Desilo Se u Ovaj Dan - 01. Jul
Šta se sve događalo i koji važni događaji su se desili na ovaj dan, 01. jula! Šta se sve nekada dešavalo prvog jula, šta je posebno ovog datuma, koje su poznate ličnosti rođene a koje umrle ovog datuma?
Osmeh na lice:
■ 69. - Trupe u Egiptu proglasile su Vespazijana devetim Rimskim carem.
■ 552. - Bitka kod Tagine u kojoj bizantska vojska pod Narzesom nanosi odlučujući poraz ostrogotskom kralju Totili, koji je pri tome poginuo.
■ 1481. - Rođen je Christian II, danski kralj.
■ 1534. - Rođen je Friedrich II, danski i norveški kralj 1559 - 1588.
■ 1535. - Otpočelo je suđenje ser Tomasu Moru za izdaju. Mor je zauzimao razne državničke položaje, a u periodu 1529-1532. bio je lord-kancelar kralja Henrija VIII. Pošto nije odobravao reformaciju i odbijao da prizna kralja za crkvenog poglavara, na monitranom procesu proglašen je za izdajnika i pogubljen. Katolička crkva ga je proglasila svecem.
■ 1569. - Stvorena je Lublinska unija kojom su se ujedinile Litvanija i Poljska. Deobom Poljske 1795. veći deo Litvanije pripao je Rusiji.
■ 1646. - Rođen je Gotfrid Vilhelm Lajbnic, nemački filozof i matematičar. U filozofiji je nastojao da pomiri materijalizam i spiritualizam, a najpoznatije mu je učenje o monadama. U logiku je uveo princip dovoljnog razloga, a takođe i logički račun, tj. egzaktni matematički postupak. U matematiku je ušao kao tvorac integralnog i diferencijalnog računa istovremeno s Njutnom i nezavisno od njega, a u istoriju prirodnih nauka kao anticipator mnogih kasnije prihvaćenih ideja - značaj fosila, zakon održanja sile...
■ 1661. - Zaključen Kardiški mir, čime je okončan rusko-švedski rat.
■ 1736. - Umro je Ahmed III, sultan Osmanlijskog carstva.
■ 1745. - Marija Terezija raspustila Vojnu krajinu.
■ 1780. - Rođen je Carl von Clausewitz, pruski general.
■ 1788. - Rođen je Žan Viktor Ponsle, francuski matematičar, inženjer i fizičar koji se bavio geometrijom i primenjenom matematikom. Zaslužan je za stvaranje projektivne geometrije kao samostalne geometrijske discipline. Konstruisao je i vodnu turbinu ('Ponsleov točak').
■ 1796. - U Cetinju je, na inicijativu vladike crnogorskog Petra I Petrovića Njegoša, održana skupština starešina Crne Gore koji su, pod zakletvom, usvojili odluku da će 'svi protiv opšteg hristijanskog neprijatelja poć' i vojevati za slobodu, otadžbinu, žene i decu. Bio je to prvi dokument u kojem je u Crnoj Gori svest o potrebi odbrane otadžbine podignuta na stepen pravne obaveze.
■ 1804. - Rođena je je francuska književnica Žorž Sand preteča feminizma, autorka sentimentalnih, socijalnih i seoskih romana i priča ('Indijana', 'Lelija', 'Đavolja bara', 'Majstori trubači', 'Povest mog života'). Ostavila je i obimnu prepisku i memoare.
■ 1835. - U Pešti je štampan prvi broj 'Serbskog narodnog lista', ilustrovanog književnog nedeljnika Srba u Mađarskoj, koji je pokrenuo publicista i urednik 'Letopisa' Matice srpske Teodor Pavlović. List je s kraćim prekidima izlazio do 1848.
■ 1839. - Umro je Mahmud II, turski sultan, poslednji vladar iz dinastije Osmana Osvajača. Na vlast je došao 1808. i pokušao da reformama zaustavi propadanje osmanskog carstva. Sproveo je reforme u vojsci po evroposkom uzoru i ukinuo janičare. Srbiji je priznao proširenu autonomiju - hatišerif iz 1830. godine.
■ 1860. - Umro je američki industrijalac Čarls Guđer koji je 1839. otkrio proces vulkanizacije kaučuka što je dorinelo brzom razvoju industrije gume, posebno prozvodnji automobilskih guma.
■ 1861. - Utemeljen list 'L Osservatore Romano'.
■ 1862. - Američki kongres prvi put je obezakonio poligamiju.
■ 1863. - Počela je čuvena bitka kod Getisburga u američkom građanskom ratu, bitka koja je obeležena pobedom Severa.
■ 1863. – Rođen je Jovan Vujić – Joca, rodom iz Sente, kolekcionar umetnina, bibliofil, veliki dobrotvor srpskog naroda. Posedovao je biblioteku od oko 20.000 knjiga važnih za srpsku kulturu i istoriju, oko 3.000 autografa, pisama, povelja, kao i zbirku starog novca i oružja. Stvorio je i veliku zbirku dela srpskih slikara od XVIII do XX veka. Svoju zbirku poklonio je Beogradskom univerzitetu uz dogovor da se pored Univerzitetske biblioteke podigne Galerija Joce Vujića, što nikada nije urađeno.
■ 1866. - Štampane Prve srpske poštanske marke.
■ 1867. - Ontario, Kvebek, Nova Škotska i Nju Branzvik proglasile su federalnu uniju Kanada, koja je 'Severno američkim zakonom' britanskog parlamenta dobila status dominiona.
■ 1872. - Rođen je Luj Blerio, francuski inženjer i pilot, utemeljivač francuske avio-industrije. Prvi je avionom preleteo kanal Lamanš 1909. godine. Isprva je pokušavao da napravi avion mahokrilac, ali je brzo odustao od te ideje i 1903. je konstruisao prvi avion, a 1906. avion s motorom koji je imao tri cilindra. U Prvom svetskom ratu je proizvodio avione za francusko ratno vazduhoplovstvo, koji su bili među najuspešnijim u to vreme.
■ 1874. - U SAD-u je zabeležen prvi slučaj kidnapovanja. Kidnaperima četvorogodišnjeg Čarlsa Rosa isplaćeno je 20.000 dolara.
■ 1876. - Umro je ruski revolucionar, anarhist Mihail Aleksandrovič Bakunjin. Zbog širenja liberalnih ideja, ruski Senat ga je 1844. lišio plemićke titule i osudio na robiju u Sibiru odakle je uspeo da pobegne u zapadnu Evropu gde je nastavio revolucionarne aktivnosti. Dela su mu: 'Državnost i anarhija', 'Knutogermanska imperija i socijalna revolucija' ...
■ 1881. - Obavljen je prvi mećunarodni telefonski razgovor.
■ 1881. - Umro je Rudolf Herman Loce, nemački filozof.
■ 1884. - Umro je američki detektiv škotskog porekla Alen Pinkerton, koji je 1850. osnovao Nacionalnu detektivsku organizaciju 'Pinkerton'.
■ 1887. - Počela je da radi prva astronomsko-meteorološka stanica u Srbiji, koju je u svojoj kući na Vračaru u Beogradu organizovao profesor Velike škole Milan Nedeljković. Godine 1902. on je počeo da izdaje i prvu opštu prognozu vremena.
■ 1896. - Umrla je Herijet Elizabet Bičer Stou, abolicionista i autor više od 10 knjiga, od kojih je najčuvenija Čiča Tomina koliba, koja opisuje život u ropstvu i koja je prvi put objavljena u nastavcima 1851. i 1852 u abolicionističkom glasilu National Era.
■ 1900. - Prvi let vazduhoplovom kojeg je izgradio gof von Zeppelin
■ 1902 - Rođen je američki filmski režiser nemačkog porekla Vilijam Vajler, dobitnik Oskara za filmove 'Gospođa Miniver', 'Ben Hur' i 'Najlepše godine našeg života'. Proslavio se i filmovima 'Male lisice', 'Keri', 'Praznik u Rimu'.
■ 1904. - Otvorene su treće moderne Olimpijske igre u Sent Luisu.
■ 1908. – Stupila je na snagu odredba uključena u drugu Međunarodnu radiotelegrafsku konvenciju o upotrebi signala SOS, Morzeovom azbukom, u slučaju nevolja na morima.
■ 1921. - Na tajnom sastanku u Šangaju osnovana je Komunistička partija Kine, koja je 1949. preuzela vlast u Kini.
■ 1921. - Prvi put je primenjena vakcina za zaštitu dece od tuberkuloze (BCG).
■ 1931. – Rođena je je američka filmska glumica francuskog porekla Lesli Karon. Bila je zapažena u filmskim mjuziklima pedesetih godina XX veka. Filmovi su joj: 'Amerikanac u Parizu', 'Žiži', 'Lili', 'Fani'.
■ 1934. – Rođen je Sidni Polak, američki filmski režiser i glumac. Filmovi su mu: 'Prokleti posed', 'Konje ubijaju, zar ne?', 'Devojka koju sam voleo', 'Tri Kondorova dana', 'Tutsi' ... Za film 'MojaAfrika' je 1985. dobio Oskara.
■ 1934. - Alkatraz je postao federalni zatvor.
■ 1934. - Urađen je prvi rendgenski snimak celog tela.
■ 1935. - Rođen je Oliver Mlakar, hrvatski TV-voditelj.
■ 1942. - Nemačke trupe su u Drugom svetskom ratu, posle osmomesečne opsade, zauzele Sevastopolj, najvažniju rusku crnomorsku luku na poluostrvu Krim.
■ 1944. - Umro je Watt Sam, pripovedač i kulturni istoričar plemena Natchez.
■ 1946. - SAD su izvršile probu atomske bombe na atolu Bikini u Pacifiku.
■ 1946. - Rođen je Slobodan Santrač, fudbaler, najbolji strelac u istoriji jugoslovenskog fudbala sa 1301 postignutim golom. Bio je selektor jugoslovenske reprezentacije od 1994. do 1998, fudbalske reprezentacije Saudijske Arabije 2001. i makedonske fudbalske reprezentacije 2005.
■ 1946. - SAD su izvršile probu atomske bombe na atolu Bikini u Pacifiku.
■ 1960. - Gana je postala republika, s prvim predsednikom Kvame Nkrumahom.
■ 1961. - Rođena je Diana Spencer, britanska princeza Diana, princeza od Walesa - Lady Di.
■ 1961. - Rođen je Karl Luis, američki atletičar, jedan od najuspešnijih sportista XX veka. Na Olimpijskim igrama 1984. osvojio je četiri zlatne medalje.
■ 1962. - Afrička republika Ruanda i kraljevina Burundi su stekle nezavisnost, nakon što je Generalna skupština UN u februaru ukinula nadzor nad ove dve države.
■ 1966. - Održan je 'Brionski plenum' Centralnog komiteta Saveza komunista Jugoslavije, na kojem su iz rukovodstva partije uklonjeni Aleksandar Ranković, potpredsednik SFR Jugoslavije i Svetislav Stefanović, savezni sekretar za unutrašnje poslove, što je značilo i uklanjanje sa državnih funkcija. Kao ličnosti odgovorne za rad Službe državne bezbednosti oni su optuženi za prisluškivanje predsednika SFRJ Josipa Broza Tita i za šovinističku politiku prema Albancima na Kosovu.
■ 1970. - Rođena je Tajči, hrvatska pevačica, pop zvezda ranih 1990-ih godina i učesnica Eurovizije.
■ 1974. - Umro je argentinski general i političar Huan Domingo Peron, osnivač Peronističkog pokreta. Kao predsednik Argentine (1946-1955 i 1973-1974) vladao je autokratski, oslanjajući se na vojsku, radničke sindikate i izuzetnu popularnost supruge Eve, koja ga je zamenila na mestu predsednika.
■ 1980. - O Canada službeno je postala nacionalna himna Kanade.
■ 1989. - Počeo je sa radom RTS 3.
■ 1990. - Na referendumu u Srbiji izglasano je donošenje novog ustava i raspisivanje višestranačkih izbora. Na referendum je izašlo 75,2 odsto birača, od kojih je 96,8 odsto glasalo za.
■ 1991. - Na sastanku u Pragu lideri istočnoevropskih zemalja ukinuli su vojni savez Varšavski pakt, osnovan 1955.
■ 1991. - Stipe Mesić, posle mesec i po dana zakašnjenja, izabran za predsednika Predsedništva SFRJ.
■ 1994. - Vođa Palestinske oslobodilačke organizacije Jaser Arafat vratio se u Palestinu, nakon 27-godišnjeg izbeglištva.
■ 1996. - Umro je Stojan Stiv Tešić, srpski pisac, dramaturg i scenarista, dobitnik Oskara za originalni scenario 1979. godine.
■ 1997. - Hong Kong je, nakon što je 150 godina bio pod engleskom upravom ponovo vraćen pod kinesku jurisdikciju, kao njen specijalni administrativni region.
■ 1999. - Umro je južnorodezijski političar Džošua Nkomo borac protiv rasističke vladavine belaca u Južnoj Rodeziji (Zimbabve) i lider pokreta za nezavisnost (1950-1970). Sa Robertom Mugabeom formirao je Patriotski front.
■ 2000. - Nakon sastanka šefova država u Pjongjangu (13-juna) predstavnici dve Koreje potpisali su sporazum o spajanju porodica, koje su zbog rata bile razdvojene skoro pola veka.
■ 2000. - Pušten je u saobraćaj najduži most na svetu koji je povezao Švedsku i Dansku. Most je građen četiri godine, koštao je tri milijarde dolara, a omogućio je da Švedska bude drumskom vezom povezana sa kontinentalnom Evropom.
■ 2001. - U Acehu u Indoneziji, pronađeno je 27 izmasakriranih tela. Tokom separatističkog rata pobunjenika, članova Pokreta za oslobođenje Aceha, u tom mestu je od sredine sedamdesetih ubijeno preko 870 ljudi.
■ 2002. - U Hagu je formalno označen početak rada Stalnog međunarodnog suda za ratne zločine, koji osporavaju SAD. Taj sud je osnovan 17. 7. 1998. u Rimu i do početka rada Rimski statut je ratifikovalo 86 država, uključujući i SRJ.
■ 2002. - 72 osobe poginule su u sudaru putničkog i teretnog aviona iznad južne Nemačke.
■ 2003. - SAD su ukinule vojnu pomoć za oko 50 zemalja, uključujući i Srbiju i Crnu Goru. Te zemlje nisu do određenog roka, sa Vašingtonom potpisale bilateralni sporazum o neizručivanju američkih državljana Međunarodnom krivičnom sudu u Hagu.
■ 2004. - Umro je američki glumac Marlon Brando, jedan od najuticajnih glumaca svoje generacije i dobitnik Oskara za uloge u filmovima 'Kum' i 'Na dokovima Njujorka'.
■ 2004. – Svrgnuti irački predsednik Sadam Husein prvi put se pojavio pred sudijom koji mu je pročitao optužnicu za zločine protiv iračkog naroda. Bilo je to prvo pojavljivanje Sadama Huseina u javnosti posle sedam meseci u zatvoru.
■ 2004. - NASA-ina svemirska letelica Cassini ušla je u Saturnovu orbitu nakon sedmogodišnjeg putovanja.
■ 2006. – Preminuo je negdašnji japanski predsednik vlade Rijutaro Hašimoto koji je na čelu vlade bio od januara 1996. do jula 1998. godine.
■ 2007. – Umro je srpski književnik Milan Mika Oklopdžić. Oklopdžić je autor pet romana, sedam pozorišnih predstava i oko 20 radio i TV drama. Poslednje dve decenije živeo je u SAD.
■ 2008. - Umro je Dejan Medaković, akademik, bivši predsednik SANU (1999—2003)
■ 2009. – U Beogradu su započele 25. Letnje Univerzitetske igre. Na njima se okupilo oko 8.500 studenata iz 145 zemalja sveta.
■ 2009. - Preminuo američki glumac srpskog porekla Karl Malden (Mladen Sekulović), poznat po ulogama u filmovima 'Tramvaj zvani želja', 'Na dokovima Njujorka', 'Ko je sahranjen u mom grobu' i serijama 'Ulice San Franciska' i 'Zapadno krilo'.
■ 2012. – Olafur Ragnar Grimson ponovo je izabran za predsednika Isl'anda, peti put zaredom, cime je ostvario najduži staž na toj funkciji u islandskoj istoriji. Žestoko kritikovan nakon finasijske krize, Grimson je povratio podrsku svojih sugrađana odbijanjem sporazuma koji bi poreske obveznike njegove zemlje opteretio za pet milijardi dolara.
■ 2013. - Hrvatska postala je 28. članica Europske unije.
■ 2013. - Otvoren New Century Global Centre, najveća zgrada na svetu.
■ 2014. - Početak objavljivanje konačnih rezultata Popisa stanovništva u Bosni i Hercegovini 2013.
■ 2014. - Novi saziv iračkog parlamenta ušao je u blokadu nakon manje od dva sata rada, pošto su poslanici manjiskih sunita i Kurda izašli iz sale, čime je onemogućeno formiranje nove vlade koja je trebalo da sačuva jedinstvo zemlje pred ofanzivom sunitskh ekstremista. Prema Ujedinjenim nacijama više od 2.400 ljudi ubijeno u Iraku u junu.
■ 2014. - Nemački socijaldemokrata Martin Šulc reizabran je na mesto predsednika Evropskog parlamenta.
Najnovije Vesti - Balkan i Svet
Pogledajte i ostale super zanimljive rubrike na sajtu
■ 1481. - Rođen je Christian II, danski kralj.
■ 1534. - Rođen je Friedrich II, danski i norveški kralj 1559 - 1588.
■ 1535. - Otpočelo je suđenje ser Tomasu Moru za izdaju. Mor je zauzimao razne državničke položaje, a u periodu 1529-1532. bio je lord-kancelar kralja Henrija VIII. Pošto nije odobravao reformaciju i odbijao da prizna kralja za crkvenog poglavara, na monitranom procesu proglašen je za izdajnika i pogubljen. Katolička crkva ga je proglasila svecem.
■ 1569. - Stvorena je Lublinska unija kojom su se ujedinile Litvanija i Poljska. Deobom Poljske 1795. veći deo Litvanije pripao je Rusiji.
■ 1646. - Rođen je Gotfrid Vilhelm Lajbnic, nemački filozof i matematičar. U filozofiji je nastojao da pomiri materijalizam i spiritualizam, a najpoznatije mu je učenje o monadama. U logiku je uveo princip dovoljnog razloga, a takođe i logički račun, tj. egzaktni matematički postupak. U matematiku je ušao kao tvorac integralnog i diferencijalnog računa istovremeno s Njutnom i nezavisno od njega, a u istoriju prirodnih nauka kao anticipator mnogih kasnije prihvaćenih ideja - značaj fosila, zakon održanja sile...
■ 1661. - Zaključen Kardiški mir, čime je okončan rusko-švedski rat.
■ 1736. - Umro je Ahmed III, sultan Osmanlijskog carstva.
■ 1745. - Marija Terezija raspustila Vojnu krajinu.
■ 1780. - Rođen je Carl von Clausewitz, pruski general.
■ 1788. - Rođen je Žan Viktor Ponsle, francuski matematičar, inženjer i fizičar koji se bavio geometrijom i primenjenom matematikom. Zaslužan je za stvaranje projektivne geometrije kao samostalne geometrijske discipline. Konstruisao je i vodnu turbinu ('Ponsleov točak').
■ 1796. - U Cetinju je, na inicijativu vladike crnogorskog Petra I Petrovića Njegoša, održana skupština starešina Crne Gore koji su, pod zakletvom, usvojili odluku da će 'svi protiv opšteg hristijanskog neprijatelja poć' i vojevati za slobodu, otadžbinu, žene i decu. Bio je to prvi dokument u kojem je u Crnoj Gori svest o potrebi odbrane otadžbine podignuta na stepen pravne obaveze.
■ 1804. - Rođena je je francuska književnica Žorž Sand preteča feminizma, autorka sentimentalnih, socijalnih i seoskih romana i priča ('Indijana', 'Lelija', 'Đavolja bara', 'Majstori trubači', 'Povest mog života'). Ostavila je i obimnu prepisku i memoare.
■ 1835. - U Pešti je štampan prvi broj 'Serbskog narodnog lista', ilustrovanog književnog nedeljnika Srba u Mađarskoj, koji je pokrenuo publicista i urednik 'Letopisa' Matice srpske Teodor Pavlović. List je s kraćim prekidima izlazio do 1848.
■ 1839. - Umro je Mahmud II, turski sultan, poslednji vladar iz dinastije Osmana Osvajača. Na vlast je došao 1808. i pokušao da reformama zaustavi propadanje osmanskog carstva. Sproveo je reforme u vojsci po evroposkom uzoru i ukinuo janičare. Srbiji je priznao proširenu autonomiju - hatišerif iz 1830. godine.
■ 1860. - Umro je američki industrijalac Čarls Guđer koji je 1839. otkrio proces vulkanizacije kaučuka što je dorinelo brzom razvoju industrije gume, posebno prozvodnji automobilskih guma.
■ 1861. - Utemeljen list 'L Osservatore Romano'.
■ 1862. - Američki kongres prvi put je obezakonio poligamiju.
■ 1863. - Počela je čuvena bitka kod Getisburga u američkom građanskom ratu, bitka koja je obeležena pobedom Severa.
■ 1863. – Rođen je Jovan Vujić – Joca, rodom iz Sente, kolekcionar umetnina, bibliofil, veliki dobrotvor srpskog naroda. Posedovao je biblioteku od oko 20.000 knjiga važnih za srpsku kulturu i istoriju, oko 3.000 autografa, pisama, povelja, kao i zbirku starog novca i oružja. Stvorio je i veliku zbirku dela srpskih slikara od XVIII do XX veka. Svoju zbirku poklonio je Beogradskom univerzitetu uz dogovor da se pored Univerzitetske biblioteke podigne Galerija Joce Vujića, što nikada nije urađeno.
■ 1866. - Štampane Prve srpske poštanske marke.
■ 1867. - Ontario, Kvebek, Nova Škotska i Nju Branzvik proglasile su federalnu uniju Kanada, koja je 'Severno američkim zakonom' britanskog parlamenta dobila status dominiona.
■ 1872. - Rođen je Luj Blerio, francuski inženjer i pilot, utemeljivač francuske avio-industrije. Prvi je avionom preleteo kanal Lamanš 1909. godine. Isprva je pokušavao da napravi avion mahokrilac, ali je brzo odustao od te ideje i 1903. je konstruisao prvi avion, a 1906. avion s motorom koji je imao tri cilindra. U Prvom svetskom ratu je proizvodio avione za francusko ratno vazduhoplovstvo, koji su bili među najuspešnijim u to vreme.
■ 1874. - U SAD-u je zabeležen prvi slučaj kidnapovanja. Kidnaperima četvorogodišnjeg Čarlsa Rosa isplaćeno je 20.000 dolara.
■ 1876. - Umro je ruski revolucionar, anarhist Mihail Aleksandrovič Bakunjin. Zbog širenja liberalnih ideja, ruski Senat ga je 1844. lišio plemićke titule i osudio na robiju u Sibiru odakle je uspeo da pobegne u zapadnu Evropu gde je nastavio revolucionarne aktivnosti. Dela su mu: 'Državnost i anarhija', 'Knutogermanska imperija i socijalna revolucija' ...
■ 1881. - Obavljen je prvi mećunarodni telefonski razgovor.
■ 1881. - Umro je Rudolf Herman Loce, nemački filozof.
■ 1887. - Počela je da radi prva astronomsko-meteorološka stanica u Srbiji, koju je u svojoj kući na Vračaru u Beogradu organizovao profesor Velike škole Milan Nedeljković. Godine 1902. on je počeo da izdaje i prvu opštu prognozu vremena.
■ 1896. - Umrla je Herijet Elizabet Bičer Stou, abolicionista i autor više od 10 knjiga, od kojih je najčuvenija Čiča Tomina koliba, koja opisuje život u ropstvu i koja je prvi put objavljena u nastavcima 1851. i 1852 u abolicionističkom glasilu National Era.
■ 1900. - Prvi let vazduhoplovom kojeg je izgradio gof von Zeppelin
■ 1902 - Rođen je američki filmski režiser nemačkog porekla Vilijam Vajler, dobitnik Oskara za filmove 'Gospođa Miniver', 'Ben Hur' i 'Najlepše godine našeg života'. Proslavio se i filmovima 'Male lisice', 'Keri', 'Praznik u Rimu'.
■ 1904. - Otvorene su treće moderne Olimpijske igre u Sent Luisu.
■ 1908. – Stupila je na snagu odredba uključena u drugu Međunarodnu radiotelegrafsku konvenciju o upotrebi signala SOS, Morzeovom azbukom, u slučaju nevolja na morima.
■ 1921. - Na tajnom sastanku u Šangaju osnovana je Komunistička partija Kine, koja je 1949. preuzela vlast u Kini.
■ 1921. - Prvi put je primenjena vakcina za zaštitu dece od tuberkuloze (BCG).
■ 1931. – Rođena je je američka filmska glumica francuskog porekla Lesli Karon. Bila je zapažena u filmskim mjuziklima pedesetih godina XX veka. Filmovi su joj: 'Amerikanac u Parizu', 'Žiži', 'Lili', 'Fani'.
■ 1934. – Rođen je Sidni Polak, američki filmski režiser i glumac. Filmovi su mu: 'Prokleti posed', 'Konje ubijaju, zar ne?', 'Devojka koju sam voleo', 'Tri Kondorova dana', 'Tutsi' ... Za film 'MojaAfrika' je 1985. dobio Oskara.
■ 1934. - Alkatraz je postao federalni zatvor.
■ 1934. - Urađen je prvi rendgenski snimak celog tela.
■ 1935. - Rođen je Oliver Mlakar, hrvatski TV-voditelj.
■ 1942. - Nemačke trupe su u Drugom svetskom ratu, posle osmomesečne opsade, zauzele Sevastopolj, najvažniju rusku crnomorsku luku na poluostrvu Krim.
■ 1944. - Umro je Watt Sam, pripovedač i kulturni istoričar plemena Natchez.
■ 1946. - SAD su izvršile probu atomske bombe na atolu Bikini u Pacifiku.
■ 1946. - Rođen je Slobodan Santrač, fudbaler, najbolji strelac u istoriji jugoslovenskog fudbala sa 1301 postignutim golom. Bio je selektor jugoslovenske reprezentacije od 1994. do 1998, fudbalske reprezentacije Saudijske Arabije 2001. i makedonske fudbalske reprezentacije 2005.
■ 1946. - SAD su izvršile probu atomske bombe na atolu Bikini u Pacifiku.
■ 1960. - Gana je postala republika, s prvim predsednikom Kvame Nkrumahom.
■ 1961. - Rođena je Diana Spencer, britanska princeza Diana, princeza od Walesa - Lady Di.
■ 1961. - Rođen je Karl Luis, američki atletičar, jedan od najuspešnijih sportista XX veka. Na Olimpijskim igrama 1984. osvojio je četiri zlatne medalje.
■ 1962. - Afrička republika Ruanda i kraljevina Burundi su stekle nezavisnost, nakon što je Generalna skupština UN u februaru ukinula nadzor nad ove dve države.
■ 1966. - Održan je 'Brionski plenum' Centralnog komiteta Saveza komunista Jugoslavije, na kojem su iz rukovodstva partije uklonjeni Aleksandar Ranković, potpredsednik SFR Jugoslavije i Svetislav Stefanović, savezni sekretar za unutrašnje poslove, što je značilo i uklanjanje sa državnih funkcija. Kao ličnosti odgovorne za rad Službe državne bezbednosti oni su optuženi za prisluškivanje predsednika SFRJ Josipa Broza Tita i za šovinističku politiku prema Albancima na Kosovu.
■ 1970. - Rođena je Tajči, hrvatska pevačica, pop zvezda ranih 1990-ih godina i učesnica Eurovizije.
■ 1974. - Umro je argentinski general i političar Huan Domingo Peron, osnivač Peronističkog pokreta. Kao predsednik Argentine (1946-1955 i 1973-1974) vladao je autokratski, oslanjajući se na vojsku, radničke sindikate i izuzetnu popularnost supruge Eve, koja ga je zamenila na mestu predsednika.
■ 1980. - O Canada službeno je postala nacionalna himna Kanade.
■ 1989. - Počeo je sa radom RTS 3.
■ 1990. - Na referendumu u Srbiji izglasano je donošenje novog ustava i raspisivanje višestranačkih izbora. Na referendum je izašlo 75,2 odsto birača, od kojih je 96,8 odsto glasalo za.
■ 1991. - Na sastanku u Pragu lideri istočnoevropskih zemalja ukinuli su vojni savez Varšavski pakt, osnovan 1955.
■ 1991. - Stipe Mesić, posle mesec i po dana zakašnjenja, izabran za predsednika Predsedništva SFRJ.
■ 1994. - Vođa Palestinske oslobodilačke organizacije Jaser Arafat vratio se u Palestinu, nakon 27-godišnjeg izbeglištva.
■ 1996. - Umro je Stojan Stiv Tešić, srpski pisac, dramaturg i scenarista, dobitnik Oskara za originalni scenario 1979. godine.
■ 1997. - Hong Kong je, nakon što je 150 godina bio pod engleskom upravom ponovo vraćen pod kinesku jurisdikciju, kao njen specijalni administrativni region.
■ 1999. - Umro je južnorodezijski političar Džošua Nkomo borac protiv rasističke vladavine belaca u Južnoj Rodeziji (Zimbabve) i lider pokreta za nezavisnost (1950-1970). Sa Robertom Mugabeom formirao je Patriotski front.
■ 2000. - Nakon sastanka šefova država u Pjongjangu (13-juna) predstavnici dve Koreje potpisali su sporazum o spajanju porodica, koje su zbog rata bile razdvojene skoro pola veka.
■ 2000. - Pušten je u saobraćaj najduži most na svetu koji je povezao Švedsku i Dansku. Most je građen četiri godine, koštao je tri milijarde dolara, a omogućio je da Švedska bude drumskom vezom povezana sa kontinentalnom Evropom.
■ 2001. - U Acehu u Indoneziji, pronađeno je 27 izmasakriranih tela. Tokom separatističkog rata pobunjenika, članova Pokreta za oslobođenje Aceha, u tom mestu je od sredine sedamdesetih ubijeno preko 870 ljudi.
■ 2002. - U Hagu je formalno označen početak rada Stalnog međunarodnog suda za ratne zločine, koji osporavaju SAD. Taj sud je osnovan 17. 7. 1998. u Rimu i do početka rada Rimski statut je ratifikovalo 86 država, uključujući i SRJ.
■ 2002. - 72 osobe poginule su u sudaru putničkog i teretnog aviona iznad južne Nemačke.
■ 2003. - SAD su ukinule vojnu pomoć za oko 50 zemalja, uključujući i Srbiju i Crnu Goru. Te zemlje nisu do određenog roka, sa Vašingtonom potpisale bilateralni sporazum o neizručivanju američkih državljana Međunarodnom krivičnom sudu u Hagu.
■ 2004. - Umro je američki glumac Marlon Brando, jedan od najuticajnih glumaca svoje generacije i dobitnik Oskara za uloge u filmovima 'Kum' i 'Na dokovima Njujorka'.
■ 2004. – Svrgnuti irački predsednik Sadam Husein prvi put se pojavio pred sudijom koji mu je pročitao optužnicu za zločine protiv iračkog naroda. Bilo je to prvo pojavljivanje Sadama Huseina u javnosti posle sedam meseci u zatvoru.
■ 2004. - NASA-ina svemirska letelica Cassini ušla je u Saturnovu orbitu nakon sedmogodišnjeg putovanja.
■ 2006. – Preminuo je negdašnji japanski predsednik vlade Rijutaro Hašimoto koji je na čelu vlade bio od januara 1996. do jula 1998. godine.
■ 2007. – Umro je srpski književnik Milan Mika Oklopdžić. Oklopdžić je autor pet romana, sedam pozorišnih predstava i oko 20 radio i TV drama. Poslednje dve decenije živeo je u SAD.
■ 2008. - Umro je Dejan Medaković, akademik, bivši predsednik SANU (1999—2003)
■ 2009. – U Beogradu su započele 25. Letnje Univerzitetske igre. Na njima se okupilo oko 8.500 studenata iz 145 zemalja sveta.
■ 2009. - Preminuo američki glumac srpskog porekla Karl Malden (Mladen Sekulović), poznat po ulogama u filmovima 'Tramvaj zvani želja', 'Na dokovima Njujorka', 'Ko je sahranjen u mom grobu' i serijama 'Ulice San Franciska' i 'Zapadno krilo'.
■ 2012. – Olafur Ragnar Grimson ponovo je izabran za predsednika Isl'anda, peti put zaredom, cime je ostvario najduži staž na toj funkciji u islandskoj istoriji. Žestoko kritikovan nakon finasijske krize, Grimson je povratio podrsku svojih sugrađana odbijanjem sporazuma koji bi poreske obveznike njegove zemlje opteretio za pet milijardi dolara.
■ 2013. - Hrvatska postala je 28. članica Europske unije.
■ 2013. - Otvoren New Century Global Centre, najveća zgrada na svetu.
■ 2014. - Početak objavljivanje konačnih rezultata Popisa stanovništva u Bosni i Hercegovini 2013.
■ 2014. - Novi saziv iračkog parlamenta ušao je u blokadu nakon manje od dva sata rada, pošto su poslanici manjiskih sunita i Kurda izašli iz sale, čime je onemogućeno formiranje nove vlade koja je trebalo da sačuva jedinstvo zemlje pred ofanzivom sunitskh ekstremista. Prema Ujedinjenim nacijama više od 2.400 ljudi ubijeno u Iraku u junu.
■ 2014. - Nemački socijaldemokrata Martin Šulc reizabran je na mesto predsednika Evropskog parlamenta.
Klik Gore na Sliku - Prikaz; Ponovni Klik - Brisanje
Najnovije Vesti - Balkan i SvetPogledajte i ostale super zanimljive rubrike na sajtu
