Desilo Se u Ovaj Dan - 02. Decembar
Šta se sve događalo i koji važni događaji su se desili na ovaj dan, 02. decembra! Šta se sve nekada dešavalo drugog decembra, šta je posebno ovog datuma, koje su poznate ličnosti rođene a koje umrle ovog datuma?
Osmeh na lice: 
Ostali zanimljivi tekstovi na sajtu
* Klik Gore na ikonu - Prikaz; * Ponovni Klik - Brisanje
■ 1254. - Kralj Sicilije Mafred pobedio je u bici kod Fođe papsku vojsku i zadržao svoje kraljevstvo.
■ 1547. - Umro je španski osvajač Ernan Kortes koji je zahvaljujući vatrenom oružju, nepoznatom domorocima, između 1519. i 1521. sa samo 700 vojnika osvojio Meksiko. Guverner 'Nove Španije' je postao 1522.
■ 1804. - Papa Pije VII u Parizu krunisao Napoleona Bonapartu za cara Francuske.
■ 1805. - Napoleon u bici kod Austerlica (današnji češki Slavkov) kraj Brna u Čehoslovačkoj, poznatoj kao 'bitka tri cara', sa 75.000 vojnika pobedio rusku i austrijsku vojsku, koje su izgubile 70.000 od 95.000 ljudi.
■ 1814. - Umro je francuski pisac Markiz de Sad, čija djela obiluju razvratnim scenama, čuven po raskalašnom životu i seksualnim perverzijama, od čijeg je prezimena skovan izraz sadizam. Francuski car Napoleon Prvi Bonaparta naredio je da ga zatvore u šarantonsku bolnicu kao duševno oboljelog. Djela: romani 'Justina', 'Žilijeta', '120 dana Sodome'.
■ 1815. - Velika Britanija potpisala ugovor o miru s radžom od Nepala.
■ 1823. - Predsednik SAD Džejms Monro u Kongresu SAD objavio dokument, Monroovu doktrinu, kojim je proklamovana izolacionistička politika SAD. U tom trenutku usmerena protiv intervencionističkih namera Svete alijanse evropskih sila prema bivšim španskim i portugalskim kolonijama u Južnoj Americi, ta politika kasnije pod geslom 'Amerika Amerikancima' dobila jako nacionalno obeležje.
■ 1848. - Austrijski car Ferdinand I abdicirao u korist Franca Jozefa I.
■ 1852. - U Francuskoj proglašeno Drugo carstvo s carem Šarlom Lujem Napoleonom III Bonapartom.
■ 1856. - Francuska i Španija postigle sporazum o međusobnim granicama.
■ 1859. - Rođen je francuski slikar Žorž Sera osnivač škole neoimpresionista i novog slikarskog metoda poentilizma.
■ 1859. - Izvršena smrtna kazna vešanjem nad Džonom Braunom, američkim borcem za ukidanje crnačkog ropstva, što je dovelo do zaoštravanja borbe između abolicionista i robovlasnika uoči Američkog građanskog rata (1861-1865).
■ 1877. - Premijerno je izvedena najčuvenija opera francuskog kompozitora Kamija Sen-Sansa - 'Samson i Dalila'
■ 1901. - Američki pronalazač King Kemp Džilet patentirao prvi nožić za brijanje s dvostrukom oštricom.
■ 1914. - Austrougarska vojska je u Prvom svetskom ratu okupirala Beograd, ali je ubrzo bila prinuđena da ga napusti posle velikog poraza koje su joj srpske trupe nanele u Kolubarskoj bici.
■ 1933. - Fred Aster snimio je svoj prvi film - 'Dancing Lady'.
■ 1942. - Na univerzitetu u Čikagu, gde su nuklearni fizičari predvođeni Enrikom Fermijem radili na tajnom projektu izrade atomske bombe, prvi put demonstrirana nuklearna lančana fisija.
■ 1943. - Odlukom Vrhovnog štaba Narodnooslobodilačke vojske i partizanskih odreda Jugoslavije, na području Pljevalja je u Drugom svetskom ratu od vojnika italijanskih divizija 'Venecija' i 'Taurinenze' formirana italijanska partizanska divizija 'Garibaldi' i stavljena pod komandu štaba Drugog udarnog korpusa Narodnooslobodilačke vojske Jugoslavije.
■ 1945. - Na zajedničkoj sednici oba doma Ustavotvorne skupštine usvojen je jugoslovenski ustav.
■ 1949. - Zvanično počeo sa radom Univerzitet u Sarajevu.
■ 1950. - Odlukom Ujedinjenih nacija bivša italijanska kolonija Eritreja ušla u sastav Etiopije kao autonomna oblast.
■ 1954. - Senat SAD izrekao javni prekor senatoru Džozefu Mekartiju zbog njegovog svirepog ponašanja tokom istržnog postupka protiv hiljada ljudi koji su bili osumnjičeni da su komunisti.
■ 1956. - Fidel Castro, s manjom grupom kubanskih revolucionara, iskrcao se na Kubu i počeo borbu koja je okončana rušenjem diktatorskog Batistinog režima.
■ 1969. - Umro je ruski vojskovođa i političar Kliment Jefremovič Vorošilov, maršal SSSR, bivši predsednik Prezidijuma Vrhovnog sovjeta, učesnik revolucija 1905. i Oktobarske revolucije 1917. U građanskom ratu od 1918. do 1920. uspešno je vodio operacije protiv bjelogardejaca i stranih intervencionističkih trupa, a od 1925. do 1940. bio je sovjetski ministar odbrane. U Drugom svetskom ratu je komandovao jedinicama Severozapadnog pravca Lenjingradskog fronta. Od 1946. do 1953. bio je zamjenik sovjetskog premijera, a potom, posle smrti komunističkog diktatora Staljina, do 1960. predsednik Prezidijuma Vrhovnog sovjeta.
■ 1971. - Sovjetski vasionski brod bez ljudske posade 'Mars III' spustio se na Mars.
■ 1971. - Od šest emirata u Persijskom zalivu, Abu Dabija, Dubaija, Šardže, Adžmana, Uma al Kajvajna i Fudžajre osnovana federacija Ujedinjenih Arapskih Emirata. U februaru 1972. Federaciji se pridružio i Ras al Kajma.
■ 1972. - U požaru koji je izbio tokom muzičkog festivala u južnokorejskom glavnom gradu Seulu poginulo najmanje 50 osoba.
■ 1982. - Hirurg Vilijam de Vris na klinici Univerziteta Utah u američkom gradu Solt Lejk Siti primenio prvo veštačko srce od poliuretana. Pacijent, penzionisan zubar Barni Klark, živeo s tim srcem 112 dana.
■ 1990. - Posle ujedinjenja Nemačke, koalicija desnog centra kancelara Helmuta Kola odnela je ubedljivu pobedu na prvim svenemačkima izborima od 1932.
■ 1993. - U pucnjavi, prilikom pokušaja hapšenja, kolumbijska policija ubila šefa medeljinskog kartela kokaina Pabla Escobara.
■ 1994. - Filipinski feribot s više od 600 putnika potonuo u Manilskom zalivu posle sudara s teretnim brodom. Život izgubilo 140 osoba.
■ 1996. - U Beogradu je umro istaknuti srpski i jugoslovenski slikar i grafičar Milan Mića Popović.
■ 1997. - Pakistanski predsednik Faruk Legari primoran na ostavku posle oštre borbe za prevlast s premijerom Navazom Šarifom.
■ 1998. - SFOR u Bijeljini uhapsio Radoslava Krstića, aktivnog generala Vojske Republike Srpske, i predao ga Međunarodnom sudu za ratne zločine u Hagu. Haški sud optužio Krstića za genocid nad bosanskim muslimanima u Srebrenici 1995. i osudio ga 2. avgusta 2001. na 46 godina zatvora.
■ 2000. - U Čileu podignuta optužnica protiv bivšeg vojnog lidera ove zemlje generala Augusta Pinočea.
■ 2001. - Šesnaest ljudi je poginulo, a oko 40 je povređeno u autobusu na severu Izraela, kojeg je raznio arapski bombaš samoubica.
■ 2001. - Švajcarci na referendumu odbili predlog za ukidanje oružanih snaga.
■ 2001. - Najveća energetska kompanija u SAD, korporacija Enron, podnela molbu njujorškom sudu za zaštitu od bankrota. To je bio najveći bankrot u istoriji SAD, a izazvao je veliki udar na finansijskim tržištima širom sveta.
■ 2004. - U vojnoj bazi u Butmiru kod Sarajeva, snage Evropske unije (EUFOR) preuzele su mandat od Snaga za stabilizaciju mira (SFOR) u Bosni i Hercegovini, čime je zvanično završena misija NATO u BiH. Za komandanta Eufora, u čijem sastavu je sedam hiljada vojnika iz 33 države, imenovan je britanski general-major Dejvid Liki.
■ 2004. - Vrhovni sud Švedske osudio je Mijaila Mijailovića za ubistvo Ane Lind - švedskog ministara inostranih poslova na kaznu doživotnog zatvora.
■ 2004. - Umrla je Dejm Ališja Markova, jedna od najslavnijih balerina XX veka, koja je osnovala i vodila Engleski nacionalni balet.
■ 2009. - Umro je kompozitor i producent Aron Šreder autor hita Elvisa Prislija 'It's Now or Never'. Komponovao je više od 2.000 pesama među kojima je još nekoliko 'kralja rokenrola' kao što su 'Stuck on You' i 'A Big Hunk O'Love'.
■ 2012. - Na izborima u Sloveniji Borut Pahor izabran za novog šefa države.
■ 2014. - Egipatski krivični sud osudio je 188 ljudi na smrt zbog umešanosti u ubistvo 11 policajaca, u avgustu u gradu Kerdasa, zapadno od Kaira.
■ 2015. - Teško naoružani muškarac i žena koji su upali na proslavu u centru za socijalnu zaštitu ometenih u razvoju u San Bernandinu, usmrtili su 14 i ranili 17 ljudi.
Najnovije Vesti - Balkan i Svet
Pogledajte i ostale super zanimljive rubrike na sajtu
■ 1804. - Papa Pije VII u Parizu krunisao Napoleona Bonapartu za cara Francuske.
■ 1805. - Napoleon u bici kod Austerlica (današnji češki Slavkov) kraj Brna u Čehoslovačkoj, poznatoj kao 'bitka tri cara', sa 75.000 vojnika pobedio rusku i austrijsku vojsku, koje su izgubile 70.000 od 95.000 ljudi.
■ 1814. - Umro je francuski pisac Markiz de Sad, čija djela obiluju razvratnim scenama, čuven po raskalašnom životu i seksualnim perverzijama, od čijeg je prezimena skovan izraz sadizam. Francuski car Napoleon Prvi Bonaparta naredio je da ga zatvore u šarantonsku bolnicu kao duševno oboljelog. Djela: romani 'Justina', 'Žilijeta', '120 dana Sodome'.
■ 1815. - Velika Britanija potpisala ugovor o miru s radžom od Nepala.
■ 1823. - Predsednik SAD Džejms Monro u Kongresu SAD objavio dokument, Monroovu doktrinu, kojim je proklamovana izolacionistička politika SAD. U tom trenutku usmerena protiv intervencionističkih namera Svete alijanse evropskih sila prema bivšim španskim i portugalskim kolonijama u Južnoj Americi, ta politika kasnije pod geslom 'Amerika Amerikancima' dobila jako nacionalno obeležje.
■ 1848. - Austrijski car Ferdinand I abdicirao u korist Franca Jozefa I.
■ 1852. - U Francuskoj proglašeno Drugo carstvo s carem Šarlom Lujem Napoleonom III Bonapartom.
■ 1856. - Francuska i Španija postigle sporazum o međusobnim granicama.
■ 1859. - Rođen je francuski slikar Žorž Sera osnivač škole neoimpresionista i novog slikarskog metoda poentilizma.
■ 1859. - Izvršena smrtna kazna vešanjem nad Džonom Braunom, američkim borcem za ukidanje crnačkog ropstva, što je dovelo do zaoštravanja borbe između abolicionista i robovlasnika uoči Američkog građanskog rata (1861-1865).
■ 1877. - Premijerno je izvedena najčuvenija opera francuskog kompozitora Kamija Sen-Sansa - 'Samson i Dalila'
■ 1901. - Američki pronalazač King Kemp Džilet patentirao prvi nožić za brijanje s dvostrukom oštricom.
■ 1914. - Austrougarska vojska je u Prvom svetskom ratu okupirala Beograd, ali je ubrzo bila prinuđena da ga napusti posle velikog poraza koje su joj srpske trupe nanele u Kolubarskoj bici.
■ 1933. - Fred Aster snimio je svoj prvi film - 'Dancing Lady'.
■ 1942. - Na univerzitetu u Čikagu, gde su nuklearni fizičari predvođeni Enrikom Fermijem radili na tajnom projektu izrade atomske bombe, prvi put demonstrirana nuklearna lančana fisija.
■ 1943. - Odlukom Vrhovnog štaba Narodnooslobodilačke vojske i partizanskih odreda Jugoslavije, na području Pljevalja je u Drugom svetskom ratu od vojnika italijanskih divizija 'Venecija' i 'Taurinenze' formirana italijanska partizanska divizija 'Garibaldi' i stavljena pod komandu štaba Drugog udarnog korpusa Narodnooslobodilačke vojske Jugoslavije.
■ 1945. - Na zajedničkoj sednici oba doma Ustavotvorne skupštine usvojen je jugoslovenski ustav.
■ 1949. - Zvanično počeo sa radom Univerzitet u Sarajevu.
■ 1950. - Odlukom Ujedinjenih nacija bivša italijanska kolonija Eritreja ušla u sastav Etiopije kao autonomna oblast.
■ 1954. - Senat SAD izrekao javni prekor senatoru Džozefu Mekartiju zbog njegovog svirepog ponašanja tokom istržnog postupka protiv hiljada ljudi koji su bili osumnjičeni da su komunisti.
■ 1956. - Fidel Castro, s manjom grupom kubanskih revolucionara, iskrcao se na Kubu i počeo borbu koja je okončana rušenjem diktatorskog Batistinog režima.
■ 1969. - Umro je ruski vojskovođa i političar Kliment Jefremovič Vorošilov, maršal SSSR, bivši predsednik Prezidijuma Vrhovnog sovjeta, učesnik revolucija 1905. i Oktobarske revolucije 1917. U građanskom ratu od 1918. do 1920. uspešno je vodio operacije protiv bjelogardejaca i stranih intervencionističkih trupa, a od 1925. do 1940. bio je sovjetski ministar odbrane. U Drugom svetskom ratu je komandovao jedinicama Severozapadnog pravca Lenjingradskog fronta. Od 1946. do 1953. bio je zamjenik sovjetskog premijera, a potom, posle smrti komunističkog diktatora Staljina, do 1960. predsednik Prezidijuma Vrhovnog sovjeta.
■ 1971. - Sovjetski vasionski brod bez ljudske posade 'Mars III' spustio se na Mars.
■ 1971. - Od šest emirata u Persijskom zalivu, Abu Dabija, Dubaija, Šardže, Adžmana, Uma al Kajvajna i Fudžajre osnovana federacija Ujedinjenih Arapskih Emirata. U februaru 1972. Federaciji se pridružio i Ras al Kajma.
■ 1972. - U požaru koji je izbio tokom muzičkog festivala u južnokorejskom glavnom gradu Seulu poginulo najmanje 50 osoba.
■ 1982. - Hirurg Vilijam de Vris na klinici Univerziteta Utah u američkom gradu Solt Lejk Siti primenio prvo veštačko srce od poliuretana. Pacijent, penzionisan zubar Barni Klark, živeo s tim srcem 112 dana.
■ 1990. - Posle ujedinjenja Nemačke, koalicija desnog centra kancelara Helmuta Kola odnela je ubedljivu pobedu na prvim svenemačkima izborima od 1932.
■ 1993. - U pucnjavi, prilikom pokušaja hapšenja, kolumbijska policija ubila šefa medeljinskog kartela kokaina Pabla Escobara.
■ 1994. - Filipinski feribot s više od 600 putnika potonuo u Manilskom zalivu posle sudara s teretnim brodom. Život izgubilo 140 osoba.
■ 1996. - U Beogradu je umro istaknuti srpski i jugoslovenski slikar i grafičar Milan Mića Popović.
■ 1997. - Pakistanski predsednik Faruk Legari primoran na ostavku posle oštre borbe za prevlast s premijerom Navazom Šarifom.
■ 1998. - SFOR u Bijeljini uhapsio Radoslava Krstića, aktivnog generala Vojske Republike Srpske, i predao ga Međunarodnom sudu za ratne zločine u Hagu. Haški sud optužio Krstića za genocid nad bosanskim muslimanima u Srebrenici 1995. i osudio ga 2. avgusta 2001. na 46 godina zatvora.
■ 2000. - U Čileu podignuta optužnica protiv bivšeg vojnog lidera ove zemlje generala Augusta Pinočea.
■ 2001. - Šesnaest ljudi je poginulo, a oko 40 je povređeno u autobusu na severu Izraela, kojeg je raznio arapski bombaš samoubica.
■ 2001. - Švajcarci na referendumu odbili predlog za ukidanje oružanih snaga.
■ 2001. - Najveća energetska kompanija u SAD, korporacija Enron, podnela molbu njujorškom sudu za zaštitu od bankrota. To je bio najveći bankrot u istoriji SAD, a izazvao je veliki udar na finansijskim tržištima širom sveta.
■ 2004. - U vojnoj bazi u Butmiru kod Sarajeva, snage Evropske unije (EUFOR) preuzele su mandat od Snaga za stabilizaciju mira (SFOR) u Bosni i Hercegovini, čime je zvanično završena misija NATO u BiH. Za komandanta Eufora, u čijem sastavu je sedam hiljada vojnika iz 33 države, imenovan je britanski general-major Dejvid Liki.
■ 2004. - Vrhovni sud Švedske osudio je Mijaila Mijailovića za ubistvo Ane Lind - švedskog ministara inostranih poslova na kaznu doživotnog zatvora.
■ 2004. - Umrla je Dejm Ališja Markova, jedna od najslavnijih balerina XX veka, koja je osnovala i vodila Engleski nacionalni balet.
■ 2009. - Umro je kompozitor i producent Aron Šreder autor hita Elvisa Prislija 'It's Now or Never'. Komponovao je više od 2.000 pesama među kojima je još nekoliko 'kralja rokenrola' kao što su 'Stuck on You' i 'A Big Hunk O'Love'.
■ 2012. - Na izborima u Sloveniji Borut Pahor izabran za novog šefa države.
■ 2014. - Egipatski krivični sud osudio je 188 ljudi na smrt zbog umešanosti u ubistvo 11 policajaca, u avgustu u gradu Kerdasa, zapadno od Kaira.
■ 2015. - Teško naoružani muškarac i žena koji su upali na proslavu u centru za socijalnu zaštitu ometenih u razvoju u San Bernandinu, usmrtili su 14 i ranili 17 ljudi.
� Klik Gore na Sliku - Prikaz; � Ponovni Klik - Brisanje
Najnovije Vesti - Balkan i SvetPogledajte i ostale super zanimljive rubrike na sajtu
