Desilo Se u Ovaj Dan - 04. Jul
Šta se sve događalo i koji važni događaji su se desili na ovaj dan, 04. jula! Šta se sve nekada dešavalo četvrtog jula, šta je posebno ovog datuma, koje su poznate ličnosti rođene a koje umrle ovog datuma?
Osmeh na lice:
■ 1054. - Kineski astronomi promatraju 'novu zvezdu', to jest, eksploziju supernove iza koje je ostala maglica Rakovica.
■ 1190. - Engleski kralj Ričard I Lavlje Srce i francuski kralj Filip II krenuli su u Treći krstaški rat. Njima se u tom ratu pridružio i nemačko-rimski car Fridrih I Barbarosa.
■ 1546. - Rođen je Murat III, turski sultan.
■ 1631. - U Parizu je otvorena agencija za zapošljavanje, prva u svetu.
■ 1753. - Rođen je francuski pronalazač Žan Pjer Fransoa Blanšar, koji je 1785. s Džonom Džefrisom prvi preleteo kanal Lamanš balonom.
■ 1776. - Na Kontinentalnom kongresu u Filadelfiji potpisana je američka Deklaracija o nezavisnosti. Taj dan slavi se u SAD kao Dan nezavisnosti. Pored opštih principa o slobodi i ljudskim pravima, sadrži opštu osudu kolonijalnog ugnjetavanja, koje je činio engleski dvor. Glavni autor je Tomas Džeferson.
■ 1790. - Rođen je Džordž Everest, britanski geodet u Indiji.
■ 1799. - Rođen je švedsko-norveški kralj Oskar I, koji je tokom vladavine (1844-1859) vodio politiku švedske neutralnosti i ujedinjenja skandinavskih zemalja.
■ 1801. - Rođena je Elisabeth Maria, portugalska princeza i vladarica.
■ 1807. - Rođen je italijanski revolucionar Đuzepe Garibaldi, vođa pokreta za nezavisnost i ujedinjenje Italije. Legendarnim pohodom sa svojim dobrovoljcima ('hiljadu crvenih košulja') oslobodio je 1860. Siciliju od vlasti Burbona i u septembru trijumfalno ušao u Napulj. Izabran je za poslanika Rima 1874, ali je odbio počasti kralja Viktora Emanuela, titule vojvode i maršala.
■ 1826. - Umrla je su dva američka predsednika - Džon Adams (drugi po redu - potpisnik Deklaracije nezavisnosti) i Tomas Džeferson (treći po redu - kupio je Lujzijanu od Napoleona za SAD i osnovao Demokratsku stranku). Istoga dana 1831. godine, umro je peti predsednik SAD-a - Džejms Monro (jedan od najaktivnijih političara SAD-a; proklamovao je čuvenu Monroovu doktrinu 1823, koja je postala geslo 'Amerika Amerikancima').
■ 1831. - Umro je Džejms Monroe, američki predsednik i političar.
■ 1848. - Objavljen je 'Komunistički manifest' Karla Marksa i Fridriha Engelsa.
■ 1848. - Umro je francuski pisac i diplomata Fransoa Rene Šatobrijan. Smatra se tvorcem francuskog modernog književnog stila i jezika. Rafinirani stilista u delu 'Memoari s onu stranu groba', u političkim spisima negira tekovine francuske buržoaske revolucije i racionalizam u filozofiji.
■ 1865. - U Londonu izlazi knjiga Lewis Carroll 'Alisa u zemlji čuda'.
■ 1872. - Rođen je Calvin Coolidge, 30. predsednik SAD.
■ 1884. - Prvi put su u SAD-u održane borbe bikova.
■ 1900. - Rođen je Luj 'Sačmo' Armstrong, legendarni američki džez muzičar, trubač i pevač.
■ 1903. - Pušten je u rad prvi pacifički telegrafski kabl, između San Franciska i Manile.
■ 1914. - Održana je prva moto-trka u SAD-u.
■ 1926. - Rođen je Alfredo di Stefano, argentinski i španski fudbaler.
■ 1927. - Izašao prvi broj Der Angriffa, glasila Nemačke nacionalsocijalističke partije (NSDAP).
■ 1927. - Rođena je je italijanska filmska glumica Đina Lolobriđida, prva velika zvezda posleratnog italijanskog filma. Filmovi: 'Fanfan Lala', 'Lepotice noći', 'Hleb, ljubav i mašta', 'Carska Venera', 'Solomon i kraljica od Sabe'...
■ 1927. - Rođen je Neil Simon, američki književnik.
■ 1933. - SSSR je s Čehoslovačkom i Jugoslavijom potpisao Konvenciju o definiciji agresora, koja je trebalo da omogući efikasnije otkrivanje agresorskih postupaka radi preuzimanja mera posredstvom Društva naroda. Bio je to prvi sporazum Jugoslavije i SSSR.
■ 1934. - Umrla je francuska naučnica poljskog porekla Marija Kiri Sklodovska. Otkrila je radioaktivne elemente radijum i polonijum. Prvu Nobelovu nagradu za fiziku podelila je 1903. sa suprugom Pjerom i Bekerelom, a drugu za hemiju dobila je 1911.
■ 1941. - Vodstvo jugoslavenskih komunista na čelu s Titom donosi službenu odluku o početku ustanka protiv snaga sila Osovine. Taj dan se kasnije u SFRJ obilježavao kao Dan borca.
■ 1943. - Pod nerazjašnjenim okolnostima u avionskoj nesreći u Gibraltaru poginuo je poljski general i političar Vladislav Sikorski, šef vlade u emigraciji i tokom Drugog svetskog rata vrhovni komandant Poljskih oružanih snaga na Zapadu.
■ 1946. - Filipini postižu samostalnost nakon 47 godina vladavine SAD.
■ 1954. - Nemačka fudbalska reprezentacija po prvi put postaje svetski prvak.
■ 1959. - Kajmanska ostrva otcepila su se od Jamajke.
■ 1976. - Izraelski komandosi upali su na aerodrom Entebe u Ugandi i oslobodili 102 taoca iz francuskog putničkog aviona koji su oteli arapski ekstremisti. Poginuli su četiri komandosa, sedam od 10 otmičara i oko 20 ugandskih vojnika.
■ 1979. - Bivši predsednik Alžira Ahmed Ben Bela pušten je nakon 14 godina iz kućnog pritvora. Bio je prvi predsednik nezavisnosg Alžira (1963), a sa vlasti ga je uklonio Huari Bumedijen državnim udarom 1965.
■ 1984. - Yuri Sedykh iz SSSR-a postavio je svetski rekord u bacanju kladiva - 86,33 metra.
■ 1988. - Stefan Edberg osvojio je Vimbldon pobedom nad Borisom Bekerom.
■ 1992. - Nemačka teniserka Štefi Graf osvaja Vimbldon.
■ 1997. - NASA-ina sonda 'Pathfinder' se spušta na Mars.
■ 1998. - Japanska svemirska sonda 'Nozomi' lansirana prema Marsu.
■ 1998. - Hrvatska nogometna reprezentacija pobedila Nemačku sa 3:0 na SP u Francuskoj. Utakmica proglašena najvećom utakmicom Hrvatske reprezentacije u istoriji.
■ 1999. - Alžirski predsednik Abdelaziz Buteflika amnestirao je hiljade muslimanskih vojnih zatvorenika.
■ 2000. - Umro jedan od najslavnijih poljskih pisaca i antikomunista Gustav Herling-Grudzinski.
■ 2001. - U cilju okončanja 18-godišnjeg građanskog rata, tokom kojeg je živote izgubilo blizu dva miliona ljudi, sudanska vlada prihvatila je libijsko-egipatsku mirovnu inicijativu. Međutim ona nije dovela do prekida rata.
■ 2001. - U avionskoj nesreći u Sibiru poginulo je 145 ljudi.
■ 2008. - Avion kineske kompanije sleteo je na međunarodni aerodrom u Taojuanu na severu Tajvana, čime je zvanično, posle skoro šest decenija, uspostavljen avionski saobraćaj između Kine i Tajvana. Politički sukobi Kine i Tajvana traju od 1949. kada su pristalice starog režima 'otcepile' Tajvan od komunističke Kine.
■ 2010. - U američkom gradu Bellevueu u Ajovi tokom parade povodom 4. jula, Dana nezavisnosti, par konja, koji su vukli kočiju, oteo se kontroli i pregazio 24 ljudi, među kojima je bilo i dece.
■ 2011. - Preminuo je Oto fon Habsburg, najstariji sin poslednjeg austrougarskog cara Karla Prvog. Rođen je 1912. bio je svedok pada svoje porodice, koja je bila primorana da posle Prvog svetskog rata ode u izgnanstvo. Posedovao je nemačko, austrijsko i mađarsko državljanstvo.
Najnovije Vesti - Balkan i Svet
Pogledajte i ostale super zanimljive rubrike na sajtu
■ 1546. - Rođen je Murat III, turski sultan.
■ 1631. - U Parizu je otvorena agencija za zapošljavanje, prva u svetu.
■ 1753. - Rođen je francuski pronalazač Žan Pjer Fransoa Blanšar, koji je 1785. s Džonom Džefrisom prvi preleteo kanal Lamanš balonom.
■ 1776. - Na Kontinentalnom kongresu u Filadelfiji potpisana je američka Deklaracija o nezavisnosti. Taj dan slavi se u SAD kao Dan nezavisnosti. Pored opštih principa o slobodi i ljudskim pravima, sadrži opštu osudu kolonijalnog ugnjetavanja, koje je činio engleski dvor. Glavni autor je Tomas Džeferson.
■ 1790. - Rođen je Džordž Everest, britanski geodet u Indiji.
■ 1799. - Rođen je švedsko-norveški kralj Oskar I, koji je tokom vladavine (1844-1859) vodio politiku švedske neutralnosti i ujedinjenja skandinavskih zemalja.
■ 1801. - Rođena je Elisabeth Maria, portugalska princeza i vladarica.
■ 1807. - Rođen je italijanski revolucionar Đuzepe Garibaldi, vođa pokreta za nezavisnost i ujedinjenje Italije. Legendarnim pohodom sa svojim dobrovoljcima ('hiljadu crvenih košulja') oslobodio je 1860. Siciliju od vlasti Burbona i u septembru trijumfalno ušao u Napulj. Izabran je za poslanika Rima 1874, ali je odbio počasti kralja Viktora Emanuela, titule vojvode i maršala.
■ 1826. - Umrla je su dva američka predsednika - Džon Adams (drugi po redu - potpisnik Deklaracije nezavisnosti) i Tomas Džeferson (treći po redu - kupio je Lujzijanu od Napoleona za SAD i osnovao Demokratsku stranku). Istoga dana 1831. godine, umro je peti predsednik SAD-a - Džejms Monro (jedan od najaktivnijih političara SAD-a; proklamovao je čuvenu Monroovu doktrinu 1823, koja je postala geslo 'Amerika Amerikancima').
■ 1831. - Umro je Džejms Monroe, američki predsednik i političar.
■ 1848. - Objavljen je 'Komunistički manifest' Karla Marksa i Fridriha Engelsa.
■ 1848. - Umro je francuski pisac i diplomata Fransoa Rene Šatobrijan. Smatra se tvorcem francuskog modernog književnog stila i jezika. Rafinirani stilista u delu 'Memoari s onu stranu groba', u političkim spisima negira tekovine francuske buržoaske revolucije i racionalizam u filozofiji.
■ 1865. - U Londonu izlazi knjiga Lewis Carroll 'Alisa u zemlji čuda'.
■ 1872. - Rođen je Calvin Coolidge, 30. predsednik SAD.
■ 1884. - Prvi put su u SAD-u održane borbe bikova.
■ 1900. - Rođen je Luj 'Sačmo' Armstrong, legendarni američki džez muzičar, trubač i pevač.
■ 1903. - Pušten je u rad prvi pacifički telegrafski kabl, između San Franciska i Manile.
■ 1914. - Održana je prva moto-trka u SAD-u.
■ 1926. - Rođen je Alfredo di Stefano, argentinski i španski fudbaler.
■ 1927. - Izašao prvi broj Der Angriffa, glasila Nemačke nacionalsocijalističke partije (NSDAP).
■ 1927. - Rođena je je italijanska filmska glumica Đina Lolobriđida, prva velika zvezda posleratnog italijanskog filma. Filmovi: 'Fanfan Lala', 'Lepotice noći', 'Hleb, ljubav i mašta', 'Carska Venera', 'Solomon i kraljica od Sabe'...
■ 1927. - Rođen je Neil Simon, američki književnik.
■ 1933. - SSSR je s Čehoslovačkom i Jugoslavijom potpisao Konvenciju o definiciji agresora, koja je trebalo da omogući efikasnije otkrivanje agresorskih postupaka radi preuzimanja mera posredstvom Društva naroda. Bio je to prvi sporazum Jugoslavije i SSSR.
■ 1934. - Umrla je francuska naučnica poljskog porekla Marija Kiri Sklodovska. Otkrila je radioaktivne elemente radijum i polonijum. Prvu Nobelovu nagradu za fiziku podelila je 1903. sa suprugom Pjerom i Bekerelom, a drugu za hemiju dobila je 1911.
■ 1941. - Vodstvo jugoslavenskih komunista na čelu s Titom donosi službenu odluku o početku ustanka protiv snaga sila Osovine. Taj dan se kasnije u SFRJ obilježavao kao Dan borca.
■ 1943. - Pod nerazjašnjenim okolnostima u avionskoj nesreći u Gibraltaru poginuo je poljski general i političar Vladislav Sikorski, šef vlade u emigraciji i tokom Drugog svetskog rata vrhovni komandant Poljskih oružanih snaga na Zapadu.
■ 1946. - Filipini postižu samostalnost nakon 47 godina vladavine SAD.
■ 1954. - Nemačka fudbalska reprezentacija po prvi put postaje svetski prvak.
■ 1959. - Kajmanska ostrva otcepila su se od Jamajke.
■ 1976. - Izraelski komandosi upali su na aerodrom Entebe u Ugandi i oslobodili 102 taoca iz francuskog putničkog aviona koji su oteli arapski ekstremisti. Poginuli su četiri komandosa, sedam od 10 otmičara i oko 20 ugandskih vojnika.
■ 1979. - Bivši predsednik Alžira Ahmed Ben Bela pušten je nakon 14 godina iz kućnog pritvora. Bio je prvi predsednik nezavisnosg Alžira (1963), a sa vlasti ga je uklonio Huari Bumedijen državnim udarom 1965.
■ 1984. - Yuri Sedykh iz SSSR-a postavio je svetski rekord u bacanju kladiva - 86,33 metra.
■ 1988. - Stefan Edberg osvojio je Vimbldon pobedom nad Borisom Bekerom.
■ 1992. - Nemačka teniserka Štefi Graf osvaja Vimbldon.
■ 1998. - Japanska svemirska sonda 'Nozomi' lansirana prema Marsu.
■ 1998. - Hrvatska nogometna reprezentacija pobedila Nemačku sa 3:0 na SP u Francuskoj. Utakmica proglašena najvećom utakmicom Hrvatske reprezentacije u istoriji.
■ 1999. - Alžirski predsednik Abdelaziz Buteflika amnestirao je hiljade muslimanskih vojnih zatvorenika.
■ 2000. - Umro jedan od najslavnijih poljskih pisaca i antikomunista Gustav Herling-Grudzinski.
■ 2001. - U cilju okončanja 18-godišnjeg građanskog rata, tokom kojeg je živote izgubilo blizu dva miliona ljudi, sudanska vlada prihvatila je libijsko-egipatsku mirovnu inicijativu. Međutim ona nije dovela do prekida rata.
■ 2001. - U avionskoj nesreći u Sibiru poginulo je 145 ljudi.
■ 2008. - Avion kineske kompanije sleteo je na međunarodni aerodrom u Taojuanu na severu Tajvana, čime je zvanično, posle skoro šest decenija, uspostavljen avionski saobraćaj između Kine i Tajvana. Politički sukobi Kine i Tajvana traju od 1949. kada su pristalice starog režima 'otcepile' Tajvan od komunističke Kine.
■ 2010. - U američkom gradu Bellevueu u Ajovi tokom parade povodom 4. jula, Dana nezavisnosti, par konja, koji su vukli kočiju, oteo se kontroli i pregazio 24 ljudi, među kojima je bilo i dece.
■ 2011. - Preminuo je Oto fon Habsburg, najstariji sin poslednjeg austrougarskog cara Karla Prvog. Rođen je 1912. bio je svedok pada svoje porodice, koja je bila primorana da posle Prvog svetskog rata ode u izgnanstvo. Posedovao je nemačko, austrijsko i mađarsko državljanstvo.
Klik Gore na Sliku - Prikaz; Ponovni Klik - Brisanje
Najnovije Vesti - Balkan i SvetPogledajte i ostale super zanimljive rubrike na sajtu
