Ceo Svemir u Jednoj Ćeliji!
Da li je u najmanjem deliću sadržana sveukupna celina, danas priznaje sve veći broj naučnika. Da li će čovek moći da regeneriše izgubljenu nogu? Od koliko tela se sastoji živo biće?
Osmeh na lice: 
Zanimljiva Nauka - Ostali Tekstovi
* Klik Gore na ikonu - Prikaz; * Ponovni Klik - Brisanje
Saznanja koja trenutno predstavljaju avangardu nauke - da je svemir, u stvari, gigantski hologram - upućuje na zaključak da je tačno mnogo toga što zvanična nauka do sada nije prihvatila. Između ostalog, da čovek zaista poseduje auru koja okružuje njegovo telo, ta je moguće da postoji takozvano 'mentalno telo' i 'duhovno telo' i da je, stoga, ljudsko biće mnogo složeniji entitet nego što se to smatralo.
Samo po sebi, to otvara potpuno novi pristup medicini i novu viziju čoveka. Stotinama godina istočnjačka tradicija govori o poostojanju 'dvojnosti', odnosno o paralelnom postojanju neke vrste energetskog tela koje je uz fizičko prsutno u svim živim stvarima. Eoterija tbaziva 'astralnim telom' ili 'ezoteričkim dvojnikom' i ono ogovara svetlećim oreolima koji okružuju ličnosti u religijskoj ikonografiji hrišćana i budista. Ezoterijska literatura je pokušala od ranije da doprinese rezumevanju tog, astralnog tela, i drugih, viših nivoa stvarnosti. Pa ipak, zapadni naučni svet je mogućnost postojanja energetskog tela tek kasnije počeo da ozbiljno uzima u obzir.
Još 40-tih godina XX veka, neuroanatom Harold Bur sa Univerziteta u Jejlu u SAD, započeo je istraživanje energetskih polja koja okružuju živa bića. Dr Bur je, recimo, dokazao da polje koje okružuje klicu nema oblik originalnog semena, već više podseća na biljku u koju ono treba da se razvije. Burova istraživanja su tako dokazala da svi organizmi tokom razvoja slede unapred zadat holografski obrazac, kao i da taj obrazac proističe iz elektromagnetskog polja datog organizmu.
Istovremeno sa istraživačima na Jejlu, ruski naučnik Semjon Kirlijan, razvio je niz čuvenih elektrografskih fotografija aure. Njegova tehnika sastojala se u fotografisanju živih bića u prisustvu električnog polja visoke frekvencije, bilo visokog ili niskog napona. Na fotografijama se videlo da je svako telo okruženo tipičnim oreolom, koji je nazvan 'Kirlijanov efekat'.
Kao i Kirlijan, i Bur je otkrio da neke bolesti prouzrokuju značajne promene u elektromagnetskim poljima obolelih organizama. Mnogi istraživači su od tada dokazali i koristili dijagnostičke mogućnosti Kirlijanovog efekta u proučavanju biljaka i životinja.
U prilog teoriji da je eterično telo holografski obrazac ili bioenergetski dizajn za rast, govori i izuzetno neobičan fenomen nazvan 'fantomski list'. To je efekat koji se javlja kada se Kirlijanovom metodom fotografiše isečak lista neke biljke. Kao što vam je nesumnjivo već poznato, na elektrofotografiji se vidi ceo list, to jest, na fotografiji se pojavljuje i deo lista koji nedostaje, koji je odsečen!!!
Novija istraživanja ovog fenomena dokazala su da je reč o hologramu - list je, savremenim tehnikama, snimljen sa više strana i pokazalo se da je to polje bioenergije trodimenzionalno. Ako se ovo saznanje primeni u drugoj oblasti - na ljude koji su izgubili ruku ili nogu, postaje jasniji njihov odećaj da je amputirani deo tela još tu. Neki od njih čak osećaju jake bolove u 'fantomskom udu', a njihovo kretanje najčešće je takvo kao da im je telo neoštećeno. Istraživanja nisu otkrila zbog čega takvi invalidi, kao i paraplegičari, i dalje osećaju fantomske udove, čak i kada im je nervni sistem toliko oštećen da ne postoji način da prenese informaciju. Jasno je jedino da informacije i dalje stižu, očigledno nekim još nepoznatim kanalima.
S druge strane, ako se naše fizičko telo razvija unutar granica predodređenog energetskog obrasca, sasvim je moguće da i fizičke promene od kojih patimo potiču od prethodnih elektromagnetskih promena takvog obrasca. Lekari će, znači, morati da priznaju da je ljudski organizam, zapravo, 'višedimenzionalni skup međusobnog uticaja energetskih polja'.
Kretanje zvanične medicine od farmakološkog i hirurškog pristupa ka energetskom delovanju je, zapravo, već počelo, još sa Rentgenom, odnosno uvođenjem X-zračenja u dijagnostiku i lečenje. Sadašnja medicina već koristi razne vrste zračenja, naročito elektromagnetskog - magnetna rezonanca. Najzanimljivija je, međutim, primena elektroterapije za stimulisanje prirodne sposobnosti tkiva da se regeneriše.
Kontrolisanom primenom spoljašnjih elektromagnetskih polja se, recimo, ubrzava zaceljivanje preloma kostiju. Ali, istraživanja su pokazala da delovanjem elektromagnetskih polja regenerativne sposobnosti organizma mogu da se povećaju do neslućenih razmera. Jedan od istraživača fenomena regeneracije tkiva, dr Robert Teker iz Njujorka, pokzao je to eksperimentalno sa gušterom salamanderom i žabom.
Poznato je da će gušteru, ako izgubi nogu, iz patrljka izrasti nova noga, kao i da žaba nema takvih sposobnosti. Dr Taker je u svojoj laboratoriji amputirao noge određenom broju guštera i žaba i zarim je merio potencijalni elektricitet koji se u procesu zarastanja generisao u tkivima. Kod žaba se pojavio pozitivni električni potencijal koji je postepeno, kako je rana zaceljivala, padao na nulu. Kod guštera je, međutim, početni električni potencijal bio pozitivan, ali se ubrzopretvarao u negativan, da bi se tokom nekoliko dana, koliko je trajalo izrastanje nove noge, postepeno peo do nule.
Dr Teker se upitao šta bi se dogodilo da se na patrljak noge žabe tokom zarastanja primeni negativni električni potencijal i napravio je takav eksperiment. I dogodilo se nešto zapanjujuće - žabi je izrasla cela noga!!!
Na osnovu ovoga i eksperimenata dr Bura i dr Kirlijana možemo da uspostavimo direktnu vezu između podsticanja regeneracije tkiva elektroterapijom i elektromagnetskih polja koje tvore holografski obrasac rasta. Ćelije organizma prenose informacije putem elektrohemijskih signala koji se, u nervnom sistemu, ponašaju kao prave elektronske emisije. Sve ukazuje na to da su fizičko - hemijske funkcije našeg organizma podložne energetskim sistemima različitih vrsta frekvencije ili vibracija, koje na taj način uspostavljaju vezu između finih linija energije, kakvo je astralno telo, i elektroenergije i elektromagnetizma.
Naše eterično telo, koje se ne sastoji samo od holografskih obrazaca rasta (on je, bar za sada, samo nejgova najočiglednija manifestacija), sastavljeno je od finijeg materijala nego fizičko telo, materijala koji spada u polje energije. A poznata Ajnštajnova formula E=mc², znači da je moguće ne samo pretvaranje materije u energiju, koje je očigledno, već i obrnuti proces - pretvaranje energije u materiju. Osim toga, i sama kontrolisana primena elektromagnetske energije na fizičko telo, kakvo se koristi u današnjoj medicini, pokazuje blisku vezu između astralnog i fizičkog plana.
Savremena tehnologija u medicini, kao i u ostalim naukama, svakodnevno dovodi do novih saznanja koja ruše sve više zabluda takozvane zvanične nauke, i istovremeno potrđuje tačnost 'zabluda' tradicionalnih i alternativnih nauka. Otuda ne bi bilo neobično da medicina pretrpi pravu revoluciju, odnosno da prizna da je naše telo nešto više od skupa mehaničkih i ćelijskih sistema, tačnije, spoj i stalna interakcija fizičkog tela i energetskih polja.
Ispitivanje rotacionim testerom pokazalo je, naime, da krv normalnih osoba ima desnu polarizaciju, odnosno da rotira udesno, dok je kod osoba koje žive u oblastima sa jakim magnetskim poljem ili koje su podvrgnute geološkom stresu, odnosno jakim gravitacionim ili drugim uticajima same zemlje, češći slučaj leve polarnosti, odnosno rotiranja ulevo. Takođe je utvrđeno da većina obolelih od raka ima levu polarnost. Neminovan je zaključak da uticaj tih spoljašnjih energetskih polja izaziva opšte promene u telu, koje su najočiglednije u kretanju krvi.
Uzajamno delovanje različitih energetskih polja od kojih se sasstoji naše biće ne završava se na uticaju eteričnog na fizičko telo. Eterično telo je, istovremeno, pod uticajem mentalnog energetskog polja, koje je finije, ali i snažnije. Isto tako se može pretpostaviti da je to mentalno polje pod uticajem duhovnog plana. To nas vodi do lanca međusobnih uticaja u kojem je fizičko telo samo poslednja karika.
Trebsa nešto reći o holografskom konceptu svemira koji je prisutan u svemu vezanom za 'višedimenzionalnu interakciju energetskih polja od kojih se sastojimo'. Holografski princip da svaki deo sadrži celinu ugrađen je u ćelijsku strukturu svih živih stvari. Naučna otkrića u molekularnoj biologiji pokazala su da svaka ćelija sadrži kopiju genetskog koda, originalne DNA - dezoksiribonukleinske kiseline, iz čije informacije bi moglo da se rekonstruiše kompletno telo. Ta činejnica potpuno se uklapa u gore spomenuti holografski princip.
Što je više detalja poznato o sadržini hromozoma, nosilaca DNA, sve su jasnije ćelijska podela, reprodukcija i diferencijacija primitivne embrionske ćelije u različite vrste specijalizovanih ćelija koje u organizmu obavljaju specifične funkcije. Svaka ćelija praktično ima na raspolaganju 'biblioteku' na osnovu koje može da konstruiše i opslužuje kompletno ljudsko biće. Tu 'biblioteku' čini genetski kod u DNA koja se nalazi u jezgru svake ćelije. DNA takođe raspolaže posebnim vrstama proteina čiji je zadatak da blokiraju sve informacije u 'biblioteci' osim onih koje su trenutno potrebe za izvršavanje zadatka ćelije. Tako će, na primer, koštana ćelija tokom razvoja imati pristup samo informacijama koje će joj omogućiti da postane ćelija kosti.
Iako se sve to zna, dosadašnja saznanja ne pružaju objašnjenje na koji način se određuje kako će koja ćelija ljudskog fetusa da se razvija. Samo bi postojanje složene trodimenzionalne mape, koja bi određivala kako budući organizam treba da izgleda, moglo da objasni zbog čega određene ćelije zauzimaju određeni položaj i određenu svrhu. A ta 3D mapa je zapravo holografski obrazac za biološki rast, ili eterično telo.
Sledeći ovaj pravac razmišljanja možemo da pretpostavimo i da je sve što je stvoreno deo ogromnog univerzalnog - svemirskog holograma, čiji svaki delić sadrži u sebi i informaciju o celini. Teoretičari fizike već su razmatrali ideju da svemor mora da sadrži određenu količinu šifrovane informacije. Prema njihovoj teoriji, u materiji i energiji svemira mogu da se otkriju holografski ugrađeni viši nivoi reda i informacija. Hologrami su delovi jedninstvenih svojstava takozvanih posredujućih obrazaca energije.
Fizičari su došli do zaključka da subatomske čestice, kakva je elektron, nisu ništa drugo do minijaturni posređujući obrasci energije. Ako su ti, sastavni delovi fizičkog univerzuma, obrasci energije, moguće je da imaju svojstvo holograma. Ako hologrami postoje na subatomskom nivou - eterično telo, može se pretpostaviti da se i međusobni uticaji na makroskopskom nivou celog svemira zasnivaju na holografskim principima, tako da su i principi koji organizuju strukturu i sadrže informacije o, recimo, ljudskom oprganizmu, ogledalo obrazaca sveopšteg kosmičkog reda. Najslikovitiji primer toga je predstava elektrona koji se okreće u orbiti oko jezgra atoma, isto kao što se planete okreću oko Sunca.
Ako univerzalni hologram postoji, kako ga 'pročitati'? Odgovor je, možda u usmeravanju moždanih talasa, na isti način na koji laserski zrak, koji se koristi za dešifrovanje hologramskih fotografija, usmerava svetlost. Razlika između svetsloti obične sijalice i laserskog zraka je, kao što znamo, samo u tome što laser usmerava svetlosne talase i čestice - fotone, u gust snop, dok sijalica te iste talase i fotone 'neorganizovano' rasipa u okolinu. Naši mentalni procesi funkcionišu baš kao i sijalica - rasipaju naše moždane talase. Neke stuije pokazuju da su parapsihološki fenomeni, kao psihokineza i viđenje na daljinu, povezani sa povećanom usmerenošću moždanih talasa. Razne tehnike meditacije, koje 'programiraju' mozak i energiju centralnog nervnog sistema i tako pristupaju višim nivoima informacija, na sličan način, u stvari, samo usmeravaju i organizuju moždane talase. Osobe koje uspeju da usmere svoje moždane talase toliko da kao laserski zrak prodru u holografsku strukturu svemira, teoretski će moći da pristupaju informacijama i dešifruju kosmički hologram, nedostupan i neshvatljiv našem običnom mozgu.
Ako takav kosmički hologram postoji, onda svaki element svemira sadrži informacije na osnovu kojih može da se stvori ceo svemir. To znači da i mi, u nama samima, možemo da pronađeno informacije o celom svemiru, što nas navodi na spektakularni zaključak - cilj razvoja čoveka je postepeno otkrivanje ili dešifrovanje informacija ugrađenih u naš delić holograma, na osnovu će se dešifrovati i veliki, svemirski hologram. U tom trenutku čovečanstvo bi završilo proces razvoja.
Zanimljiva Nauka - Ostali Tekstovi
Pogledajte i ostale super zanimljive rubrike na sajtu
Još 40-tih godina XX veka, neuroanatom Harold Bur sa Univerziteta u Jejlu u SAD, započeo je istraživanje energetskih polja koja okružuju živa bića. Dr Bur je, recimo, dokazao da polje koje okružuje klicu nema oblik originalnog semena, već više podseća na biljku u koju ono treba da se razvije. Burova istraživanja su tako dokazala da svi organizmi tokom razvoja slede unapred zadat holografski obrazac, kao i da taj obrazac proističe iz elektromagnetskog polja datog organizmu.
Kao i Kirlijan, i Bur je otkrio da neke bolesti prouzrokuju značajne promene u elektromagnetskim poljima obolelih organizama. Mnogi istraživači su od tada dokazali i koristili dijagnostičke mogućnosti Kirlijanovog efekta u proučavanju biljaka i životinja.
U prilog teoriji da je eterično telo holografski obrazac ili bioenergetski dizajn za rast, govori i izuzetno neobičan fenomen nazvan 'fantomski list'. To je efekat koji se javlja kada se Kirlijanovom metodom fotografiše isečak lista neke biljke. Kao što vam je nesumnjivo već poznato, na elektrofotografiji se vidi ceo list, to jest, na fotografiji se pojavljuje i deo lista koji nedostaje, koji je odsečen!!!
Novija istraživanja ovog fenomena dokazala su da je reč o hologramu - list je, savremenim tehnikama, snimljen sa više strana i pokazalo se da je to polje bioenergije trodimenzionalno. Ako se ovo saznanje primeni u drugoj oblasti - na ljude koji su izgubili ruku ili nogu, postaje jasniji njihov odećaj da je amputirani deo tela još tu. Neki od njih čak osećaju jake bolove u 'fantomskom udu', a njihovo kretanje najčešće je takvo kao da im je telo neoštećeno. Istraživanja nisu otkrila zbog čega takvi invalidi, kao i paraplegičari, i dalje osećaju fantomske udove, čak i kada im je nervni sistem toliko oštećen da ne postoji način da prenese informaciju. Jasno je jedino da informacije i dalje stižu, očigledno nekim još nepoznatim kanalima.
S druge strane, ako se naše fizičko telo razvija unutar granica predodređenog energetskog obrasca, sasvim je moguće da i fizičke promene od kojih patimo potiču od prethodnih elektromagnetskih promena takvog obrasca. Lekari će, znači, morati da priznaju da je ljudski organizam, zapravo, 'višedimenzionalni skup međusobnog uticaja energetskih polja'.
EKSPERIMENT SA ŽABOM
Kretanje zvanične medicine od farmakološkog i hirurškog pristupa ka energetskom delovanju je, zapravo, već počelo, još sa Rentgenom, odnosno uvođenjem X-zračenja u dijagnostiku i lečenje. Sadašnja medicina već koristi razne vrste zračenja, naročito elektromagnetskog - magnetna rezonanca. Najzanimljivija je, međutim, primena elektroterapije za stimulisanje prirodne sposobnosti tkiva da se regeneriše.
Kontrolisanom primenom spoljašnjih elektromagnetskih polja se, recimo, ubrzava zaceljivanje preloma kostiju. Ali, istraživanja su pokazala da delovanjem elektromagnetskih polja regenerativne sposobnosti organizma mogu da se povećaju do neslućenih razmera. Jedan od istraživača fenomena regeneracije tkiva, dr Robert Teker iz Njujorka, pokzao je to eksperimentalno sa gušterom salamanderom i žabom.
Dr Teker se upitao šta bi se dogodilo da se na patrljak noge žabe tokom zarastanja primeni negativni električni potencijal i napravio je takav eksperiment. I dogodilo se nešto zapanjujuće - žabi je izrasla cela noga!!!
Na osnovu ovoga i eksperimenata dr Bura i dr Kirlijana možemo da uspostavimo direktnu vezu između podsticanja regeneracije tkiva elektroterapijom i elektromagnetskih polja koje tvore holografski obrasac rasta. Ćelije organizma prenose informacije putem elektrohemijskih signala koji se, u nervnom sistemu, ponašaju kao prave elektronske emisije. Sve ukazuje na to da su fizičko - hemijske funkcije našeg organizma podložne energetskim sistemima različitih vrsta frekvencije ili vibracija, koje na taj način uspostavljaju vezu između finih linija energije, kakvo je astralno telo, i elektroenergije i elektromagnetizma.
Naše eterično telo, koje se ne sastoji samo od holografskih obrazaca rasta (on je, bar za sada, samo nejgova najočiglednija manifestacija), sastavljeno je od finijeg materijala nego fizičko telo, materijala koji spada u polje energije. A poznata Ajnštajnova formula E=mc², znači da je moguće ne samo pretvaranje materije u energiju, koje je očigledno, već i obrnuti proces - pretvaranje energije u materiju. Osim toga, i sama kontrolisana primena elektromagnetske energije na fizičko telo, kakvo se koristi u današnjoj medicini, pokazuje blisku vezu između astralnog i fizičkog plana.
Savremena tehnologija u medicini, kao i u ostalim naukama, svakodnevno dovodi do novih saznanja koja ruše sve više zabluda takozvane zvanične nauke, i istovremeno potrđuje tačnost 'zabluda' tradicionalnih i alternativnih nauka. Otuda ne bi bilo neobično da medicina pretrpi pravu revoluciju, odnosno da prizna da je naše telo nešto više od skupa mehaničkih i ćelijskih sistema, tačnije, spoj i stalna interakcija fizičkog tela i energetskih polja.
ENERGIJA I TELO
Dok ograničena i kontrolisana primena elektromagnetskih polja povoljno utiče na zaceljivanje rana, stalna izloženost nekontrolisanim elektromagnetskim poljima (kakva, na primer, postoje u blizini visokonaponskih dalekovoda), može da ima veoma loš uticaj. Obiljne studije su pokazale da takva polja dovode do pojave nekih vrsta raka. Novija ispitivanja ljudske krvi otkrila su i zbog čega. Savremeni instrument, kakav je takozvani rotacioni tester, pokazali su postojanje finih energetskih obrazaca kretanja krvi. Uzajamno delovanje različitih energetskih polja od kojih se sasstoji naše biće ne završava se na uticaju eteričnog na fizičko telo. Eterično telo je, istovremeno, pod uticajem mentalnog energetskog polja, koje je finije, ali i snažnije. Isto tako se može pretpostaviti da je to mentalno polje pod uticajem duhovnog plana. To nas vodi do lanca međusobnih uticaja u kojem je fizičko telo samo poslednja karika.
Trebsa nešto reći o holografskom konceptu svemira koji je prisutan u svemu vezanom za 'višedimenzionalnu interakciju energetskih polja od kojih se sastojimo'. Holografski princip da svaki deo sadrži celinu ugrađen je u ćelijsku strukturu svih živih stvari. Naučna otkrića u molekularnoj biologiji pokazala su da svaka ćelija sadrži kopiju genetskog koda, originalne DNA - dezoksiribonukleinske kiseline, iz čije informacije bi moglo da se rekonstruiše kompletno telo. Ta činejnica potpuno se uklapa u gore spomenuti holografski princip.
Što je više detalja poznato o sadržini hromozoma, nosilaca DNA, sve su jasnije ćelijska podela, reprodukcija i diferencijacija primitivne embrionske ćelije u različite vrste specijalizovanih ćelija koje u organizmu obavljaju specifične funkcije. Svaka ćelija praktično ima na raspolaganju 'biblioteku' na osnovu koje može da konstruiše i opslužuje kompletno ljudsko biće. Tu 'biblioteku' čini genetski kod u DNA koja se nalazi u jezgru svake ćelije. DNA takođe raspolaže posebnim vrstama proteina čiji je zadatak da blokiraju sve informacije u 'biblioteci' osim onih koje su trenutno potrebe za izvršavanje zadatka ćelije. Tako će, na primer, koštana ćelija tokom razvoja imati pristup samo informacijama koje će joj omogućiti da postane ćelija kosti.
Iako se sve to zna, dosadašnja saznanja ne pružaju objašnjenje na koji način se određuje kako će koja ćelija ljudskog fetusa da se razvija. Samo bi postojanje složene trodimenzionalne mape, koja bi određivala kako budući organizam treba da izgleda, moglo da objasni zbog čega određene ćelije zauzimaju određeni položaj i određenu svrhu. A ta 3D mapa je zapravo holografski obrazac za biološki rast, ili eterično telo.
Sledeći ovaj pravac razmišljanja možemo da pretpostavimo i da je sve što je stvoreno deo ogromnog univerzalnog - svemirskog holograma, čiji svaki delić sadrži u sebi i informaciju o celini. Teoretičari fizike već su razmatrali ideju da svemor mora da sadrži određenu količinu šifrovane informacije. Prema njihovoj teoriji, u materiji i energiji svemira mogu da se otkriju holografski ugrađeni viši nivoi reda i informacija. Hologrami su delovi jedninstvenih svojstava takozvanih posredujućih obrazaca energije.
Fizičari su došli do zaključka da subatomske čestice, kakva je elektron, nisu ništa drugo do minijaturni posređujući obrasci energije. Ako su ti, sastavni delovi fizičkog univerzuma, obrasci energije, moguće je da imaju svojstvo holograma. Ako hologrami postoje na subatomskom nivou - eterično telo, može se pretpostaviti da se i međusobni uticaji na makroskopskom nivou celog svemira zasnivaju na holografskim principima, tako da su i principi koji organizuju strukturu i sadrže informacije o, recimo, ljudskom oprganizmu, ogledalo obrazaca sveopšteg kosmičkog reda. Najslikovitiji primer toga je predstava elektrona koji se okreće u orbiti oko jezgra atoma, isto kao što se planete okreću oko Sunca.
Ako univerzalni hologram postoji, kako ga 'pročitati'? Odgovor je, možda u usmeravanju moždanih talasa, na isti način na koji laserski zrak, koji se koristi za dešifrovanje hologramskih fotografija, usmerava svetlost. Razlika između svetsloti obične sijalice i laserskog zraka je, kao što znamo, samo u tome što laser usmerava svetlosne talase i čestice - fotone, u gust snop, dok sijalica te iste talase i fotone 'neorganizovano' rasipa u okolinu. Naši mentalni procesi funkcionišu baš kao i sijalica - rasipaju naše moždane talase. Neke stuije pokazuju da su parapsihološki fenomeni, kao psihokineza i viđenje na daljinu, povezani sa povećanom usmerenošću moždanih talasa. Razne tehnike meditacije, koje 'programiraju' mozak i energiju centralnog nervnog sistema i tako pristupaju višim nivoima informacija, na sličan način, u stvari, samo usmeravaju i organizuju moždane talase. Osobe koje uspeju da usmere svoje moždane talase toliko da kao laserski zrak prodru u holografsku strukturu svemira, teoretski će moći da pristupaju informacijama i dešifruju kosmički hologram, nedostupan i neshvatljiv našem običnom mozgu.
Ako takav kosmički hologram postoji, onda svaki element svemira sadrži informacije na osnovu kojih može da se stvori ceo svemir. To znači da i mi, u nama samima, možemo da pronađeno informacije o celom svemiru, što nas navodi na spektakularni zaključak - cilj razvoja čoveka je postepeno otkrivanje ili dešifrovanje informacija ugrađenih u naš delić holograma, na osnovu će se dešifrovati i veliki, svemirski hologram. U tom trenutku čovečanstvo bi završilo proces razvoja.
¦ Klik Gore na Sliku - Prikaz; ¦ Ponovni Klik - Brisanje
Zanimljiva Nauka - Ostali TekstoviPogledajte i ostale super zanimljive rubrike na sajtu
