Desilo Se u Ovaj Dan - 29. Jul
Šta se sve događalo i koji važni događaji su se desili na ovaj dan, 29. jula! Šta se sve nekada dešavalo dvadeset devetog jula, šta je posebno ovog datuma, koje su poznate ličnosti rođene a koje umrle ovog datuma?
Osmeh na lice:
■ 1014. - Odigrala se Belasička bitka u kojoj su snage bizantskog cara Vasilija II nanele odlučujući poraz vojsci bugarsko-makedonskog cara Samuila.
■ 1095.- Umro je Ladislav I Sveti, kralj Mađarske (1077—1095).
■ 1108. - Umro je Filip I Francuski, francuski kralj.
■ 1148. - Opsada Damaska je okončana teškim porazom krstaša i vodila je do prekida Drugog krstaškog rata.
■ 1526. - U pohodu na Ugarsku, turska vojska posle tronedeljne opsade zauzela Petrovaradin. Turci potom osvojili susedne gradove u Sremu i kod Osijeka izgradili most na reci Dravi, prešli u Ugarsku i 29. avgusta potukli, kod Mohača, vojsku kralja Ljudevita II.
■ 1588. - Britanska flota pod komandom lorda Hauarda i ser Fransisa Drejka porazila špansku 'Nepobedivu armadu' od oko 125 brodova, koju je u invaziju na Englesku poslao španski kralj Filip II.
■ 1805. - Rođen je Aleksis de Tokvil, francuski istoričar i političar, čije je delo imalo značajan uticaj na razvoj građanske demokratije ('Američka demokratija').
■ 1845. - Srpanjske žrtve: dogodio se pokolj u Zagrebu prilikom protumađaronskih prosveda.
■ 1846. - Rođena je Isabela Brazilska, brazilska plemkinja.
■ 1856. - Umro je nemački kompozitor Robert Šuman jedan od najznačajnijih i najuticajnijih predstavnika muzičkog romantizma (Koncert u a-molu za klavir i orkestar, koncerti za klavir i za violončelo, ciklusi solo pesama).
■ 1864. - Suspendovano Društvo srpske slovesnosti obnovljeno je pod imenom Srpsko učeno društvo, na taj način što su svi članovi suspendovanog Društva imali priliku da pismeno izjave ministru prosvete da se prihvataju članstva u Srpskom učenom društvu. Osnovni zadatak Društva bio je: 'zanimati se naukama i veštinama, u koliko se one najbliže odnose na Srpstvo'. U početku, Društvo je imalo dvadeset četvoro redovnih, četrdeset četvoro počasnih i šezdeset četvoro korespondentnih članova. Rad Društva odvijao se u četiri odseka: Odsek za nauke moralne, jezikoslovne i literarne; Odsek za nauke prirodoslovne i matematične; Odsek za nauke istorijske i državne; Odsek za veštine.
■ 1871. - Rođen je Grigorij Jefimovič Rasputin, sibirski seljak pustolov, a zatim verki sektaš. Bavio se 'lečenjem i proricanjem'. Preko sujeverne i razvratne aristokratije dospeo je na carski dvor, gde je vršio veliki uticaj na porodicu poslednjeg ruskog cara Nikolaja, a naročito na caricu. Njegov štetan uticaj naročito se pokazao u Prvom svetskom ratu, kada je okružen nemačkim agentima i aferašima uticao na smenjivanje i postavljanje vojnih zapovednika i ministara. Decembra 1916. sklopljena je protiv njega zavera monarhista koji su verovali da će njegovim ubistvom spasti monarhiju, te ga je ubio knez Jusufov.
■ 1878. - Počela austrougarska okupacija Bosne i Hercegovine, na osnovu dogovora evropskih sila na Berlinskom kongresu.
■ 1880. - Rođen je Varnava, patrijarh Srpske pravoslavne crkve.
■ 1883. - Rođen je Benito Musolini, italijanski državnik i političar. Oktobra 1922. sa kongresa fašističke partije koji je održan u Napulju, organizovao je pohod na Rim u kojem je učestvovalo 60.000 fašista. Prestrašen pohodom i opštim stanjem u zemlji, kralj Vitorio Emanuel poverava mu mandat za sastav vlade. Od tada počinje Musolinijeva fašistička diktatura u Italiji, koju karakteriše strahovit teror i imperijalistička politika. Kao 'duče' (vođa), vodio je ratove protiv Etiopije 1936, Albanije 1939, Francuske i Grčke 1940, Jugoslavije 1941 i SSSR-a 1941-1943. Jula 1943. doživeo je poraz u Velikom fašističkom veću. Kada je obrazovana nova vlada maršala Badolja, Musolini je uhapšen. Ubijen je 1945. godine.
■ 1890. - Umro je Vinsent Van Gog, holandski i francuski slikar, jedan od najoriginalnijih i najtemperamentnijih evropskih slikara. Početni period vezuje ga za realizam, ali nakon prelaska iz Holandije u Pariz, on rasvetljava paletu boja i uklapa se u impresionistički stil. Karakteriše ga jaka ekspresivnost i emotivnost. Slike su proizvod njegovih emocija. Dela su: 'Doktor Gaše', 'Slika moje sobe', 'Suncokreti', 'Žitno polje pod čempresima', autoportreti...
■ 1900. - Anarhista Gaetano Breši u Monci ubio italijanskog kralja Umberta I. Atentator 1901. izvršio samoubistvo.
■ 1905. - Rođen je švedski političar Dag Hamaršeld, generalni sekretar UN od 1953. do 1961, kada je poginuo u avionskoj nesreći u Africi na jednom od svojih mirovnih putovanja (kongoanska kriza). Posthumno mu je dodeljena Nobelova nagrada za mir.
■ 1920. - Ministarstvo vojske i mornarice formiralo je 'Odeljenje za vazduhoplovstvo'.
■ 1925. - Rođen je Mikis Theodorakis, grčki kompozitor.
■ 1937. - Japanske trupe okupirale, u Kinesko-japanskom ratu, kineski grad Tjencin.
■ 1940. - Počela vazdušna ofanziva Nemačke na Veliku Britaniju u Drugom svetskom ratu.
■ 1941. - Višijevska Francuska i Japan potpisali sporazum o zajedničkom protektoratu nad Indokinom. Francuska nastavila upravljanje Indokinom, a Japan poslao trupe.
■ 1946. - U Parizu počela mirovna konferencija zemalja-pobednica u Drugom svetskom ratu. Mirovni ugovori, usaglašeni tokom zasedanja konferencije od 29. jula do 16. oktobra, potpisani 10. februara 1947.
■ 1948. - Na stadionu 'Vembli' u Londonu otvorene prve Olimpijske igre posle Drugog svetskog rata.
■ 1948. - Engleski kralj Džordž VI otvorio je 14. Olimpijske igre u Londonu.
■ 1956. - 'Calypso' Žaka Kustoa usidrio se na 7.500 metara ispod mora, čime je postavljen rekord.
■ 1958. - Osnovana je NASA.
■ 1965. - Održana je premijera filma Bitlsa 'Help' kojoj je prisustvovala i kraljica Elizabeta.
■ 1967. - U Vijetnamskom ratu u požaru oštećen američki nosač aviona 'Forestal'. Poginulo 130 ljudi.
■ 1973. - Grci se na referendumu, koji je raspisala vojna hunta, izjasnili za ukidanje monarhije, a vođa vojne hunte, pukovnik Jorgos Papadopulos, postao predsednik Grčke.
■ 1979. - Umro je Herbert Markuze, nemački politički filozof i teoretičar društva, jedan od osnivača Frankfurtske škole.
■ 1981. - Rođen je Fernando Alonso, najmlađi svetski prvak Formule 1.
■ 1981. - U katedrali svetog Pavla u Londonu venčali se naslednik britanskog prestola, princ od Velsa Čarls, i Dajana Spenser.
■ 1983. - Umro je Dejvid Niven, britanski pozorišni i filmski glumac i producent, dobitnik Oskara 1958. za film 'Odvojeni stolovi'.
■ 1983. - Umro je španski filmski režiser Luis Bunjuel jedan od najvećih reditelja u svetskoj kinematografiji, poznat po nadrealističkim filmskim ostvarenjima ('Andaluzijski pas', 'Viridijana', 'Lepotica dana', 'Diskretni šarm buržoazije').
■ 1985. - Alan Garsija inaugurisan za novog predsednika Perua i s 36 godina postao najmlađi šef države na svetu.
■ 1992. - Bivši istočnonemački komunistički lider Erih Honeker došao u Berlin posle osam meseci boravka u čileanskoj ambasadi u Moskvi, da se suoči sa optužnicom za smrt mnogih nemačkih građana koji su preko Berlinskog zida pokušali da pobegnu u tadašnji Zapadni Berlin.
■ 1994. - Bivši italijanski premijer Betino Kraksi osuđen na osam i po godina zatvora pod optužbom za prevaru. Kraksi presudu dočekao u izbeglištvu u Tunisu, gde je i umro.
■ 1996. - Kina izvela nuklearnu probu jačine 4,3 stepena Rihterove skale na Lop Noru, a potom obećala da će se ubuduće pridržavati moratorijuma na nuklearne probe.
■ 1999. - U Sarajevu počeo samit Pakta za stabilnost Jugoistočne Evrope. Delegacije 39 zemalja i predstavnici 17 međunarodnih organizacija 30. 7. usvojili deklaraciju o demokratizaciji i ekonomskoj obnovi Balkana. Srbiji, koja nije pozvana na Samit, poručeno da može da se priključi Paktu kada prihvati demokratske promene.
■ 2000. - Umro je Svetozar Stijović, srpski lingvista.
■ 2001. - Umro je Edvard Gjerek, lider poljske komunističke partije.
■ 2005. - Astronomi su objavili otkriće Eride, najveće poznate patuljaste planete u Kojperovom pojasu.
■ 2005. - 'Miroslavljevo jevanđelje' najstariji srpski rukopis, upisan je u listu Uneskove baštine 'Memorija sveta'.
■ 2005. - Umro je Milan Mile Lojpur, pevač i gitarista.
■ 2008. - Umro je Mate Parlov, veliki bokserski šampion, osam puta prvak Jugoslavije, pet puta prvak Balkana, dva puta svetski prvak i jednom evropski prvak, osvajač zlatne medalje na Olimpijskim igrama u Minhenu 1972. godine.
■ 2011. - Umro je Muharem Pervić, književnik i publicista, književni i pozorišni kritičar, glavni urednik lista Student, časopisa Delo i Kulturno-umetničkog programa TV Beograd. Bio je priređivač sabranih dela Ive Andrića, po Andrićevom izboru.
■ 2012. - Umro je Kris Marker (91), francuski reditelj koji je obeležio istoriju kinematografije načinom snimanja, inovativnom tehnikom, angažovanim pogledom i estetskim istraživanjima vremena, sećanja i prostora filmske slike. U dugoj umetničkoj karijeri realizovao i fotografije, umetničke knjige i instalacije, objavljivao pesme i teorijske tekstove.
■ 2014. - Evropska unija je usvojila nove ekonomske sankcije protiv Rusije zbog njene umešanosti u konflikt u Ukrajini, koje će pogoditi naftni sektor, sektor odbrane i osetljive tehnologije. Iz istih razloga i SAD su, takođe, uvele nove ekonomske sankcije protiv ključnih sektora ruske ekonomije.
Najnovije Vesti - Balkan i Svet
Pogledajte i ostale super zanimljive rubrike na sajtu
■ 1108. - Umro je Filip I Francuski, francuski kralj.
■ 1148. - Opsada Damaska je okončana teškim porazom krstaša i vodila je do prekida Drugog krstaškog rata.
■ 1526. - U pohodu na Ugarsku, turska vojska posle tronedeljne opsade zauzela Petrovaradin. Turci potom osvojili susedne gradove u Sremu i kod Osijeka izgradili most na reci Dravi, prešli u Ugarsku i 29. avgusta potukli, kod Mohača, vojsku kralja Ljudevita II.
■ 1588. - Britanska flota pod komandom lorda Hauarda i ser Fransisa Drejka porazila špansku 'Nepobedivu armadu' od oko 125 brodova, koju je u invaziju na Englesku poslao španski kralj Filip II.
■ 1805. - Rođen je Aleksis de Tokvil, francuski istoričar i političar, čije je delo imalo značajan uticaj na razvoj građanske demokratije ('Američka demokratija').
■ 1845. - Srpanjske žrtve: dogodio se pokolj u Zagrebu prilikom protumađaronskih prosveda.
■ 1846. - Rođena je Isabela Brazilska, brazilska plemkinja.
■ 1856. - Umro je nemački kompozitor Robert Šuman jedan od najznačajnijih i najuticajnijih predstavnika muzičkog romantizma (Koncert u a-molu za klavir i orkestar, koncerti za klavir i za violončelo, ciklusi solo pesama).
■ 1864. - Suspendovano Društvo srpske slovesnosti obnovljeno je pod imenom Srpsko učeno društvo, na taj način što su svi članovi suspendovanog Društva imali priliku da pismeno izjave ministru prosvete da se prihvataju članstva u Srpskom učenom društvu. Osnovni zadatak Društva bio je: 'zanimati se naukama i veštinama, u koliko se one najbliže odnose na Srpstvo'. U početku, Društvo je imalo dvadeset četvoro redovnih, četrdeset četvoro počasnih i šezdeset četvoro korespondentnih članova. Rad Društva odvijao se u četiri odseka: Odsek za nauke moralne, jezikoslovne i literarne; Odsek za nauke prirodoslovne i matematične; Odsek za nauke istorijske i državne; Odsek za veštine.
■ 1871. - Rođen je Grigorij Jefimovič Rasputin, sibirski seljak pustolov, a zatim verki sektaš. Bavio se 'lečenjem i proricanjem'. Preko sujeverne i razvratne aristokratije dospeo je na carski dvor, gde je vršio veliki uticaj na porodicu poslednjeg ruskog cara Nikolaja, a naročito na caricu. Njegov štetan uticaj naročito se pokazao u Prvom svetskom ratu, kada je okružen nemačkim agentima i aferašima uticao na smenjivanje i postavljanje vojnih zapovednika i ministara. Decembra 1916. sklopljena je protiv njega zavera monarhista koji su verovali da će njegovim ubistvom spasti monarhiju, te ga je ubio knez Jusufov.
■ 1878. - Počela austrougarska okupacija Bosne i Hercegovine, na osnovu dogovora evropskih sila na Berlinskom kongresu.
■ 1880. - Rođen je Varnava, patrijarh Srpske pravoslavne crkve.
■ 1883. - Rođen je Benito Musolini, italijanski državnik i političar. Oktobra 1922. sa kongresa fašističke partije koji je održan u Napulju, organizovao je pohod na Rim u kojem je učestvovalo 60.000 fašista. Prestrašen pohodom i opštim stanjem u zemlji, kralj Vitorio Emanuel poverava mu mandat za sastav vlade. Od tada počinje Musolinijeva fašistička diktatura u Italiji, koju karakteriše strahovit teror i imperijalistička politika. Kao 'duče' (vođa), vodio je ratove protiv Etiopije 1936, Albanije 1939, Francuske i Grčke 1940, Jugoslavije 1941 i SSSR-a 1941-1943. Jula 1943. doživeo je poraz u Velikom fašističkom veću. Kada je obrazovana nova vlada maršala Badolja, Musolini je uhapšen. Ubijen je 1945. godine.
■ 1890. - Umro je Vinsent Van Gog, holandski i francuski slikar, jedan od najoriginalnijih i najtemperamentnijih evropskih slikara. Početni period vezuje ga za realizam, ali nakon prelaska iz Holandije u Pariz, on rasvetljava paletu boja i uklapa se u impresionistički stil. Karakteriše ga jaka ekspresivnost i emotivnost. Slike su proizvod njegovih emocija. Dela su: 'Doktor Gaše', 'Slika moje sobe', 'Suncokreti', 'Žitno polje pod čempresima', autoportreti...
■ 1900. - Anarhista Gaetano Breši u Monci ubio italijanskog kralja Umberta I. Atentator 1901. izvršio samoubistvo.
■ 1905. - Rođen je švedski političar Dag Hamaršeld, generalni sekretar UN od 1953. do 1961, kada je poginuo u avionskoj nesreći u Africi na jednom od svojih mirovnih putovanja (kongoanska kriza). Posthumno mu je dodeljena Nobelova nagrada za mir.
■ 1920. - Ministarstvo vojske i mornarice formiralo je 'Odeljenje za vazduhoplovstvo'.
■ 1925. - Rođen je Mikis Theodorakis, grčki kompozitor.
■ 1937. - Japanske trupe okupirale, u Kinesko-japanskom ratu, kineski grad Tjencin.
■ 1940. - Počela vazdušna ofanziva Nemačke na Veliku Britaniju u Drugom svetskom ratu.
■ 1941. - Višijevska Francuska i Japan potpisali sporazum o zajedničkom protektoratu nad Indokinom. Francuska nastavila upravljanje Indokinom, a Japan poslao trupe.
■ 1946. - U Parizu počela mirovna konferencija zemalja-pobednica u Drugom svetskom ratu. Mirovni ugovori, usaglašeni tokom zasedanja konferencije od 29. jula do 16. oktobra, potpisani 10. februara 1947.
■ 1948. - Na stadionu 'Vembli' u Londonu otvorene prve Olimpijske igre posle Drugog svetskog rata.
■ 1948. - Engleski kralj Džordž VI otvorio je 14. Olimpijske igre u Londonu.
■ 1956. - 'Calypso' Žaka Kustoa usidrio se na 7.500 metara ispod mora, čime je postavljen rekord.
■ 1958. - Osnovana je NASA.
■ 1965. - Održana je premijera filma Bitlsa 'Help' kojoj je prisustvovala i kraljica Elizabeta.
■ 1967. - U Vijetnamskom ratu u požaru oštećen američki nosač aviona 'Forestal'. Poginulo 130 ljudi.
■ 1979. - Umro je Herbert Markuze, nemački politički filozof i teoretičar društva, jedan od osnivača Frankfurtske škole.
■ 1981. - Rođen je Fernando Alonso, najmlađi svetski prvak Formule 1.
■ 1981. - U katedrali svetog Pavla u Londonu venčali se naslednik britanskog prestola, princ od Velsa Čarls, i Dajana Spenser.
■ 1983. - Umro je Dejvid Niven, britanski pozorišni i filmski glumac i producent, dobitnik Oskara 1958. za film 'Odvojeni stolovi'.
■ 1983. - Umro je španski filmski režiser Luis Bunjuel jedan od najvećih reditelja u svetskoj kinematografiji, poznat po nadrealističkim filmskim ostvarenjima ('Andaluzijski pas', 'Viridijana', 'Lepotica dana', 'Diskretni šarm buržoazije').
■ 1985. - Alan Garsija inaugurisan za novog predsednika Perua i s 36 godina postao najmlađi šef države na svetu.
■ 1992. - Bivši istočnonemački komunistički lider Erih Honeker došao u Berlin posle osam meseci boravka u čileanskoj ambasadi u Moskvi, da se suoči sa optužnicom za smrt mnogih nemačkih građana koji su preko Berlinskog zida pokušali da pobegnu u tadašnji Zapadni Berlin.
■ 1994. - Bivši italijanski premijer Betino Kraksi osuđen na osam i po godina zatvora pod optužbom za prevaru. Kraksi presudu dočekao u izbeglištvu u Tunisu, gde je i umro.
■ 1996. - Kina izvela nuklearnu probu jačine 4,3 stepena Rihterove skale na Lop Noru, a potom obećala da će se ubuduće pridržavati moratorijuma na nuklearne probe.
■ 1999. - U Sarajevu počeo samit Pakta za stabilnost Jugoistočne Evrope. Delegacije 39 zemalja i predstavnici 17 međunarodnih organizacija 30. 7. usvojili deklaraciju o demokratizaciji i ekonomskoj obnovi Balkana. Srbiji, koja nije pozvana na Samit, poručeno da može da se priključi Paktu kada prihvati demokratske promene.
■ 2000. - Umro je Svetozar Stijović, srpski lingvista.
■ 2001. - Umro je Edvard Gjerek, lider poljske komunističke partije.
■ 2005. - Astronomi su objavili otkriće Eride, najveće poznate patuljaste planete u Kojperovom pojasu.
■ 2005. - 'Miroslavljevo jevanđelje' najstariji srpski rukopis, upisan je u listu Uneskove baštine 'Memorija sveta'.
■ 2005. - Umro je Milan Mile Lojpur, pevač i gitarista.
■ 2008. - Umro je Mate Parlov, veliki bokserski šampion, osam puta prvak Jugoslavije, pet puta prvak Balkana, dva puta svetski prvak i jednom evropski prvak, osvajač zlatne medalje na Olimpijskim igrama u Minhenu 1972. godine.
■ 2011. - Umro je Muharem Pervić, književnik i publicista, književni i pozorišni kritičar, glavni urednik lista Student, časopisa Delo i Kulturno-umetničkog programa TV Beograd. Bio je priređivač sabranih dela Ive Andrića, po Andrićevom izboru.
■ 2012. - Umro je Kris Marker (91), francuski reditelj koji je obeležio istoriju kinematografije načinom snimanja, inovativnom tehnikom, angažovanim pogledom i estetskim istraživanjima vremena, sećanja i prostora filmske slike. U dugoj umetničkoj karijeri realizovao i fotografije, umetničke knjige i instalacije, objavljivao pesme i teorijske tekstove.
■ 2014. - Evropska unija je usvojila nove ekonomske sankcije protiv Rusije zbog njene umešanosti u konflikt u Ukrajini, koje će pogoditi naftni sektor, sektor odbrane i osetljive tehnologije. Iz istih razloga i SAD su, takođe, uvele nove ekonomske sankcije protiv ključnih sektora ruske ekonomije.
Klik Gore na Sliku - Prikaz; Ponovni Klik - Brisanje
Najnovije Vesti - Balkan i SvetPogledajte i ostale super zanimljive rubrike na sajtu
