Ponuda Tema

Desilo Se u Ovaj Dan - 11. Jul

   Šta se sve događalo i koji važni događaji su se desili na ovaj dan, 11. jula! Šta se sve nekada dešavalo jedanaestog jula, šta je posebno ovog datuma, koje su poznate ličnosti rođene a koje umrle ovog datuma?
472. - Umro je Antemije, zapadnorimski car (467-472).

969. - Umro je Olga Kijevska, prvi pravoslavni vladar Kijevske Rusije (945-963).

1274. - Rođen je Robert Brus, kralj Škotske od 1306. do 1329. godine.

1276. - Papa Adrijan V je nasledio Inoćentija V kao 186. rimski papa.

1302. - Bitka kod Courtraia u kojoj je flandrijska seoska i gradska milicija do nogu potukla vitezove francuskog kralja Filipa V.

1382. - Umro je Nicolaus Oresmius, francuski naučnik i katolički biskup.

1451. - Umrla je Barbara Celjska, supruga nemačko-rimskog cara i ugarsko-hrvatskog kralja Žigmunda Luksemburškog, u narodu poznatija kao 'Crna kraljica'.

1533. - Papa Klement VII ekskomunicirao je engleskog kralja Henrija VIII, odbivši prethodno da poništi njegov brak s Katarinom Aragonskom i ozakoni vezu s Anom Bolen. Brak je u maju 1533. poništio kenterberjski nadbiskup Tomas Krenmer, a kralj je 1534. osnovao anglikansku crkvu i proglasio se za njenog poglavara.

1561. - Rođen je Luis de Góngora, španski književnik.

1657. - Rođen je Fridrih I, poslednji markgrof Brandenburga i prvi kralj Pruske od 1701. do 1713. godine.

1662. - Rođen je Maksimilijan II Emanuel, bavarski vojvoda (1679—1726) i knez-izbornik Svetog rimskog carstva.

1690. - U bici kod Bojna, u 'Slavnoj revoluciji', engleski kralj Vilijam III Oranski pobedio je katoličke snage Džejmsa II. (Ovaj dan protestanti u Severnoj Irskoj, 'Oranžisti', obeležavaju nizom parada i marševa, što izaziva revolt katolika i dovodi do sukoba sa policijom).

1740. - Jevreji su proterani iz Male Rusije.

1767. - Rođen je Džon Kvinsi Adams, 6. Predsednik SAD od 1825. do 1829. godine.

1796. - Odigrala se završna faza bitke kod Martinića, nakon koje Piperi i Bjelopavlići ulaze u sastav Crne Gore.

1804. - Bivši potpredsednik SAD Aron Ber ubio bivšeg ministra finansija Aleksandera Hamiltona, u dvoboju izazvanom političkim rivalstvom i međusobnim optužbama.

1811. - Italijanski naučnik Amedeo Avogadro objavio je teoriju o molekularnom sastavu plinova - Avogadrov zakon.

1839. - Umro je Mahmud II, osmanlijski sultan.

1844. - Rođen je srpski kralj Petar I Karađorđević - kralj Srbije od 1903. do 1918. i potom do smrti 1921. Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca - čija je vladavina obeležena razvojem parlamentarne demokratije, ubrzanim privrednim razvojem, kulturnim napretkom i slobodom štampe kakva u Srbiji u 20. veku nije postojala ni pre ni posle njega. Tokom vladavine 'Njegovog veličanstva svetog starca', kako su ga nazivali u Francuskoj, ojačane su političke i kulturne veze s južnoslovenskim narodima, a pod njegovim žezlom, Srbija je bila Pijemont slobode, ideal ustavnog uređenja i žarište napretka u tom delu Evrope. Posle zbacivanja s prestola 1858. njegovog oca kneza Aleksandra Karađorđevića (Karađorđev sin), živeo je u inostranstvu i završio je Vojnu akademiju u Sen Siru i višu Vojnu akademiju u Mecu. Učestovao je kao dobrovoljac u Legiji stranaca u francusko-pruskom ratu 1870. i 1871, kad je za izuzetnu hrabrost odlikovan Ordenom Legije časti, postavši jedini evropski vladalac koji je to odličje zaslužio na bojnom polju.

1871. - Rođen je hrvatski političar i pisac Stjepan Radić, osnivač Hrvatske seljačke stranke, ministar prosvete u vladi Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca od novembra 1925. do februara 1927, kada njegova stranka ponovo prelazi u opoziciju. Umro je od rana zadobijenih u atentatu koji je nad njim i još dvojicom poslanika HSS-a u Skupštini u Beogradu izvršio 20. juna 1928. radikalski poslanik Puniša Račić.

1876. - U crnogorsko-turskom ratu (1876-1878) Crnogorci su u bici na Fundini, u Kučima, pobedili tursku vojsku.

1882. - Gušeći arapsku pobunu u Egiptu, britanske trupe napale Aleksandriju, a zatim zauzele Kairo i svu zemlju. Potom je na međunarodnoj konferenciji utvrđen sporazum o bezbednosti Sueckog kanala, za Veliku Britaniju izuzetno značajnog plovnog puta zbog britanskih kolonija u Aziji, pa su od tada Britanci, zajedno sa Francuzima, nadzirali kanal, čime je Egipat potpao pod punu zavisnost od velikih sila. Egipat je tek 1956. preuzeo kontrolu nad Sueckim kanalom.

1920. - Rođen je američki filmski i pozorišni glumac ruskog porekla Taiđe Kan, poznat kao Jul Briner. Igrao je u mnogim filmovima, a nagradu Oskar dobio je za ulogu u muzičkom filmu Kralj i ja. Ostali filmovi: 'Deset Božijih zapovijesti', 'Anastasija', 'Braća Karamazovi', 'Solomon i Saba', 'Sedmorica veličanstvenih', 'Taras Buljba', 'Zapadni svijet'.

1921. - Mongolija je proglasila nezavisnost pod nazivom Narodna Republika Mongolija.

1921. - Održano je prvo zvanično prvenstvo Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca u vaterpolu. Pobedilo je Somborsko sportsko društvo.

1927. - Rođen je Teodor Mejmen, američki fizičar, konstruktor prvog lasera.

1934. - Rođen je Giorgio Armani, italijanski modni dizajner.

1935. - Umro je francuski oficir Alfred Drajfus, čije je suđenje za izdaju 1894. podelilo francusku javnost na dva tabora - demokrate, republikance, s jedne, i rojaliste, klerikalce, s druge strane. Na osnovu lažnih dokaza, Drajfus, koji je bio Jevrejin, osuđen je na doživotnu robiju, a rehabilitovan je 1906.

1937. - Umro je Američki kompozitor Džordž Geršvin, koji je u klasičnu muziku uneo elemente popularne muzike, crnačkih duhovnih pesama i bluza (opera 'Porgi i Bes', simfonijska fantazija 'Amerikanac u Parizu', 'Rapsodija u plavom', 'Melanhonična rapsodija').

1952. - Dvajt Ajzenhauer, američki general, nominovan je za predsednika SAD na listi republikanaca.

1960. - Premijer provincije Katanga u Kongu Moiz Čombe proglasio je nezavisnost te pokrajine, čime su počeli višegodišnji nemiri u toj afričkoj zemlji.

1962. - Kosmonaut Mikolov postavio je ondašnji rekord u najdužem boravku u svemiru - četiri dana.

1962. - Fred Baldasare je prvi čovek koji je preronio Lamanš.

1962. - Umro je Oven Jong, američki industijalac i advokat, predsednik upravnog odbora Dženeral elektrika.

1966. - Prvi put je nastupila čuvena pevačica Dženis Džoplin. Rođena je je kao Dženis Lin Džoplin, u Port Arturu, Teksas, SAD, 19. januara 1943. Pridružila se grupi 'Big Brother And The Holding Company'. S njima je i prvi put javno nastupila na koncertu. Umrla je od predoziranja heroinom, u dvadesetosmoj godini, 4. oktobra 1970. u Los Anđelesu.
1978. - U eksploziji cisterne s tečnim gasom u španskom mediteranskom turističkom kampu u mestu San Karlos de la Rapita poginulo je oko 200 ljudi.

1979. - Američka vasionska stanica 'Skajlab', nakon šestogodišnjeg kruženja oko Zemlje, raspala se prilikom prizemljenja.

1982. - Umro je srpski pisac Mehmed - Meša Selimović, član Srpske akademije nauka i umetnosti, jedan od najvećih srpskih književnika 20. veka. Kako je sam otkrio, potomak je srpske porodice Vujovića. Završio je Filozofski fakultet u Beogradu i do Drugog svetskog rata bio je profesor u gimnaziji u rodnoj Tuzli. Po izlasku iz ustaškog logora 1943, otišao je u partizane, a posle rata bio je direktor drame Narodnog pozorišta u Sarajevu, umetnički direktor 'Bosna-filma' i glavni urednik 'Svetlosti'. Zbog progona kojem su ga podvrgli bosanski političari, prešao je u Beograd i u njemu ostao do smrti. Dela su mu: 'Derviš i smrt', 'Tvrđava', 'Sećanja'...

1987. - UN su proglasile za petomilijarditog stanovnika planete novorođenog dečaka u Zagrebu Mateja Gaspara.

1989. - Umro je engleski pozorišni i fimski glumac, režiser i producent Lorens Olivije, jedan od najboljih tumača likova Vilijama Šekspira, prvi glumac kojem je dodeljena plemićka titula. Dobitnik je najvećeg broja nagrada 'Emi' za TV stvaralaštvo, nagrađivan je na festivalu u Kanu, dobio je Oskara za film 'Hamlet'.

1990. - Rođena je Caroline Wozniacki, danska teniserka poljskog porijekla.

1991. - Na Havajima se videlo potpuno pomračenje Sunca.

1991. - Avion sa hodočasnicima iz Nigerije srušio se u plamenu u Džedi, u Saudijskoj Arabiji. Poginuli su svi putnici i članovi posade (261).

1995. - Bosanski Srbi zauzeli su Srebrenicu, a potom Žepu (25. jula). Više od 30.000 ljudi, uglavnom žena i dece, prebačeno je na teritoriju pod kontrolom vlade u Sarajevu. Snage bosanskih Srba optužene su kasnije da su na tom području izvršile ratni zločin i da je ubijeno oko 7.000 bosanskih Muslimana.

1995. - U Francuskoj je umro Gojko Nikoliš, lekar, narodni heroj, španski borac i član Srpske akademije nauka i umetnosti.

1996. - Sudsko veće Haškog tribunala potvrdilo je optužnice za ratne zločine i genocid protiv lidera bosanskih Srba Radovana Karadžića i vojnog komandanta Ratka Mladića. Sud je za njima raspisao međunarodne poternice.

1998. - Hrvatska fudbalska reprezentacija osvojila treće mesto na Svetskom fudbalskom prvenstvu u Francuskoj pobedivši Holandiju rezultatom 2:1.

2000. - Uz posredovanje predsednika SAD Bila Klintona, u Kejmp Dejvidu su počeli pregovori o pitanju suvereniteta nad Jerusalimom između izraelskog premijera Ehuda Baraka i palestinskog vođe Jasera Arafata.

2001. - U Kambodži je odobreno donošenje zakona koji bi omogućio suđenje bivšim liderima Crvenih Kmera, tokom čije vladavine je ubijeno 1.700.000 ljudi.

2002. - Italijanski parlament je odobrio muškim naslednicima krune da se vrate u zemlju, čime je okončan 56-godišnji egzil kraljevske porodice zbog optužbi da je sarađivala sa fašistima.

2004. - Boris Tadić svečano stupio na dužnost predsednika Republika Srbije.

2006. - U sedam eksplozija na železničkim stanicama i u vozovima u Bombaju (Indija) poginulo je 186 osoba, a više od 700 ljudi je povređeno.

2007. - Umrla je Lejdi Berd Džonson, bivša Prva dama SAD, supruga 36. Predsednika SAD Lindona Džonsona.

2008. - Rusija i Kina uložile su veto na Nacrt rezolucije Saveta bezbednosti UN kojom je trebalo da budu uvedene sankcije Zimbabveu i kažnjena vlada predsednika Roberta Mugabea zbog nasilnog održavanja predsedničkih izbora.

2008. - Umro je poznati američki kardiolog i jedan od najpoznatijih svetskih hirurga XX veka Majkl Debejki koji je prvi izveo mnoge hiruške zahvate, poput ugrađivanja bajpasa. Tokom sedam decenija duge karijere uveo je nove hiruške metode lečenja i začetnik je moderne kardiološke hirurgije. Operisao je brojne poznate ličnosti među kojima su i tri američka predsednika (Džon Kenedi, Lindon Džekson, Ričard Nikson), ruski predsednik Boris Jeljcin, jordanski kralj Husein, ali i poznate holivudske zvezde.

2015. - Umro je Satoru Iwata, japanski poduzetnik i programer koji je služio kao četvrti predsednik i glavni izvršni direktor (CEO) Nintenda.
   RSS FEED-OVI ZA VAŠ SAJT NAJBOLJA WEB SKOLA NAJBOLJI SAJT SA BESPLATNIM SLIKAMA