacionalnu palatu na Haitiju, u Porto Prensu i ubili dva policajca i dva prolaznika pre nego što je policija uspela da zauzme zgradu.
■ 2002. - Skupština Jugoslavije ratifikovala Dejtonski sporazum, potpisan 1995, kojim je okončan rat u Bosni.
■ 2003. - Francuska je zabranila isticanje religijskih obeležja (nošenje feredža, jevrejskih kapica, hrišćanskih krstova) u državnim školama.
■ 2003. - Linus Torvalds izdaje kernel 2.6.0 za Linux.
■ 2003. - U bioskope u Evropi i Americi dolazi 'Gospodar prstenova: Povratak kralja', finalni deo epske filmske trilogije.
■ 2004. - U Butanu je zabranjeno pušenje na javnim mestima i prodaja duvana. Butan je prva zemlja na svetu gde je uvedena ova zabrana.
■ 2005. - Evropska unija odobrila je Makedoniji status kandidata za članstvo u EU.
■ 2007. - Nju Džersi je doneo zakon kojim se smrtna kazna zamenjuje doživotnim zatvorom bez prava na uslovnu slobodu i time postao prva američka savezna država koja je u protekle četiri decenije ukinula smrtnu kaznu.
■ 2011. - U tropskoj oluji koja je pogodila jug Filipina stradalo je više od 930 osoba.
■ 2011. - Umro je Kim Džong Il, narodni vođa Severne Koreje koja je proglasila period žalosti od 17. do 29. decembra. Nasledio ga je njegov sin Kim Džong-un.
■ 2013 - Predsednica Hrišćansko-demokratske unije (CDU) Angela Merkel većinom glasova poslanika donjeg doma Saveznog parlamenta, Bundestaga, po treći put je izabrana za saveznu kancelarku SR Nemačke.
■ 2016. - Od početka godine u Evropu je stiglo oko 350.000 migranata, saopštila je evropske agencije za zaštitu spoljnih granica Fronteks.
Najnovije
Vesti - Balkan i Svet
Pogledajte
i ostale super zanimljive rubrike na sajtu
■ 497. pre naše ere - Hram na Rimskom forumu je posvećen bogu Saturnu, a godišnjica ovog događaja se se obeležava kao Saturnalije.
■ 1493. - Rođen je Paracelsus, švajcarski alhemičar, fizičar, astrolog i bavio se okultnim.
■ 1531. - Po naređenju pape Klementa VII, u portugalskoj prestonici Lisabonu ustanovljena inkvizicija.
■ 1538. - Papa Pavle III iz rimokatoličke crkve isključio engleskog kralja Henrija VIII, koji se prethodno proglasio poglavarem anglikanske crkve.
■ 1583. - Vojska Ernesta Bavarskog je u Kelnskom ratu porazili vojsku Gebhard fon Valdburga u opsadi Godesberga.
■ 1718. - Engleska objavila rat Španiji.
■ 1749. - Rođen je italijanski kompozitor Domeniko Čimaroza, autor živahnih bufo-opera rokoko stila, od kojih je najpoznatija "Tajni brak". Napisao je i više oratorijuma.
■ 1770. - Rođen je Ludwig van Beethoven, genijalni nemački kompozitor na prelazu između klasičnog razdoblja i romantizma, majstor improvizacije i virtuoz na klaviru.
■ 1778 - Rođen je engleski hemičar Hamfri Dejvi izumitelj rudarske sigurnosne lampe (1816). Otkrio je anestetičko delovanje rajskog gasa, a pomoću elektrolize prvi je izdvojio natrijum, kalijum i kalcijum u elementarnom obliku.
■ 1788. - Pod komandom maršala Grigorija Potemkina Rusi potukli Turke i zauzeli crnomorski grad Očakov.
■ 1794. - U Beču je prestao da izlazi list 'Slaveno-serbske vjedomosti', koji je 1792. pod uticajem Dositeja Obradovića pokrenuo Stefan Novaković. Cilj lista bio je širenje 'istine o otečestvu i prosvešćenije roda našega'. List je imao pretplatnike u Pešti, Budimu, Sent Andreji, Novom Sadu, Oseku, Trstu i Veneciji, a prodavan je i u Crnoj Gori, Rumuniji, Rusiji i podunavskim gradovima Bugarske. Zapavši u dugove, Novaković je prodao štampariju, pa je list prestao da izlazi.
■ 1830 - Umro je južnoamerički revolucionar, vojskovođa i državnik Simon Bolivar. Vođa borbe za nezavisnost Južne Amerike od Španije, 'El Libertador', nije uspeo da ostvari svoje težnje da ujedini južnoameričke zemlje u jaku i nezavisnu državu. Oslobodio je Venecuelu, Ekvador, Panamu i Peru i bio je predsednik Kolumbije i Bolivije koja je po njemu dobila ime. Optužen da je hteo da se proglasi monarhom, povukao se s vlasti 1830. i ubrzo je umro.
■ 1888 - Rođen je Aleksandar Karađorđević, mlađi sin srpskog kralja Petra i crnogorske kneginje Zorke, regent od 1914. kralj Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca od 1921. U novoj državi zaveo je lični režim u januaru 1929, a u septembru 1931. nametnuo je Oktroisani ustav. Ubijen je u atentatu u Marseju 9. oktobra 1934.
■ 1894. - U Beogradu je Lovačko udruženje donelo prva lovačka pravila u Srbiji, kako bi bila očuvana korisna divljač i potpomognuto 'umnožavanje blagorodne divljači'.
■ 1903. - Braća Wilbur i Orville Wright izvela prvi uspešan let avionom u istoriji vazduhoplovstva. Njihova letilica 'Flajer I' nad peščanim dinama blizu mesta Kiti Houk u Severnoj Karolini, u SAD, uzletela četiri puta, zadržavši se u vazduhu najduže 59 sekundi.
■ 1908. - Posle pobede mladoturske revolucije, održana prva sednica parlamenta Otomanskog carstva.
■ 1909 - Umro je belgijski kralj Leopold II koji je 1885. formirao Slobodnu državu Kongo, a 1908. je anektirao kao Belgijski Kongo. Nasledio ga je nećak Albert I.
■ 1922. - Poslednji britanski vojnici napustili Republiku Irsku.
■ 1926. - U državnom udaru u Litvaniji, vojska je zbacila demokratski izabranog predsednik Kazisa Grinijusa i na njegovo mesto postavila Antanasa Smetonu.
■ 1939. - U zalivu La Plata kod Montevidea u Drugom svetskom ratu potonuo nemački bojni brod 'Admiral Graf fon Špe', koji je prethodno bio oštećen u bici s britanskim krstaricama. Kapetan broda Hans Langsdorf potom izvršio samoubistvo.
■ 1948. - U pokušaju da ponovo uspostavi vlast u Indoneziji, koja je 1945. proglasila nezavisnost, Holandija napala Indoneziju, njene trupe upale u glavni grad Džakartu i uhapsile predsednika Sukarna u druge indonežanske lidere. Sporazumom u Hagu 1949. Holandija priznala suverenitet Indonezije.
■ 1960. - Vojnici odani etiopskom caru Hajle Selasiju su ugušili pokušaj državnog udara koji je počeo 13. decembra.
■ 1965. - Izašle su najobimnije novine - 'Sunday New York Times' na 946 strana.
■ 1971. - Indijsko-pakistanski rat zbog Istočnog Pakistana - sadašnji Bangladeš, okončan predajom 90.000 pakistanskih vojnika.
■ 1973. - Arapski ekstremisti ubili 32 osobe na aerodromu u Rimu, kada su bacili bombu na avion kompanije 'Pan Ameriken' i iz mitraljeza izrešetali zgradu terminala.
■ 1983. - U diskoteci u Madridu u požaru poginule 83 osobe.
■ 1983. - Privremena irska republikanska armija je detonirala automobil-bombu ispred robne kuće Herods u Londonu, ubivši šest osoba i ranivši još oko 90.
■ 1985. - Vojna vlada Ugande i pripadnici gerilaca potpisali mirovni ugovor kojim su podelili vlast i okončali gotovo petogodišnji građanski rat.
■ 1989. - U Rumuniji izbile masovne demonstracije protiv diktatorskog režima Nikolae Čaušeskua, u kojima je poginulo oko 1.000 ljudi. Nemiri koji su počeli u Temišvaru i Aradu potom zahvatili Bukurešt i proširili se na celu zemlju. Čaušesku i njegova žena Elena uhvaćeni u begu 22. decembra, osuđeni na smrt i streljani.
■ 1989. - Prikazana je prva epizoda popularne američke animirane TV serije Simpsoni.
■ 1990. - Na prvim demokratskim izborima u Haitiju za predsednika izabran populistički sveštenik Žan Bertran Aristid. Potom ga je s vlasti zbacila vojska i živeo je u SAD u izbjeglištvu, dok ga 1994. na vlast nisu vratile američke trupe.
■ 1991. - Savet ministara Evrospke unije usvajanjem nove Deklaracije o Jugoslaviji odlučio da prizna nezavisnost svih jugoslovenskih republika koje prihvate kriterijume za priznavanje novih država u istočnoj Evropi i SSSR-u.
■ 1991. - Najubedljivija pobeda u NBA ligi - Klivlend je porazio ekipu Majamija rezultatom 148:80.
■ 1992. - Skupština Republike Srpske na Palama izabrala Radovana Karadžića za prvog predsednika RS.
■ 1994. - Prilikom obaranja američkog vojnog helikoptera iznad Sjeverne Koreje jedan pilot poginuo, a drugi se spasao katapultiranjem.
■ 1995. - Vođa delegacije bosanskih Srba na mirovnim pregovorima u Dejtonu Slobodan Milošević odbio da poslanicima Skupštine RS podnese izveštaj o mirovnim pregovorima na kojima je postignut sporazum o okončanju bosanskog rata.
■ 1995. - Na izborima za Državnu dumu, Donji dom ruskog parlamenta, Komunistička partija Ruske Federacije dobila najviše glasova među 43 partije i politička bloka, osvojivši 158 od 450 mjesta.
■ 1996. - Generalna skupština UN za novog generalnog sekretara svetske organizacije sa petogodišnjim mandatom izabrala ganskog diplomatu Kofija Anana, koji je stupio na dužnost 1. januara 1997, zamijenivši egipatskog diplomatu Butrosa Butrosa Galija, čiji su reizbor sprečile SAD.
■ 1996. - Pobunjenici peruanskog levičarskog gerilskog pokreta 'Tupak Amaru' zauzeli japansku ambasadu u Limi, zapretivši da će pobiti 490 talaca ako vlasti Perua ne oslobode iz zatvora 300 pripadnika njihovog pokreta.
■ 1997. - Minski centar UN objavio da u Bosni i Hercegovini ima još 750.000 do milion nagaznih mina i da je tokom 1996. i 1997. od eksplozija mina povređeno oko 1.000 ljudi, među njima velik broj dece.
■ 1997. - Ukrajinski putnički avion srušio se u planinskoj oblasti na severu Grčke, što nije preživio niko od 70 ljudi u letelici.
■ 1997. - Tabo Mbeki nasledio Nelsona Mendelu kao predsednik južnoafričke vladajuće partije Afričkog nacionalnog kongresa.
■ 1998. - SAD, podržane Velikom Britanijom, otpočele četvorodnevne vazdušne udare na Irak, čije su mete - kako je zvanično objašnjeno - bili nuklearni, hemijski i biološki irački vojni potencijali.
■ 1999. - Nemački, američki i istočnoevropski zvaničnici zaključili istorijski sporazum o nadoknadi za prinudan rad za vreme nacističke Nemačke, 54 godine posle Drugog svetskog rata.
■ 2000. - U Ženevi održana konferencija o novom programu zaštite prava glumaca i njihovog rada u filmskoj i TV industriji, muzičkim spotovima i na Internetu, kojoj su prisustvovali delegati iz oko 90 zemalja.
■ 2001. - Naoružani komandosi upali u Nacionalnu palatu na Haitiju, u Porto Prensu i ubili dva policajca i dva prolaznika pre nego što je policija uspela da zauzme zgradu.
■ 2002. - Skupština Jugoslavije ratifikovala Dejtonski sporazum, potpisan 1995, kojim je okončan rat u Bosni.
■ 2003. - Francuska je zabranila isticanje religijskih obeležja (nošenje feredža, jevrejskih kapica, hrišćanskih krstova) u državnim školama.
■ 2003. - Linus Torvalds izdaje kernel 2.6.0 za Linux.
■ 2003. - U bioskope u Evropi i Americi dolazi 'Gospodar prstenova: Povratak kralja', finalni deo epske filmske trilogije.
■ 2004. - U Butanu je zabranjeno pušenje na javnim mestima i prodaja duvana. Butan je prva zemlja na svetu gde je uvedena ova zabrana.
■ 2005. - Evropska unija odobrila je Makedoniji status kandidata za članstvo u EU.
■ 2007. - Nju Džersi je doneo zakon kojim se smrtna kazna zamenjuje doživotnim zatvorom bez prava na uslovnu slobodu i time postao prva američka savezna država koja je u protekle četiri decenije ukinula smrtnu kaznu.
■ 2011. - U tropskoj oluji koja je pogodila jug Filipina stradalo je više od 930 osoba.
■ 2011. - Umro je Kim Džong Il, narodni vođa Severne Koreje koja je proglasila period žalosti od 17. do 29. decembra. Nasledio ga je njegov sin Kim Džong-un.
■ 2013 - Predsednica Hrišćansko-demokratske unije (CDU) Angela Merkel većinom glasova poslanika donjeg doma Saveznog parlamenta, Bundestaga, po treći put je izabrana za saveznu kancelarku SR Nemačke.
■ 2016. - Od početka godine u Evropu je stiglo oko 350.000 migranata, saopštila je evropske agencije za zaštitu spoljnih granica Fronteks.
� Klik
Gore na Sliku - Prikaz; � Ponovni Klik -
Brisanje
Najnovije
Vesti - Balkan i SvetPogledajte
i ostale super zanimljive rubrike na sajtu
