Desilo Se Danas - 22. Februar
Pogledajte događaje koji su se desili na današnji dan, 22. februara! Šta se sve nekada dešavalo dvadeset drugog februara, šta je posebno ovog datuma, koje su poznate ličnosti rođene a koje umrle ovog datuma?
Osmeh na lice:
■ 1288. - Nikola IV postao papom.
■ 1483. - Izašla je prva knjiga štampana glagoljicom - 'Misal po rimskom zakonu'. Pretpostavlja se da je odštampana u Veneciji.
■ 1512. - Umro je italijanski moreplovac Amerigo Vespuči. Po latinskoj verziji njegovog imena (Americus), nemački kartograf Martin Valdzemiler Novi svet je nazvao Amerika, premda je novi kontinent 1492. otkrio Kristofor Kolumbo. Vespuči je u Novi svet putovao 1499, kao član španske ekspedicije, a 1501. i 1502. je predvodio portugalsku ekspediciju.
■ 1632. - Objavljen Galilejev Dijalog o dvama glavnim sistemima sveta.
■ 1732. - Rođen je američki državnik Džordž Vašington, prvi predsednik SAD, vojskovođa u američkom ratu za nezavisnost. Za predsednika SAD izabran je 1789. i na tom položaju je ostao osam godina. Iz političkog života povukao se razočaran 1797. i odbio je da se treći put kandiduje za predsednika, uputivši narodu poznati oproštajni govor.
■ 1784. - Iz njujorške luke isplovio prvi američki trgovački brod za Kinu, 'Kineska carica'. U Kinu stigao 28. avgusta.
■ 1788. - Rođen je Artur Šopenhauer. Učio je da je volja osnova svega, Kantova 'stvar po sebi', suština sveta koji je samo predstava. Volja je večito nezadovoljena, i zato je život beskrajna patnja, a ovaj svet je najgori mogući svet.
■ 1811. - Rođen je Vuk Vrčević, srpski sakupljač narodnih umotvorina i diplomata.
■ 1819. - Ugovorom Adams-Onís Španija prodala Floridu SAD-u za 5 miliona USD.
■ 1826. - Rođen je srpski advokat, novinar i pisac Svetozar Miletić, vođa Srba u Vojvodini u borbi za nacionalna prava u Austrougarskoj, borac za liberalne reforme i nepomirljivi protivnik klerikalizma. Bio je pokretač i vodeća ličnost Ujedinjene omladine srpske, a potom osnivač i vođa Srpske narodne slobodoumne stranke. Gimnaziju je učio u Novom Sadu, Modri i Požunu (Bratislava), a Pravni fakultet u Beču, gde je doktorirao 1854. Još na studijama imao je značajnu ulogu među panslavističkom omladinom.
■ 1828. - Mirom u Turkmančaiju poražena Persija Rusiji ustupila deo Jermenije, uključujući glavni grad Jerevan.
■ 1848. - U Parizu izbila revolucija izazvana privrednom krizom. Pod pritiskom ustanika kralj Luj Filip abdicirao, a 24. februara proglašena Druga republika koja je opstala do decembra 1852, kada se Šarl Luj Napoleon proglasio za cara kao Napoleon III.
■ 1862. - Tokom Američkog građanskog rata Džeferson Dejvis proglašen za predsednika Konfederacije Država Amerike.
■ 1875. - Umro je francuski slikar Žan Batist Kamij Koro, jedan od tvoraca modernog lirskog intimnog pejzaža, sa izuzetno finim osjećanjem za srebrnaste i sive tonove. Njegove ženske figure, obično u enterijeru, odlikuju se retkom delikatnošću strukture. Uradio je oko 2.000 slika, 300 crteža i desetak grafika.
■ 1882. - Knez Milan Obrenović Srbiju proglasio za kraljevinu, a sebe za kralja. Knez postao 1868. posle ubistva njegovog rođaka, kneza Mihaila, a vlast preuzeo od namesnika 1872, s punoletstvom.
■ 1882. - Rodio se Artur Erik Routon Gil, poznati engleski tipograf, kaligraf, grafički dizajner i teoretičar umetnosti. Autor je nekih od najpoznatijih i najpopularnijih fontova današnjice, između ostalih i Perpetu-a, Gill Sans-a i Golden Cockerel-a.
■ 1900. - Rođen je španski filmski režiser Luis Bunjuel, jedan od najvećih stvaralaca u svetskoj kinematografiji. Snimio je 32 filma, a 'Andaluzijski pas' iz 1928. i 'Zlatno doba' iz 1930. postali su obrazac nadrealističkog poetskog filma.
■ 1903. - Umro je austrijski kompozitor i muzički pisac Hugo Filip Jakob Volf, poznat po knjigama pesama, posebno po 'Knjizi španskih pesama' i 'Knjizi Geteovih pesama'. Komponovao je solo pesme na stihove Hajnriha Hajnea, Johana Volfganga Getea, Jozefa fon Ajhendorfa, španskih i italijanskih pesnika.
■ 1907. - Taksiji u Londonu su, prvi, opremljeni taksimetrom.
■ 1913. - U vojnoj pobuni u Meksiku ubijeni meksički revolucionar i predsednik Francisko Madera i potpredsednik Pino Suares.
■ 1921. - Rođen je centralnoafrički diktator Žan Bedel Bokasa, koji je na vlast došao vojnim udarom 1966, proglasio se 1972. doživotnim predsednikom, a 1976. carem. Vojnim udarom srušio je bliskog rođaka, predsednika Davida Daka, a 1977. je za ceremoniju krunisanja utrošio četvrtinu nacionalnog proizvoda zemlje, promenivši naziv Centralnoafrička republika u Centralnoafričko carstvo. Tokom vladavine - koju je obilježio neverovatnim ekstravagantnostima, rasipanjem državne imovine i strašnim zločinima nad sopstvenim narodom - povremeno je bio i premijer, ministar odbrane, pravde, informacija, poljoprivrede i stočarstva, zdravstva, vojne i civilne avijacije, državne uprave, kopnenog, rečnog i vazdušnog saobraćaja, pošta i telekomunikacija, trgovine, industrije, rudarstva. S vlasti ga je 1979. zbacio bivši predsednik Dako i vratio zemlju u status republike.
■ 1924. - Italijanska vlada donela Dekret o aneksiji Rijeke Italiji.
■ 1935. - Stupila je na snagu zabrana letova iznad Bele kuće, Vašington.
■ 1935. - Rođen je srpski pisac Danilo Kiš, izuzetan stilista širokog obrazovanja, u čijim je delima sažeta sva gorčina surovog XX veka, 'zver-veka', kako ga je s pravom označio. Pisao je negovanim stilom, sa moderno shvaćenom fabulom. Diplomirao je svetsku književnost na Beogradskom univerzitetu. Bio je dramaturg pozorišta 'Atelje 212' u Beogradu i lektor u Strazburu, Bordou i Lilu. Dela su mu: romani 'Psalam 44', 'Mansarda', 'Bašta, pepeo', 'Peščanik', 'Grobnica za Borisa Davidoviča', pripovetke 'Rani jadi', 'Enciklopedija mrtvih', drama 'Elektra 70', polemički spis 'Čas anatomije'.
■ 1942. - U Drugom svetskom ratu predsednik Franklin Delano Roosevelt naređuje generalu Douglasu MacArthuru povlačenje s Filipina zbog pada američke defenzive.
■ 1956. - Prvi hit Elivisa Prislija, 'Hartbrejk hotel', našao se na Bilbordovoj listi top-deset.
■ 1957. - Osnovana Srednja muzička škola u Tuzli
■ 1958. - Održana 15. dodela 'Zlatnog globusa'.
■ 1966. - Premijer Ugande Milton Obote preuzeo svu vlast u zemlji i naredio hapšenje pet ministara.
■ 1967. - Predsednik Indonezije Ahmed Sukarno predao izvršnu vlast generalu Suhartu, zadržavši samo titulu predsednika.
■ 1967. - Napadom na severnovijetnamske trupe severno od Sajgona američke i južnovijetnamske snage počele najveću zajedničku operaciju u Vijetnamskom ratu.
■ 1979. - Karipsko ostrvo Santa Lusija steklo, posle 165 godina britanske uprave, punu nezavisnost i postalo 40. član Komonvelta.
■ 1980. - Sjedinjene Države porazile Sovjetski Savez u olimpijskom hokeju na ledu – neverojatna pobeda nazvana Čudo na ledu. To je bio prvi poraz SSSR-a od 1968. godine (4:3) .
■ 1980. - Izraelska vlada pustila u opticaj novu nacionalnu valutu šekel, koji je zamenio izraelsku funtu.
■ 1980. - Umro je austrijski slikar i pisac Oskar Kokoška, jedan od najistaknutijih predstavnika ekspresionističkog slikarstva.
■ 1987. - Umro je američki slikar, novinar, filmski režiser i producent Endi Vorhol, jedan od najznačajnijih predstavnika pop-art slikarstva.
■ 1987. - Papa Ivan Pavle II objavio je encikliku Donum Vitae (Dar života) o biomedicinskim istraživanjima i reproduktivnim tehnikama. Poruka enciklike je poziv na zaštitu ljudskog života od trenutka začeća.
■ 1990. - U glavnom gradu Mongolije Ulan Batoru uklonjena poslednja statua Josifa Visarionoviča Staljina.
■ 1991. - Hrvatski sabor donio je Rezoluciju o razdruživanju sa SFRJ i Rezoluciju o zaštiti ustavnog poretka Republike Hrvatske.
■ 1992. - Umro je vođa grčkih partizana Vafijadis Markos, komandant Demokratske armije Grčke u građanskom ratu od 1946. do 1949. Iz Anadolije je, kao i stotine hiljada Grka, emigrirao 1923. zbog terora Turske. Početkom 1947. postao je vrhovni komandant Demokratske armije Grčke, posle izbora na teritoriji pod kontrolom njegovih snaga u avgustu 1947. proglasio je republiku, a 23. decembra obrazovao privremenu demokratsku vladu, u kojoj je bio premijer i ministar vojske. Zbog sukoba u rukovodstvu isključen je u novembru 1948. iz Centralnog komiteta Komunističke partije Grčke, posle čega je emigrirao u SSSR, a u zemlju se vratio pred kraj života.
■ 1993. - Veće sigurnosti UN-a odlučilo pokrenuti tužbu protiv svih ratnih zločinaca putem osnivanja Međunarodnog krivičnog suda za bivšu Jugoslaviju, sa sedištem u Hagu u Holandiji.
■ 1994. - Ministarstvo pravde SAD saopštilo da je bivši visoki službenik CIA Oldrič Hejzen Ejms devet godina bio špijun SSSR i potom Rusije.
■ 1995. - Stiv Foset je prvi čovek koji je preleteo Tihi okean (9.600 km) u balonu.
■ 1996. - Francuska je kao prva zemlja Evropske unije normalizovala diplomatske odnose sa Saveznom Republikom Jugoslavijom i vratila ih na ambasadorski nivo.
■ 1997. - Škotski naučnici u Rozlinu su objavili da je odrasla ovca nazvana Doli uspešno klonirana.
■ 1998. - Umro je vajar Jovan Kratohvil, profesor Univerziteta umetnosti u Beogradu, rektor od 1971. do 1973. Autor je niza spomenika, uključujući spomenike palim borcima na Majevici i u Zemunu, spomenik na Avali sovjetskim ratnim veteranima poginulim u avionskom udesu, spomen-kosturnicu u Sansepolkru u Italiji. U mladosti je bio vrhunski sportista - pre Drugog svetskog rata prvak Jugoslavije u plivanju, a posle rata šampion države u streljaštvu i osvajač drugog mesta na Svetskom streljačkom prvenstvu.
■ 2001. - Međunarodni sud za ratne zločine u Hagu osudio Dragoljuba Kunarca, Radomira Kovača i Zorana Vukovića na 28, 20 i 12 godina zatvora zbog silovanja i porobljavanja muslimanskih žena i devojčica u Foči od juna 1992. do februara 1993.
■ 2002. - U sukobu s Vladinim snagama ubijen Džonas Savimbi, lider angolskog pokreta UNITA, koji se više od 30 godina bori za vlast u Angoli.
■ 2004. - Britanac Ričard Mej, predsednik Sudskog veća Haškog tribunala u procesu protiv bivšeg jugoslovenskog predsednika Slobodana Miloševića, podnio ostavku iz zdravstvenih razloga. Preminuo nekoliko meseci kasnije, 1. jula.
■ 2005. - U zemljotresu koji je pogodio jugoistočnu iransku provinciju Kerman, poginulo je 612 ljudi, a nekoliko planinskih sela je uništeno.
■ 2005. - Legendarni komentator i doajen hrvatskog i jugoslovenskog sportskog novinarstva Mladen Delić umro je u Zagrebu u 86. godini.
■ 2006. - Japanska svemirska agencija lansirala u orbitu satelit koji će mapirati nebo koristeći filtere sa infracrvenim talasnim dužinama.
■ 2006. - U pljački banke u velikoj Britaniji odneseno najmanje 25 miliona funti, a moguće da će se iznos popeti i do 40 miliona funti.
■ 2006. - Džamija Al Askari u iračkom gradu Samari delimično oštećena u eksploziji podmetnute bombe.
■ 2014. - Vrhovna vada Ukrajine je jednoglasno smenila predsednika Viktora Janukoviča, ispunivši jedan od glavnih zahteva Evromajdan protesta.
■ 2015. - Održana 87. dodela nagrade Oscara je svečanost koju organizira Američka akademija filmskih umetnosti i nauka.
■ 2016. - Građani Bolivije su na referendumu glasali protiv promene Ustava koja je trebalo da omogući predsedniku Evu Moralesu i četvrti predsednički mandat.
Najnovije Vesti - Balkan i Svet
Pogledajte i ostale super zanimljive rubrike na sajtu
■ 1483. - Izašla je prva knjiga štampana glagoljicom - 'Misal po rimskom zakonu'. Pretpostavlja se da je odštampana u Veneciji.
■ 1632. - Objavljen Galilejev Dijalog o dvama glavnim sistemima sveta.
■ 1732. - Rođen je američki državnik Džordž Vašington, prvi predsednik SAD, vojskovođa u američkom ratu za nezavisnost. Za predsednika SAD izabran je 1789. i na tom položaju je ostao osam godina. Iz političkog života povukao se razočaran 1797. i odbio je da se treći put kandiduje za predsednika, uputivši narodu poznati oproštajni govor.
■ 1784. - Iz njujorške luke isplovio prvi američki trgovački brod za Kinu, 'Kineska carica'. U Kinu stigao 28. avgusta.
■ 1788. - Rođen je Artur Šopenhauer. Učio je da je volja osnova svega, Kantova 'stvar po sebi', suština sveta koji je samo predstava. Volja je večito nezadovoljena, i zato je život beskrajna patnja, a ovaj svet je najgori mogući svet.
■ 1811. - Rođen je Vuk Vrčević, srpski sakupljač narodnih umotvorina i diplomata.
■ 1819. - Ugovorom Adams-Onís Španija prodala Floridu SAD-u za 5 miliona USD.
■ 1826. - Rođen je srpski advokat, novinar i pisac Svetozar Miletić, vođa Srba u Vojvodini u borbi za nacionalna prava u Austrougarskoj, borac za liberalne reforme i nepomirljivi protivnik klerikalizma. Bio je pokretač i vodeća ličnost Ujedinjene omladine srpske, a potom osnivač i vođa Srpske narodne slobodoumne stranke. Gimnaziju je učio u Novom Sadu, Modri i Požunu (Bratislava), a Pravni fakultet u Beču, gde je doktorirao 1854. Još na studijama imao je značajnu ulogu među panslavističkom omladinom.
■ 1828. - Mirom u Turkmančaiju poražena Persija Rusiji ustupila deo Jermenije, uključujući glavni grad Jerevan.
■ 1848. - U Parizu izbila revolucija izazvana privrednom krizom. Pod pritiskom ustanika kralj Luj Filip abdicirao, a 24. februara proglašena Druga republika koja je opstala do decembra 1852, kada se Šarl Luj Napoleon proglasio za cara kao Napoleon III.
■ 1862. - Tokom Američkog građanskog rata Džeferson Dejvis proglašen za predsednika Konfederacije Država Amerike.
■ 1875. - Umro je francuski slikar Žan Batist Kamij Koro, jedan od tvoraca modernog lirskog intimnog pejzaža, sa izuzetno finim osjećanjem za srebrnaste i sive tonove. Njegove ženske figure, obično u enterijeru, odlikuju se retkom delikatnošću strukture. Uradio je oko 2.000 slika, 300 crteža i desetak grafika.
■ 1882. - Knez Milan Obrenović Srbiju proglasio za kraljevinu, a sebe za kralja. Knez postao 1868. posle ubistva njegovog rođaka, kneza Mihaila, a vlast preuzeo od namesnika 1872, s punoletstvom.
■ 1882. - Rodio se Artur Erik Routon Gil, poznati engleski tipograf, kaligraf, grafički dizajner i teoretičar umetnosti. Autor je nekih od najpoznatijih i najpopularnijih fontova današnjice, između ostalih i Perpetu-a, Gill Sans-a i Golden Cockerel-a.
■ 1900. - Rođen je španski filmski režiser Luis Bunjuel, jedan od najvećih stvaralaca u svetskoj kinematografiji. Snimio je 32 filma, a 'Andaluzijski pas' iz 1928. i 'Zlatno doba' iz 1930. postali su obrazac nadrealističkog poetskog filma.
■ 1903. - Umro je austrijski kompozitor i muzički pisac Hugo Filip Jakob Volf, poznat po knjigama pesama, posebno po 'Knjizi španskih pesama' i 'Knjizi Geteovih pesama'. Komponovao je solo pesme na stihove Hajnriha Hajnea, Johana Volfganga Getea, Jozefa fon Ajhendorfa, španskih i italijanskih pesnika.
■ 1907. - Taksiji u Londonu su, prvi, opremljeni taksimetrom.
■ 1913. - U vojnoj pobuni u Meksiku ubijeni meksički revolucionar i predsednik Francisko Madera i potpredsednik Pino Suares.
■ 1921. - Rođen je centralnoafrički diktator Žan Bedel Bokasa, koji je na vlast došao vojnim udarom 1966, proglasio se 1972. doživotnim predsednikom, a 1976. carem. Vojnim udarom srušio je bliskog rođaka, predsednika Davida Daka, a 1977. je za ceremoniju krunisanja utrošio četvrtinu nacionalnog proizvoda zemlje, promenivši naziv Centralnoafrička republika u Centralnoafričko carstvo. Tokom vladavine - koju je obilježio neverovatnim ekstravagantnostima, rasipanjem državne imovine i strašnim zločinima nad sopstvenim narodom - povremeno je bio i premijer, ministar odbrane, pravde, informacija, poljoprivrede i stočarstva, zdravstva, vojne i civilne avijacije, državne uprave, kopnenog, rečnog i vazdušnog saobraćaja, pošta i telekomunikacija, trgovine, industrije, rudarstva. S vlasti ga je 1979. zbacio bivši predsednik Dako i vratio zemlju u status republike.
■ 1924. - Italijanska vlada donela Dekret o aneksiji Rijeke Italiji.
■ 1935. - Stupila je na snagu zabrana letova iznad Bele kuće, Vašington.
■ 1935. - Rođen je srpski pisac Danilo Kiš, izuzetan stilista širokog obrazovanja, u čijim je delima sažeta sva gorčina surovog XX veka, 'zver-veka', kako ga je s pravom označio. Pisao je negovanim stilom, sa moderno shvaćenom fabulom. Diplomirao je svetsku književnost na Beogradskom univerzitetu. Bio je dramaturg pozorišta 'Atelje 212' u Beogradu i lektor u Strazburu, Bordou i Lilu. Dela su mu: romani 'Psalam 44', 'Mansarda', 'Bašta, pepeo', 'Peščanik', 'Grobnica za Borisa Davidoviča', pripovetke 'Rani jadi', 'Enciklopedija mrtvih', drama 'Elektra 70', polemički spis 'Čas anatomije'.
■ 1942. - U Drugom svetskom ratu predsednik Franklin Delano Roosevelt naređuje generalu Douglasu MacArthuru povlačenje s Filipina zbog pada američke defenzive.
■ 1956. - Prvi hit Elivisa Prislija, 'Hartbrejk hotel', našao se na Bilbordovoj listi top-deset.
■ 1957. - Osnovana Srednja muzička škola u Tuzli
■ 1958. - Održana 15. dodela 'Zlatnog globusa'.
■ 1966. - Premijer Ugande Milton Obote preuzeo svu vlast u zemlji i naredio hapšenje pet ministara.
■ 1967. - Predsednik Indonezije Ahmed Sukarno predao izvršnu vlast generalu Suhartu, zadržavši samo titulu predsednika.
■ 1967. - Napadom na severnovijetnamske trupe severno od Sajgona američke i južnovijetnamske snage počele najveću zajedničku operaciju u Vijetnamskom ratu.
■ 1979. - Karipsko ostrvo Santa Lusija steklo, posle 165 godina britanske uprave, punu nezavisnost i postalo 40. član Komonvelta.
■ 1980. - Sjedinjene Države porazile Sovjetski Savez u olimpijskom hokeju na ledu – neverojatna pobeda nazvana Čudo na ledu. To je bio prvi poraz SSSR-a od 1968. godine (4:3) .
■ 1980. - Izraelska vlada pustila u opticaj novu nacionalnu valutu šekel, koji je zamenio izraelsku funtu.
■ 1980. - Umro je austrijski slikar i pisac Oskar Kokoška, jedan od najistaknutijih predstavnika ekspresionističkog slikarstva.
■ 1987. - Umro je američki slikar, novinar, filmski režiser i producent Endi Vorhol, jedan od najznačajnijih predstavnika pop-art slikarstva.
■ 1990. - U glavnom gradu Mongolije Ulan Batoru uklonjena poslednja statua Josifa Visarionoviča Staljina.
■ 1991. - Hrvatski sabor donio je Rezoluciju o razdruživanju sa SFRJ i Rezoluciju o zaštiti ustavnog poretka Republike Hrvatske.
■ 1992. - Umro je vođa grčkih partizana Vafijadis Markos, komandant Demokratske armije Grčke u građanskom ratu od 1946. do 1949. Iz Anadolije je, kao i stotine hiljada Grka, emigrirao 1923. zbog terora Turske. Početkom 1947. postao je vrhovni komandant Demokratske armije Grčke, posle izbora na teritoriji pod kontrolom njegovih snaga u avgustu 1947. proglasio je republiku, a 23. decembra obrazovao privremenu demokratsku vladu, u kojoj je bio premijer i ministar vojske. Zbog sukoba u rukovodstvu isključen je u novembru 1948. iz Centralnog komiteta Komunističke partije Grčke, posle čega je emigrirao u SSSR, a u zemlju se vratio pred kraj života.
■ 1993. - Veće sigurnosti UN-a odlučilo pokrenuti tužbu protiv svih ratnih zločinaca putem osnivanja Međunarodnog krivičnog suda za bivšu Jugoslaviju, sa sedištem u Hagu u Holandiji.
■ 1994. - Ministarstvo pravde SAD saopštilo da je bivši visoki službenik CIA Oldrič Hejzen Ejms devet godina bio špijun SSSR i potom Rusije.
■ 1995. - Stiv Foset je prvi čovek koji je preleteo Tihi okean (9.600 km) u balonu.
■ 1996. - Francuska je kao prva zemlja Evropske unije normalizovala diplomatske odnose sa Saveznom Republikom Jugoslavijom i vratila ih na ambasadorski nivo.
■ 1997. - Škotski naučnici u Rozlinu su objavili da je odrasla ovca nazvana Doli uspešno klonirana.
■ 1998. - Umro je vajar Jovan Kratohvil, profesor Univerziteta umetnosti u Beogradu, rektor od 1971. do 1973. Autor je niza spomenika, uključujući spomenike palim borcima na Majevici i u Zemunu, spomenik na Avali sovjetskim ratnim veteranima poginulim u avionskom udesu, spomen-kosturnicu u Sansepolkru u Italiji. U mladosti je bio vrhunski sportista - pre Drugog svetskog rata prvak Jugoslavije u plivanju, a posle rata šampion države u streljaštvu i osvajač drugog mesta na Svetskom streljačkom prvenstvu.
■ 2001. - Međunarodni sud za ratne zločine u Hagu osudio Dragoljuba Kunarca, Radomira Kovača i Zorana Vukovića na 28, 20 i 12 godina zatvora zbog silovanja i porobljavanja muslimanskih žena i devojčica u Foči od juna 1992. do februara 1993.
■ 2002. - U sukobu s Vladinim snagama ubijen Džonas Savimbi, lider angolskog pokreta UNITA, koji se više od 30 godina bori za vlast u Angoli.
■ 2004. - Britanac Ričard Mej, predsednik Sudskog veća Haškog tribunala u procesu protiv bivšeg jugoslovenskog predsednika Slobodana Miloševića, podnio ostavku iz zdravstvenih razloga. Preminuo nekoliko meseci kasnije, 1. jula.
■ 2005. - U zemljotresu koji je pogodio jugoistočnu iransku provinciju Kerman, poginulo je 612 ljudi, a nekoliko planinskih sela je uništeno.
■ 2005. - Legendarni komentator i doajen hrvatskog i jugoslovenskog sportskog novinarstva Mladen Delić umro je u Zagrebu u 86. godini.
■ 2006. - Japanska svemirska agencija lansirala u orbitu satelit koji će mapirati nebo koristeći filtere sa infracrvenim talasnim dužinama.
■ 2006. - U pljački banke u velikoj Britaniji odneseno najmanje 25 miliona funti, a moguće da će se iznos popeti i do 40 miliona funti.
■ 2006. - Džamija Al Askari u iračkom gradu Samari delimično oštećena u eksploziji podmetnute bombe.
■ 2014. - Vrhovna vada Ukrajine je jednoglasno smenila predsednika Viktora Janukoviča, ispunivši jedan od glavnih zahteva Evromajdan protesta.
■ 2015. - Održana 87. dodela nagrade Oscara je svečanost koju organizira Američka akademija filmskih umetnosti i nauka.
■ 2016. - Građani Bolivije su na referendumu glasali protiv promene Ustava koja je trebalo da omogući predsedniku Evu Moralesu i četvrti predsednički mandat.
Klik Gore na Sliku - Prikaz; Ponovni Klik - Brisanje
Najnovije Vesti - Balkan i SvetPogledajte i ostale super zanimljive rubrike na sajtu
