Desilo Se Danas - 15. Februar
Pogledajte događaje koji su se desili na današnji dan, 15. februara! Šta se sve nekada dešavalo petnaestog februara, šta je posebno ovog datuma, koje su poznate ličnosti rođene a koje umrle ovog datuma?
Osmeh na lice:
■ - Danas je hrišćanski praznik Sretenje Gospodnje. Praznik je ustanovljen još u najstarijem dobu hrišćanstva, ali se svečano počeo proslavljati tek oko 541-542. godine, za vreme cara Justinijana. U Carigradu i okolini beše se, naime, pojavio veliki pomor, koji je za tri meseca odneo deset hiljada ljudi, a u Antiohiji se javiše jaki zemljotresi, no kada su na Sretenje održana sva velika narodno-svečana molepstvija, sve nevolje su prestale.
Ovaj dan praznuje se 15. februara (2. februara po starom kalendaru), no ako se desi da padne prve nedelje Velikog posta, njegovo se praznovanje prenosi u Sirnu, to jest, Belu nedelju. Od Sretenja, po narodnom verovanju, dani postaju duži, a noći kraće, te stoga postoji izraz 'Sretenje - obretenje'. Od ovog dana više ne može biti zime kao pre toga. Na Sretenje, kažu, medved izlazi iz svoje jazbine i pogleda niz sunce: ako spazi svoju senku, vraća se u jazbinu da produži spavanje još šest nedelja jer će i zima još toliko trajati, a ako senku ne vidi, uputi se u šumu da traži hranu.
■ 399. pre naše ere - Grčki filozof Sokrat osuđen na smrt zbog toga što 'ne veruje u bogove u koje veruje država, nego uvodi nova božanstva'. Njegova najpoznatija izreka je: 'Ja znam da ništa ne znam - Scio me nihil scire.'
■ 590. - Hozroje II Parvez krunisan za kralja Sasanidske Persije.
■ 1115. - Papa Paskal II priznao red Malteških vitezova, osnovan u Jerusalimu, gde su pored crkve svetog Jovana imali samostan i azil za bolesnike i putnike.
■ 1368. – Rođen je Sigismund Luksemburški. Bio je ugarski kralj, car Svetog rimskog carstva i češki kralj.
■ 1564. - Rođen je Galileo Galilei, italijanski matematičar, fizičar i astronom.
■ 1573. - U Zagrebu je, nakon sloma seljačke bune, pogubljen vođa ustanka Matija Gubec.
■ 1637. - Ferdinand III postao car Svetog Rimskog carstva.
■ 1710. - Rođen je Luj XV, francuski kralj. Tokom vladavine ponašao se krajnje rasipnički i od njega potiču reči: 'Posle mene potop'. Vodio je neuspešan rat za austrijsko nasljeđe i Sedmogodišnji rat posle kojeg je Francuska morala da Velikoj Britaniji prepusti Kanadu, ukinuo je jezuitski rimokatolički red i konfiskovao im imovinu.
■ 1763. - Mirovnim ugovorom u Hubertsburgu okončana neprijateljstva Austrije i Pruske u Sedmogodišnjem ratu. Pruska zadržala Šleziju koju je preuzela od Austrije i postala jedna od vodećih evropskih vojnih sila.
■ 1764. - Osnovan je grad Sent Luis.
■ 1781. - Umro je nemački pisac, kritičar i teoretičar umetnosti Gothold Efraim Lesing, oduševljeni pristalica prosvetiteljstva, utemeljivač savremene nemačke književnosti i estetike. Dela su mu: 'Mis Sara Sampson', 'Emilija Galoti', 'Mudri Natan', 'Mina od Barnhelma', 'Pisma o najnovijoj književnosti' ...
■ 1794. - U revolucionarnoj Francuskoj službeno proglašena zastava Francuske.
■ 1804. - Karađorđe je na zboru u Orašcu izabran za vođu Prvog srpskog ustanka. U znak sećanja na početak ustanka, kao i na događaj iz 1835. kada je donet Sretenjski ustav, današnji dan slavi se kao centralni državni praznik - Dan državnosti Republike Srbije (od 2002. godine).
■ 1832. - U Beogradu je osnovana Narodna biblioteka Srbije. Jedno vreme bila je u sastavu Državne štamparije, zatim Ministarstva prosvete, a 1871. postala je samostalna ustanova. Za njenu organizaciju i napredovanje najzaslužniji su Đura Daničić, Janko Šafarik, Stojan Novaković, Jaša Tomić. U nemačkom bombardovanju Beograda 1941. potpuno je uništena zgrada Biblioteke na Kosančićevom vencu i izgorelo je svih 300.000 knjiga, od kojih su neke bile raritetne i od neprocenjive vrednosti, ne samo za srpsku kulturu. Posle Drugog svetskog rata, Biblioteka je obnovljena i već 1958. imala je 335.000 knjiga. Sada je u namenskoj zgradi na Svetosavskom platou u Beogradu.
■ 1835. - Donesen je liberalni Sretenjski ustav Srbije, koji je po uzoru na francuski i belgijski ustav izradio Dimitrije Davidović. To je prvi ustav na Balkanu. Po tom ustavu je zakonodavna i izvršna vlast pripadala knezu i Savetu, što je značilo ograničenje Miloševe do tada apsolutne vlasti. Protiv Ustava su istupile Austrija, Rusija i Turska, ocenjujući ga ne samo kao liberalan već i kao nesaglasan vazalnom položaju Srbije zbog nekih odredaba koje je sadržao (npr. o grbu i zastavi). Rusija i Turska posebno su bile nezadovoljne zato što nije donesen uz njihovu saglasnost, pa ga je Knez Miloš Obrenović već u martu 1835. suspendovao.
■ 1857. - Umro je ruski kompozitor Mihail Ivanovič Glinka, tvorac ruskog nacionalnog stila romantičarske epohe. Njegove opere 'Život za cara' i 'Ruslan i Ljudmila' imale su značajan uticaj na razvoj ruske opere u 19. veku.
■ 1861. - Rođen je engleski filozof Alfred Nort Vajthed, jedan od najznačajnijih anglosaksonskih mislilaca XX veka. Dela su mu: 'Rasprava o univerzalnoj algebri', 'Organizacija mišljenja', 'Istraživanje principa prirodnog znanja', 'Nauka i moderni svet', 'Proces i realnost' ...
■ 1879. - Američki predsednik Raderford B. Hejz je potpisao zakon koji omogućava ženama advokatima da zastupaju slučajeve pred Vrhovnim sudom Sjedinjenih Američkih Država.
■ 1882. - Ostvarena je prva isporuka zamrznutog mesa, sa Novog Zelanda u Britaniju
■ 1889. - Bojni brod USS Mejn je eksplodirao i potonuo u Havani usmrtivši 274 osobe. Ovaj događaj je dao povod SAD da objave rat Španiji.
■ 1898. - Počeo američko-španski rat, u kojem su SAD od Španije preotele Filipine, Guam, Portoriko i Kubu.
■ 1922. - U Hagu održana prva sednica stalnog Međunarodnog suda pravde koji je 1920. osnovala Liga naroda radi rešavanja sporova među državama.
■ 1926. - Ugovoren je početak servisa avionske pošte u Americi.
■ 1928. - Iz Beograda prema Zagrebu poleteo prvi avion jugoslovenske civilne avijacije 'Potez 29-2', jedina letelica prve jugoslovenske avio-kompanije 'Aeroput'.
■ 1931. - Prikazan je prvi film o Drakuli.
■ 1942. - Umro je srpski kompozitor i dirigent Stanislav Binički, autor 'Marša na Drinu', direktor Beogradske opere. Kompoziciju i solo pevanje studirao je u Minhenu, a po dolasku u Beograd osnovao je vojni orkestar. Sa Stevanom Mokranjcem i Kostom Manojlovićem osnovao je 1899. Srpsku muzičku školu, koja sada nosi ime 'Mokranjac'. Ostala dela: prva srpska opera 'Na uranku', horske pesme (zbirka 'Seljančice'), solo pesme, muzika za dramske komade, vojni marševi.
■ 1942. - U drugom svetskom ratu u snažnom vojnom udaru Japanci osvojili Singapur, nakon čega je zarobljeno više od 80.000 indijskih, australskih i britanskih vojnika. To je bio jedan od najvećih poraza u britanskoj vojnoj istoriji.
■ 1944. - U drugom svetskom ratu američke trupe zauzele Solomonska ostrva u Pacifiku.
■ 1944. - Britanski avioni izbacili oko 1.000 bombi na Berlin.
■ 1944. - Srednjovekovni manastir Monte Kasino u Italiji, koji je bio pretvoren u uporište nemačkih snaga, u Drugom svetskom ratu bombardovala je saveznička avijacija.
■ 1950. - Objavljena je 'Pepeljuga' Volta Diznija.
■ 1964. - Na osnovu Ustava iz 1963. konstituiran Ustavni sud BiH.
■ 1965. - Umro je popularni američki džez pevač i pijanist Nat King Kol.
■ 1965. - Kanađani su progasili zvaničnom svoju crveno-belu zastavu sa javorovim listom u sredini.
■ 1971. - Velika Britanija prešla na decimalni novčani sistem, umesto dotadašnjih funti, šilinga i penija.
■ 1988. - Predsednik Austrije Kurt Valdhajm, optužen da je, kao pripadnik SS-jedinica u Drugom svetskom ratu, odgovoran za ratne zločine u Bosni i Grčkoj, odbio da podnese ostavku.
■ 1989. - Deset godina pošto je Moskva poslala svoje trupe da podrže prokomunističku vladu u Kabulu, poslednji sovjetski vojnici napustili Avganistan.
■ 1990. - Velika Britanija i Argentina obnovile diplomatske odnose, prekinute 1982. u vreme rata za Foklandska ostrva.
■ 1992. - Svetom liturgijom Jovana Zlatoustog, koju je služio patrijarh srpski Pavle, u Beogradu je, na praznik Sretenja Gospodnjeg, svečano obeležen kraj dugogodišnjeg raskola u Srpskoj pravoslavnoj crkvi. Činu izmirenja Crkve u zemlji i njenog dela u SAD, Kanadi, Australiji i zapadnoj Evropi prisustvovali su najviši crkveni velikodostojnici iz otadžbine i inostranstva.
■ 1993. - Parlament Slovačke izabrao ekonomistu Mihala Kovača za prvog predsednika novoformirane države Slovačke, posle raspada Čehoslovačke.
■ 1994. - Severna Koreja pristala da otvori dio nuklearnog programa za međunarodnu inspekciju.
■ 1996. - Vlada Bosne i Hercegovine saopštila da je u ratu, od 1992. do 1995. - nestalo oko 30.000 ljudi, od kojih preko 22.000 civila i oko 2.500 pripadnika oružanih snaga.
■ 1996. - Prilikom eksplozije skladišta municije blizu predsedničke palate u glavnom gradu Avganistana Kabulu poginulo najmanje 60 ljudi.
■ 1997. - Opoziciona koalicija 'Zajedno' održala poslednji, 88. dan protesta, pošto je 11. februara ispunjen njen osnovni zahtev, priznanje rezultata lokalnih izbora u Srbiji iz novembra 1996..
■ 1999. - U Keniji uhapšen lider kurdskih pobunjenika Abdulah Odžalan i izručen Turskoj, gde je osuđen na smrt zbog izdaje i prebačen u ostrvski zatvor Imrali.
■ 2002. - Predsednik SAD Džordž Buš objavio da njegova zemlja ima alternativan plan za smanjenje emisije gasova, koje je regulisano Protokolom o globalnom zagrevanju u Kjotou 1997.
■ 2003. - U talasu demonstracija, najvećim od vijetnamskog rata, više od šest miliona ljudi u više od 600 gradova u svetu protestovalo protiv napada na Irak.
■ 2003. - Vatikan otvorio zapečaćenu arhivu o vezama te države s Nemačkom od 1922. do 1939., kada je Euđenio Pačeli, kasnije Papa Pije XII, bio državni sekretar Vatikana.
■ 2004. - U Kini pogubljen Jang Ksinhai, jedan od najvećih serijskih ubica, čovek koji je za četiri godine ubio 67 osoba i silovao 12 žena.
■ 2008. - Boris Tadić položio zakletvu i po drugi put stupio na dužnost predsednika Republike Srbije.
■ 2010. - U teškoj željezničkoj nesreći 15 km jugozapadno od Brisela poginulo najmanje 11 osoba, a preko 100 povređeno.
■ 2011. - U libijskom gradu Al Baidi izbili su antivladini protesti inspirisani događajima u Egiptu i Tunisu, koji su se potom proširili na celu zemlju i doveli do svrgavanja Moamera el Gadafija koji je tom zemljom vladao u poslednje 42 godine. Gadafi je uhvaćen i ubijen pod nerazjašnjenim okolnostima 20. oktobra 2011. u svom rodnom gradu Sirtu i sahranjen u pustinji na tajnoj lokaciji.
■ 2013. - Meteor je eksplodirao nad Rusijom, povredivši 1.500 ljudi kako je udarni talas oduvao prozora i stena zgrade. Ovo se desilo neočekivano samo nekoliko sati pre očekivanog najbliže ikada prolaza većeg i nepovezanog asteroida 2012 DA14.
■ 2015. - Završeno 43. Svetsko prvenstvo u alpskom skijanju u američkim gradovima Vail i Beaver Creek u saveznoj državi Kolorado.
■ 2015 – Polaganjem zakletve na Markovom trgu u Zagrebu Kolinda Grabar Kitarović postala je nova predsednica Hrvatske i prva žena na čelu te države u istoriji.
Najnovije Vesti - Balkan i Svet
Pogledajte i ostale super zanimljive rubrike na sajtu
■ 399. pre naše ere - Grčki filozof Sokrat osuđen na smrt zbog toga što 'ne veruje u bogove u koje veruje država, nego uvodi nova božanstva'. Njegova najpoznatija izreka je: 'Ja znam da ništa ne znam - Scio me nihil scire.'
■ 590. - Hozroje II Parvez krunisan za kralja Sasanidske Persije.
■ 1115. - Papa Paskal II priznao red Malteških vitezova, osnovan u Jerusalimu, gde su pored crkve svetog Jovana imali samostan i azil za bolesnike i putnike.
■ 1368. – Rođen je Sigismund Luksemburški. Bio je ugarski kralj, car Svetog rimskog carstva i češki kralj.
■ 1564. - Rođen je Galileo Galilei, italijanski matematičar, fizičar i astronom.
■ 1573. - U Zagrebu je, nakon sloma seljačke bune, pogubljen vođa ustanka Matija Gubec.
■ 1637. - Ferdinand III postao car Svetog Rimskog carstva.
■ 1710. - Rođen je Luj XV, francuski kralj. Tokom vladavine ponašao se krajnje rasipnički i od njega potiču reči: 'Posle mene potop'. Vodio je neuspešan rat za austrijsko nasljeđe i Sedmogodišnji rat posle kojeg je Francuska morala da Velikoj Britaniji prepusti Kanadu, ukinuo je jezuitski rimokatolički red i konfiskovao im imovinu.
■ 1763. - Mirovnim ugovorom u Hubertsburgu okončana neprijateljstva Austrije i Pruske u Sedmogodišnjem ratu. Pruska zadržala Šleziju koju je preuzela od Austrije i postala jedna od vodećih evropskih vojnih sila.
■ 1764. - Osnovan je grad Sent Luis.
■ 1781. - Umro je nemački pisac, kritičar i teoretičar umetnosti Gothold Efraim Lesing, oduševljeni pristalica prosvetiteljstva, utemeljivač savremene nemačke književnosti i estetike. Dela su mu: 'Mis Sara Sampson', 'Emilija Galoti', 'Mudri Natan', 'Mina od Barnhelma', 'Pisma o najnovijoj književnosti' ...
■ 1794. - U revolucionarnoj Francuskoj službeno proglašena zastava Francuske.
■ 1804. - Karađorđe je na zboru u Orašcu izabran za vođu Prvog srpskog ustanka. U znak sećanja na početak ustanka, kao i na događaj iz 1835. kada je donet Sretenjski ustav, današnji dan slavi se kao centralni državni praznik - Dan državnosti Republike Srbije (od 2002. godine).
■ 1832. - U Beogradu je osnovana Narodna biblioteka Srbije. Jedno vreme bila je u sastavu Državne štamparije, zatim Ministarstva prosvete, a 1871. postala je samostalna ustanova. Za njenu organizaciju i napredovanje najzaslužniji su Đura Daničić, Janko Šafarik, Stojan Novaković, Jaša Tomić. U nemačkom bombardovanju Beograda 1941. potpuno je uništena zgrada Biblioteke na Kosančićevom vencu i izgorelo je svih 300.000 knjiga, od kojih su neke bile raritetne i od neprocenjive vrednosti, ne samo za srpsku kulturu. Posle Drugog svetskog rata, Biblioteka je obnovljena i već 1958. imala je 335.000 knjiga. Sada je u namenskoj zgradi na Svetosavskom platou u Beogradu.
■ 1835. - Donesen je liberalni Sretenjski ustav Srbije, koji je po uzoru na francuski i belgijski ustav izradio Dimitrije Davidović. To je prvi ustav na Balkanu. Po tom ustavu je zakonodavna i izvršna vlast pripadala knezu i Savetu, što je značilo ograničenje Miloševe do tada apsolutne vlasti. Protiv Ustava su istupile Austrija, Rusija i Turska, ocenjujući ga ne samo kao liberalan već i kao nesaglasan vazalnom položaju Srbije zbog nekih odredaba koje je sadržao (npr. o grbu i zastavi). Rusija i Turska posebno su bile nezadovoljne zato što nije donesen uz njihovu saglasnost, pa ga je Knez Miloš Obrenović već u martu 1835. suspendovao.
■ 1857. - Umro je ruski kompozitor Mihail Ivanovič Glinka, tvorac ruskog nacionalnog stila romantičarske epohe. Njegove opere 'Život za cara' i 'Ruslan i Ljudmila' imale su značajan uticaj na razvoj ruske opere u 19. veku.
■ 1861. - Rođen je engleski filozof Alfred Nort Vajthed, jedan od najznačajnijih anglosaksonskih mislilaca XX veka. Dela su mu: 'Rasprava o univerzalnoj algebri', 'Organizacija mišljenja', 'Istraživanje principa prirodnog znanja', 'Nauka i moderni svet', 'Proces i realnost' ...
■ 1879. - Američki predsednik Raderford B. Hejz je potpisao zakon koji omogućava ženama advokatima da zastupaju slučajeve pred Vrhovnim sudom Sjedinjenih Američkih Država.
■ 1882. - Ostvarena je prva isporuka zamrznutog mesa, sa Novog Zelanda u Britaniju
■ 1889. - Bojni brod USS Mejn je eksplodirao i potonuo u Havani usmrtivši 274 osobe. Ovaj događaj je dao povod SAD da objave rat Španiji.
■ 1898. - Počeo američko-španski rat, u kojem su SAD od Španije preotele Filipine, Guam, Portoriko i Kubu.
■ 1922. - U Hagu održana prva sednica stalnog Međunarodnog suda pravde koji je 1920. osnovala Liga naroda radi rešavanja sporova među državama.
■ 1926. - Ugovoren je početak servisa avionske pošte u Americi.
■ 1928. - Iz Beograda prema Zagrebu poleteo prvi avion jugoslovenske civilne avijacije 'Potez 29-2', jedina letelica prve jugoslovenske avio-kompanije 'Aeroput'.
■ 1931. - Prikazan je prvi film o Drakuli.
■ 1942. - Umro je srpski kompozitor i dirigent Stanislav Binički, autor 'Marša na Drinu', direktor Beogradske opere. Kompoziciju i solo pevanje studirao je u Minhenu, a po dolasku u Beograd osnovao je vojni orkestar. Sa Stevanom Mokranjcem i Kostom Manojlovićem osnovao je 1899. Srpsku muzičku školu, koja sada nosi ime 'Mokranjac'. Ostala dela: prva srpska opera 'Na uranku', horske pesme (zbirka 'Seljančice'), solo pesme, muzika za dramske komade, vojni marševi.
■ 1942. - U drugom svetskom ratu u snažnom vojnom udaru Japanci osvojili Singapur, nakon čega je zarobljeno više od 80.000 indijskih, australskih i britanskih vojnika. To je bio jedan od najvećih poraza u britanskoj vojnoj istoriji.
■ 1944. - U drugom svetskom ratu američke trupe zauzele Solomonska ostrva u Pacifiku.
■ 1944. - Britanski avioni izbacili oko 1.000 bombi na Berlin.
■ 1944. - Srednjovekovni manastir Monte Kasino u Italiji, koji je bio pretvoren u uporište nemačkih snaga, u Drugom svetskom ratu bombardovala je saveznička avijacija.
■ 1950. - Objavljena je 'Pepeljuga' Volta Diznija.
■ 1964. - Na osnovu Ustava iz 1963. konstituiran Ustavni sud BiH.
■ 1965. - Umro je popularni američki džez pevač i pijanist Nat King Kol.
■ 1965. - Kanađani su progasili zvaničnom svoju crveno-belu zastavu sa javorovim listom u sredini.
■ 1971. - Velika Britanija prešla na decimalni novčani sistem, umesto dotadašnjih funti, šilinga i penija.
■ 1988. - Predsednik Austrije Kurt Valdhajm, optužen da je, kao pripadnik SS-jedinica u Drugom svetskom ratu, odgovoran za ratne zločine u Bosni i Grčkoj, odbio da podnese ostavku.
■ 1989. - Deset godina pošto je Moskva poslala svoje trupe da podrže prokomunističku vladu u Kabulu, poslednji sovjetski vojnici napustili Avganistan.
■ 1990. - Velika Britanija i Argentina obnovile diplomatske odnose, prekinute 1982. u vreme rata za Foklandska ostrva.
■ 1992. - Svetom liturgijom Jovana Zlatoustog, koju je služio patrijarh srpski Pavle, u Beogradu je, na praznik Sretenja Gospodnjeg, svečano obeležen kraj dugogodišnjeg raskola u Srpskoj pravoslavnoj crkvi. Činu izmirenja Crkve u zemlji i njenog dela u SAD, Kanadi, Australiji i zapadnoj Evropi prisustvovali su najviši crkveni velikodostojnici iz otadžbine i inostranstva.
■ 1993. - Parlament Slovačke izabrao ekonomistu Mihala Kovača za prvog predsednika novoformirane države Slovačke, posle raspada Čehoslovačke.
■ 1994. - Severna Koreja pristala da otvori dio nuklearnog programa za međunarodnu inspekciju.
■ 1996. - Vlada Bosne i Hercegovine saopštila da je u ratu, od 1992. do 1995. - nestalo oko 30.000 ljudi, od kojih preko 22.000 civila i oko 2.500 pripadnika oružanih snaga.
■ 1997. - Opoziciona koalicija 'Zajedno' održala poslednji, 88. dan protesta, pošto je 11. februara ispunjen njen osnovni zahtev, priznanje rezultata lokalnih izbora u Srbiji iz novembra 1996..
■ 1999. - U Keniji uhapšen lider kurdskih pobunjenika Abdulah Odžalan i izručen Turskoj, gde je osuđen na smrt zbog izdaje i prebačen u ostrvski zatvor Imrali.
■ 2002. - Predsednik SAD Džordž Buš objavio da njegova zemlja ima alternativan plan za smanjenje emisije gasova, koje je regulisano Protokolom o globalnom zagrevanju u Kjotou 1997.
■ 2003. - U talasu demonstracija, najvećim od vijetnamskog rata, više od šest miliona ljudi u više od 600 gradova u svetu protestovalo protiv napada na Irak.
■ 2003. - Vatikan otvorio zapečaćenu arhivu o vezama te države s Nemačkom od 1922. do 1939., kada je Euđenio Pačeli, kasnije Papa Pije XII, bio državni sekretar Vatikana.
■ 2004. - U Kini pogubljen Jang Ksinhai, jedan od najvećih serijskih ubica, čovek koji je za četiri godine ubio 67 osoba i silovao 12 žena.
■ 2008. - Boris Tadić položio zakletvu i po drugi put stupio na dužnost predsednika Republike Srbije.
■ 2010. - U teškoj željezničkoj nesreći 15 km jugozapadno od Brisela poginulo najmanje 11 osoba, a preko 100 povređeno.
■ 2011. - U libijskom gradu Al Baidi izbili su antivladini protesti inspirisani događajima u Egiptu i Tunisu, koji su se potom proširili na celu zemlju i doveli do svrgavanja Moamera el Gadafija koji je tom zemljom vladao u poslednje 42 godine. Gadafi je uhvaćen i ubijen pod nerazjašnjenim okolnostima 20. oktobra 2011. u svom rodnom gradu Sirtu i sahranjen u pustinji na tajnoj lokaciji.
■ 2013. - Meteor je eksplodirao nad Rusijom, povredivši 1.500 ljudi kako je udarni talas oduvao prozora i stena zgrade. Ovo se desilo neočekivano samo nekoliko sati pre očekivanog najbliže ikada prolaza većeg i nepovezanog asteroida 2012 DA14.
■ 2015. - Završeno 43. Svetsko prvenstvo u alpskom skijanju u američkim gradovima Vail i Beaver Creek u saveznoj državi Kolorado.
■ 2015 – Polaganjem zakletve na Markovom trgu u Zagrebu Kolinda Grabar Kitarović postala je nova predsednica Hrvatske i prva žena na čelu te države u istoriji.
Klik Gore na Sliku - Prikaz; Ponovni Klik - Brisanje
Najnovije Vesti - Balkan i SvetPogledajte i ostale super zanimljive rubrike na sajtu
