Zanimljivosti Životinjskog Sveta - No 7

      U jezerima i rekama u Kini i Japanu i danas ima mnogo šarana maslinastosive boje od kojih su se nakada razvile zlatne ribice. Kinezi su vekovima uzgajali zlatne ribice koje su u Evropu dospele kao poklon gospođi Pompadur, prijateljici francuskog kralja Luja XV.

Sve što je ona imala ili činila bilo je 'modni krik' tako da su se zlatne ribice brzo raširile u Evropi. Ima ih raznih veličina, od četiri do trideset centimetara. Najviše se gaje, takozvane, obične zlatne ribice, lepezice, komete, nimfe, lavice...
    Najstarija zlatna ribica na svetu bila je ribica Tiš, vlasništvo Hilde i Gordona Handa iz Velike Britanije. Tiš je živela 43 'zlatne godine'. Uginula je 1999. godine, kada su joj zlatne krljušti od starosti postale - srebrne.


      Prema jednoj Bengalskoj legendi, pijavicu je poslao vrhovni bog Sunca da izbavi Zemlju sa dna okeana. U tradicionalnoj medicini pijavici su pripisivana praktičnija svojstva, to jest, postoji uverenje da ona pomaže izlečenju raznih bolesti koje su propraćene bolom. Savremena medicina tome se rugala,
ali sada bi se moglo dogoditi da oživi kult lečenja pijavicama - protiv bola i upala.
    Rezultati istraživanja sprovedenog u Nemačkoj pokazuju da su bolesnici koji pate od osteoartritisa osetili poboljšanje pošto su držali po četiri pijavice dvadeset minuta na bolnom mestu. U eksperiment je uključeno deset pacijenata prosečne starosti 68 godina, koji su imali bolove u kolenima duže od šest meseci. Tretman sa pijavicama im je doneo olakšanje već nakon tri dana, a delotvornost je bila očigledna već posle 24 časa. Nije bilo propratnih pojava ni infekcija osim male nelagodnosti zbog početnog ugriza pijavica.


      Naučnici su došli do novih podataka o novootkrivenoj hobotnici koja glumidruge morske životinje. Može se 'pretvoriti' u bar tri druge životinje, koje su mnogo opasnije od nje, a sve da bi se zaštitila od grabljivica. Stručnjaci tvrde da je to jedina poznata životinja koja može oponašati više od jedne druge vrste u bilo kom stadijumu svog životnog ciklusa. Može raširiti svoje krake i plivati kao otrovna riba-lav ili spljoštiti svoje telo imitirajući pljosnatu ribu s otrovnim bodljama.
    Ako je napadne neka riba, hobotnica povuče šest krakova, a dva spoljna koristi da imitira morsku zmiju - predatora ribe napadača. Može imitirati i neke druge opasne vrste grabljivica koje žive daleko od obala. O novotkrivenoj hobotnici se veoma malo zna i naučnici još nisu smislili ni latinsko ime za nju. Nesvakidašnje sposobnosti ove vrste razvijene su verovatno zato što živi u sredini u kojoj se ne može sakriti. Dalja istraživanja bi trebalo da pokažu kako hobotnica odlučuje koju će odbranu konkretno da koristi, uči li koja je maska najbolja ili je u pitanju instinkt.


      Da mačak Oskar nije jedinstven slučaj, tu je i slučaj psa Skempa koji živi u staračkom domu Borovi u kentonu, Ohajo. Direktorka doma Edelin Bejker, kaže da je Skemp predvideo bukvalno svaku od 40 smrti koliko su ih imali otkad je Skemp tamo.

    Skempa su udarila kola kda je bio štene. Posledice su bile smrskana karlica i ruptura develog creva. Ljudi iz staračkog doma su ga prihvatili i negovali. Bilo je potrebno više od šset nedelja da se oporavi. Skemp redovno ide u vizitu hodnicima doma, pa čim zaključi da je nekome kucnuo sudnji čas, podigne neopisivu dreku. Kaću da ili laje ili počne da nervozno šeta po sobi. Pas glasno laje samo da bi 'objasnio' zaposlenima da je nešto strašno na pomolu. Direktorka Bejker kaže da Skemp ispoljava veliku empatiju prema porodicama preminulih, ali i prema stanovnicima doma. On tačno zna kada je nekome loše i onda se bukvalno ulogori ispred njegovih vrata. Pas čak ima običaj da jastuk na kome spava dovuče u sobu osobe koja će uskoro preminuti.


      Stanovnici Saikpurve, sela u severnoj indijskoj državi Utar Pradeš, našli su vrlo neobične čuvare u liku grupe inače smrtonosnih kobri. Te zmije, koje žive u ruševinama na rubu sela, zaštitile su ih od niza opasnosti.
    Prvi incident desio se kad je jedna kobra ušla u kuću, na šta je cela šestočlana porodica istrčala napolje. Trenutak kasnije, srušio se krov. Sledećeg dana, tri vuka približavala su se jednoj bebi ostavljenoj samom dok joj je majka radila u polju. Pred njom se, međutim, pojavila kobra i oterala ih. Očevici kažu da se zmija uspravila nad detetom i čekala dok majka ne dođe.
    Nekoliko dana kasnije, dve kobre iznenadile su provalnike koji su pokušavali da razvale vrata jedne seoske kuće i ujele jednog od njih pre nego što su pobegle. Stručnjaci zaduženi za život divljine tog područja odlučili su poslati ekipu da istraži ovakvo ponašanje kobri, a seljani planiraju da podignu hram u čast zmija.

    Doskora se smatralo da se šišmiš u letu orijentiše uz pomoć ultrazvučnog sonara, ali najnovija otkrića pokazuju da taj leteći sisar ima još mehanizama kojima 'čita' prostor. Naučnici su objavili rezultate dugogodišnjih istraživanja po kojima neke vrste slepih miševa imaju moć da predvide kretanje i pojavljivanje barijera kojima je upravljano kompjuterski.
    Oni su dokazali da je čak nekoliko vrsta južnoameričkih slepih miševa u stanju da predvidi gde će se u prostoru pojaviti paravan i ustanovili su da je smanjen broj letova u eksperimentalni deo prostora gde će se koji trenutak kasnije pojaviti prepreka. Naučnici navode da je u prvoj seriji ogleda, pojavljivanjem prepreka upravljanoi ručno, ali su slepi miševi na neobjašnjiv način 'stupili u kontakt sa eksperimentatorom'. Naučnici su imali utisak da čim čovek pomisli da pokrene neku polugu, životinja već zna šta će on uraditi. Kasnije su počeli da upotrebljavaju računare i opet se isto događalo. Jedino objašnjenje, bar kada se radi o računarima, jeste da slepi miševi imaju mogućnost da čuju za nas nečujno elektromagnetsko zujanje računara i da tako znaju šta će se dogoditi.
    Ostaje, međutim, otvoreno pitanje čitanja ljudskih misli, mada je teško shvatiti i kako šišmiš, ako je i u mogućnosti da čuje elektromagnetsku buku računara, u stanju da u mikrosekundi obradi milione podataka koje se slivaju u njegov majušni mozak.


    Kanadski aktivisti za zaštitu životinja pokušavaju pronaći hrabrog vozača koji će ženku smrdljivog tvora povesti na 3.500 kilometara dug put do njezinog obitavališta u Kaliforniji. Ženka tvora koja je bez ikakvih posledica preživela sedmodnevnu vožnju od Kalifornije do Kanade, nakon što je neprimetno ušla i slučajno bila zaključana u kamionu, ima velikih problema u pronalasku prevoza kući. Aktivisti za zaštitu životinja pokušavaju objasniti da tvorovi ne smrde celo vreme, već ispuštaju grozan smrad kao obrambeni mehanizam, samo u slučaju opasnosti.

    'Naravno, mogućnost da do toga dođe uvek postoji, i moramo naći nekoga ko je na tako nešto spreman', rekla je Natali Karvonen, izvršna direktorica u kanadskom centru za divlje životinje u Torontu. Nijedna avio kompanija nije pozitivno odgovorila na zahtev centra. No, Natali Karvonen nije iznenađena. Ona nije nikad iskusila poletanje i uzletanje i verojatno bi reagovala. Tvorovi u slučaju opasnosti iz dve analne žlezde do tri metra udaljenosti prskaju sumporni sprej, koji djeluje kao suzavac. Žrtve koje se nađu iza imaju velikih problema s očima i disanjem.
    Centru za divlje životinje ne preostaje ništa drugo nego se osloniti na putni prevoz i pronaći ili privatnog vozača ili neku prijevozničku fimu voljnu tu životinju prevesti kući. Natali kaže: 'Ako se prskanje dogodi u autu, barem možete stati i otvoriti prozore'.


    Šefovi pošte u Hudersfieldu, gradu u zapadnom Jorkširu u Engleskoj, zapretili su jednoj ženi da će joj prestati donositi poštu jer ih njena mačka doslovno teroriše. Kućni ljubimac već je povredio nekoliko prijatelja svoje vlasnice otkad se onde doselila pre 18 meseci.
    Posljednja žrtva mačke po imenu Dipity bio je poštar kojeg je ogrebla skočivši u vazduh, a nesretnom čoveku počela je teći krv. Dvadeset četverogodišnja Sara Greg saznala je za nestašluke svoje mačke tek kada joj je upravnik pošte poslao žalbu u kojoj joj savjetuje da mačku zatvori kad dolazi poštar.
    'Ukoliko se dogodi još koji incident, morat ću razmisliti o tome da vam ukinem dostavu pošte dok opasnost ne bude uklonjena', piše upravnik. Zabrinuta vlasnica kaže da joj je jako žao zbog napada te priznaje da ne može kriviti poštu zbog preduzetih 'drastičnih' mera. Sara kaže: 'Obožavam svoju mačku, ali moram priznati da je ponekad zaista nepodnošljiva. Stalno se želi tući. Jednom prilikom je pokušala napasti veterinara, a u ambulanti je siktala na sve pse'.

Klik Molitva Dana

Klik Vic Dana

Klik Otkačeni Svet

Klik Vesti - Balkan

Klik Super Smeh

Klik Vesti - Svet

Klik Vesti - Sport

Drugi Ovo Gledaju

Klik Vesti - Hronika

Klik Vesti - Evropa

Klik Mali Oglasi

Klik Bioritam Za Vas

¦ Klik Gore na Sliku - Prikaz; ¦ Ponovni Klik - Brisanje

Divni Svet Životinja - Ostali Tekstovi

Pogledajte i ostale super zanimljive rubrike na sajtu