Desilo Se Na Današnji Dan - 14. Jun
Šta se sve događalo i koji događaji su se desili na ovaj dan, 14. juna! Šta se sve nekada dešavalo četrnaestog juna, šta je posebno ovog datuma, koje su poznate ličnosti rođene a koje umrle ovog datuma?
Osmeh na lice:
■ 1158. - Henrik Lav je na reci Isar osnovao grad Minhen.
■ 1205. - Umro je Enrico Dandolo, mletački dužd.
■ 1645. - Odigrala se bitka kod kod Nejzbija u engleskom građanskom ratu u kojoj su snage parlamentarista pod vođstvom Olivera Kromvela i Tomasa Ferfaksa porazile rojaliste pod vođstvom princa Ruperta od Palatinata.
■ 1667. - Okončana je bitka na Medveju u kojoj je nizozemska flota nanela Kraljevskoj mornarici najteži poraz u njenoj istoriji.
■ 1736. - Rođen je Šarl Kulon, francuski fizičar koji se bavio pojavama iz oblasti elektriciteta. Po njemu je nazvana jedinica za električno punjenje - Kulon.
■ 1775. - Osnovana Američka kopnena vojska - US Army.
■ 1777. - Kongres SAD prihvatio zastavu 'zvezda i pruga' kao zvanično državno znamenje.
■ 1789. - Engleski kapetan Vilijam Blajt, sa 18 pristalica, posle dramatičnog putovanja i više od 3.500 pređenih milja, stigao na ostrvo Timor blizu Jave. Blaj je 48 dana ranije ostavljen u vodama Tahitija pošto se posada broda 'Baunti' pobunila i preuzela komandu nad brodom.
■ 1798. - Rođen je češki istoričar i političar František Palacki, vođa češkog preporoda u XIX veku. Kao lider Federalističke stranke zalagao se, u skladu sa svojom idejom austroslavizma, za federativno preuređenje Austro-Ugarske.
■ 1800. - Napoleon Bonaparta porazio austrijske trupe u presudnoj bici kod Marenga u Italiji.
■ 1811. - Rođena je Herijet Elizabet Bičer Stou, američka književnica, borac za ženska prava i oslobađanje crnih robova, autor romana 'Čiča Tomina koliba'.
■ 1827. - Umro je Augustin Jean Fresnel, francuski fizičar.
■ 1832. - Rođen je nemački inženjer Nikolaus August Oto, koji je 1861. napravio prvi benzinski motor, a 1876. izumio četvorotaktni motor sa unutrašnjim sagorevanjem, poznat kao 'Oto-motor'.
■ 1834. - Isak Fišer iz Springfilda u Vermontu patentirao je šmirgl-papir, koji se koristi za glačanje metala i raznih vrsta materijala.
■ 1837. - U Napulju je umro italijanski pisac Djakomo Leopardi, najveći lirski pesnik italijanskog romantizma i jedan od najznačajnijih pesnika evropske poezije 19. veka ('Silviji', 'Dijalozi i eseji' 'Zibaldon', dnevnik 'Misli').
■ 1841. - U Ontariju je prvi put zasedao kanadski parlament.
■ 1847. - Bunson je izumeo ringlu.
■ 1848. - Anglofoni naseljenici u Sonomi su počeli pobunu protiv Meksika i proglasili Republiku Kaliforniju.
■ 1864. - Rođen je Alois Alzheimer, nemački psihijatar i neuropatolog.
■ 1873. - Svečano otvoren park Zrinjevac.
■ 1881. - Džon McTammany je patentirao automatski klavir.
■ 1889. - Rođen je Knut Lundmark, švedski astronom.
■ 1894. - Rođena je je Ljubica Janković, srpski etnomuzikolog, saradnik Etnografskog instituta Srpske akademije nauka i umetnosti i član više međunarodnih ustanova za izučavanje narodne kulture. Sa sestrom Danicom, prikupila je oko 900 narodnih igara s melodijom i mnoštvo običaja. Objavile su delo u sedam tomova - 'Narodne igre'.
■ 1900. - Havaji službeno pripojeni američkom teritoriju.
■ 1904. - Umro je srpski pisac Jovan Jovanović Zmaj, član Srpske kraljevske akademije, liričar bogate invencije, prema oceni književne kritike, 'pesnički izraz duhovnog i duševnog života srpskog naroda' u drugoj polovini XIX veka. Osnovnu školu učio je u rodnom Novom Sadu, gimnaziju u Halašu i Požunu (Bratislava), a maturirao je u Slovačkoj Trnavi. Pre medicine koju je završio u Pešti, studirao je prava u Pešti, Pragu i Beču. Radio je kao lekar u Novom Sadu, Pančevu, Sremskim Karlovcima, Futogu, Beogradu, Zagrebu i Beču, a u Beogradu je od 1890. do 1898. bio dramaturg Narodnog pozorišta. Pesnički se razvijao pod uticajem srpske narodne poezije i lirike Branka Radičevića. Ispevao je zbirke ljubavnih pesama 'Đulići' i 'Đulići uveoci' - potresne, elegične ispovesti posle smrti supruge i četvoro dece. Napisao je veliki broj rodoljubivih i izuzetno vrednih političko-satiričnih pesama, a smatra se da je kao dečji pesnik neprevaziđen u srpskoj književnosti. Osnovao je i uređivao književni list 'Javor', satirične listove 'Zmaj', 'Žiža', 'Starmali' i dečji list 'Neven'. Prevodio je s ruskog, nemačkog, mađarskog i engleskog. Ostala dela: obimna knjiga pesama 'Pevanija', pesnička legenda 'Vidosava Branković', šaljivi komad 'Šaran'.
■ 1907. - Žene u Norveškoj dobile pravo glasa.
■ 1913. - Osnovan španski fudbalski klub Real Racing Club de Santander.
■ 1914. - Međunarodni olimpijski odbor službeno predstavio olimpijsku zastavu s pet prstenova na 16. Olimpijskom kongresu.
■ 1917. - Streljan Dragutin Dimitrijević Apis, srpski oficir i jedan od zaverenika protiv kralja.
■ 1919. - Piloti Džon Alcock i Arthur Whitten Brown uspešno bez zaustavljanja preleću Atlantik s letelicom Vickers Vimy. Let sa Newfoundskih ostrva za Irsku trajao je 16 sati.
■ 1920. - Umro je Maksimilijan Karl Emil Veber, nemački pravnik, ekonomista, istoričar, sociolog i političar, koji je značajno uticao na socijalnu teoriju i istraživanja, a posebno na sociologiju kao zasebnu disciplinu.
■ 1923. - Pet dana nakon profašističkog udara ubijen je premijer Bugarske i vođa Zemljoradničkog narodnog saveza Aleksandar Stamboliski.
■ 1924. - Rođen je pisac Vladimir Aleksejevič Solouhin, koji je u rusku književnost uveo nefabularnu prozu slobodne kompozicije ('Kako ispiti sunce', 'Živeti na zemlji').
■ 1928. - Umrla je Emelin Pankherst, britanska sufražetkinja, osnivač Socijalno-političke unije žena (1903). Organizovala je brojne mitinge i demonstracije za žensko pravo glasa zbog čega je osam puta bila u zatvoru.
■ 1928. - Rođen je Ernesto Če Gevara, latinoamerički revolucionar. Po završetku medicinskog fakulteta, odlazi 1953. na službu u Gvatemalu, a zatim i u Meksiko, gde se povezuje sa kubanskim revolucionarima i upoznaje sa Fidelom Kastrom. Učestvovao je u Kubanskoj revoluciji i bio ministar u Kastrovoj vladi od 1961-1965. U novembru 1966. postao je lider gerilaca u Boliviji, a u oktobru naredne godine zarobljen je i ubijen.
■ 1930. - Rođen je Predrag Palavestra, srpski književnik, istoričar književnosti i redovni član Srpske akademije nauka i umetnosti.
■ 1933. - Rođen je američki pisac poljskog porekla Juzef Novak, poznat kao Ježi Kosinski. Dela su mu: 'Obojena ptica', 'Koraci', 'Prisutnosti', 'Đavolje drvo', 'Pilotska kabina' ...
■ 1934. - Prvi sastanak Hitlera i Mussolinija prilikom Hitlerovog državničkog poseta Italiji.
■ 1936. - Umro je ruski pisac Maksim Gorki. Imao je značajnu ulogu u političkom i kulturnom životu sovjetske Rusije i smatra se osnivačem socijalističkog realizma u ruskoj književnosti. Dela su mu: 'Makar Čudra', 'Mati', 'Na dnu' ...
■ 1940. - U Drugom svetskom ratu, nemačke jedinice su ušle u francusku prestonicu Pariz.
■ 1941. - Predsednik SAD Frenklin Ruzvelt naredio zamrzavanje imovine Nemačke i Italije u Americi.
■ 1942. - Walt Disney je izdao popularan crtani film Bambi. Animirani film nastao je prema istoimenom romanu pisca Felixa Saltena i jedan je od rijetkih radova Walt Disneyja u kojem nema nimalo traga ljudskom postojanju.
■ 1942. - Bridgeport Ct proizveo je prvu bazuku, ručni raketni bacač namenjen dejstvu protiv tenkova, žive sile i vatrenog oružja. Ima kumulativnu, dimnu i udarnu minu. Danas postoje razni modeli, čija težina i domet variraju.
■ 1943. - U bici na Sutjesci poginuo Veselin Masleša, srpski publicista, novinar i prevodilac. Posthumno je proglašen Narodnim herojem Jugoslavije.
■ 1946. - Rođen je Donald Trump, američki biznismen i političar, koji je od novembra 2016. izabrani predsednik Sjedinjenih Američkih Država.
■ 1946. - Umro je škotski pronalazač Džon Logi Berd, koji je 1923. izveo prvi prenos TV slike, a 1928. prvi prekookeanski TV prenos između Londona i Hortsdejla u SAD.
■ 1949. - Formirana je država Vijetnam.
■ 1949. - Albert II. letom u Aggregatu 4 postaje prvi majmun u svemiru.
■ 1951. - U Statističkom uredu SAD-a pušteno u rad prvi serijski proizveden računar UNIVAC I čija je cena bila 1,6 miliona dolara. Kada je puštan u rad trošio je toliko struje da su sva svetla u široj okolini zatreperila.
■ 1954. - Američki predsednik Dvajt Ajzenhauer je potpisao zakon kojim su reči pod Bogom dodati u zakletvu zastavi SAD.
■ 1955. - Rođena je Verica Barać, prvi Predsednik Saveta za borbu protiv korupcije Vlade Republike Srbije.
■ 1956. - Prototip MiGa-21 održao prvi probni let.
■ 1957. - Rođena je Giana Nanini, italijanska pop pevačica.
■ 1962. - U Parizu osnovana Evropska organizacija za istraživanje svemira.
■ 1962. - Trideset ljudi je uhapšeno povodom neuspelog plana atentata na francuskog predsednika Šarla De Gola.
■ 1963. - Rođen je Rambo Amadeus, crnogorski rock-pevač i tekstopisac.
■ 1966. - Vatikan objavio aboliciju na Indeks zabranjenih knjiga (lat. Index librorum prohibitorum). Popis dela koje po crkvenoj zabrani katolički vernici nisu smeli da čitaju, 1559. je objavio papa Pavle IV.
■ 1967. - Kina je testirala prvu hidrogensku bombu.
■ 1967. - SAD su ka planeti Veneri lansirale vasionsku letelicu Mariner 5.
■ 1968 - Umro je italijanski pesnik Salvatore Kvazimodo, dobitnik Nobelove nagrade za književnost 1959. ('Vode i zemlje', 'A veče je tu', 'Život nije san' 'Utopljena oboa').
■ 1969. - Rođena je Štefani Marija 'Štefi' Graf, slavna nemačka teniserka.
■ 1972. - Prilikom pada japanskog putničkog aviona marke 'DC-10' na aerodrom u NJu Delhiju poginulo 87 ljudi.
■ 1973. - Srušila se Travnička sahat-kula u Gornjoj čaršiji.
■ 1982. - Posle 74 dana sukoba na Foklandskim ostrvima, Argentina se predala Velikoj Britaniji.
■ 1985. - Schengenski sporazum potpisalo pet europskih država: Belgija, Francuska, Nemačka, Luksemburg i Holandija. Prema Schengenskom sporazumu, državljani država u Europskoj uniji mogu se slobodno kretati po drugim članicama.
■ 1986. - Završen peti šahovski turnir u Bugojnu, koji je bio prvi šahovski turnir 16. kategorije u istoriji šaha sa prosečnim rejtingom od 2628, a na njemu su učestvovali osam igrača. To je bio do tada najjači turnir u istoriji šaha. Pobednik je bio sovjetski velemajstor Anatolij Karpov, sa ukupno 8,5 osvojenih bodova.
■ 1986. - Umro je argentinski pisac Horhe Luis Borhes, jedan od najvećih i najuticajnijih književnika 20. veka. Presudno je obeležio hispanoameričku literaturu i značajno uticao na svetske književne tokove ('Univerzalna istorija beščašća', 'Maštarije', 'Alef', 'Izveštaj o Brodiju', 'Peščana knjiga').
■ 1987. - Na izborima za italijanski parlament kao kandidat Radikalne stranke za zastupnica izabrana porno-glumica Illona Staller alias Cicciolina.
■ 1990. - U Bukureštu je 10.000 rudara, uz podršku vlasti kako je tvrdila opozicija, rasturilo šatorsko naselje studenata koji su demonstrirali protiv vlasti u centru grada i demoliralo redakcije pojedinih listova i sedišta opozicionih stranaka.
■ 1992. - U Beogradu prvi put posle 45 godina održana litija za praznik Duhova na kojoj je učestvovalo oko 10.000 ljudi predvođenih patrijarhom srpskim Pavlom; u organizaciji Građanskog saveza Srbije nekoliko hiljada Beograđana učestvovalo je na manifestaciji 'Poslednje zvono' sa porukom režimu Slobodana Miloševića da je njegovo vreme isteklo.
■ 1993. - Tansu Čiler je postala prva žena premijer u istoriji Turske.
■ 1994. - Umro je Henry Mancini, američki kompozitor koji je komponovao legendarnu muziku za crtani film o Pink Panteru.
■ 1995. - Čečenski pobunjenici izvršili napad na grad Buđonovsk na jugu Rusije, uzeli 1.500 taoca i zauzeli vladine zgrade. U napadu je poginulo oko 100 ljudi, a taoci su oslobođeni posle pregovora sa premijerom Rusije, Viktorom Černomirdinom.
■ 1998. - U terorističkom napadu na policijsku stanicu u mestu Rakovina kod Đakovice poginuo je policajac Dragan Stamenković, a teže je ranjen policajac Nebojša Vukojčić.
■ 1999. - Mirovne snage NATO-a na Kosovu otkrile su prvu masovnu grobnicu, sa ostacima tijela 81 osobe, Albanaca koje su pogubili srpski vojnici. Grupa od 1.200 američkih marinaca ušla je iz Makedonije na Kosovo da bi zauzeli pozicije u delu koji će postati njihova zona.
■ 2000. - Italijanske vlasti isporučile su Turskoj Mehmeda Ali Agdžu nakon što ga je predsednik Italije pomilovao. Agdža je zbog atentata 1981. na papu Jovana Pavla II, proveo 19 godina u italijanskom zatvoru.
■ 2001. - Vlada SR Jugoslavije usvojila nacrt zakona o saradnji s Međunarodnim sudom za ratne zločine u Hagu.
■ 2002. - Asteroid '2002 MN' težine 540,000 tona promašio Zemlju za 120,000 kilometara.
■ 2003. - Rusija je završila povlačenje svog mirovnog kontingenta iz sastava SFOR-a u BiH.
■ 2003. - Na referendumu u Češkoj, 81 odsto građana glasalo za pristupanje EU.
■ 2004. - Igumanija manastira Devič potvrdila je da je francuski KFOR vratio kutiju sa svetim moštima koju je bez znanja i saglasnosti Srpske pravoslavne crkve odneo francuski vojni kapelan Kristijan Venar nakon martovskog pogroma.
■ 2005. - Umro je Italijan Karlo Maria Đulini, jedan od najvećih dirigenata XX veka.
■ 2007. - Umro je bivši predsednik Austrije i generalni sekretar UN u dva mandata, Kurt Valdhajm.
■ 2012. - Rukovodstvo Demokratske liberalne partije (PDL) Rumunije podnelo je ostavku nakon poraza na lokalnim izborima i osvojenih oko 15 odsto glasova. Bivša opozicija, objedinjena u Socijal-liberalnu uniju (USL), pobedila sa gotovo 50 odsto glasova.
■ 2012. - Bivši teksaški tajkun R. Alen Stanford osuđen je na 110 godina zatvora zbog organizovanja jedne od najvećih piramidalnih šema u istoriji preko koje je tokom 20 godina izmanipulisao investitore za sedam milijardi dolara.
■ 2013. - Ministar spoljnih poslova Islanda Gunar Bragi Sveinson je tokom posete Briselu saopštio Evropskoj komisiji da je Island odustao od ulaska u EU.
■ 2013. - Na predsedničkim izborima u Iranu pobedio je umereni konzervativac Hasan Rohani.
■ 2014. - Proruski separatisti su kod grada Luganska oborili ukrajinski vojni transportni avion, kada je stradalo 49 ljudi. Avion iljušin-76 prevozio je opremu, hranu i vojnike.
Najnovije Vesti - Balkan i Svet
Pogledajte i ostale super zanimljive rubrike na sajtu
■ 1645. - Odigrala se bitka kod kod Nejzbija u engleskom građanskom ratu u kojoj su snage parlamentarista pod vođstvom Olivera Kromvela i Tomasa Ferfaksa porazile rojaliste pod vođstvom princa Ruperta od Palatinata.
■ 1667. - Okončana je bitka na Medveju u kojoj je nizozemska flota nanela Kraljevskoj mornarici najteži poraz u njenoj istoriji.
■ 1736. - Rođen je Šarl Kulon, francuski fizičar koji se bavio pojavama iz oblasti elektriciteta. Po njemu je nazvana jedinica za električno punjenje - Kulon.
■ 1775. - Osnovana Američka kopnena vojska - US Army.
■ 1777. - Kongres SAD prihvatio zastavu 'zvezda i pruga' kao zvanično državno znamenje.
■ 1789. - Engleski kapetan Vilijam Blajt, sa 18 pristalica, posle dramatičnog putovanja i više od 3.500 pređenih milja, stigao na ostrvo Timor blizu Jave. Blaj je 48 dana ranije ostavljen u vodama Tahitija pošto se posada broda 'Baunti' pobunila i preuzela komandu nad brodom.
■ 1798. - Rođen je češki istoričar i političar František Palacki, vođa češkog preporoda u XIX veku. Kao lider Federalističke stranke zalagao se, u skladu sa svojom idejom austroslavizma, za federativno preuređenje Austro-Ugarske.
■ 1800. - Napoleon Bonaparta porazio austrijske trupe u presudnoj bici kod Marenga u Italiji.
■ 1811. - Rođena je Herijet Elizabet Bičer Stou, američka književnica, borac za ženska prava i oslobađanje crnih robova, autor romana 'Čiča Tomina koliba'.
■ 1827. - Umro je Augustin Jean Fresnel, francuski fizičar.
■ 1832. - Rođen je nemački inženjer Nikolaus August Oto, koji je 1861. napravio prvi benzinski motor, a 1876. izumio četvorotaktni motor sa unutrašnjim sagorevanjem, poznat kao 'Oto-motor'.
■ 1834. - Isak Fišer iz Springfilda u Vermontu patentirao je šmirgl-papir, koji se koristi za glačanje metala i raznih vrsta materijala.
■ 1837. - U Napulju je umro italijanski pisac Djakomo Leopardi, najveći lirski pesnik italijanskog romantizma i jedan od najznačajnijih pesnika evropske poezije 19. veka ('Silviji', 'Dijalozi i eseji' 'Zibaldon', dnevnik 'Misli').
■ 1841. - U Ontariju je prvi put zasedao kanadski parlament.
■ 1847. - Bunson je izumeo ringlu.
■ 1848. - Anglofoni naseljenici u Sonomi su počeli pobunu protiv Meksika i proglasili Republiku Kaliforniju.
■ 1864. - Rođen je Alois Alzheimer, nemački psihijatar i neuropatolog.
■ 1873. - Svečano otvoren park Zrinjevac.
■ 1881. - Džon McTammany je patentirao automatski klavir.
■ 1889. - Rođen je Knut Lundmark, švedski astronom.
■ 1894. - Rođena je je Ljubica Janković, srpski etnomuzikolog, saradnik Etnografskog instituta Srpske akademije nauka i umetnosti i član više međunarodnih ustanova za izučavanje narodne kulture. Sa sestrom Danicom, prikupila je oko 900 narodnih igara s melodijom i mnoštvo običaja. Objavile su delo u sedam tomova - 'Narodne igre'.
■ 1900. - Havaji službeno pripojeni američkom teritoriju.
■ 1904. - Umro je srpski pisac Jovan Jovanović Zmaj, član Srpske kraljevske akademije, liričar bogate invencije, prema oceni književne kritike, 'pesnički izraz duhovnog i duševnog života srpskog naroda' u drugoj polovini XIX veka. Osnovnu školu učio je u rodnom Novom Sadu, gimnaziju u Halašu i Požunu (Bratislava), a maturirao je u Slovačkoj Trnavi. Pre medicine koju je završio u Pešti, studirao je prava u Pešti, Pragu i Beču. Radio je kao lekar u Novom Sadu, Pančevu, Sremskim Karlovcima, Futogu, Beogradu, Zagrebu i Beču, a u Beogradu je od 1890. do 1898. bio dramaturg Narodnog pozorišta. Pesnički se razvijao pod uticajem srpske narodne poezije i lirike Branka Radičevića. Ispevao je zbirke ljubavnih pesama 'Đulići' i 'Đulići uveoci' - potresne, elegične ispovesti posle smrti supruge i četvoro dece. Napisao je veliki broj rodoljubivih i izuzetno vrednih političko-satiričnih pesama, a smatra se da je kao dečji pesnik neprevaziđen u srpskoj književnosti. Osnovao je i uređivao književni list 'Javor', satirične listove 'Zmaj', 'Žiža', 'Starmali' i dečji list 'Neven'. Prevodio je s ruskog, nemačkog, mađarskog i engleskog. Ostala dela: obimna knjiga pesama 'Pevanija', pesnička legenda 'Vidosava Branković', šaljivi komad 'Šaran'.
■ 1907. - Žene u Norveškoj dobile pravo glasa.
■ 1913. - Osnovan španski fudbalski klub Real Racing Club de Santander.
■ 1914. - Međunarodni olimpijski odbor službeno predstavio olimpijsku zastavu s pet prstenova na 16. Olimpijskom kongresu.
■ 1917. - Streljan Dragutin Dimitrijević Apis, srpski oficir i jedan od zaverenika protiv kralja.
■ 1919. - Piloti Džon Alcock i Arthur Whitten Brown uspešno bez zaustavljanja preleću Atlantik s letelicom Vickers Vimy. Let sa Newfoundskih ostrva za Irsku trajao je 16 sati.
■ 1920. - Umro je Maksimilijan Karl Emil Veber, nemački pravnik, ekonomista, istoričar, sociolog i političar, koji je značajno uticao na socijalnu teoriju i istraživanja, a posebno na sociologiju kao zasebnu disciplinu.
■ 1923. - Pet dana nakon profašističkog udara ubijen je premijer Bugarske i vođa Zemljoradničkog narodnog saveza Aleksandar Stamboliski.
■ 1924. - Rođen je pisac Vladimir Aleksejevič Solouhin, koji je u rusku književnost uveo nefabularnu prozu slobodne kompozicije ('Kako ispiti sunce', 'Živeti na zemlji').
■ 1928. - Umrla je Emelin Pankherst, britanska sufražetkinja, osnivač Socijalno-političke unije žena (1903). Organizovala je brojne mitinge i demonstracije za žensko pravo glasa zbog čega je osam puta bila u zatvoru.
■ 1928. - Rođen je Ernesto Če Gevara, latinoamerički revolucionar. Po završetku medicinskog fakulteta, odlazi 1953. na službu u Gvatemalu, a zatim i u Meksiko, gde se povezuje sa kubanskim revolucionarima i upoznaje sa Fidelom Kastrom. Učestvovao je u Kubanskoj revoluciji i bio ministar u Kastrovoj vladi od 1961-1965. U novembru 1966. postao je lider gerilaca u Boliviji, a u oktobru naredne godine zarobljen je i ubijen.
■ 1930. - Rođen je Predrag Palavestra, srpski književnik, istoričar književnosti i redovni član Srpske akademije nauka i umetnosti.
■ 1934. - Prvi sastanak Hitlera i Mussolinija prilikom Hitlerovog državničkog poseta Italiji.
■ 1936. - Umro je ruski pisac Maksim Gorki. Imao je značajnu ulogu u političkom i kulturnom životu sovjetske Rusije i smatra se osnivačem socijalističkog realizma u ruskoj književnosti. Dela su mu: 'Makar Čudra', 'Mati', 'Na dnu' ...
■ 1940. - U Drugom svetskom ratu, nemačke jedinice su ušle u francusku prestonicu Pariz.
■ 1941. - Predsednik SAD Frenklin Ruzvelt naredio zamrzavanje imovine Nemačke i Italije u Americi.
■ 1942. - Walt Disney je izdao popularan crtani film Bambi. Animirani film nastao je prema istoimenom romanu pisca Felixa Saltena i jedan je od rijetkih radova Walt Disneyja u kojem nema nimalo traga ljudskom postojanju.
■ 1942. - Bridgeport Ct proizveo je prvu bazuku, ručni raketni bacač namenjen dejstvu protiv tenkova, žive sile i vatrenog oružja. Ima kumulativnu, dimnu i udarnu minu. Danas postoje razni modeli, čija težina i domet variraju.
■ 1943. - U bici na Sutjesci poginuo Veselin Masleša, srpski publicista, novinar i prevodilac. Posthumno je proglašen Narodnim herojem Jugoslavije.
■ 1946. - Rođen je Donald Trump, američki biznismen i političar, koji je od novembra 2016. izabrani predsednik Sjedinjenih Američkih Država.
■ 1946. - Umro je škotski pronalazač Džon Logi Berd, koji je 1923. izveo prvi prenos TV slike, a 1928. prvi prekookeanski TV prenos između Londona i Hortsdejla u SAD.
■ 1949. - Formirana je država Vijetnam.
■ 1949. - Albert II. letom u Aggregatu 4 postaje prvi majmun u svemiru.
■ 1951. - U Statističkom uredu SAD-a pušteno u rad prvi serijski proizveden računar UNIVAC I čija je cena bila 1,6 miliona dolara. Kada je puštan u rad trošio je toliko struje da su sva svetla u široj okolini zatreperila.
■ 1954. - Američki predsednik Dvajt Ajzenhauer je potpisao zakon kojim su reči pod Bogom dodati u zakletvu zastavi SAD.
■ 1955. - Rođena je Verica Barać, prvi Predsednik Saveta za borbu protiv korupcije Vlade Republike Srbije.
■ 1956. - Prototip MiGa-21 održao prvi probni let.
■ 1957. - Rođena je Giana Nanini, italijanska pop pevačica.
■ 1962. - U Parizu osnovana Evropska organizacija za istraživanje svemira.
■ 1962. - Trideset ljudi je uhapšeno povodom neuspelog plana atentata na francuskog predsednika Šarla De Gola.
■ 1963. - Rođen je Rambo Amadeus, crnogorski rock-pevač i tekstopisac.
■ 1966. - Vatikan objavio aboliciju na Indeks zabranjenih knjiga (lat. Index librorum prohibitorum). Popis dela koje po crkvenoj zabrani katolički vernici nisu smeli da čitaju, 1559. je objavio papa Pavle IV.
■ 1967. - Kina je testirala prvu hidrogensku bombu.
■ 1967. - SAD su ka planeti Veneri lansirale vasionsku letelicu Mariner 5.
■ 1968 - Umro je italijanski pesnik Salvatore Kvazimodo, dobitnik Nobelove nagrade za književnost 1959. ('Vode i zemlje', 'A veče je tu', 'Život nije san' 'Utopljena oboa').
■ 1969. - Rođena je Štefani Marija 'Štefi' Graf, slavna nemačka teniserka.
■ 1972. - Prilikom pada japanskog putničkog aviona marke 'DC-10' na aerodrom u NJu Delhiju poginulo 87 ljudi.
■ 1973. - Srušila se Travnička sahat-kula u Gornjoj čaršiji.
■ 1982. - Posle 74 dana sukoba na Foklandskim ostrvima, Argentina se predala Velikoj Britaniji.
■ 1985. - Schengenski sporazum potpisalo pet europskih država: Belgija, Francuska, Nemačka, Luksemburg i Holandija. Prema Schengenskom sporazumu, državljani država u Europskoj uniji mogu se slobodno kretati po drugim članicama.
■ 1986. - Završen peti šahovski turnir u Bugojnu, koji je bio prvi šahovski turnir 16. kategorije u istoriji šaha sa prosečnim rejtingom od 2628, a na njemu su učestvovali osam igrača. To je bio do tada najjači turnir u istoriji šaha. Pobednik je bio sovjetski velemajstor Anatolij Karpov, sa ukupno 8,5 osvojenih bodova.
■ 1986. - Umro je argentinski pisac Horhe Luis Borhes, jedan od najvećih i najuticajnijih književnika 20. veka. Presudno je obeležio hispanoameričku literaturu i značajno uticao na svetske književne tokove ('Univerzalna istorija beščašća', 'Maštarije', 'Alef', 'Izveštaj o Brodiju', 'Peščana knjiga').
■ 1987. - Na izborima za italijanski parlament kao kandidat Radikalne stranke za zastupnica izabrana porno-glumica Illona Staller alias Cicciolina.
■ 1990. - U Bukureštu je 10.000 rudara, uz podršku vlasti kako je tvrdila opozicija, rasturilo šatorsko naselje studenata koji su demonstrirali protiv vlasti u centru grada i demoliralo redakcije pojedinih listova i sedišta opozicionih stranaka.
■ 1992. - U Beogradu prvi put posle 45 godina održana litija za praznik Duhova na kojoj je učestvovalo oko 10.000 ljudi predvođenih patrijarhom srpskim Pavlom; u organizaciji Građanskog saveza Srbije nekoliko hiljada Beograđana učestvovalo je na manifestaciji 'Poslednje zvono' sa porukom režimu Slobodana Miloševića da je njegovo vreme isteklo.
■ 1993. - Tansu Čiler je postala prva žena premijer u istoriji Turske.
■ 1994. - Umro je Henry Mancini, američki kompozitor koji je komponovao legendarnu muziku za crtani film o Pink Panteru.
■ 1995. - Čečenski pobunjenici izvršili napad na grad Buđonovsk na jugu Rusije, uzeli 1.500 taoca i zauzeli vladine zgrade. U napadu je poginulo oko 100 ljudi, a taoci su oslobođeni posle pregovora sa premijerom Rusije, Viktorom Černomirdinom.
■ 1998. - U terorističkom napadu na policijsku stanicu u mestu Rakovina kod Đakovice poginuo je policajac Dragan Stamenković, a teže je ranjen policajac Nebojša Vukojčić.
■ 1999. - Mirovne snage NATO-a na Kosovu otkrile su prvu masovnu grobnicu, sa ostacima tijela 81 osobe, Albanaca koje su pogubili srpski vojnici. Grupa od 1.200 američkih marinaca ušla je iz Makedonije na Kosovo da bi zauzeli pozicije u delu koji će postati njihova zona.
■ 2000. - Italijanske vlasti isporučile su Turskoj Mehmeda Ali Agdžu nakon što ga je predsednik Italije pomilovao. Agdža je zbog atentata 1981. na papu Jovana Pavla II, proveo 19 godina u italijanskom zatvoru.
■ 2001. - Vlada SR Jugoslavije usvojila nacrt zakona o saradnji s Međunarodnim sudom za ratne zločine u Hagu.
■ 2002. - Asteroid '2002 MN' težine 540,000 tona promašio Zemlju za 120,000 kilometara.
■ 2003. - Rusija je završila povlačenje svog mirovnog kontingenta iz sastava SFOR-a u BiH.
■ 2003. - Na referendumu u Češkoj, 81 odsto građana glasalo za pristupanje EU.
■ 2004. - Igumanija manastira Devič potvrdila je da je francuski KFOR vratio kutiju sa svetim moštima koju je bez znanja i saglasnosti Srpske pravoslavne crkve odneo francuski vojni kapelan Kristijan Venar nakon martovskog pogroma.
■ 2005. - Umro je Italijan Karlo Maria Đulini, jedan od najvećih dirigenata XX veka.
■ 2007. - Umro je bivši predsednik Austrije i generalni sekretar UN u dva mandata, Kurt Valdhajm.
■ 2012. - Rukovodstvo Demokratske liberalne partije (PDL) Rumunije podnelo je ostavku nakon poraza na lokalnim izborima i osvojenih oko 15 odsto glasova. Bivša opozicija, objedinjena u Socijal-liberalnu uniju (USL), pobedila sa gotovo 50 odsto glasova.
■ 2012. - Bivši teksaški tajkun R. Alen Stanford osuđen je na 110 godina zatvora zbog organizovanja jedne od najvećih piramidalnih šema u istoriji preko koje je tokom 20 godina izmanipulisao investitore za sedam milijardi dolara.
■ 2013. - Ministar spoljnih poslova Islanda Gunar Bragi Sveinson je tokom posete Briselu saopštio Evropskoj komisiji da je Island odustao od ulaska u EU.
■ 2013. - Na predsedničkim izborima u Iranu pobedio je umereni konzervativac Hasan Rohani.
■ 2014. - Proruski separatisti su kod grada Luganska oborili ukrajinski vojni transportni avion, kada je stradalo 49 ljudi. Avion iljušin-76 prevozio je opremu, hranu i vojnike.
Klik Gore na Sliku - Prikaz; Ponovni Klik - Brisanje
Najnovije Vesti - Balkan i SvetPogledajte i ostale super zanimljive rubrike na sajtu
