Desilo Se Na Današnji Dan - 29. Jun
Šta se sve događalo i koji događaji su se desili na ovaj dan, 29. juna! Šta se sve nekada dešavalo dvadeset devetog juna, šta je posebno ovog datuma, koje su poznate ličnosti rođene a koje umrle ovog datuma?
Osmeh na lice:
■ 1444. - Skenderbeg je porazio osmansku vojsku u bici kod Torviola.
■ 1482. - Rođena je je Marija Aragonska I Kastiljska. Bila je portugalska kraljica.
■ 1534. - Žak Kartje je postao prvi Evropljanin koji je stigao do Ostrva Princa Edvarda.
■ 1613. - Londonsko pozorište 'Glob' izgorelo u požaru tokom prve predstave Šekspirovog komada 'Henri VIII'.
■ 1798. - Rođen je italijanski pisac Đakomo Leopardi, najveći lirski pesnik italijanskog romantizma i jedan od najznačajnijih u evropskoj poeziji XIX veka ('Silviji', Ljubav i smrt', 'Zibaldon', dnevnik 'Misli').
■ 1807. - Ruski admiral Dmitrij Senjavin je porazio osmansku flotu u bici kod Atosa.
■ 1844. - Rođen je srpski političar i pravnik Gligorije-Giga Geršić, profesor Velike škole u Beogradu, član Srpske kraljevske akademije. Jedan je od osnivača Radikalne stranke, u čijoj je vladi triput bio ministar pravde. Bio je plodan pravni pisac, naročito u oblasti međunarodnog javnog prava. Dela su: 'Enciklopedija prava', 'Sistem rimskog privatnog prava', 'Priroda državine', 'Današnje ratno pravo', 'Današnje diplomatsko i konzularno pravo', 'Međunarodno-pravni bilans u posleratnoj balkanskoj krizi'.
■ 1844. - Rođen je srpski matematičar i pronalazač Ljubomir Klerić, profesor mehanike na Velikoj školi u Beogradu, član Srpske kraljevske akademije, ministar prosvete i privrede. Izumeo je polarni pantograf i traktoriograf. Bavio se uglavnom teorijskom mehanikom, napisao više naučnih radova i univerzitetski udžbenik 'Teoriska mehanika'.
■ 1853. - Umro je Adrien-Henri de Jussieu, francuski botaničar.
■ 1855. - U Londonu izašao prvi broj lista 'Dejli telegraf'.
■ 1864. - Samjuel Krauter postao biskup u Nigeriji, odnosno prvi crnac biskup Engleske crkve.
■ 1865. - Rođen je Shigechiyo Izumi, čovek koji je najduže živeo. Umro je kada je imao čak 120 godina i 237 dana.
■ 1869. - Proglašen Namesnički ustav u kneževini Srbiji. Ovaj ustav određuje da su izbori u zemlji javni i posredni, i da je izborni cenzus visok, da zakonodavnu vlast ima Narodna skupština, ali da zakonodavna inicijativa pripada knezu, kao i da se dve trećine poslanika bira dok jednu trećinu postavlja knez lično.
■ 1875. - Umro je Ferdinand I Austrijski, austrijski car i ugarsko-hrvatski kralj.
■ 1877. - U Stričićima u Bosanskoj krajini rođen je srpski pisac Petar Kočić, jedan od najistaknutijih pisaca srpskog realizma, nacionalni borac protiv austrougarske okupacije Bosne i Hercegovine. Po povratku sa studija slavistike u Beču i službovanja u Srbiji i Skoplju, dugo je bio bez posla, osuđivan je i tamnovao je u Banja Luci i Tuzli. U Banja Luci je pokrenuo list 'Otadžbina', koji je često bio zabranjivan. Počeo je pesmama, ali je ubrzo prešao na prozu. Jedrim i sažetim pripovedanjem i svežim poetskim jezikom, snažno je prikazao planinski zavičaj, život u njemu i sudbinu seljaka, a u satirama je britko kritikovao prilike u kojima su živeli potlačeni bosanski seljaci pod austrougarskom okupacijom. Dela su: satire 'Jazavac pred sudom', 'Sudanija', zbirke pripovedaka 'S planine i ispod planine', 'Jauci sa Zmijanja'.
■ 1880. - Francuska anektirala pacifičko ostrvo Otaheite (Tahiti), koje je od 1842. bilo francuski protektorat.
■ 1882. - U Beogradu pušten u rad prvi savremeni vodovod koji je napravljen prema projektu nemačkog inženjera Oskara Smrekara. Iz pet dubokih bunara grad je dobijao oko 65 litara vode u sekundi.
■ 1886. - Rođen je francuski državnik Rober Šuman, premijer (1947-48). Na njegov predlog, takozvani 'Šumanov plan', osnovana je 1952. Evropska zajednica za ugalj i čelik iz koje je kasnije nastala Evropska unija.
■ 1895. - Umro je Tomas Henri Haksli, engleski biolog.
■ 1900. - Utemeljena je Nobelova nagrada, najuglednija svetska nagrada, koja se dodeljuje naučnicima, književnicima i mirotvorcima.
■ 1900. - Rođen je francuski pisac Antoan Mari Rože de Sent Egziperi, autor bestselera 'Mali princ', jednog od najlepših dečjih romana u svetskoj književnosti. Nestao je u julu 1944. nad Mediteranom kao pilot savezničkog aviona u Drugom svetskom ratu.
■ 1913. - Izbio je Drugi balkanski rat, između Bugarske i saveza Grčke i Srbije, kojima su se priključili i Crna Gora, Rumunjska i Turska.
■ 1914. - Rođen je češki kompozitor Rafael Kubelik, dirigent češke filharmonije. Emigrirao je 1948. i karijeru nastavio u SAD kao dirigent simfonijskog orkestra u Čikagu (1950), potom u Londonu kao direktor Kovent Gardena.
■ 1916. - Prvi put je uzleteo avion tipa boing.
■ 1921. - U Beogradu je pokušan atentat na regenta Aleksandra Karađorđevića, dok se vraćao iz Skupštine u kojoj je ozakonio Vidovdanski ustav. Sa skela nedovršene zgrade Ministarstva građevina, na uglu Miloševe i Masarikove ulice molerski radnik Spasoje Stejić Baćo bacio je bombu na regentovu kočiju, ali je ona zapela za telefonske žice i eksplodirala ne pogodivši cilj. Stejić je potom osuđen na smrt, ali je presuda preinačena na 20 godina robije.
■ 1922. - Rođen je srpski pisac Vasko Popa, član Srpske akademije nauka i umetnosti, najprevođeniji srpski pesnik u drugoj polovini 20. veka. Nazivan je jezičkim čudotvorcem i poslednjim velikim originalnim pesnikom. Dela su: zbirke pesama 'Kora', 'Nepočin-polje', 'Sporedno nebo', 'Uspravna zemlja', 'Vučja so', 'Živo meso', 'Kuća nasred druma', 'Rez', antologija narodnih umotvorina 'Od zlata jabuka', antologija poetskog humora 'Urnebesnik'.
■ 1930. - Rođena je Oriana Fallaci, italijanska književnica.
■ 1939. - Sletanjem aviona 'Diksi kliper' na aerodrom u Lisabonu obavljen je prvi komercijalni let iz SAD u Evropu.
■ 1940. - Po odluci pape Pija XII., počela se slaviti se Hrvatska Sveta Godina, povodom 1300. godišnjice kršćanstva u Hrvata.
■ 1941 - U Švajcarskoj je umro poljski državnik, pijanista i kompozitor, Ignac Jan Paderevski, učesnik u akcijama za nezavisnost Poljske tokom Prvog svetskog rata, premijer i šef diplomatije (1919-21).
■ 1943. - U aktu odmazde zbog poraza u sukobu s borcima Rasinskog i Južnomoravskog partizanskog odreda kod Ćalija, Nemci su u Drugom svetskom ratu u podnožju brda Bagdala u Kruševcu streljali oko 600 civila, uključujući žene i decu. To mesto je nazvano Slobodište i tu se svake godine održava manifestacija Svečanosti slobode.
■ 1945. - Rutenija, nekada deo Čehoslovačke, postaje deo Ukrajine.
■ 1949. - Južna Afrika je politiku aparthejda proglasila državnom doktrinom. Zabranjeno je sklapanje mešovitih brakova između belaca i crnaca.
■ 1971. - Kosmonauti Georgi Dobrovolski, Vladislav Volkov i Viktor Pacajev poginuli su tokom povratka 'Sojuza 11' na zemlju. Pored brojnih spekulacija, vladina komisija je odbacila mogućnost da su trojica astronauta poginula 30 minuta pre sletanja zbog gubitka pritiska u letelici zbog neispravnog ventila.
■ 1974. - Izabela Peron je zamenila obolelog muža Huana Perona na mestu predsednika Argentine.
■ 1976. - Sejšeli su dobili nezavisnost od Ujedinjenog Kraljevstva.
■ 1980. - Vigdis Finbogadotir izabrana za predsednika Islanda. To je bilo prvi put da je za šefa države u Evropi izabrana žena na neposrednim izborima.
■ 1992. - Snage bosanskih Srba napustile su sarajevski aerodrom 'Butmir' nakon dvomesečne opsade i predale ga pod kontrolu mirovnih trupa UN (UNPROFOR).
■ 1995. - Više od 500 ljudi poginulo je u Seulu kada se srušila petospratna robna kuća.
■ 1995 - Umrla je američka filmska glumica Lana Tarner, holivudska zvezda pedesetih godina 20. veka ('Monsunske kiše', 'Ljubav je snašla Endija Hardija', 'Imitacija života').
■ 1998. - Bivši gradonačelnik Vukovara Slavko Dokmanović, osumnjičen za ratne zločine u Hrvatskoj 1991. izvršio je samoubistvo u zatvoru u Ševeningenu, blizu Haga.
■ 1999. - Mitingom u Čačku, na kojem se okupilo oko 10.000 ljudi, opozicioni blok Savez za promene počeo je proteste protiv režima predsednika SR Jugoslavije Slobodana Miloševića.
■ 1999. - Turska osudila na smrt vođu kurdskih pobunjenika Abdulaha Odžalana.
■ 2001. - U Briselu održana prva donatorska konferenacija za SRJ na kojoj je Jugoslaviji obećana pomoć od jedne milijarde i 280 miliona dolara.
■ 2001. - U Beču su ministri inostranih poslova SRJ i četiri bivše jugoslovenske republike potpisali sporazum o sukcesiji, čime je okončan dugogodišnji spor oko nasleđa bivše SFRJ.
■ 2001. - Premijer SRJ Zoran Žižić podneo ostavku dan nakon izručenja Slobodana Miloševića Haškom tribunalu.
■ 2001. - Generalni sekretar Ujedinjenih nacija Kofi Anan, ponovo je izabran na novi petogodišnji mandat u svetskoj organizaciji.
■ 2002. - Leka I, sin kralja Zoga, koji je vladao Albanijom od 1928. do 1939. vratio se u zemlju posle 63 godine progonstva.
■ 2003. - Umrla je čuvena holivudska glumica Ketrin Hepbern koja je igrala u preko 50 filmova i osvojila četiri Oskara za uloge u filmovima: 'Jutarnja slava', 'Pogodi ko dolazi na večeru', 'Zima jednog lava' i 'Na zlatnom jezeru'.
■ 2003. - Polaganjem zakletve Beatris Merino, ugledni advokat bez političkog iskustva, postala je prva žena premijer u istoriji Perua.
■ 2004. - Na samitu u Briselu za šefa evropske diplomatije izabran je Visoki predstavnik Evropske Unije za spoljnu politiku Havijer Solana.
■ 2006. - Vrhovni sud Sjedinjenih Američkih Država presudio je da je predsednik Džordž Buš prekoračio svoja ovlašćenja naređujući vojna suđenja za ratne zločine zatvorenicima u Gvantanamu na Kubi, gde su od 2002. tajno prebacivani osumnjičeni za terorizam i veze s Al Kaidom i talibanima, a koje je zarobila američka vojska.
■ 2007. - Kompanija Apple predstavila je 'iOS' zatvoreni operativni sistem namenjen isključivo za njihove proizvode. Prvobitno bio je namenjen za iPhone prve generacije i imao je naziv iPhone OS, kasnije mu je namena proširena na još neke Eplove uređaje i naziv promenjen u iOS.
■ 2009. - Američki finansijski spekulant Bernard Medof, mozak pronevere vredne 65 milijardi dolara, osuđen na 150 godina zatvora. Uhapšen je decembra 2008. zbog višedecenijske prevare, u okviru koje je koristio novac novih investitora da isplati stare.
■ 2010. - Umro je Nicolas Hayek, osnivač kompanije 'Swatch'.
■ 2011. - Francuska je saopštila da je slala naoružanje libijskim civilima koji su bili pod opsadom snaga lojalnih libijskom vođi Muameru Gadafiju. Oružje je slato početkom juna u planine Nafusa na zapadu Libije, kada su civili bili okruženi Gadafijevim snagama, a libijska vlada odbila otvaranje koridora za slanje humanitarne pomoći.
■ 2012. - Evropska unija je u Briselu počela pristupne pregovore sa Crnom Gorom.
■ 2013. - Papa Franjo objavio encikliku Lumen fidei.
Najnovije Vesti - Balkan i Svet
Pogledajte i ostale super zanimljive rubrike na sajtu
■ 1534. - Žak Kartje je postao prvi Evropljanin koji je stigao do Ostrva Princa Edvarda.
■ 1613. - Londonsko pozorište 'Glob' izgorelo u požaru tokom prve predstave Šekspirovog komada 'Henri VIII'.
■ 1798. - Rođen je italijanski pisac Đakomo Leopardi, najveći lirski pesnik italijanskog romantizma i jedan od najznačajnijih u evropskoj poeziji XIX veka ('Silviji', Ljubav i smrt', 'Zibaldon', dnevnik 'Misli').
■ 1807. - Ruski admiral Dmitrij Senjavin je porazio osmansku flotu u bici kod Atosa.
■ 1844. - Rođen je srpski političar i pravnik Gligorije-Giga Geršić, profesor Velike škole u Beogradu, član Srpske kraljevske akademije. Jedan je od osnivača Radikalne stranke, u čijoj je vladi triput bio ministar pravde. Bio je plodan pravni pisac, naročito u oblasti međunarodnog javnog prava. Dela su: 'Enciklopedija prava', 'Sistem rimskog privatnog prava', 'Priroda državine', 'Današnje ratno pravo', 'Današnje diplomatsko i konzularno pravo', 'Međunarodno-pravni bilans u posleratnoj balkanskoj krizi'.
■ 1844. - Rođen je srpski matematičar i pronalazač Ljubomir Klerić, profesor mehanike na Velikoj školi u Beogradu, član Srpske kraljevske akademije, ministar prosvete i privrede. Izumeo je polarni pantograf i traktoriograf. Bavio se uglavnom teorijskom mehanikom, napisao više naučnih radova i univerzitetski udžbenik 'Teoriska mehanika'.
■ 1853. - Umro je Adrien-Henri de Jussieu, francuski botaničar.
■ 1855. - U Londonu izašao prvi broj lista 'Dejli telegraf'.
■ 1864. - Samjuel Krauter postao biskup u Nigeriji, odnosno prvi crnac biskup Engleske crkve.
■ 1865. - Rođen je Shigechiyo Izumi, čovek koji je najduže živeo. Umro je kada je imao čak 120 godina i 237 dana.
■ 1869. - Proglašen Namesnički ustav u kneževini Srbiji. Ovaj ustav određuje da su izbori u zemlji javni i posredni, i da je izborni cenzus visok, da zakonodavnu vlast ima Narodna skupština, ali da zakonodavna inicijativa pripada knezu, kao i da se dve trećine poslanika bira dok jednu trećinu postavlja knez lično.
■ 1875. - Umro je Ferdinand I Austrijski, austrijski car i ugarsko-hrvatski kralj.
■ 1877. - U Stričićima u Bosanskoj krajini rođen je srpski pisac Petar Kočić, jedan od najistaknutijih pisaca srpskog realizma, nacionalni borac protiv austrougarske okupacije Bosne i Hercegovine. Po povratku sa studija slavistike u Beču i službovanja u Srbiji i Skoplju, dugo je bio bez posla, osuđivan je i tamnovao je u Banja Luci i Tuzli. U Banja Luci je pokrenuo list 'Otadžbina', koji je često bio zabranjivan. Počeo je pesmama, ali je ubrzo prešao na prozu. Jedrim i sažetim pripovedanjem i svežim poetskim jezikom, snažno je prikazao planinski zavičaj, život u njemu i sudbinu seljaka, a u satirama je britko kritikovao prilike u kojima su živeli potlačeni bosanski seljaci pod austrougarskom okupacijom. Dela su: satire 'Jazavac pred sudom', 'Sudanija', zbirke pripovedaka 'S planine i ispod planine', 'Jauci sa Zmijanja'.
■ 1880. - Francuska anektirala pacifičko ostrvo Otaheite (Tahiti), koje je od 1842. bilo francuski protektorat.
■ 1882. - U Beogradu pušten u rad prvi savremeni vodovod koji je napravljen prema projektu nemačkog inženjera Oskara Smrekara. Iz pet dubokih bunara grad je dobijao oko 65 litara vode u sekundi.
■ 1886. - Rođen je francuski državnik Rober Šuman, premijer (1947-48). Na njegov predlog, takozvani 'Šumanov plan', osnovana je 1952. Evropska zajednica za ugalj i čelik iz koje je kasnije nastala Evropska unija.
■ 1895. - Umro je Tomas Henri Haksli, engleski biolog.
■ 1900. - Utemeljena je Nobelova nagrada, najuglednija svetska nagrada, koja se dodeljuje naučnicima, književnicima i mirotvorcima.
■ 1900. - Rođen je francuski pisac Antoan Mari Rože de Sent Egziperi, autor bestselera 'Mali princ', jednog od najlepših dečjih romana u svetskoj književnosti. Nestao je u julu 1944. nad Mediteranom kao pilot savezničkog aviona u Drugom svetskom ratu.
■ 1913. - Izbio je Drugi balkanski rat, između Bugarske i saveza Grčke i Srbije, kojima su se priključili i Crna Gora, Rumunjska i Turska.
■ 1914. - Rođen je češki kompozitor Rafael Kubelik, dirigent češke filharmonije. Emigrirao je 1948. i karijeru nastavio u SAD kao dirigent simfonijskog orkestra u Čikagu (1950), potom u Londonu kao direktor Kovent Gardena.
■ 1916. - Prvi put je uzleteo avion tipa boing.
■ 1921. - U Beogradu je pokušan atentat na regenta Aleksandra Karađorđevića, dok se vraćao iz Skupštine u kojoj je ozakonio Vidovdanski ustav. Sa skela nedovršene zgrade Ministarstva građevina, na uglu Miloševe i Masarikove ulice molerski radnik Spasoje Stejić Baćo bacio je bombu na regentovu kočiju, ali je ona zapela za telefonske žice i eksplodirala ne pogodivši cilj. Stejić je potom osuđen na smrt, ali je presuda preinačena na 20 godina robije.
■ 1922. - Rođen je srpski pisac Vasko Popa, član Srpske akademije nauka i umetnosti, najprevođeniji srpski pesnik u drugoj polovini 20. veka. Nazivan je jezičkim čudotvorcem i poslednjim velikim originalnim pesnikom. Dela su: zbirke pesama 'Kora', 'Nepočin-polje', 'Sporedno nebo', 'Uspravna zemlja', 'Vučja so', 'Živo meso', 'Kuća nasred druma', 'Rez', antologija narodnih umotvorina 'Od zlata jabuka', antologija poetskog humora 'Urnebesnik'.
■ 1930. - Rođena je Oriana Fallaci, italijanska književnica.
■ 1939. - Sletanjem aviona 'Diksi kliper' na aerodrom u Lisabonu obavljen je prvi komercijalni let iz SAD u Evropu.
■ 1940. - Po odluci pape Pija XII., počela se slaviti se Hrvatska Sveta Godina, povodom 1300. godišnjice kršćanstva u Hrvata.
■ 1941 - U Švajcarskoj je umro poljski državnik, pijanista i kompozitor, Ignac Jan Paderevski, učesnik u akcijama za nezavisnost Poljske tokom Prvog svetskog rata, premijer i šef diplomatije (1919-21).
■ 1945. - Rutenija, nekada deo Čehoslovačke, postaje deo Ukrajine.
■ 1949. - Južna Afrika je politiku aparthejda proglasila državnom doktrinom. Zabranjeno je sklapanje mešovitih brakova između belaca i crnaca.
■ 1971. - Kosmonauti Georgi Dobrovolski, Vladislav Volkov i Viktor Pacajev poginuli su tokom povratka 'Sojuza 11' na zemlju. Pored brojnih spekulacija, vladina komisija je odbacila mogućnost da su trojica astronauta poginula 30 minuta pre sletanja zbog gubitka pritiska u letelici zbog neispravnog ventila.
■ 1974. - Izabela Peron je zamenila obolelog muža Huana Perona na mestu predsednika Argentine.
■ 1976. - Sejšeli su dobili nezavisnost od Ujedinjenog Kraljevstva.
■ 1980. - Vigdis Finbogadotir izabrana za predsednika Islanda. To je bilo prvi put da je za šefa države u Evropi izabrana žena na neposrednim izborima.
■ 1992. - Snage bosanskih Srba napustile su sarajevski aerodrom 'Butmir' nakon dvomesečne opsade i predale ga pod kontrolu mirovnih trupa UN (UNPROFOR).
■ 1995. - Više od 500 ljudi poginulo je u Seulu kada se srušila petospratna robna kuća.
■ 1995 - Umrla je američka filmska glumica Lana Tarner, holivudska zvezda pedesetih godina 20. veka ('Monsunske kiše', 'Ljubav je snašla Endija Hardija', 'Imitacija života').
■ 1998. - Bivši gradonačelnik Vukovara Slavko Dokmanović, osumnjičen za ratne zločine u Hrvatskoj 1991. izvršio je samoubistvo u zatvoru u Ševeningenu, blizu Haga.
■ 1999. - Mitingom u Čačku, na kojem se okupilo oko 10.000 ljudi, opozicioni blok Savez za promene počeo je proteste protiv režima predsednika SR Jugoslavije Slobodana Miloševića.
■ 1999. - Turska osudila na smrt vođu kurdskih pobunjenika Abdulaha Odžalana.
■ 2001. - U Briselu održana prva donatorska konferenacija za SRJ na kojoj je Jugoslaviji obećana pomoć od jedne milijarde i 280 miliona dolara.
■ 2001. - U Beču su ministri inostranih poslova SRJ i četiri bivše jugoslovenske republike potpisali sporazum o sukcesiji, čime je okončan dugogodišnji spor oko nasleđa bivše SFRJ.
■ 2001. - Premijer SRJ Zoran Žižić podneo ostavku dan nakon izručenja Slobodana Miloševića Haškom tribunalu.
■ 2001. - Generalni sekretar Ujedinjenih nacija Kofi Anan, ponovo je izabran na novi petogodišnji mandat u svetskoj organizaciji.
■ 2002. - Leka I, sin kralja Zoga, koji je vladao Albanijom od 1928. do 1939. vratio se u zemlju posle 63 godine progonstva.
■ 2003. - Umrla je čuvena holivudska glumica Ketrin Hepbern koja je igrala u preko 50 filmova i osvojila četiri Oskara za uloge u filmovima: 'Jutarnja slava', 'Pogodi ko dolazi na večeru', 'Zima jednog lava' i 'Na zlatnom jezeru'.
■ 2003. - Polaganjem zakletve Beatris Merino, ugledni advokat bez političkog iskustva, postala je prva žena premijer u istoriji Perua.
■ 2004. - Na samitu u Briselu za šefa evropske diplomatije izabran je Visoki predstavnik Evropske Unije za spoljnu politiku Havijer Solana.
■ 2006. - Vrhovni sud Sjedinjenih Američkih Država presudio je da je predsednik Džordž Buš prekoračio svoja ovlašćenja naređujući vojna suđenja za ratne zločine zatvorenicima u Gvantanamu na Kubi, gde su od 2002. tajno prebacivani osumnjičeni za terorizam i veze s Al Kaidom i talibanima, a koje je zarobila američka vojska.
■ 2007. - Kompanija Apple predstavila je 'iOS' zatvoreni operativni sistem namenjen isključivo za njihove proizvode. Prvobitno bio je namenjen za iPhone prve generacije i imao je naziv iPhone OS, kasnije mu je namena proširena na još neke Eplove uređaje i naziv promenjen u iOS.
■ 2009. - Američki finansijski spekulant Bernard Medof, mozak pronevere vredne 65 milijardi dolara, osuđen na 150 godina zatvora. Uhapšen je decembra 2008. zbog višedecenijske prevare, u okviru koje je koristio novac novih investitora da isplati stare.
■ 2010. - Umro je Nicolas Hayek, osnivač kompanije 'Swatch'.
■ 2011. - Francuska je saopštila da je slala naoružanje libijskim civilima koji su bili pod opsadom snaga lojalnih libijskom vođi Muameru Gadafiju. Oružje je slato početkom juna u planine Nafusa na zapadu Libije, kada su civili bili okruženi Gadafijevim snagama, a libijska vlada odbila otvaranje koridora za slanje humanitarne pomoći.
■ 2012. - Evropska unija je u Briselu počela pristupne pregovore sa Crnom Gorom.
■ 2013. - Papa Franjo objavio encikliku Lumen fidei.
Klik Gore na Sliku - Prikaz; Ponovni Klik - Brisanje
Najnovije Vesti - Balkan i SvetPogledajte i ostale super zanimljive rubrike na sajtu
