Desilo Se Na Današnji Dan - 16. Jun
Šta se sve događalo i koji događaji su se desili na ovaj dan, 16. juna! Šta se sve nekada dešavalo šesnaestog juna, šta je posebno ovog datuma, koje su poznate ličnosti rođene a koje umrle ovog datuma?
Osmeh na lice:
■ 1216. - Umro je papa Inocent III.
■ 1239. - Rođen je Eduard I, engleski kralj.
■ 1313. - Rođen je Đovani Bokačo, italijanski književnik.
■ 1487. - Bitka na Stoke polju. Smatra se kao konačna bitka Ratova dviju ruža.
■ 1612. - Rođen je Murat IV, sultan Osmanlijskog carstva.
■ 1671. - U Moskvi javno pogubljen vođa ustanka donskih kozaka i seljaka Stenjka Razin. U ruskim narodnim pričama i pesmama postao simbol prkosa i pobune.
■ 1686. - Hamurabi Veliki, car Starog vavilonskog carstva, umro je u Vavilonu. On je izdao Hamurabijev zakonik, prvi zbornik zakona u ljudskoj istoriji, pisan klinastim pismom na kamenom stubu visokom 2.25 metara, koji se danas čuva u Luvru. Zakonik sadrži niz stogih i svirepih odredbi čiji je cilj bio da učvrste imovinske i vladajuće pozicije robovlasnika. Hamurabijev zakonik pruža istoričarima dragocene podatke za studiranje strukture vavilonskog ranorobolasničkog perioda.
■ 1723. - Rođen je Adam Smith, škotski filozof i ekonomist.
■ 1745. - Britanske trupe zauzele otok Cape Breton koji je danas dio Nove Škotske u Kanadi.
■ 1746. - Rat za austrijsko nasleđe: Austrija i Sardinija porazile francusko-špansku armiju u bici kod Piacenze.
■ 1792. - Rođen je Sir Thomas Mitchell, australijski istraživač.
■ 1801. - Rođen je Julius Plucker, nemački matematičar i fizičar.
■ 1815. - Bitka kod Lignyja i Bitka kod Quatre Brasa, 2 dana pre bitke kod Waterlooa.
■ 1826. - Pošto je ugušio pobunu janičara, turski sultan Mehmed II ukinuo vojni red i uveo nizam, redovnu vojsku. Janičare 1330. od otete i poturčene dece hrišćanskih podanika počeo da regrutuje sultan Orhan.
■ 1829. - Rođen je Džeronimo, poglavica Apača.
■ 1852. - U Novom Sadu štampan prvi broj lista 'Serbski dnevnik', s književnim dodatkom 'Sedmica'. List izlazio 12 godina i bio jedan od retkih slovenskih listova u austrijskoj carevini u to doba. U ovom listu, koji je pokrenuo i izdavao Danilo Medaković, sarađivali su najbolji srpski pisci. Kad je 1859. Medaković prešao u Srbiju, urednik lista postao je Jovan Đorđević.
■ 1858. - Rođen je švedski kralj Gustav V, koji je tokom vladavine od 1907. do smrti 1950. osigurao neutralni status Švedske u oba svetska rata.
■ 1859. - Rođen je Paja Jovanović, jedan od najvećih srpskih slikara i tipičan predstavnik akademskog realizma.
■ 1872. - Prva sudska rasprava na hrvatskom jeziku u austro-ugarskoj Dalmaciji. Bilo je to suđenje hrvatskom hajduku Andrijici Šimiću.
■ 1876. - U Cetinju, posle pregovora vođenih od oktobra 1875. do februara 1876, potpisan ugovor o savezu Srbije i Crne Gore protiv Otomanskog carstva. Odlukom Vrhovnog saveta odbrane Jugoslavije 25. decembra 1993. taj datum određen za Dan Vojske Jugoslavije.
■ 1890. - Rođen je Stan Laurel, engleski komičar, zabavljač i glumac, mršavi član slavnog dvojca Stanio i Olio.
■ 1897. - Rođen je Georg Wittig, nemački hemičar, dobitnik Nobelove nagrade.
■ 1902. - Rođena je Barbara McClintock, američka genetičarka i nobelovka.
■ 1920. - U Londonu održana prva sednica Društva naroda.
■ 1922. - Henry Berliner demonstrirao je svoj helikopter američkom birou ѕa aeronautiku. Helikopter je inače dugo usavršavan, pa je tek od Drugog svetskog rata stekao širu primenu u vazduhoplovstvu.
■ 1924. - Osnovana vojna akademija Whampoa.
■ 1930. - Umro je srpski političar i filolog Ljubomir Stojanović, sekretar Srpske kraljevske akademije, koji je 1921. s Jašom Prodanovićem osnovao Republikansku stranku i bio njen prvi predsednik. Prethodno je kao pripadnik Samostalne demokratske stranke, više puta bio ministar prosvete i jednom premijer. Dela su: monografija 'Život i rad Vuka Stefanovića Karadžića', stari srpski pisani spomenici 'Miroslavljevo jevanđelje', 'Stari srpski natpisi i zapisi' (šest knjiga), stari letopisi, dela Vuka Karadžića, uključujući 'Vukovu prepisku', udžbenici gramatike, studije o starim srpskim štamparijama, o srpskim crkvama u 15. i 16. veku, o arhiepiskopu Danilu.
■ 1930. - Umro je Elmer Ambrose Sperry, američki pronalazač žirokompasa.
■ 1931. - Rođen je Pavle Minčić, glumac, satiričar, humorista, pevač i pijanista.
■ 1933. - U okviru New Deala Franklin Roosevelt potpisao Glass Steagallov zakon o razdvajanju komercijalnih i špekulativnih poslova banaka.
■ 1934. - Rođen je William Forsyth Sharpe, američki ekonomist, dobitnik Nobelove nagrade.
■ 1940. - Maršal Peten postao predsednik Višijske Francuske.
■ 1940. - U Litvi izabrana komunistička vlada.
■ 1941. - Predsednik SAD Frenklin Ruzvelt naredio zatvaranje svi konzulata Nemačke u SAD do 10. jula.
■ 1944. - Na Visu je u Drugom svetskom ratu postignut sporazum jugoslovenske kraljevske izbegličke vlade - koja je bila pod snažnim pritiskom zvaničnog Londona - i Nacionalnog komiteta oslobođenja Jugoslavije, koji su potpisali dr Ivan Šubašić i Josip Broz. Tim dokumentom predviđeno je da izbegličku vladu formiraju demokrate nekompromitovane saradnjom s okupatorom i izjavama protiv narodnooslobodilačkog pokreta. Dogovoreno je i da izbeglička vlada prizna tekovine narodnooslobodilačke borbe, organizuje pomoć i osudi izdajnike, a da o obliku vladavine bude odlučeno posle oslobođenja Jugoslavije, što je komunistima omogućilo da prigrabe apsolutnu vlast, jer su posleratni izbori bili farsa.
■ 1955. - Papa Pije XII isključio je iz crkve argentinskog predsednika Huana Perona. Peron je nešto ranije odvojio crkvu od države i prvi put uveo svetovnost u crkve, što je izazvalo ogorčen otpor crkve i dovelo do pobune koja je ugušena.
■ 1958. - Obešen Imre Nađ, premijer Mađarske u vreme antikomunističke pobune 1956, koju su ugušile sovjetske trupe. Nađ tada uhapšen i na montiranom procesu osuđen na smrt zbog izdaje. Na isti dan 1989. pola miliona Mađara u Budimpešti prisustvovalo njegovoj ponovnoj sahrani uz državne počasti.
■ 1960. - Predsednik SAD Dvajt Ajzenhauer morao da odloži posetu Japanu zbog antiameričkih nereda u toj zemlji.
■ 1960. - Premijera Hičkokovog filma Psiho.
■ 1961. - Ruski baletan Rudolf Hametovič Nurejev zatražio azil u Francuskoj za vreme gostovanja u Parizu sa ansamblom baleta 'Kirov'. Karijeru nastavio u vodećim evropskim i američkim trupama i bio zvezda britanskog Kraljevskog baleta.
■ 1963. - Sovjetski Savez lansirao vasionski brod Vastok 6 s prvom kosmonautkinjom Valentinom Terješkovom.
■ 1972. - U Hanoveru uhapšena Ulrike Majnhof, članica terorističke grupe Bader-Majnhof.
■ 1976. - U Sovetu, najvećem crnačkom naselju u Južnoj Africi, izbili rasni neredi u kojima je, tokom nekoliko meseci, poginulo najmanje 600 crnaca i tri belca.
■ 1977. - Leonid Brežnjev, lider Komunističke partije SSSR-a, zamenio Nikolaja Podgornog na mestu predsednika Prezidijuma Vrhovnog sovjeta SSSR-a.
■ 1977. - Umro je nemački inženjer Verner fon Braun konstruktor raketnih projektila 'Fau-1' i 'Fau-2'. Posle rata emigrirao je u SAD, gde je radio za Nasu.
■ 1983. - Za predsednika Prezidijuma Vrhovnog sovjeta SSSR-a izabran Jurij Andropov.
■ 1989. - Održana je premijera filma 'Isterivači duhova 2'.
■ 1992. - Predsednici SAD i Rusije Džordž Buš i Boris Jeljcin u Vašingtonu postigli dogovor o smanjivanju arsenala dalekometnih nuklearnih raketa za dve trećine do 2003.
■ 1994. - Švajcarska odbila da izda vizu za ulazak u zemlju predsedniku Jugoslavije Zoranu Liliću, iako je dobio zvaničan poziv za učešće na međunarodnom skupu u Kran Montani. Takva odluka doneta je na osnovu preporuke Saveta bezbednosti UN u okviru mera o ekonomskoj blokadi Jugoslavije.
■ 1996. - Međunarodni komitet Crvenog krsta saopštio da je na prostoru SFRJ za vreme ratnih sukoba, od 1991. do 1995, nestalo oko 20.000 ljudi, od kojih oko 12.000 u Bosni i Hercegovini.
■ 1998. - Talibanska vlada u Avganistanu naredila zatvaranje više od 100 privatnih škola u kojima su se obrazovale devojčice.
■ 1999. - Amnesti internešenel optužio SAD za kršenje ljudskih prava jer su nastavile da izvršavaju smrtnu kaznu, posebno zbog njene primene i nad osobama koje su počinile zločin pre 18. godine.
■ 1999. - Novi predsednik Južnoafričke Republike Tabo Mbeki položio je zakletvu. On je na toj dužnosti zamenio Nelsona Mendelu, poznatog borca za prava crnaca, koji je skoro tri decenije proveo u zatvoru.
■ 1999. - Američki atletičar Maurice Green postavio je novi svetski rekord. Istrčao je 100 metara za 9,97 sekundi.
■ 2001. - Predsednik Rusije Vladimir Putin doputovao u Beograd, u prvu posetu šefa ruske države Jugoslaviji.
■ 2001. - Predsednik SAD Džordž Buš mlađi i njegov ruski kolega Vladimir Putin sreli se prvi put u Sloveniji.
■ 2001. - Pobedom koalicije leve orijentacije na izborima za gradonačelnika Berlina utrt put bivšim komunistima da uđu u gradsku vladu, prvi put od pada Berlinskog zida 1989.
■ 2004. - Generalni sekretar UN Kofi Anan imenovao Danca Sorena Jesena Petersena za svog novog specijalnog predstavnika na Kosovu, šefa UNMIK-a.
■ 2006. - Tajvan je otvorio tunel Hsuehsan, dug 13 kilometara, najduži tunel u Aziji, koji povezuje severni i južni deo tog ostrva.
■ 2008. - Umro je Sten Vinston američki majstor za specijalne efekte i dobitnik četiri Oskara za rad u filmovima 'Osmi putnik', 'Tuđinci', 'Terminator 2' i 'Park iz doba Jure'.
■ 2009. - Rusija je, iskoristivši pravo veta u Savetu bezbednosti UN, osujetila planove Zapada o produženju misije UN koja 16 godina nadgleda primirje između Gruzije i njenog otcepljenog regiona Abhazije. Nakon gruzijsko-ruskog rata avgusta 2008. godine Rusija je priznala nezavisnost oba otcepljena regiona Gruzije - Južne Osetije i Abhazije. Gruzija insistira na celovitosti svoje teritorije.
■ 2010. - Butan postao prva država koja je donijela zakon o potpunoj zabrani duhanskih proizvoda.
■ 2012. - Liderka mjanmarske opozicije Aung San Su Ći primila je u Oslu Nobelovu nagradu za mir koja joj je dodeljena pre 21 godinu, dok je bila u kućnom pritvoru. San Su Ći provela je u kućnom pritvoru više od 17 godina.
■ 2013. - Premijer Turske Redžep Tajip Erdogan je u obraćanju pred 100.000 svojih pristalica u Istanbulu opravdao akciju policije tokom koje su demonstranti rasterani sa tamošnjeg trga Taksim. Povod za protest na Taksimu bio je plan za izgradnju tržnog centra na mestu parka Gezi, zbog brutalnog obračuna policije s demonstrantima protest je prerastao u dvonedeljne masovne antivladine demonstracije koje su se proširile po celoj Turskoj.
■ 2013. - Češki premijer Petr Nečas podneo je ostavku na funkciju šefa vlade i lidera vladajuće Građanske demokratske stranke zbog skandala u kojem je, zbog zloupotrebe Vojne obaveštajne službe i korupcije poslanika, uhapšena njegova ljubavnica i šefica kabineta Jana Nađova.
■ 2017. - Preminuo je bivši nemački kancelar Helmut Kol, ujedinitelj Nemačke. Za šestog kancelara SR Nemačke izabran je 1982. godine, na mestu kancelara proveo je punih 16 godina i od 1989. do 1991. vodio proces ujedinjenja dve nemačke države.
Najnovije Vesti - Balkan i Svet
Pogledajte i ostale super zanimljive rubrike na sajtu
■ 1239. - Rođen je Eduard I, engleski kralj.
■ 1487. - Bitka na Stoke polju. Smatra se kao konačna bitka Ratova dviju ruža.
■ 1612. - Rođen je Murat IV, sultan Osmanlijskog carstva.
■ 1671. - U Moskvi javno pogubljen vođa ustanka donskih kozaka i seljaka Stenjka Razin. U ruskim narodnim pričama i pesmama postao simbol prkosa i pobune.
■ 1686. - Hamurabi Veliki, car Starog vavilonskog carstva, umro je u Vavilonu. On je izdao Hamurabijev zakonik, prvi zbornik zakona u ljudskoj istoriji, pisan klinastim pismom na kamenom stubu visokom 2.25 metara, koji se danas čuva u Luvru. Zakonik sadrži niz stogih i svirepih odredbi čiji je cilj bio da učvrste imovinske i vladajuće pozicije robovlasnika. Hamurabijev zakonik pruža istoričarima dragocene podatke za studiranje strukture vavilonskog ranorobolasničkog perioda.
■ 1723. - Rođen je Adam Smith, škotski filozof i ekonomist.
■ 1745. - Britanske trupe zauzele otok Cape Breton koji je danas dio Nove Škotske u Kanadi.
■ 1746. - Rat za austrijsko nasleđe: Austrija i Sardinija porazile francusko-špansku armiju u bici kod Piacenze.
■ 1792. - Rođen je Sir Thomas Mitchell, australijski istraživač.
■ 1801. - Rođen je Julius Plucker, nemački matematičar i fizičar.
■ 1815. - Bitka kod Lignyja i Bitka kod Quatre Brasa, 2 dana pre bitke kod Waterlooa.
■ 1826. - Pošto je ugušio pobunu janičara, turski sultan Mehmed II ukinuo vojni red i uveo nizam, redovnu vojsku. Janičare 1330. od otete i poturčene dece hrišćanskih podanika počeo da regrutuje sultan Orhan.
■ 1829. - Rođen je Džeronimo, poglavica Apača.
■ 1852. - U Novom Sadu štampan prvi broj lista 'Serbski dnevnik', s književnim dodatkom 'Sedmica'. List izlazio 12 godina i bio jedan od retkih slovenskih listova u austrijskoj carevini u to doba. U ovom listu, koji je pokrenuo i izdavao Danilo Medaković, sarađivali su najbolji srpski pisci. Kad je 1859. Medaković prešao u Srbiju, urednik lista postao je Jovan Đorđević.
■ 1858. - Rođen je švedski kralj Gustav V, koji je tokom vladavine od 1907. do smrti 1950. osigurao neutralni status Švedske u oba svetska rata.
■ 1859. - Rođen je Paja Jovanović, jedan od najvećih srpskih slikara i tipičan predstavnik akademskog realizma.
■ 1872. - Prva sudska rasprava na hrvatskom jeziku u austro-ugarskoj Dalmaciji. Bilo je to suđenje hrvatskom hajduku Andrijici Šimiću.
■ 1876. - U Cetinju, posle pregovora vođenih od oktobra 1875. do februara 1876, potpisan ugovor o savezu Srbije i Crne Gore protiv Otomanskog carstva. Odlukom Vrhovnog saveta odbrane Jugoslavije 25. decembra 1993. taj datum određen za Dan Vojske Jugoslavije.
■ 1890. - Rođen je Stan Laurel, engleski komičar, zabavljač i glumac, mršavi član slavnog dvojca Stanio i Olio.
■ 1897. - Rođen je Georg Wittig, nemački hemičar, dobitnik Nobelove nagrade.
■ 1902. - Rođena je Barbara McClintock, američka genetičarka i nobelovka.
■ 1920. - U Londonu održana prva sednica Društva naroda.
■ 1922. - Henry Berliner demonstrirao je svoj helikopter američkom birou ѕa aeronautiku. Helikopter je inače dugo usavršavan, pa je tek od Drugog svetskog rata stekao širu primenu u vazduhoplovstvu.
■ 1924. - Osnovana vojna akademija Whampoa.
■ 1930. - Umro je srpski političar i filolog Ljubomir Stojanović, sekretar Srpske kraljevske akademije, koji je 1921. s Jašom Prodanovićem osnovao Republikansku stranku i bio njen prvi predsednik. Prethodno je kao pripadnik Samostalne demokratske stranke, više puta bio ministar prosvete i jednom premijer. Dela su: monografija 'Život i rad Vuka Stefanovića Karadžića', stari srpski pisani spomenici 'Miroslavljevo jevanđelje', 'Stari srpski natpisi i zapisi' (šest knjiga), stari letopisi, dela Vuka Karadžića, uključujući 'Vukovu prepisku', udžbenici gramatike, studije o starim srpskim štamparijama, o srpskim crkvama u 15. i 16. veku, o arhiepiskopu Danilu.
■ 1930. - Umro je Elmer Ambrose Sperry, američki pronalazač žirokompasa.
■ 1931. - Rođen je Pavle Minčić, glumac, satiričar, humorista, pevač i pijanista.
■ 1933. - U okviru New Deala Franklin Roosevelt potpisao Glass Steagallov zakon o razdvajanju komercijalnih i špekulativnih poslova banaka.
■ 1934. - Rođen je William Forsyth Sharpe, američki ekonomist, dobitnik Nobelove nagrade.
■ 1940. - Maršal Peten postao predsednik Višijske Francuske.
■ 1940. - U Litvi izabrana komunistička vlada.
■ 1941. - Predsednik SAD Frenklin Ruzvelt naredio zatvaranje svi konzulata Nemačke u SAD do 10. jula.
■ 1944. - Na Visu je u Drugom svetskom ratu postignut sporazum jugoslovenske kraljevske izbegličke vlade - koja je bila pod snažnim pritiskom zvaničnog Londona - i Nacionalnog komiteta oslobođenja Jugoslavije, koji su potpisali dr Ivan Šubašić i Josip Broz. Tim dokumentom predviđeno je da izbegličku vladu formiraju demokrate nekompromitovane saradnjom s okupatorom i izjavama protiv narodnooslobodilačkog pokreta. Dogovoreno je i da izbeglička vlada prizna tekovine narodnooslobodilačke borbe, organizuje pomoć i osudi izdajnike, a da o obliku vladavine bude odlučeno posle oslobođenja Jugoslavije, što je komunistima omogućilo da prigrabe apsolutnu vlast, jer su posleratni izbori bili farsa.
■ 1955. - Papa Pije XII isključio je iz crkve argentinskog predsednika Huana Perona. Peron je nešto ranije odvojio crkvu od države i prvi put uveo svetovnost u crkve, što je izazvalo ogorčen otpor crkve i dovelo do pobune koja je ugušena.
■ 1958. - Obešen Imre Nađ, premijer Mađarske u vreme antikomunističke pobune 1956, koju su ugušile sovjetske trupe. Nađ tada uhapšen i na montiranom procesu osuđen na smrt zbog izdaje. Na isti dan 1989. pola miliona Mađara u Budimpešti prisustvovalo njegovoj ponovnoj sahrani uz državne počasti.
■ 1960. - Premijera Hičkokovog filma Psiho.
■ 1961. - Ruski baletan Rudolf Hametovič Nurejev zatražio azil u Francuskoj za vreme gostovanja u Parizu sa ansamblom baleta 'Kirov'. Karijeru nastavio u vodećim evropskim i američkim trupama i bio zvezda britanskog Kraljevskog baleta.
■ 1963. - Sovjetski Savez lansirao vasionski brod Vastok 6 s prvom kosmonautkinjom Valentinom Terješkovom.
■ 1972. - U Hanoveru uhapšena Ulrike Majnhof, članica terorističke grupe Bader-Majnhof.
■ 1976. - U Sovetu, najvećem crnačkom naselju u Južnoj Africi, izbili rasni neredi u kojima je, tokom nekoliko meseci, poginulo najmanje 600 crnaca i tri belca.
■ 1977. - Leonid Brežnjev, lider Komunističke partije SSSR-a, zamenio Nikolaja Podgornog na mestu predsednika Prezidijuma Vrhovnog sovjeta SSSR-a.
■ 1977. - Umro je nemački inženjer Verner fon Braun konstruktor raketnih projektila 'Fau-1' i 'Fau-2'. Posle rata emigrirao je u SAD, gde je radio za Nasu.
■ 1983. - Za predsednika Prezidijuma Vrhovnog sovjeta SSSR-a izabran Jurij Andropov.
■ 1989. - Održana je premijera filma 'Isterivači duhova 2'.
■ 1992. - Predsednici SAD i Rusije Džordž Buš i Boris Jeljcin u Vašingtonu postigli dogovor o smanjivanju arsenala dalekometnih nuklearnih raketa za dve trećine do 2003.
■ 1994. - Švajcarska odbila da izda vizu za ulazak u zemlju predsedniku Jugoslavije Zoranu Liliću, iako je dobio zvaničan poziv za učešće na međunarodnom skupu u Kran Montani. Takva odluka doneta je na osnovu preporuke Saveta bezbednosti UN u okviru mera o ekonomskoj blokadi Jugoslavije.
■ 1996. - Međunarodni komitet Crvenog krsta saopštio da je na prostoru SFRJ za vreme ratnih sukoba, od 1991. do 1995, nestalo oko 20.000 ljudi, od kojih oko 12.000 u Bosni i Hercegovini.
■ 1998. - Talibanska vlada u Avganistanu naredila zatvaranje više od 100 privatnih škola u kojima su se obrazovale devojčice.
■ 1999. - Amnesti internešenel optužio SAD za kršenje ljudskih prava jer su nastavile da izvršavaju smrtnu kaznu, posebno zbog njene primene i nad osobama koje su počinile zločin pre 18. godine.
■ 1999. - Novi predsednik Južnoafričke Republike Tabo Mbeki položio je zakletvu. On je na toj dužnosti zamenio Nelsona Mendelu, poznatog borca za prava crnaca, koji je skoro tri decenije proveo u zatvoru.
■ 1999. - Američki atletičar Maurice Green postavio je novi svetski rekord. Istrčao je 100 metara za 9,97 sekundi.
■ 2001. - Predsednik Rusije Vladimir Putin doputovao u Beograd, u prvu posetu šefa ruske države Jugoslaviji.
■ 2001. - Predsednik SAD Džordž Buš mlađi i njegov ruski kolega Vladimir Putin sreli se prvi put u Sloveniji.
■ 2001. - Pobedom koalicije leve orijentacije na izborima za gradonačelnika Berlina utrt put bivšim komunistima da uđu u gradsku vladu, prvi put od pada Berlinskog zida 1989.
■ 2004. - Generalni sekretar UN Kofi Anan imenovao Danca Sorena Jesena Petersena za svog novog specijalnog predstavnika na Kosovu, šefa UNMIK-a.
■ 2006. - Tajvan je otvorio tunel Hsuehsan, dug 13 kilometara, najduži tunel u Aziji, koji povezuje severni i južni deo tog ostrva.
■ 2008. - Umro je Sten Vinston američki majstor za specijalne efekte i dobitnik četiri Oskara za rad u filmovima 'Osmi putnik', 'Tuđinci', 'Terminator 2' i 'Park iz doba Jure'.
■ 2009. - Rusija je, iskoristivši pravo veta u Savetu bezbednosti UN, osujetila planove Zapada o produženju misije UN koja 16 godina nadgleda primirje između Gruzije i njenog otcepljenog regiona Abhazije. Nakon gruzijsko-ruskog rata avgusta 2008. godine Rusija je priznala nezavisnost oba otcepljena regiona Gruzije - Južne Osetije i Abhazije. Gruzija insistira na celovitosti svoje teritorije.
■ 2010. - Butan postao prva država koja je donijela zakon o potpunoj zabrani duhanskih proizvoda.
■ 2012. - Liderka mjanmarske opozicije Aung San Su Ći primila je u Oslu Nobelovu nagradu za mir koja joj je dodeljena pre 21 godinu, dok je bila u kućnom pritvoru. San Su Ći provela je u kućnom pritvoru više od 17 godina.
■ 2013. - Premijer Turske Redžep Tajip Erdogan je u obraćanju pred 100.000 svojih pristalica u Istanbulu opravdao akciju policije tokom koje su demonstranti rasterani sa tamošnjeg trga Taksim. Povod za protest na Taksimu bio je plan za izgradnju tržnog centra na mestu parka Gezi, zbog brutalnog obračuna policije s demonstrantima protest je prerastao u dvonedeljne masovne antivladine demonstracije koje su se proširile po celoj Turskoj.
■ 2013. - Češki premijer Petr Nečas podneo je ostavku na funkciju šefa vlade i lidera vladajuće Građanske demokratske stranke zbog skandala u kojem je, zbog zloupotrebe Vojne obaveštajne službe i korupcije poslanika, uhapšena njegova ljubavnica i šefica kabineta Jana Nađova.
■ 2017. - Preminuo je bivši nemački kancelar Helmut Kol, ujedinitelj Nemačke. Za šestog kancelara SR Nemačke izabran je 1982. godine, na mestu kancelara proveo je punih 16 godina i od 1989. do 1991. vodio proces ujedinjenja dve nemačke države.
Klik Gore na Sliku - Prikaz; Ponovni Klik - Brisanje
Najnovije Vesti - Balkan i SvetPogledajte i ostale super zanimljive rubrike na sajtu
