Desilo Se Na Današnji Dan - 24. Jun
Šta se sve događalo i koji događaji su se desili na ovaj dan, 24. juna! Šta se sve nekada dešavalo dvadeset četvrtog juna, šta je posebno ovog datuma, koje su poznate ličnosti rođene a koje umrle ovog datuma?
Osmeh na lice:
■ - Danas je praznik Sveti apostoli Vartolomej i Varnava. Sveti apostol Vartolomej, jedan od dvanaest velikih apostola, propovedao je Jevanđelje sa svetim Jovanom Bogoslovom i apostolom Filipom. Propovedali su najpre u Aziji, a potom u Indiji i Jermeniji.
■ 79. - Umro je Tit Flavije Vespazijan, rimski car i osnivač dinastije Flavija. Za njegove vladavine izgrađen je amfitetar Koloseum u Rimu, najveća građevina te vrste u Rimskom carstvu.
■ 217. pre naše ere - Bitka kod Trazimenskog jezera između Hanibala i vojske Rimske republike
■ 474. - Julije Nepot je prisilio rimskog uzurpatora Glicerija da abdicira i proglasio je sebe carem Zapadnog rimskog carstva.
■ 1314. - Odigrala se bitka kod Banockburn-a, nakon koje je Škotska dobila nezavisnost od Engleske.
■ 1340. - U bici kod Slija, engleska flota pod vođstvom Edvarda III je skoro potppuno uništištila francuske pomorske snage.
■ 1386. - Rođen je Jovan Kapistran, franjevački monah, teolog, inkvizitor i propovednik.
■ 1419. - Dubrovačka Republika kupila od Bosne istočni dio Konavala.
■ 1441. - Henri VI je osnovao prestižni koledž Iton. U početku je Iton bio mesto za školovanje studenata iz engleskih aristokratskih porodica, a posle Drugog svetskog rata, laburistička vlada omogućila je školovanje na ovom koledžu i siromašnim studentima, dodeljujući im stipendije.
■ 1497. - Engleski moreplovac Džon Kebot otkrio je Kanadu i proglasio Severnu Ameriku engleskim posedom.
■ 1509. - Henri VIII, drugi monarh iz dinastije Tjudor, krunisan je za kralja Engleske. Tokom vladavine raskinuo je sa Vatikanom i 1534. osnovao Anglikansku crkvu.
■ 1519. - Umrla je Lucrezia Borgia, vojvotkinja od Ferare, kćerka pape Aleksandra VI, mecena umetnika i naučnika u vreme italijanske renesanse.
■ 1529. - Sklapanjem mira u Kapelu završen je rat između protestanata i katolika u Švajcarskoj.
■ 1532. - Rođen je Robert Dadli, engleski državnik i plemić.
■ 1784. - Umro je Žerom Bonaparta je bio najmlađi Napoleonov brat.
■ 1793. - U Francuskoj je usvojen prvi republikanski ustav kojim je izvršna vlast podređena skupštini.
■ 1798. - Turci su u Beogradskoj tvrđavi pogubili grčkog pisca i patriotu Fereosa Konstantinosa Rigasa, poznatog kao Riga od Fere, i sedam njegovih sledbenika. Rigas je bio osnivač i vođa tajnog društva koje se borilo za oslobođenje Grčke od turske vlasti.
■ 1812. - Francuski car Napoleon Prvi Bonaparta na čelu armije od 611.000 vojnika prešao reku Njemen i počeo invaziju Rusije. Njegova vojska je narednih mjeseci pretrpela ogromne gubitke, ali je u septembru 1812. ipak ušla u Moskvu koju su Rusi napustili. Potom su još žešći napadi Rusa gotovo sasvim uništili Francuze, od kojih je do decembra 1812, kad su poraženi napuštali Rusiju, preživjelo između 130.000 i 150.000, a ruski vojskovođa feldmaršal Mihail Ilarionovič Kutuzov ih je progonio sve do Pariza.
■ 1821. - Simon Bolivar je sa 8.000 boraca za južnoameričku nezavisnost pobedio 4.000 španskih rojalista u bici kod Karaboboa i oslobodio Venecuelu od španske vlasti.
■ 1822. - Formirano je prvo beogradsko obščestvo (opština). Obščestvo je biralo varoškog kneza, a knez Miloš Obrenović je imenovao policajce i kmetove. To je bilo neophodno jer su u Beograd, posle Drugog srpskog ustanka, počeli da se vraćaju trgovci i zanatlije čija je delatnost zahtevala određenu upravu.
■ 1850. - Rođen je britanski feldmaršal Horejšo Herbert Kičiner, koji je kao komandant britanske vojske u Egiptu 1898. ugušio sudanski ustanak. U Burskom ratu od 1899. do 1902. kao vrhovni komandant britanskih trupa bezobzirno je pustošio zauzetu teritoriju u južnoj Africi, što je izazvalo talas kritika u svijetu. U Prvom svetskom ratu do smrti 1916. bio je ministar vojske.
■ 1859. - Francuski car Napoleon III je potukao Austrijance u bici kod Solferina u Lombardiji. Švajcarac Žan Anri Dinan, koji je tada organizovao pomoć za hiljade ranjenika, osnovao je 1864. Crveni krst.
■ 1882. - Završen šahovski turnir u Beču pobedom Vilhelma Štajnica.
■ 1886. - Umro je ruski pisac Aleksandar Nikolajevič Ostrovski. Njegovo delo (oko 50 pozorišnih komada) predstavlja celu epohu u razvoju ruskog pozorišta i čini osnovu klasičnog ruskog dramskog repertoara ('Šuma', 'Bura', 'Talenti i obožavaoci', 'Unosno mesto', 'Bez krivice krivi', 'Devojka bez miraza', 'Siromaštvo nije porok').
■ 1894. - Umrla je srpska slikarka Vilhelmina Mina Karadžić-Vukomanović, ćerka Vuka Karadžića, jedna od prvih srpskih likovnih umetnica. Osim toga što se bavila slikanjem, prevodila je na nemački jezik srpske narodne pripovetke i napisala 'Putovanje po Srbiji' i 'Uspomene na Branka Radičevića'. Bila je udata za profesora književnosti na Liceju u Beogradu - Aleksu Vukomanovića.
■ 1894. - Italijanski anarhista Santo Kaserio ubio je u Lionu predsednika Francuske Mari Fransoa Sadi Karnoa.
■ 1894. - Doneta je odluka da se Olimpijske igre održavaju svake četvrte godine.
■ 1899. - Rođen je Sreten Žujović Crni, partizanski komandant, kasnije pristalica Informbiroa.
■ 1901. - U Parizu je otvorena prva izložba 19-godišnjeg španskog slikara Pabla Pikasa, koja je oduševila likovne kritičare.
■ 1908. - Umro je američki državnik Stiven Grover Klivlend, predsednik SAD dva puta (1885-89. i 1893-97). Njegovim izborom 1885. Demokratska stranka je prvi put došla na vlast nakon građanskog rata.
■ 1909. - Rođen je engleski atomski fizičar i matematičar Vilijam Džordž Peni, otac britanske atomske bombe. Pod njegovom kontrolom je isprobana prva britanska atomska bomba 1952. na ostrvima Monte Belo u zapadnoj Australiji.
■ 1911. - Rodio se slavni argentinski pisac, slikar i fizičar Ernesto Sabato, pionir egzistencijalizma u Južnoj Americi.
■ 1911. - Rođen je Huan Fanđo, argenstinski automobilski as i petostruki svetski šampion u Formuli 1.
■ 1911. - Džon Mekdermot postao je prvi Amerikanac koji je osvojio US open turnir u golfu.
■ 1912. - Na Olimpijske igre u Štoholmu otputovala je prva srpska olimpijska ekipa, atletičari Dušan Milošević i Dragutin Tomašević. Time je ozvaničeno članstvo Srbije u Međunarodnom olimpijskom komitetu, čiji je član postao Svetomir Đukić.
■ 1915. - Rođen je Norman Cousins, američki novinar, borac za svetski mir.
■ 1916. - Počela je bitka na reci Somi u Prvom svetskom ratu. Nakon pet meseci, koliko su trajale borbe, snage Antante osvojile su oko 200 kvadratnih kilometara teritorije uz gubitke preko milion ljudi na obe strane.
■ 1930. - Prvi put je radar zabeležio let aviona.
■ 1940. - Jugoslavija uspostavila diplomatske odnose sa SSSR-om.
■ 1945. - Parada pobede u Moskvi 1945.
■ 1947. - Jedan američki pilot izjavio je da je na nebu video neobičan predmet koji je opisao kao 'tanjir koji leti kroz vodu'. Posle ovog događaja počeo je da se koristi termin 'leteći tanjir'.
■ 1948. - U pokušaju da spreče obnavljanje nemačke države na prostoru koji su držali zapadni saveznici, sovjetske trupe su počele blokadu Zapadnog Berlina zaustavljanjem drumskog i železničkog saobraćaja prema tom gradu.
■ 1960. - Jugoslavija, Grčka i Turska su raspustile Balkanski savez, zasnovan na Ugovoru o savezu, političkoj saradnji i uzajamnoj pomoći zaključenom na Bledu 8. avgusta 1954.
■ 1963. - U Londonu je održana prva demonstracija novog kućnog uređaja - video-rikordera.
■ 1963. - Umro je Maria Guadalupe Garcia Zavala, meksička svetica.
■ 1973. - Najstariji svetski državnik Emon de Valera dao je u 90. godini ostavku na funkciju predsednika Irske, na kojoj je bio od 1959.
■ 1975. - U blizini njujorškog aerodroma 'Kenedi' srušio se avion 'Boing 727' američke kompanije 'Istern Erlajnz'. Poginulo je 113 ljudi od 124 koliko ih je bilo u letelici.
■ 1981. - U hercegovačkom mjestu Međugorju se po navodima očevidaca ukazala Blažena Devica Marija - Međugorska Gospa.
■ 1986. - Umro je srpski pisac Miroslav Antić, 'večiti dečak' srpske literature, izuzetan liričar i inventivan dečji pesnik, koji je u svoje pesme uneo kolorit jezika banaćanskih seljaka. Za 35 godina stvaralaštva objavio je više od 30 knjiga i radio na filmskim projektima 'Sveti pesak' i 'Doručak s đavolom'. Dela su: zbirke pesama 'Ispričano za proleća', 'Plavo nebo', 'Roždestvo tvoje', 'Psovke nežnosti', 'Garavi sokak', 'Koncert za 1001 bubanj' ...
■ 1987. - Rođen je Lionel Andres Mesi, argentinski fudbaler.
■ 1989. - Smenjen je generalni sekretar Komunističke partije Kine Džao Cijang, jer se protivio upotrebi sile protiv studenata na trgu Tjenanmen 4. juna. Na njegovo mesto izabran je Đang Cemin.
■ 1993. - U SAD uhapšeno osam islamskih terorista pod sumnjom da su pripremali podmetanje bombi u zgradu UN i na druga mesta u Njujorku.
■ 1999. - Savezna skupština na vanrednoj sednici oba vijeća donijela Odluku o ukidanju ratnog stanja u SR Jugoslaviji.
■ 2001. - Jugoslovenska vaterpolo reprezentacija postala je šampion Evrope.
■ 2001. - U operacijama ruskih snaga bezbednosti u Čečeniji ubijen je vođa čečenskih pobunjenika Arbi Barajev.
■ 2001. - Slobodan Milošević osudio je Uredbu vlade SRJ koja omogućava njegovo izručenje Haškom tribunalu i nazvao je 'pravnim divljaštvom bez presedana'.
■ 2002. - Predsednik SR Jugoslavije Vojislav Koštunica smenio je načelnika Generalštaba Vojske Jugoslavije generala Nebojšu Pavkovića.
■ 2002. - U železničkoj nesreći u Tanzaniji na liniji Dar es Salam-Kigoma poginula je 281 osoba.
■ 2003. - Predsednik Rusije Vladimir Putin doputovao je u London u četvorodnevnu posetu Velikoj Britaniji, gde je bio zvanični gost Bekingemske palate kao prvi ruski državni poglavar nakon 1874.
■ 2004. - Međunarodni krivični sud u Hagu saopštio je da će se prva zvanična istraga tog suda usredsrediti na ratne zločine počinjeni tokom desetogodišnjeg građanskog rata u Demokratskoj Republici Kongo (bivši Zair) od jula 2002. godine, kada je stupio na snagu Rimski statut kojim je sud osnovan.
■ 2004. - U napadima pobunjenika na lokalne bezbednosne snage u pet gradova u Iraku, poginulo je više od 100, a povređeno preko 320 osoba.
■ 2005. - U velikim poplavama koje su zahvatile industrijski centar na jugu Kine, poginulo je najmanje 536 osoba.
■ 2007. - U Zagrebu se održao Energetski samit jugoistočne Europe.
■ 2009. - Umrla je srpska slikarka Olja Ivanjicki (79), jedina žena među osnivačima čuvene grupe 'Mediala' (1959), koja je okupila mlade slikare, pisce, filozofe, arhitekte, kompozitore. Realizovala je 99 samostalnih izložbi u zemlji i inostranstvu.
■ 2010. - Nakon tri dana igre, na turniru u Vimbldonu završen je ubedljivo najduži meč u istoriji profesionalnog tenisa u kojem je Amerikanac Džon Izner pobedio Francuza Nikolu Mahija rezultatom 70:68 u gemovima, u petom setu.
■ 2010. - Džulija Gilard je postala je prva žena premijerka Australije.
■ 2012. - Za predsednika Egipta izabran je kandidat islamističkog Muslimanskog bratstva Mohamed Morsi i on je prvi predsednik republike kojeg je izabrao narod.
■ 2016. - Britanski premijer Dejvid Kameron podneo je ostavku nakon odluke građana na referendumu da Velika Britanija izađe iz Evropske unije.
Najnovije Vesti - Balkan i Svet
Pogledajte i ostale super zanimljive rubrike na sajtu
■ 217. pre naše ere - Bitka kod Trazimenskog jezera između Hanibala i vojske Rimske republike
■ 474. - Julije Nepot je prisilio rimskog uzurpatora Glicerija da abdicira i proglasio je sebe carem Zapadnog rimskog carstva.
■ 1314. - Odigrala se bitka kod Banockburn-a, nakon koje je Škotska dobila nezavisnost od Engleske.
■ 1340. - U bici kod Slija, engleska flota pod vođstvom Edvarda III je skoro potppuno uništištila francuske pomorske snage.
■ 1386. - Rođen je Jovan Kapistran, franjevački monah, teolog, inkvizitor i propovednik.
■ 1419. - Dubrovačka Republika kupila od Bosne istočni dio Konavala.
■ 1441. - Henri VI je osnovao prestižni koledž Iton. U početku je Iton bio mesto za školovanje studenata iz engleskih aristokratskih porodica, a posle Drugog svetskog rata, laburistička vlada omogućila je školovanje na ovom koledžu i siromašnim studentima, dodeljujući im stipendije.
■ 1497. - Engleski moreplovac Džon Kebot otkrio je Kanadu i proglasio Severnu Ameriku engleskim posedom.
■ 1509. - Henri VIII, drugi monarh iz dinastije Tjudor, krunisan je za kralja Engleske. Tokom vladavine raskinuo je sa Vatikanom i 1534. osnovao Anglikansku crkvu.
■ 1519. - Umrla je Lucrezia Borgia, vojvotkinja od Ferare, kćerka pape Aleksandra VI, mecena umetnika i naučnika u vreme italijanske renesanse.
■ 1529. - Sklapanjem mira u Kapelu završen je rat između protestanata i katolika u Švajcarskoj.
■ 1532. - Rođen je Robert Dadli, engleski državnik i plemić.
■ 1784. - Umro je Žerom Bonaparta je bio najmlađi Napoleonov brat.
■ 1793. - U Francuskoj je usvojen prvi republikanski ustav kojim je izvršna vlast podređena skupštini.
■ 1798. - Turci su u Beogradskoj tvrđavi pogubili grčkog pisca i patriotu Fereosa Konstantinosa Rigasa, poznatog kao Riga od Fere, i sedam njegovih sledbenika. Rigas je bio osnivač i vođa tajnog društva koje se borilo za oslobođenje Grčke od turske vlasti.
■ 1812. - Francuski car Napoleon Prvi Bonaparta na čelu armije od 611.000 vojnika prešao reku Njemen i počeo invaziju Rusije. Njegova vojska je narednih mjeseci pretrpela ogromne gubitke, ali je u septembru 1812. ipak ušla u Moskvu koju su Rusi napustili. Potom su još žešći napadi Rusa gotovo sasvim uništili Francuze, od kojih je do decembra 1812, kad su poraženi napuštali Rusiju, preživjelo između 130.000 i 150.000, a ruski vojskovođa feldmaršal Mihail Ilarionovič Kutuzov ih je progonio sve do Pariza.
■ 1821. - Simon Bolivar je sa 8.000 boraca za južnoameričku nezavisnost pobedio 4.000 španskih rojalista u bici kod Karaboboa i oslobodio Venecuelu od španske vlasti.
■ 1822. - Formirano je prvo beogradsko obščestvo (opština). Obščestvo je biralo varoškog kneza, a knez Miloš Obrenović je imenovao policajce i kmetove. To je bilo neophodno jer su u Beograd, posle Drugog srpskog ustanka, počeli da se vraćaju trgovci i zanatlije čija je delatnost zahtevala određenu upravu.
■ 1850. - Rođen je britanski feldmaršal Horejšo Herbert Kičiner, koji je kao komandant britanske vojske u Egiptu 1898. ugušio sudanski ustanak. U Burskom ratu od 1899. do 1902. kao vrhovni komandant britanskih trupa bezobzirno je pustošio zauzetu teritoriju u južnoj Africi, što je izazvalo talas kritika u svijetu. U Prvom svetskom ratu do smrti 1916. bio je ministar vojske.
■ 1859. - Francuski car Napoleon III je potukao Austrijance u bici kod Solferina u Lombardiji. Švajcarac Žan Anri Dinan, koji je tada organizovao pomoć za hiljade ranjenika, osnovao je 1864. Crveni krst.
■ 1882. - Završen šahovski turnir u Beču pobedom Vilhelma Štajnica.
■ 1886. - Umro je ruski pisac Aleksandar Nikolajevič Ostrovski. Njegovo delo (oko 50 pozorišnih komada) predstavlja celu epohu u razvoju ruskog pozorišta i čini osnovu klasičnog ruskog dramskog repertoara ('Šuma', 'Bura', 'Talenti i obožavaoci', 'Unosno mesto', 'Bez krivice krivi', 'Devojka bez miraza', 'Siromaštvo nije porok').
■ 1894. - Umrla je srpska slikarka Vilhelmina Mina Karadžić-Vukomanović, ćerka Vuka Karadžića, jedna od prvih srpskih likovnih umetnica. Osim toga što se bavila slikanjem, prevodila je na nemački jezik srpske narodne pripovetke i napisala 'Putovanje po Srbiji' i 'Uspomene na Branka Radičevića'. Bila je udata za profesora književnosti na Liceju u Beogradu - Aleksu Vukomanovića.
■ 1894. - Italijanski anarhista Santo Kaserio ubio je u Lionu predsednika Francuske Mari Fransoa Sadi Karnoa.
■ 1894. - Doneta je odluka da se Olimpijske igre održavaju svake četvrte godine.
■ 1901. - U Parizu je otvorena prva izložba 19-godišnjeg španskog slikara Pabla Pikasa, koja je oduševila likovne kritičare.
■ 1908. - Umro je američki državnik Stiven Grover Klivlend, predsednik SAD dva puta (1885-89. i 1893-97). Njegovim izborom 1885. Demokratska stranka je prvi put došla na vlast nakon građanskog rata.
■ 1909. - Rođen je engleski atomski fizičar i matematičar Vilijam Džordž Peni, otac britanske atomske bombe. Pod njegovom kontrolom je isprobana prva britanska atomska bomba 1952. na ostrvima Monte Belo u zapadnoj Australiji.
■ 1911. - Rodio se slavni argentinski pisac, slikar i fizičar Ernesto Sabato, pionir egzistencijalizma u Južnoj Americi.
■ 1911. - Rođen je Huan Fanđo, argenstinski automobilski as i petostruki svetski šampion u Formuli 1.
■ 1911. - Džon Mekdermot postao je prvi Amerikanac koji je osvojio US open turnir u golfu.
■ 1912. - Na Olimpijske igre u Štoholmu otputovala je prva srpska olimpijska ekipa, atletičari Dušan Milošević i Dragutin Tomašević. Time je ozvaničeno članstvo Srbije u Međunarodnom olimpijskom komitetu, čiji je član postao Svetomir Đukić.
■ 1915. - Rođen je Norman Cousins, američki novinar, borac za svetski mir.
■ 1916. - Počela je bitka na reci Somi u Prvom svetskom ratu. Nakon pet meseci, koliko su trajale borbe, snage Antante osvojile su oko 200 kvadratnih kilometara teritorije uz gubitke preko milion ljudi na obe strane.
■ 1930. - Prvi put je radar zabeležio let aviona.
■ 1940. - Jugoslavija uspostavila diplomatske odnose sa SSSR-om.
■ 1945. - Parada pobede u Moskvi 1945.
■ 1947. - Jedan američki pilot izjavio je da je na nebu video neobičan predmet koji je opisao kao 'tanjir koji leti kroz vodu'. Posle ovog događaja počeo je da se koristi termin 'leteći tanjir'.
■ 1948. - U pokušaju da spreče obnavljanje nemačke države na prostoru koji su držali zapadni saveznici, sovjetske trupe su počele blokadu Zapadnog Berlina zaustavljanjem drumskog i železničkog saobraćaja prema tom gradu.
■ 1960. - Jugoslavija, Grčka i Turska su raspustile Balkanski savez, zasnovan na Ugovoru o savezu, političkoj saradnji i uzajamnoj pomoći zaključenom na Bledu 8. avgusta 1954.
■ 1963. - U Londonu je održana prva demonstracija novog kućnog uređaja - video-rikordera.
■ 1963. - Umro je Maria Guadalupe Garcia Zavala, meksička svetica.
■ 1973. - Najstariji svetski državnik Emon de Valera dao je u 90. godini ostavku na funkciju predsednika Irske, na kojoj je bio od 1959.
■ 1975. - U blizini njujorškog aerodroma 'Kenedi' srušio se avion 'Boing 727' američke kompanije 'Istern Erlajnz'. Poginulo je 113 ljudi od 124 koliko ih je bilo u letelici.
■ 1981. - U hercegovačkom mjestu Međugorju se po navodima očevidaca ukazala Blažena Devica Marija - Međugorska Gospa.
■ 1986. - Umro je srpski pisac Miroslav Antić, 'večiti dečak' srpske literature, izuzetan liričar i inventivan dečji pesnik, koji je u svoje pesme uneo kolorit jezika banaćanskih seljaka. Za 35 godina stvaralaštva objavio je više od 30 knjiga i radio na filmskim projektima 'Sveti pesak' i 'Doručak s đavolom'. Dela su: zbirke pesama 'Ispričano za proleća', 'Plavo nebo', 'Roždestvo tvoje', 'Psovke nežnosti', 'Garavi sokak', 'Koncert za 1001 bubanj' ...
■ 1987. - Rođen je Lionel Andres Mesi, argentinski fudbaler.
■ 1989. - Smenjen je generalni sekretar Komunističke partije Kine Džao Cijang, jer se protivio upotrebi sile protiv studenata na trgu Tjenanmen 4. juna. Na njegovo mesto izabran je Đang Cemin.
■ 1993. - U SAD uhapšeno osam islamskih terorista pod sumnjom da su pripremali podmetanje bombi u zgradu UN i na druga mesta u Njujorku.
■ 1999. - Savezna skupština na vanrednoj sednici oba vijeća donijela Odluku o ukidanju ratnog stanja u SR Jugoslaviji.
■ 2001. - Jugoslovenska vaterpolo reprezentacija postala je šampion Evrope.
■ 2001. - U operacijama ruskih snaga bezbednosti u Čečeniji ubijen je vođa čečenskih pobunjenika Arbi Barajev.
■ 2001. - Slobodan Milošević osudio je Uredbu vlade SRJ koja omogućava njegovo izručenje Haškom tribunalu i nazvao je 'pravnim divljaštvom bez presedana'.
■ 2002. - Predsednik SR Jugoslavije Vojislav Koštunica smenio je načelnika Generalštaba Vojske Jugoslavije generala Nebojšu Pavkovića.
■ 2002. - U železničkoj nesreći u Tanzaniji na liniji Dar es Salam-Kigoma poginula je 281 osoba.
■ 2003. - Predsednik Rusije Vladimir Putin doputovao je u London u četvorodnevnu posetu Velikoj Britaniji, gde je bio zvanični gost Bekingemske palate kao prvi ruski državni poglavar nakon 1874.
■ 2004. - Međunarodni krivični sud u Hagu saopštio je da će se prva zvanična istraga tog suda usredsrediti na ratne zločine počinjeni tokom desetogodišnjeg građanskog rata u Demokratskoj Republici Kongo (bivši Zair) od jula 2002. godine, kada je stupio na snagu Rimski statut kojim je sud osnovan.
■ 2004. - U napadima pobunjenika na lokalne bezbednosne snage u pet gradova u Iraku, poginulo je više od 100, a povređeno preko 320 osoba.
■ 2005. - U velikim poplavama koje su zahvatile industrijski centar na jugu Kine, poginulo je najmanje 536 osoba.
■ 2007. - U Zagrebu se održao Energetski samit jugoistočne Europe.
■ 2009. - Umrla je srpska slikarka Olja Ivanjicki (79), jedina žena među osnivačima čuvene grupe 'Mediala' (1959), koja je okupila mlade slikare, pisce, filozofe, arhitekte, kompozitore. Realizovala je 99 samostalnih izložbi u zemlji i inostranstvu.
■ 2010. - Nakon tri dana igre, na turniru u Vimbldonu završen je ubedljivo najduži meč u istoriji profesionalnog tenisa u kojem je Amerikanac Džon Izner pobedio Francuza Nikolu Mahija rezultatom 70:68 u gemovima, u petom setu.
■ 2010. - Džulija Gilard je postala je prva žena premijerka Australije.
■ 2012. - Za predsednika Egipta izabran je kandidat islamističkog Muslimanskog bratstva Mohamed Morsi i on je prvi predsednik republike kojeg je izabrao narod.
■ 2016. - Britanski premijer Dejvid Kameron podneo je ostavku nakon odluke građana na referendumu da Velika Britanija izađe iz Evropske unije.
Klik Gore na Sliku - Prikaz; Ponovni Klik - Brisanje
Najnovije Vesti - Balkan i SvetPogledajte i ostale super zanimljive rubrike na sajtu
