Desilo Se Na Današnji Dan - 17. Jun
Šta se sve događalo i koji događaji su se desili na ovaj dan, 17. juna! Šta se sve nekada dešavalo sedamnaestog juna, šta je posebno ovog datuma, koje su poznate ličnosti rođene a koje umrle ovog datuma?
Osmeh na lice:
■ 653. - U Rimu su po naredbi bizantskog cara Konstansa II, uhapšeni papa Martin I i Maksim Ispovednik.
■ 1025. - Rođen je Boleslav Hrabri, kralj Poljske.
■ 1239. - Rođen je engleski kralj Edvard I, najznačajniji engleski vladar iz dinastije Plantagenet. Tokom vladavine (1272-1307) učvrstio je kraljevsku vlast nad plemstvom i pripojio Vels Engleskoj.
■ 1397. - Danska kraljica Margreta I tzv. Kalmarskom unijom objedinila pod dansku krunu Dansku, Švedsku i Norvešku.
■ 1462. - Vlad III Tepeš napao vojsku Mehmeda II.
■ 1579. - Engleski moreplovac i gusar Frensis Drejk proglasio suverenitet Engleske nad Nju Albionom, danas Kalifornijom.
■ 1665. - Portugalci i Englezi potukli Špance kod Montes Klarosa. Portugalci još jednom pobedom nad Špancima, kod Vilje Visiose, ponovno uspostavili nezavisnost Portugalije.
■ 1682. - Rođen je švedski kralj Karlo XII. Njegova vladavina (1697-1718), tokom koje je uglavnom ratovao, označila je kraj Švedske kao evropske velesile. Poginuo je u inavaziji na Norvešku 1718.
■ 1696. - Umro je Jan III Sobjeski, poljski kralj i proslavljeni vojskovođa protiv Šveđana, Turaka, Tatara i Kozaka.
■ 1703. - Rođen je Džon Vesli, engleski sveštenik i reformator, osnivač pokreta metodista.
■ 1712. - Umro je Denis Papin, francuski istraživač i pronalazač.
■ 1714. - Rođen je Alexander Gottlieb Baumgarten, nemački filozof.
■ 1719. - Umro je engleski pisac i političar Džozef Adison. Sa Ričardom Stilom osnovao je 1711. list 'Spektator' u kojem je objavljivao i svoje čuvene eseje, koji predstavljaju začetak novog književnog žanra - novinskog podlistka.
■ 1742. - Rođen je William Hooper, američki potpisnik Deklaracije o nezavisnosti.
■ 1773. - Osnovan grad Cucuta u Kolumbiji
■ 1775. - Američki kolonisti su naneli teške gubitke britanskim snagama u porazu kod Banker Hila.
■ 1789. - Poslanici Trećeg staleža u francuskom parlamentu proglasili Narodnu skupštinu i ukinuli kralju pravo veta.
■ 1818. - Rođen je francuski kompozitor Šarl Guno, autor popularnih opera 'Faust' i 'Romeo i Julija'.
■ 1837. - Charles Goodyear dobio je prvi patent u nizu koji se odnosio na gumu.
■ 1843. - Na Novom Zelandu počela pobuna domorodaca Maora protiv Britanaca. Maori su poraženi 1871. posle čega su se povukli u unutrašnjost ostrva.
■ 1848. - Austrijske trupe pod komandom generala Alfreda Vindišgreca ugušile ustanak Čeha u Pragu.
■ 1867. - Engleski hirurg Džozef Lister prvi put u istoriji medicine upotrebio antiseptik kada je operisao svoju sestru Izabelu.
■ 1882. - Rođen je Igor Stravinski, ruski kompozitor i jedan od najsvestranijih savremenih muzičkih stvaralaca. Odlikuje se velikom raznovrsnošću muzičkog izraza i stilske orijentacije. U prvoj fazi, spajao je ruske folklorne elemente sa impresionizmom, u drugoj je bio ekspresionist sa čestim oslanjanjem na džez, a u trećoj se okrenuo neoklasičnom stilu. Imao je veliki uticaj na mlađe savremenike u drugim zemljama. Glavna dela: baleti 'Petruška', 'Le Sakre du Printemps', 'Jeu de Cartes', orkestarska dela 'Koncert za 16 instrumenata', 'Ebony concerto', opera 'Rake`s Progress'...
■ 1885. - Kip slobode stigao je u luku New Yorka na palubi francuske fregate Isere.
■ 1888. - Rođen je Hajnc Guderijan, nemački general koji se smatra jednim od tvoraca taktike blickriga.
■ 1894. - U Vermontu, SAD, prvi put je izbila poliomielitička epidemija. Poliomielitis je inače zapaljenje i degeneracija sive moždane supstancije kod dece, bolest koja dovodi do oduzetosti.
■ 1925. - Potpisan Ženevski protokol, kojim je zabranjena upotreba bojnih otrova u ratu. Protokol potpisalo 29 zemalja.
■ 1929. - Rođen jermenski velemajstor Tigran Vartanovič Petrosjan, šahovski prvak sveta od 1963. do 1969.
■ 1930. - Američki predsednik Herbert Huver je potpisao Smut-Haulijev zakon o tarifama.
■ 1939. - U Versaillesu je održano poslednje javno giljotiniranje u Francuskoj.
■ 1940. - Sovjetska Crvena armija okupirala Letoniju i Estoniju i uspostavila prosovjetsku administraciju.
■ 1943. - Štampan prvi broj novina 'Slobodne Dalmacije'.
■ 1944. - Island postao nezavisna republika pošto su njegovi stanovnici na referendumu odlučili da se odvoje od Danske. Ovo ostrvo u Atlantiku naselili su inače Vikinzi još u 9. veku. Kroz istoriju je Island bio ujedinjen sa Norveškom, zatim je bio u personalnoj uniji sa Danskom, a u Drugom svetskom ratu bio je pod američkom vojnom okupacijom kao vojno-pomorska i vazduhoplovna baza. Godine 1944, plebiscitom je doneta odluka o odvajanju Islanda od Danske, a 1956. podnet je zahtev SAD-u da odmah evakuiše svoje vojne snage sa ostrva.
■ 1947. - Ustavotvorna skupština Burme donela odluku da proglasi nezavisnu Republiku Burmu.
■ 1950. - Ričard Loler u Čikagu izveo prvu operaciju presađivanja bubrega.
■ 1953. - Sovjetske trupe ugušile pobunu u Istočnoj Nemačkoj.
■ 1963. - Rolling Stonesi objavili debitantski singl 'Come on'.
■ 1963. - Vrhovni sud SAD je u slučaju školska oblast Abingtona protiv Šempa protiv recitovanja stihova iz Biblije i Očenaša u državnim školama.
■ 1967. - Kina izvela probu prve hidrogenske bombe.
■ 1971. - SAD i Japan potpisali sporazum o vraćanju ostrva Okinave pod suverenitet Japana 1972.
■ 1972. - U Zagrebu je otvoren Dom sportova.
■ 1972. - Pet operativaca Bele kuće je uhapšeno zbog provale u urede Nacionalnog demokratskog komiteta u pokušaju nekih pripadnika Republikanske stranke da špijunira opoziciju.
■ 1982. - Predsednik Argentine, general Leopoldo Galtijeri, podneo ostavku posle poraza argentinske armije u ratu s Velikom Britanijom za Foklandska ostrva.
■ 1982. - Pronađen leš 'Božjeg bankara', Roberta Kalvija. Dana 10. juna 1982. godine Kalvi je nestao iz svog stana u Rimu, a Italiju je napustio koristeći lažni pasoš. Iz Venecije je otišao za London, privatnim avionom preko Ciriha. U petak 18. juna 1982. godine u 7:30 časova ujutru, poštanski službenik je pronašao obešeno Kalvijevo telo. Kalvi je nađen obešen kod Blekfrajars Bridža (Mosta crnih fratara) u Londonu. Članovi masonske lože P2 nazivali su se crni fratri, a član ove organizacije je bio upravo Kalvi. Zbog toga se smatra da je obešen ispod toga mosta crnih fratara kao masonsko upozorenje.
■ 1988. - Oko 5.000 radnika zemunske fabrike 'Zmaj' demonstriralo ispred zgrade Skupštine SFRJ nezadovoljno svojim socijalnim položajem, što se smatra početkom tzv. 'antibirokratske revolucije'.
■ 1988. - Microsoft je izbacio novu verziju MS DOS 4.0.
■ 1989. - Osnovana Hrvatska demokratska zajednica - HDZ.
■ 1990. - Demonstranti protiv Vlade Rumunije vratili se na ulice Bukurešta nekoliko dana posle sukoba s policijom i rudarima lojalnim Vladi, a u kojima je poginulo pet osoba, a nekoliko desetina ranjeno.
■ 1991. - Parlament Južne Afrike ukinuo poslednji zakon na kojem je, od 1950, bila zasnovana politika aparthejda.
■ 1992. - Nemci Tomas Kemtner i Hajnrih Stribig, dva poslednja zapadna taoca u rukama islamskih terorista u Libanu, vratili se u Nemačku posle tri godine zatočeništva.
■ 1993. - U glavnom gradu Somalije Mogadišu poginulo šest, povređena 43 pripadnika mirovnih snaga Ujedinjenih nacija, kada su pokušali da uhvate lidera somalijskih gerilaca Mohameda Faraha Aidida.
■ 1994. - Otpočelo je Svetsko prvenstvo u fudbalu u Americi.
■ 1997. - Ministarstvo Jugoslavije za telekomunikacije izdalo rešenja o zabrani rada većeg broja privatnih i nezavisnih radio stanica. To je bila prva velika akcija vlasti protiv prava na slobodu informisanja u Jugoslaviji.
■ 1999. - Međunarodna organizacija rada usvojila sporazum o zabrani najgorih formi prisilnog rada dece, uključujući ropstvo i nasilnu regrutaciju.
■ 2001. - Na parlamentarnim izborima u Bugarskoj pobedio Nacionalni pokret bivšeg bugarskog cara Simeona II, čime je prvi put bivša monarhija postala politički aktivna u jednoj od zemalja Istočne Evrope. Simeon Saks Koburg je 24. jula izabran za premijera Bugarske.
■ 2002. - U Batajnici kod Beograda počele ekshumacija i obdukcija leševa za koje se veruje da su Albanci čija su tela tu dovezena posle intervencije NATO na Kosovu 1999.
■ 2002. - Egipatski arheolozi saopštili da su blizu piramida u Gizi našli najstariji nedirnut sarkofag, star oko 4.500 godina.
■ 2004. - Umro je Jacek Kuron, koji je svoj život posvetio borbi protiv komunizma i siromaštva, što ga je učinilo jednim od najvećih Poljaka 20. veka.
■ 2006. - U Slovačkoj održani parlamentarni izbori, prvi od ulaska te zemlje u Evropsku uniju i NATO, na kojim je pobedila Slovačka partija levice (SMER) na čelu sa Robertom Ficom.
■ 2007. - Umro je Đanfranko Fere (63) modni kreator, poznat kao 'arhitekta italijanske mode' i vodeći kreator francuske modne kuće 'Kristijan Dior'.
■ 2007. - U Budvi uhapšen bivši general srpske policije, Vlastimir Đorđević, optužen pred Haškim tribunalom za ratne zločine na Kosovu i Metohiji tokom 1999. godine.
■ 2010. – Kancelarija UN za humanitarnu pomoć je saopštila da je najmanje 400.000 ljudi izbeglo ili raseljeno zbog etničkih sukoba koji su desetak dana ranije izbili na jugu Kirgizije.
■ 2011. - Savet za ljudska prava Ujedinjenih nacija usvojio je rezoluciju u kojoj se ističe da ljudi ne treba da se diskriminišu, niti da budu na meti nasilja zbog svoje seksualne orjentacije.
■ 2014. - Malezijski putnički avion sa 295 putnika i članova posade oboren na istoku Ukrajine u području borbi između ruskih separatista i ukrajinske vojske.
■ 2015. – Preminuo Vlastimir Đuza Stojiljković, pozorisni, filmski i tv glumac. Popularnost mu je donela uloga u filmu 'Ljubav i moda', za koji je otpevao čuveni hit 'Devojko mala', a njegova najpoznatija uloga bila je u tv seriji 'Pozorište u kući'.
Najnovije Vesti - Balkan i Svet
Pogledajte i ostale super zanimljive rubrike na sajtu
■ 1239. - Rođen je engleski kralj Edvard I, najznačajniji engleski vladar iz dinastije Plantagenet. Tokom vladavine (1272-1307) učvrstio je kraljevsku vlast nad plemstvom i pripojio Vels Engleskoj.
■ 1397. - Danska kraljica Margreta I tzv. Kalmarskom unijom objedinila pod dansku krunu Dansku, Švedsku i Norvešku.
■ 1462. - Vlad III Tepeš napao vojsku Mehmeda II.
■ 1579. - Engleski moreplovac i gusar Frensis Drejk proglasio suverenitet Engleske nad Nju Albionom, danas Kalifornijom.
■ 1665. - Portugalci i Englezi potukli Špance kod Montes Klarosa. Portugalci još jednom pobedom nad Špancima, kod Vilje Visiose, ponovno uspostavili nezavisnost Portugalije.
■ 1682. - Rođen je švedski kralj Karlo XII. Njegova vladavina (1697-1718), tokom koje je uglavnom ratovao, označila je kraj Švedske kao evropske velesile. Poginuo je u inavaziji na Norvešku 1718.
■ 1696. - Umro je Jan III Sobjeski, poljski kralj i proslavljeni vojskovođa protiv Šveđana, Turaka, Tatara i Kozaka.
■ 1703. - Rođen je Džon Vesli, engleski sveštenik i reformator, osnivač pokreta metodista.
■ 1712. - Umro je Denis Papin, francuski istraživač i pronalazač.
■ 1714. - Rođen je Alexander Gottlieb Baumgarten, nemački filozof.
■ 1719. - Umro je engleski pisac i političar Džozef Adison. Sa Ričardom Stilom osnovao je 1711. list 'Spektator' u kojem je objavljivao i svoje čuvene eseje, koji predstavljaju začetak novog književnog žanra - novinskog podlistka.
■ 1742. - Rođen je William Hooper, američki potpisnik Deklaracije o nezavisnosti.
■ 1773. - Osnovan grad Cucuta u Kolumbiji
■ 1775. - Američki kolonisti su naneli teške gubitke britanskim snagama u porazu kod Banker Hila.
■ 1789. - Poslanici Trećeg staleža u francuskom parlamentu proglasili Narodnu skupštinu i ukinuli kralju pravo veta.
■ 1818. - Rođen je francuski kompozitor Šarl Guno, autor popularnih opera 'Faust' i 'Romeo i Julija'.
■ 1837. - Charles Goodyear dobio je prvi patent u nizu koji se odnosio na gumu.
■ 1843. - Na Novom Zelandu počela pobuna domorodaca Maora protiv Britanaca. Maori su poraženi 1871. posle čega su se povukli u unutrašnjost ostrva.
■ 1848. - Austrijske trupe pod komandom generala Alfreda Vindišgreca ugušile ustanak Čeha u Pragu.
■ 1867. - Engleski hirurg Džozef Lister prvi put u istoriji medicine upotrebio antiseptik kada je operisao svoju sestru Izabelu.
■ 1882. - Rođen je Igor Stravinski, ruski kompozitor i jedan od najsvestranijih savremenih muzičkih stvaralaca. Odlikuje se velikom raznovrsnošću muzičkog izraza i stilske orijentacije. U prvoj fazi, spajao je ruske folklorne elemente sa impresionizmom, u drugoj je bio ekspresionist sa čestim oslanjanjem na džez, a u trećoj se okrenuo neoklasičnom stilu. Imao je veliki uticaj na mlađe savremenike u drugim zemljama. Glavna dela: baleti 'Petruška', 'Le Sakre du Printemps', 'Jeu de Cartes', orkestarska dela 'Koncert za 16 instrumenata', 'Ebony concerto', opera 'Rake`s Progress'...
■ 1885. - Kip slobode stigao je u luku New Yorka na palubi francuske fregate Isere.
■ 1888. - Rođen je Hajnc Guderijan, nemački general koji se smatra jednim od tvoraca taktike blickriga.
■ 1894. - U Vermontu, SAD, prvi put je izbila poliomielitička epidemija. Poliomielitis je inače zapaljenje i degeneracija sive moždane supstancije kod dece, bolest koja dovodi do oduzetosti.
■ 1925. - Potpisan Ženevski protokol, kojim je zabranjena upotreba bojnih otrova u ratu. Protokol potpisalo 29 zemalja.
■ 1929. - Rođen jermenski velemajstor Tigran Vartanovič Petrosjan, šahovski prvak sveta od 1963. do 1969.
■ 1930. - Američki predsednik Herbert Huver je potpisao Smut-Haulijev zakon o tarifama.
■ 1939. - U Versaillesu je održano poslednje javno giljotiniranje u Francuskoj.
■ 1940. - Sovjetska Crvena armija okupirala Letoniju i Estoniju i uspostavila prosovjetsku administraciju.
■ 1943. - Štampan prvi broj novina 'Slobodne Dalmacije'.
■ 1944. - Island postao nezavisna republika pošto su njegovi stanovnici na referendumu odlučili da se odvoje od Danske. Ovo ostrvo u Atlantiku naselili su inače Vikinzi još u 9. veku. Kroz istoriju je Island bio ujedinjen sa Norveškom, zatim je bio u personalnoj uniji sa Danskom, a u Drugom svetskom ratu bio je pod američkom vojnom okupacijom kao vojno-pomorska i vazduhoplovna baza. Godine 1944, plebiscitom je doneta odluka o odvajanju Islanda od Danske, a 1956. podnet je zahtev SAD-u da odmah evakuiše svoje vojne snage sa ostrva.
■ 1947. - Ustavotvorna skupština Burme donela odluku da proglasi nezavisnu Republiku Burmu.
■ 1953. - Sovjetske trupe ugušile pobunu u Istočnoj Nemačkoj.
■ 1963. - Rolling Stonesi objavili debitantski singl 'Come on'.
■ 1963. - Vrhovni sud SAD je u slučaju školska oblast Abingtona protiv Šempa protiv recitovanja stihova iz Biblije i Očenaša u državnim školama.
■ 1967. - Kina izvela probu prve hidrogenske bombe.
■ 1971. - SAD i Japan potpisali sporazum o vraćanju ostrva Okinave pod suverenitet Japana 1972.
■ 1972. - U Zagrebu je otvoren Dom sportova.
■ 1972. - Pet operativaca Bele kuće je uhapšeno zbog provale u urede Nacionalnog demokratskog komiteta u pokušaju nekih pripadnika Republikanske stranke da špijunira opoziciju.
■ 1982. - Predsednik Argentine, general Leopoldo Galtijeri, podneo ostavku posle poraza argentinske armije u ratu s Velikom Britanijom za Foklandska ostrva.
■ 1982. - Pronađen leš 'Božjeg bankara', Roberta Kalvija. Dana 10. juna 1982. godine Kalvi je nestao iz svog stana u Rimu, a Italiju je napustio koristeći lažni pasoš. Iz Venecije je otišao za London, privatnim avionom preko Ciriha. U petak 18. juna 1982. godine u 7:30 časova ujutru, poštanski službenik je pronašao obešeno Kalvijevo telo. Kalvi je nađen obešen kod Blekfrajars Bridža (Mosta crnih fratara) u Londonu. Članovi masonske lože P2 nazivali su se crni fratri, a član ove organizacije je bio upravo Kalvi. Zbog toga se smatra da je obešen ispod toga mosta crnih fratara kao masonsko upozorenje.
■ 1988. - Oko 5.000 radnika zemunske fabrike 'Zmaj' demonstriralo ispred zgrade Skupštine SFRJ nezadovoljno svojim socijalnim položajem, što se smatra početkom tzv. 'antibirokratske revolucije'.
■ 1988. - Microsoft je izbacio novu verziju MS DOS 4.0.
■ 1989. - Osnovana Hrvatska demokratska zajednica - HDZ.
■ 1990. - Demonstranti protiv Vlade Rumunije vratili se na ulice Bukurešta nekoliko dana posle sukoba s policijom i rudarima lojalnim Vladi, a u kojima je poginulo pet osoba, a nekoliko desetina ranjeno.
■ 1991. - Parlament Južne Afrike ukinuo poslednji zakon na kojem je, od 1950, bila zasnovana politika aparthejda.
■ 1992. - Nemci Tomas Kemtner i Hajnrih Stribig, dva poslednja zapadna taoca u rukama islamskih terorista u Libanu, vratili se u Nemačku posle tri godine zatočeništva.
■ 1993. - U glavnom gradu Somalije Mogadišu poginulo šest, povređena 43 pripadnika mirovnih snaga Ujedinjenih nacija, kada su pokušali da uhvate lidera somalijskih gerilaca Mohameda Faraha Aidida.
■ 1994. - Otpočelo je Svetsko prvenstvo u fudbalu u Americi.
■ 1997. - Ministarstvo Jugoslavije za telekomunikacije izdalo rešenja o zabrani rada većeg broja privatnih i nezavisnih radio stanica. To je bila prva velika akcija vlasti protiv prava na slobodu informisanja u Jugoslaviji.
■ 1999. - Međunarodna organizacija rada usvojila sporazum o zabrani najgorih formi prisilnog rada dece, uključujući ropstvo i nasilnu regrutaciju.
■ 2001. - Na parlamentarnim izborima u Bugarskoj pobedio Nacionalni pokret bivšeg bugarskog cara Simeona II, čime je prvi put bivša monarhija postala politički aktivna u jednoj od zemalja Istočne Evrope. Simeon Saks Koburg je 24. jula izabran za premijera Bugarske.
■ 2002. - U Batajnici kod Beograda počele ekshumacija i obdukcija leševa za koje se veruje da su Albanci čija su tela tu dovezena posle intervencije NATO na Kosovu 1999.
■ 2002. - Egipatski arheolozi saopštili da su blizu piramida u Gizi našli najstariji nedirnut sarkofag, star oko 4.500 godina.
■ 2004. - Umro je Jacek Kuron, koji je svoj život posvetio borbi protiv komunizma i siromaštva, što ga je učinilo jednim od najvećih Poljaka 20. veka.
■ 2006. - U Slovačkoj održani parlamentarni izbori, prvi od ulaska te zemlje u Evropsku uniju i NATO, na kojim je pobedila Slovačka partija levice (SMER) na čelu sa Robertom Ficom.
■ 2007. - Umro je Đanfranko Fere (63) modni kreator, poznat kao 'arhitekta italijanske mode' i vodeći kreator francuske modne kuće 'Kristijan Dior'.
■ 2007. - U Budvi uhapšen bivši general srpske policije, Vlastimir Đorđević, optužen pred Haškim tribunalom za ratne zločine na Kosovu i Metohiji tokom 1999. godine.
■ 2010. – Kancelarija UN za humanitarnu pomoć je saopštila da je najmanje 400.000 ljudi izbeglo ili raseljeno zbog etničkih sukoba koji su desetak dana ranije izbili na jugu Kirgizije.
■ 2011. - Savet za ljudska prava Ujedinjenih nacija usvojio je rezoluciju u kojoj se ističe da ljudi ne treba da se diskriminišu, niti da budu na meti nasilja zbog svoje seksualne orjentacije.
■ 2014. - Malezijski putnički avion sa 295 putnika i članova posade oboren na istoku Ukrajine u području borbi između ruskih separatista i ukrajinske vojske.
■ 2015. – Preminuo Vlastimir Đuza Stojiljković, pozorisni, filmski i tv glumac. Popularnost mu je donela uloga u filmu 'Ljubav i moda', za koji je otpevao čuveni hit 'Devojko mala', a njegova najpoznatija uloga bila je u tv seriji 'Pozorište u kući'.
Klik Gore na Sliku - Prikaz; Ponovni Klik - Brisanje
Najnovije Vesti - Balkan i SvetPogledajte i ostale super zanimljive rubrike na sajtu
