Desilo Se u Ovaj Dan - 17. Jul
Šta se sve događalo i koji važni događaji su se desili na ovaj dan, 17. jula! Šta se sve nekada dešavalo sedamnaestog jula, šta je posebno ovog datuma, koje su poznate ličnosti rođene a koje umrle ovog datuma?
Osmeh na lice:
■ 1453. - U bici kod Kastijona Francuzi su postigli odlučujuću pobedu nad Englezima. Ova pobeda je dovela do okončanja Stogodišnjeg rata.
■ 1588. - Umro je Mimar Sinan, glavni Osmanlijski arhitekta u službi sultana Selima I, Sulejmana Veličanstvenog i Murata III.
■ 1714. - Rođen je Alexander Gottlieb Baumgarten, nemački filozof.
■ 1762. - Ubijen je ruski car Petar III tri dana nakon što je oboren sa vlasti i zatvoren. Presto je preuzela njegova supruga Katarina Velika, koja je kasnije postala jedan od najčuvenijih ruskih vladara.
■ 1775. - Otvorena je prva vojna bolnica.
■ 1787. - Rođen je Friedrich Krupp, nemački industrijalac.
■ 1790. - Umro je škotski ekonomista Adam Smit, uz Dejvida Rikarda, najpoznatiji predstavnik engleske klasične političke ekonomije. Postavio je osnove radne teorije vrednosti. ('Bogatstvo naroda', 'Teorija moralnih osećanja').
■ 1804. - Beogradsku tvrđavu napustile su i pobegle niz Dunav starešine turskih janičara - dahije Aganlija, Kučuk Alija, Mula Jusuf i Mehmed Fočih - koji su prethodno u seči knezova poubijali istaknute srpske prvake, što je bio neposredan povod za izbijanje Prvog srpskog ustanka. Porta u Carigradu, zabrinuta za to da vlast ne pređe u ruke ustanika, poslala je u Srbiju bosanskog vezira Abu Bećir-pašu da izgladi sukob janičara i Srba i zavede sultanovu vlast. Kao prvi uslov za uspostavljanje mira, ustanički vođa Karađorđe, koji je već okupio oko 10.000 ljudi pod oružjem, tražio je likividaciju dahija koji su pobegli na Adu Kale na Dunavu. Uz saglasnost Bećir-paše i prema Karađorđevom nalogu, Milenko Stojković poubijao je dahije u noći između 24. i 25. jula 1804.
■ 1841. - Izašao je prvi broj britanskog šaljivog časopisa 'Punch'.
■ 1861. - Američki kongres odobrio je papirni novac.
■ 1884. - Rođen je Boris Vladimirovič Asafjev, ruski kompozitor.
■ 1890. - Sesil Roudz, po kojem je Rodezija dobila naziv, postao je premijer Kapske kolonije u Južnoj Africi.
■ 1912. - Umro je francuski matematičar, fizičar i filozof Žil Anri Poenkare. Razvio je teoriju automorfnih funkcija i istraživao diferencijalne jednačine, a posebno su značajni njegovi radovi na području topologije i njegova interpretacija geometrije Lobačevskog. Objavio je oko 500 naučnih radova.
■ 1917. - Britanska kraljevska kuća promenila je svoje ime Saks-Koburg-Gota u Vindzor zbog antinemačkog raspoloženja u Britaniji tokom Prvog svetskog rata.
■ 1920. - Rođen je Juan Antonio Samaran, španski sportski funkcionar koji je bio Predsednik Internacionalnog olimpijskog komiteta.
■ 1928. - Umro je srpski geolog i paleontolog Svetolik Radovanović, član Srpske kraljevske akademije, prvi ministar privrede u Srbiji (1904-1905). Reformisao je srpsko rudarsko i šumarsko zakonodavstvo, a 1892. je sa geologom Jovanom Žujovićem osnovao Srpsko geološko društvo. Kao ministar, doneo je prva pravila rudarsko-bratinske kase za osiguranje rudara, ustanovio nedeljno-praznične škole za šegrte i izdao prvi godišnjak rudarskog odeljenja ministarstva privrede. Dela su: 'Uvod u geologiju istočne Srbije', 'O trusu', 'Podzemne vode', 'Lijas kod Rgotine', 'Lijas kod Dobre' ...
■ 1935. - Rođen je Donald Sutherland, kanadski glumac.
■ 1936. - Pokušajem vojnog udara protiv republikanske vlade započeo španski građanski rat.
■ 1941. - Umro je August Cesarec, hrvatski književnik.
■ 1945. - U Potsdamu je počela konferencija o posleratnoj budućnosti Evrope. Na skupu koji je okončan 2. 8. predstavnici zemalja pobednica u Drugom svetskom ratu. SSSR-a, SAD i Velike Britanije, Staljin, Truman i Čerčil, kojeg je 28. 7. zamenio novi šef britanske vlade Klement Atli, doneli su odluku o demilitarizaciji i denacifikaciji Nemačke i dogovorili su se o teritorijalnim promenama u istočnoj Evropi.
■ 1946. - Izvršena je smrtna kazna nad vođom četnika u Drugom svetskom ratu i vojnim ministrom bivše jugoslovenske emigrantske vlade, Dragoljubom - Dražom Mihailovićem, pošto je dan ranije odbijena njegova molba za pomilovanje. Potom je tajno sahranjen, tako da mu se ne zna grob. Nisu uslišene ni molbe još osmorice osuđenih na smrt na sudskom procesu u Beogradu organizovanom po ugledu na staljinistička montirana suđenja, pa su istog dana pogubljeni i Radoslav Radić, Miloš Glišić, Dragomir Jovanović, Tanasije Dinić, Velibor Jonić, Đuro Đokić, Kosta Mušicki i Boško Pavlović. Kazna nije izvršena nad Mladenom Žujovićem i Petrom Živkovićem, jer su bili u emigraciji. Ostalih 13 optuženih - uključujući najistaknutijeg srpskog teoretičara prava u XX veku, Slobodana Jovanovića, kome je suđeno u odsustvu - osuđeno je na vremenske kazne.
■ 1947. - Rođena je Camilla, hercoginja od Cornwalla i supruga britanskog princa Charlesa.
■ 1954. - Rođena je Angela Merkel, nemačka političarka i državnica.
■ 1954. - Otpočela je izgradnja Diznilenda koja je trajala tačno godinu dana.
■ 1955. - Grad Arko u Ajdahu postao je prvi grad osvetljen nuklearnom energijom.
■ 1959. - Umrla je čuvena američka džez i bluz pevačica Bili Holidej.
■ 1968. - U Iraku je oborena vlada Abdula Arefa, a na vlast je došlo Baath partije. Predsednik republike, a kasnije i vlade postao je general Ahmed Hasan al-Bakr.
■ 1968. - Održana je premijera filma 'Yellow Submarine' sa Bitlsima u Londonu.
■ 1969. - U Španiji, general Fransisko Franko imenovao je za svog naslednika princa Huana Karlosa, koji je preuzeo vođstvo države 22. novembra 1975, dva dana nakon diktatorove smrti.
■ 1973. - U Avganistanu je proglašena republika nakon vojnog udara kojim je prekinuta četrdesetogodišnja vladavina kralja Mohameda Zahir Šaha. Predsednik je postao bivši premijer Sardar Muhamad Daud Kan.
■ 1975. - Američki i sovjetski vasionski brodovi 'Sojuz 19' i 'Apolo 18' spojili su se u Zemljinoj orbiti. Komandanti letilica, Aleksej Leonov i Tom Staford, razmenili su čestitke, pri čemu je Rus govorio engleski a Amerikanac ruski.
■ 1979. - Diktator Nikaragve Anastasio Somoza Debajle dao je ostavku i pobegao iz zemlje, a vlast je preuzeo levičarski sandinistički pokret Danijela Ortege Saavedre.
■ 1981. - Više od 100 ljudi je poginulo, a 550 ranjeno kada su izraelski avioni bombardovali palestinska područja Bejruta.
■ 1984. - Lansiran je sovjetski svemirski brod 'Sojuz T12', a član posade Svetlana Savickaja postala je prva žena koja je 'prošetala' svemirskim prostorom izvan letelice.
■ 1994. - Brazil je na svetskom fudbalskom prvenstvu u SAD osvojio četvrtu šampionsku titulu.
■ 1995. - Umro je argentinski automobilski as Huan Manuel Fanđo, petostruki svetski šampion u Formuli-1.
■ 1996. - Američki putnički avion 'Boing 747' na liniji Njujork-Pariz ekplodirao je iznad Atlantskog okeana, nakon što je poleteo sa aerodroma 'Kenedi'. Poginulo je svih 230 putnika i članova posade.
■ 1998. - Posmrtni ostaci ruskog cara Nikolaja II Romanova i članova njegove porodice, preneti iz Jekaterinburga 80 godina nakon ubistva, sahranjeni su u Sankt Peterburgu. Svečanoj ceremoniji prisustvovao je i predsednik Rusije Boris Jeljcin.
■ 1998. - Džinovski talasi izazvani snažnim zemljotresom na dnu Pacifik odneli su šest sela na severozapadnoj obali Papue Nove Gvineje. Poginulo je oko 2.000 ljudi.
■ 1998. - Na konferenciji UN u Rimu, predstavnici 120 zemalja usvojili su statut kojim je uspostavljan prvi stalni Međunarodni krivični sud za ratne zločine. SAD su odbile da se priključe tom sudu. Do marta 2003. sporazum je ratifikovalo 89 zemalja.
■ 2000. - Bašar el-Asad postao je predsednik Sirije, obećavši prilikom inauguracije da će nastaviti nepopustljivu politiku prema Izraelu kakvu je vodio njegov otac Hafez el-Asad, koji je umro 10. juna.
■ 2001. - Na osnovu odluke vlade SRJ, princ Aleksandar Karađorđević i članovi njegove porodice uselili su se u kraljevsku rezidenciju u Beogradu koja je jugoslovenskoj kraljevskoj porodici oduzeta posle Drugog svetskog rata.
■ 2001. - Nakon završetka sukoba na Kosovu i prestanka vazdušnih napada NATO-a na SRJ, istražitelji Međunarodnog suda za ratne zločine iz Haga pronašli su, prema izjavi portparola tužilaštva suda Florens Artman, tokom 1999. i 2000. godine 876 grobnica na Kosovu i ekshumirali 4.392 žrtve od kojih je 2.099 identifikovano.
■ 2002. - Umro je Jozef Luns komandant Zapadne alijanse sa najdužim stažom na toj funkciji. Luns, bivši ministar inostranih poslova Holandije, imenovan je za generalnog sekretara NATO u oktobru 1971, za vreme hladnog rata. Tu dužnost napustio je 1984. godine.
■ 2003. - U Americi je umrla 'kraljica salse', pevačica kubanskog porekla Selija Kruz. Kubu je napustila uoči dolaska Fidela Kastra na vlast i nastanila se u SAD, a povratak na karipsko ostrvo joj nikad nije dozvoljen. Odigrala je ključnu ulogu u promovisanju kubanske muzike, snimila 70 albuma i pet puta dobila nagradu Gremi, najznačajnije američko priznanje za muziku.
■ 2004. - Grčke vlasti uhapsile su u Solunu Dejana Milenkovića Bagzija, osumnjičenog za saučesništvo u ubistvu premijera Srbije Zorana Đinđića. Nekoliko meseci kasnije Bagzi je izručen vlastima u Srbiji, gde je dobio status zaštićenog svedoka.
■ 2005. - Specijalni tribunal u Iraku podigao je prvu optužnicu protiv bivšeg predsednika te zemlje Sadama Huseina za zločine počinjene tokom njegove 35-godišnje vladavine.
■ 2006. - U cunamiju koji je pogodio indonežansko ostrvo Java poginulo je 525 osoba. Poplavni talas visok dva metra posledica je zemljotresa jačine 7,7 Rihterove skale, čije epicentar bio u Indijskom okeanu.
■ 2007. – Stradalo je 200 osoba kada je avion brazilske kompanije TAM, 'erbas' A320 prilikom sletanja na aerodrom u Sao Paulu napustio pistu, probio zid oko aerodroma, udario u benzinsku pumpu i zapalio se.
■ 2008. - Haški tribunbal pravosnažno je osudio penzionisanog generala JNA Pavla Strugara na sedam i po godina zatvora zbog granatiranja Starog grada u Dubrovniku u decembru 1991. godine.
■ 2009. - Umro je poljski filozof Lešek Kolakovski, teoretičar marksizma autor dela Glavni tokovi marksizma. Nakon razlaza sa Poljskom ujedinjenom radničkom partijom emigrirao je na zapad, a njegovi radovi o samoorganizovanju naroda čine ga neslužbenim ideologom pokreta Solidarnost.
■ 2014. - Malezijski putnički avion sa 298 putnika i članova posade koji je leteo iz Amsterdama za Kuala Lumpur, oboren je u Donjeckoj oblasti na istoku Ukrajine, gde su vođene borbe snaga ukrajinskih vlasti i proruskih pobunjenika. Niko od putnika nije preživeo.
■ 2014. - Umro je nemački slikar Oto Pine poznat po koloritnim slikama i gigantskim skulpturma na otvorenom. Njegovi radovi su izloženi u više od stotinu galerija i muzeja širom sveta, a prikazani su i na Olimpijskim igrama u Minhenu 1972. godine.
Najnovije Vesti - Balkan i Svet
Pogledajte i ostale super zanimljive rubrike na sajtu
■ 1714. - Rođen je Alexander Gottlieb Baumgarten, nemački filozof.
■ 1762. - Ubijen je ruski car Petar III tri dana nakon što je oboren sa vlasti i zatvoren. Presto je preuzela njegova supruga Katarina Velika, koja je kasnije postala jedan od najčuvenijih ruskih vladara.
■ 1775. - Otvorena je prva vojna bolnica.
■ 1787. - Rođen je Friedrich Krupp, nemački industrijalac.
■ 1790. - Umro je škotski ekonomista Adam Smit, uz Dejvida Rikarda, najpoznatiji predstavnik engleske klasične političke ekonomije. Postavio je osnove radne teorije vrednosti. ('Bogatstvo naroda', 'Teorija moralnih osećanja').
■ 1804. - Beogradsku tvrđavu napustile su i pobegle niz Dunav starešine turskih janičara - dahije Aganlija, Kučuk Alija, Mula Jusuf i Mehmed Fočih - koji su prethodno u seči knezova poubijali istaknute srpske prvake, što je bio neposredan povod za izbijanje Prvog srpskog ustanka. Porta u Carigradu, zabrinuta za to da vlast ne pređe u ruke ustanika, poslala je u Srbiju bosanskog vezira Abu Bećir-pašu da izgladi sukob janičara i Srba i zavede sultanovu vlast. Kao prvi uslov za uspostavljanje mira, ustanički vođa Karađorđe, koji je već okupio oko 10.000 ljudi pod oružjem, tražio je likividaciju dahija koji su pobegli na Adu Kale na Dunavu. Uz saglasnost Bećir-paše i prema Karađorđevom nalogu, Milenko Stojković poubijao je dahije u noći između 24. i 25. jula 1804.
■ 1841. - Izašao je prvi broj britanskog šaljivog časopisa 'Punch'.
■ 1861. - Američki kongres odobrio je papirni novac.
■ 1884. - Rođen je Boris Vladimirovič Asafjev, ruski kompozitor.
■ 1890. - Sesil Roudz, po kojem je Rodezija dobila naziv, postao je premijer Kapske kolonije u Južnoj Africi.
■ 1912. - Umro je francuski matematičar, fizičar i filozof Žil Anri Poenkare. Razvio je teoriju automorfnih funkcija i istraživao diferencijalne jednačine, a posebno su značajni njegovi radovi na području topologije i njegova interpretacija geometrije Lobačevskog. Objavio je oko 500 naučnih radova.
■ 1917. - Britanska kraljevska kuća promenila je svoje ime Saks-Koburg-Gota u Vindzor zbog antinemačkog raspoloženja u Britaniji tokom Prvog svetskog rata.
■ 1920. - Rođen je Juan Antonio Samaran, španski sportski funkcionar koji je bio Predsednik Internacionalnog olimpijskog komiteta.
■ 1928. - Umro je srpski geolog i paleontolog Svetolik Radovanović, član Srpske kraljevske akademije, prvi ministar privrede u Srbiji (1904-1905). Reformisao je srpsko rudarsko i šumarsko zakonodavstvo, a 1892. je sa geologom Jovanom Žujovićem osnovao Srpsko geološko društvo. Kao ministar, doneo je prva pravila rudarsko-bratinske kase za osiguranje rudara, ustanovio nedeljno-praznične škole za šegrte i izdao prvi godišnjak rudarskog odeljenja ministarstva privrede. Dela su: 'Uvod u geologiju istočne Srbije', 'O trusu', 'Podzemne vode', 'Lijas kod Rgotine', 'Lijas kod Dobre' ...
■ 1935. - Rođen je Donald Sutherland, kanadski glumac.
■ 1936. - Pokušajem vojnog udara protiv republikanske vlade započeo španski građanski rat.
■ 1941. - Umro je August Cesarec, hrvatski književnik.
■ 1945. - U Potsdamu je počela konferencija o posleratnoj budućnosti Evrope. Na skupu koji je okončan 2. 8. predstavnici zemalja pobednica u Drugom svetskom ratu. SSSR-a, SAD i Velike Britanije, Staljin, Truman i Čerčil, kojeg je 28. 7. zamenio novi šef britanske vlade Klement Atli, doneli su odluku o demilitarizaciji i denacifikaciji Nemačke i dogovorili su se o teritorijalnim promenama u istočnoj Evropi.
■ 1946. - Izvršena je smrtna kazna nad vođom četnika u Drugom svetskom ratu i vojnim ministrom bivše jugoslovenske emigrantske vlade, Dragoljubom - Dražom Mihailovićem, pošto je dan ranije odbijena njegova molba za pomilovanje. Potom je tajno sahranjen, tako da mu se ne zna grob. Nisu uslišene ni molbe još osmorice osuđenih na smrt na sudskom procesu u Beogradu organizovanom po ugledu na staljinistička montirana suđenja, pa su istog dana pogubljeni i Radoslav Radić, Miloš Glišić, Dragomir Jovanović, Tanasije Dinić, Velibor Jonić, Đuro Đokić, Kosta Mušicki i Boško Pavlović. Kazna nije izvršena nad Mladenom Žujovićem i Petrom Živkovićem, jer su bili u emigraciji. Ostalih 13 optuženih - uključujući najistaknutijeg srpskog teoretičara prava u XX veku, Slobodana Jovanovića, kome je suđeno u odsustvu - osuđeno je na vremenske kazne.
■ 1947. - Rođena je Camilla, hercoginja od Cornwalla i supruga britanskog princa Charlesa.
■ 1954. - Rođena je Angela Merkel, nemačka političarka i državnica.
■ 1954. - Otpočela je izgradnja Diznilenda koja je trajala tačno godinu dana.
■ 1955. - Grad Arko u Ajdahu postao je prvi grad osvetljen nuklearnom energijom.
■ 1959. - Umrla je čuvena američka džez i bluz pevačica Bili Holidej.
■ 1968. - U Iraku je oborena vlada Abdula Arefa, a na vlast je došlo Baath partije. Predsednik republike, a kasnije i vlade postao je general Ahmed Hasan al-Bakr.
■ 1968. - Održana je premijera filma 'Yellow Submarine' sa Bitlsima u Londonu.
■ 1969. - U Španiji, general Fransisko Franko imenovao je za svog naslednika princa Huana Karlosa, koji je preuzeo vođstvo države 22. novembra 1975, dva dana nakon diktatorove smrti.
■ 1975. - Američki i sovjetski vasionski brodovi 'Sojuz 19' i 'Apolo 18' spojili su se u Zemljinoj orbiti. Komandanti letilica, Aleksej Leonov i Tom Staford, razmenili su čestitke, pri čemu je Rus govorio engleski a Amerikanac ruski.
■ 1979. - Diktator Nikaragve Anastasio Somoza Debajle dao je ostavku i pobegao iz zemlje, a vlast je preuzeo levičarski sandinistički pokret Danijela Ortege Saavedre.
■ 1981. - Više od 100 ljudi je poginulo, a 550 ranjeno kada su izraelski avioni bombardovali palestinska područja Bejruta.
■ 1984. - Lansiran je sovjetski svemirski brod 'Sojuz T12', a član posade Svetlana Savickaja postala je prva žena koja je 'prošetala' svemirskim prostorom izvan letelice.
■ 1994. - Brazil je na svetskom fudbalskom prvenstvu u SAD osvojio četvrtu šampionsku titulu.
■ 1995. - Umro je argentinski automobilski as Huan Manuel Fanđo, petostruki svetski šampion u Formuli-1.
■ 1996. - Američki putnički avion 'Boing 747' na liniji Njujork-Pariz ekplodirao je iznad Atlantskog okeana, nakon što je poleteo sa aerodroma 'Kenedi'. Poginulo je svih 230 putnika i članova posade.
■ 1998. - Posmrtni ostaci ruskog cara Nikolaja II Romanova i članova njegove porodice, preneti iz Jekaterinburga 80 godina nakon ubistva, sahranjeni su u Sankt Peterburgu. Svečanoj ceremoniji prisustvovao je i predsednik Rusije Boris Jeljcin.
■ 1998. - Džinovski talasi izazvani snažnim zemljotresom na dnu Pacifik odneli su šest sela na severozapadnoj obali Papue Nove Gvineje. Poginulo je oko 2.000 ljudi.
■ 1998. - Na konferenciji UN u Rimu, predstavnici 120 zemalja usvojili su statut kojim je uspostavljan prvi stalni Međunarodni krivični sud za ratne zločine. SAD su odbile da se priključe tom sudu. Do marta 2003. sporazum je ratifikovalo 89 zemalja.
■ 2000. - Bašar el-Asad postao je predsednik Sirije, obećavši prilikom inauguracije da će nastaviti nepopustljivu politiku prema Izraelu kakvu je vodio njegov otac Hafez el-Asad, koji je umro 10. juna.
■ 2001. - Na osnovu odluke vlade SRJ, princ Aleksandar Karađorđević i članovi njegove porodice uselili su se u kraljevsku rezidenciju u Beogradu koja je jugoslovenskoj kraljevskoj porodici oduzeta posle Drugog svetskog rata.
■ 2001. - Nakon završetka sukoba na Kosovu i prestanka vazdušnih napada NATO-a na SRJ, istražitelji Međunarodnog suda za ratne zločine iz Haga pronašli su, prema izjavi portparola tužilaštva suda Florens Artman, tokom 1999. i 2000. godine 876 grobnica na Kosovu i ekshumirali 4.392 žrtve od kojih je 2.099 identifikovano.
■ 2002. - Umro je Jozef Luns komandant Zapadne alijanse sa najdužim stažom na toj funkciji. Luns, bivši ministar inostranih poslova Holandije, imenovan je za generalnog sekretara NATO u oktobru 1971, za vreme hladnog rata. Tu dužnost napustio je 1984. godine.
■ 2003. - U Americi je umrla 'kraljica salse', pevačica kubanskog porekla Selija Kruz. Kubu je napustila uoči dolaska Fidela Kastra na vlast i nastanila se u SAD, a povratak na karipsko ostrvo joj nikad nije dozvoljen. Odigrala je ključnu ulogu u promovisanju kubanske muzike, snimila 70 albuma i pet puta dobila nagradu Gremi, najznačajnije američko priznanje za muziku.
■ 2004. - Grčke vlasti uhapsile su u Solunu Dejana Milenkovića Bagzija, osumnjičenog za saučesništvo u ubistvu premijera Srbije Zorana Đinđića. Nekoliko meseci kasnije Bagzi je izručen vlastima u Srbiji, gde je dobio status zaštićenog svedoka.
■ 2005. - Specijalni tribunal u Iraku podigao je prvu optužnicu protiv bivšeg predsednika te zemlje Sadama Huseina za zločine počinjene tokom njegove 35-godišnje vladavine.
■ 2006. - U cunamiju koji je pogodio indonežansko ostrvo Java poginulo je 525 osoba. Poplavni talas visok dva metra posledica je zemljotresa jačine 7,7 Rihterove skale, čije epicentar bio u Indijskom okeanu.
■ 2007. – Stradalo je 200 osoba kada je avion brazilske kompanije TAM, 'erbas' A320 prilikom sletanja na aerodrom u Sao Paulu napustio pistu, probio zid oko aerodroma, udario u benzinsku pumpu i zapalio se.
■ 2008. - Haški tribunbal pravosnažno je osudio penzionisanog generala JNA Pavla Strugara na sedam i po godina zatvora zbog granatiranja Starog grada u Dubrovniku u decembru 1991. godine.
■ 2009. - Umro je poljski filozof Lešek Kolakovski, teoretičar marksizma autor dela Glavni tokovi marksizma. Nakon razlaza sa Poljskom ujedinjenom radničkom partijom emigrirao je na zapad, a njegovi radovi o samoorganizovanju naroda čine ga neslužbenim ideologom pokreta Solidarnost.
■ 2014. - Malezijski putnički avion sa 298 putnika i članova posade koji je leteo iz Amsterdama za Kuala Lumpur, oboren je u Donjeckoj oblasti na istoku Ukrajine, gde su vođene borbe snaga ukrajinskih vlasti i proruskih pobunjenika. Niko od putnika nije preživeo.
■ 2014. - Umro je nemački slikar Oto Pine poznat po koloritnim slikama i gigantskim skulpturma na otvorenom. Njegovi radovi su izloženi u više od stotinu galerija i muzeja širom sveta, a prikazani su i na Olimpijskim igrama u Minhenu 1972. godine.
Klik Gore na Sliku - Prikaz; Ponovni Klik - Brisanje
Najnovije Vesti - Balkan i SvetPogledajte i ostale super zanimljive rubrike na sajtu
