Crna Magija - Skriveni Uzroci

    Mnogi da bi nešto postigli i dobili pribegavaju čak i magiji, bez obzira na sve posledice bavljenja njome. Cilj nam je odvartiti svakoga od bavljenja magijom, kao i objasniti načine borbe protiv nje, jer očigledno je da mnogo ljudi ima problema sa magijom.

   Dešava se svima, gotovo redovno, da i sama pomisao na neku odrđenu situaciju, parališe sve naše moći i izaziva neviđeni strah. I to, samo odjednom. Jednostavno, nemoćni smo da bilo šta preduzmemo, jer nam je volja bukvalno isključena. Strah zahvata celo naše biće, javlja se osećaj gušenja, srce tuče ko ludo, panika i pitanje: 'Dragi Bože, šta se to dešava sa mnom?! Šta treba da radim, kome da se obratim, samo da sve ovo prestane. Da li sam stvarno bolestan. Medicinski nalazi su u redu, a evo ne znam šta je ovo, odakle sad odjednom...'
    Kome god da se od 'nadležnih' obratimo, oni kažu da je sve u našimrukama, ali njih kao da nema, kao da ne možemo da upotrebimo te naše ruke da bismo pomogli nama samima. Tada počinje beskrajni unutrašnji dijalog. Čovek se osamljuje u svoj svojoj muci i počinje da priča sam sa sobom. Postavlja sam sebi pitanja i pokušava da na njih odgovori, jer vidi da bilo kakvog razumevanja kod drugih jednostavno nema za svoj problem. Najgore što čak ni oni najbliži ne pokazuju zanke razmevanja, a to još više otežava ovo, ionako već teško stanje u kome se čovek iznenada našao. Krug se zatvara, i što se više vrtite u njemu sve je teže i teže. Izlaska izgleda da nema, a kretanju u ovom začaranom krugu postaje sve nepodnošljivije. Pa, u čemu je stvar, ima li tu pomoći unesrećenome?
    Mi smo, stalno i neprekidno, u okruženju, u nekim životnim okolnostima, bilo prijatnim ili neprijatnim. U današnje vreme, kod mnogih su to neprijatne okolnosti. Uticaji okoline imaju dalekosežniji učinak, nego što to sami i možemo pretpostaviti. Sve se to polako taloži u nama i čeka da dostigne kritičnu masu, a onda dolazi do 'pucanja'. Ono što u početku može izgledati sasvim bezazleno i prolazno, može, vremenom da poprimi drastični oblik. Dešava se, da odjednom, bez ikakvog razloga, osetimo kako nas nešto zahvata. Dosta je da to nešto prodre u naše svesno biće, pa da izazove pravu paniku - gušimo se, nestajemo, a što je najgore, pomoć se ne nazire. Odakle sve ovo, gde je uzro svemu tome?
    Čovek funkcioniše u skladu sa celinom kosmičkog zbivanja. Kosmička energija - prana, koja je u osnovi svega i koja omogućava život, podaruje mu sklad i postojanje i neprekidno protiče kroz naše biće. (Kod Kineza je to energija 'či'.)
    Dok smo u skladu sa celinom, pa prema tome i sa nama samima, životna energija nesmetano protiče kroz naša energetska polja i mi osećamo život kao radost, a kreativnost i naše postojanje ima smisla, optimizam je svuda oko nas i onda kažemo kako je život lep. Budućnost se otvara pred nama kao polje naše kreativne projekcije, i mi je očekujemo sa poverenjem i bez ikakvog straha.
    Naprotiv, ukoliko ovo nije tako, ako je ovaj sklad narušen iz bilo kojeg razloga, nastaju teskobe raznih oblika i nivoa - od lakih smetnji, pa do najdrastičnijih dešavanja. Kome god se nešto ovako desilo, svima to spada u najteže i najalarmantnije situacije - koliko god onim koji nisu bili zahvaćeni sa nečim ovakvim, to izgledalo neozbiljno i nepojmljivo. U čemu je specifičnost ovakvog stanja u koje čovek može da dospe?
    Postoje osobe koje možemo nazvati hipersenzibilnim i one su izvanredno podesne za prijem tuđih energija. Ako se na njih deluje negativnom eenrgijom, usmereno i sa lošom namerom, negativne situacije su neminovne. Snaga čovekovim misli i emocija je nemerljiva, to je izuzetno moćna energija koja deluje odjednom, nezavisno od prostora i vremena. Dosta je da nešto pomislimo, pa da to istog časa, zahvati onoga kome je upućeno, bez obzira na udaljenost. Vrlo često nam se to događa - mislimo na nekoga, pojavi se njegova slika, i gotovo istog trenutka sledi telefonski poziv od te osobe ili ona nam ulazi u kuću. Kvalitet naših misli i osećanja, od velikog je, može se slobodno reći - presudnog značaja. Ako na nekoga mislimo sa ljubavlju, ne samo da će njumu biti lepo, nego će biti i nama. Naprotiv, ako prema nekome usmerimo negativnu energiju, a u slučaju crne magije koriste se i određene tehnike, učinak će biti, zavisno od senzibiliteta osobe prema kojoj je magija uperena, čak i drastičan!

    Crna magija se usmerava, pre svega, na naše 'nesvesno' biće i tu, tako reći, ubacuje svoj zlonamerni program. Zbog toga je bilo kakva svesna intervencija jako otežana, a najčešće i nemoguća. Volja je paralisana i mi se čudimo kako to, da nas, na primer, neko neodoljivo privlači, uprkos tome što smo svesni da sa nama manipulišu. Ili, kako to da nemam nikakvog racionalnog razloga za strah od bolesti, jer sam savršeno zdrav, a ipak strepim da mi ne pozli. To je, jednostavno, iracionalno.
    Da je ovo vrlo ozbiljan problem, na to ukazuje cela istorija magije. Ona je postojala u svim vremenima, od kad se zna za ljudski rod i uvek su se ovakvi slučajevi, u raznim varijantama, tretirali na razne načine. Pa, šta uraditi povodom toga? U tajanstvenim regijama našeg bića, tamo gde dospevamo samo u trenutcima kada najdublje zavirimo sami u sebe, tamo gde se sve suprotnosti mire, gde je tišina naše beskonačnosti - tu se zbivaju naše najkreativnijei najsudbonosnije odluke, tu se uspostavljamo i oslobađamo, kreiramo i oblikujemo.

    Tu nema ničeg lažnog niti dvosmislenog i tu sebe ne možemo obmanuti. Dospeti u to područje i doneti odluku odatle, neoborivu i celim bićem prihvaćenu, jeste korak koji nas, ponovo uspostavlja kao celinu kosmičkog zbivanja i mi smo našu zagonetku razrešili. Naše 'Ja' deluje ponovo, kao celina, cirkulacija kosmičke energije deluje neometano i zdravlje je ponovo uspostavljeno. Ali, kako ovo uraditi?
    Za sve ovo postoje, naravno, razne meditativne tehnike i metode, no nezavisno od puta kojim ćemo krenuti, naš svesni napor, volja i želja, je u svemu tome neophodan i najvažniji činilac koji nas vodi rešavanju problema. Pre svega, treba  znati prihvatiti samog sebe, zatim prihvatiti okolnosti i život kao vremensko prostorni medij našeg ispoljavanja. Menjajući sebe, menjamo i uticaj drugih na nas, pa i naši doživljaji sveta i nas samih postaju drugačiji. Jedan čovek je na kraju svog života rekao: 'Najveća grešak u životu mi je bila što sam pokušavao da promenim druge. Trebalo je samo sebe da promenim i sve bi mi bilo bolje!' Ono što je sada negativno, može, zavisno od našeg stava, da postane, izvor pozitivnih događanja.
    Treba odbaciti svaku pomisao da mi nešto ne možemo, jer sve naše mogućnosti nikada ne možemo ispitati. Često čovek u nekoj situaciji sam sebi kaže: 'Nisam ni znao da ovo mogu da uradim!' A da bi uradili, prvo treba da pokušate, da iskoraknete, da napravite taj prvi, najteži korak prema rešavanju problema. Treba verovati sebi, a to dolazi tek nakon pomirenja sa samim sobom. Osnovno načelo svih naših postupaka treba da bude pozitivna misao: 'Ja to mogu, jer ja to hoću'. U svemu ovome neophodna je i potrebna - upornost. Obeshrabriti se nakon prvih neuspeha, jednako je nepoverenju u sebe i porazu. Dok se led ne probije, treba kopati, pa makar i prstima. Za sve ima snage u nama, treba je samo doseći i pokrenuti. Pokušajte i videćete, život ima svoju zakonitost, često vrlo skrovitu, ali ne i neodgonetljivu. Treba dospeti do razloga i stvari se onda pokreću i otkrivaju. Pokušajte, bićete bogato nagrađeni, mir ćete steći ako poverujete u život i u vaše mogućnosti, a tada vam nijedna magija usmerena protiv vas neće moći ništa. Jednostavno ćete je ignorisati.