Šta Nas Čeka Sredinom XXI Veka

    Mnogi se sigurno pitaju iz dana u dan kako će nam izgledati budućnost. Neki o tome traže odgovor od raznih vidovnjaka, a neki se oslanjaju na mušljenje nauke.

Iako će vam nešto od ovoga što ćete pročitati verovatno delovati pre kao naučna fantastika nego ozbiljne prognoze, ipas se treba dobro razmilisti pred ovim prognozama.
    Nekada u stara vremena i avioni, telvizori i slično bili su naučna fantastika za ljde onog vremen, a za nas su danas svakodnevica. Možda tako i ovo za pedeset godina nekome postane deo normalnog života, jer ova predviđanja dolaze od priznatih svetskih stručnjaka iz raznih oblasti, a objavili su ih u renomiranom časopisu 'New Scientist'. Znači, kako će svet izgledati za 50 goidna?


■ Erik Horvic, stariji naučni saradnik instituta 'Microsoft' - Kroz 50 godina u naš život će, konačno, na velika vrata ući veštačka inteligencija. Uz njenu pomoć ćemo učiti, raditi, dolaziti do rešenja, planirati i razmišljati. I naučnicima će biti lakše jer će kompjuteri sami razrađivati naučne teorije i sami ih proveravati. Logično bi bilo da se pojavi život posle smrti, to jest, mogućnost da se u memoriju kompjutera prenesu individualne posebnosti čoveka, pa i njegove emocije. Sve že biti transportovano do takvih tančina da će se sa umrlima komunicirati kao sa živima.
■ Piter Norvig, Istraživački centar NASA - Pojavu Interneta i njegovih pretraživača, kao što su Google ili Yahoo, moguće je porediti sa prvim štampanjem Biblije 1456. godine. Već je sada pristup informacijama uprošćen, a sredinom XXI veka čovečanstvo će otići još dalje u tome. Umesto da unosi slova da bi pretraživao, čovek će se konsultovati o nekom problemu sa elektronskim razumom, koji će ga posavetovati kako da optimalno reši pitanje koje ga interesuje.
■ Rej Karzvejl, direktor kompjuterske korporacije 'Kurzweil Tehnologies' - Kompjuteri će misliti jednako brzo kao i vi i izjednačiće se sa ljudskim mozgom. Obrađivaće preko 10 miliona milijardi proračuna u sekundi. Razrada programske podrške neophodne za dalje modeliranje razuma, trajaće još desetak godina, ali rezultat će biti zapanjujući - nadmudrivaćemo se sa mašinama koje smo sami stvorili. A, moći će da se obradi neverovatna količina podataka.
■ Kristof Koč, profesor biologije, Kalifornijski tehnološki institut - Za 50 godina biće konstruisani aparati koji će ostvariti neposrednu vezu između ljudskog mozga i kompjutera.


■ Ričard Got, profesor astrofizike Pristonskog Univerziteta - Ako se vodeće zmelje ujedine i sastave jedinstven program osvajanja kosmosa, čovečanstvo će za pedeset godina osvojiti Mars, jer mi smo za to sposobni. Šta više, osvajanja Marsa prioritetni je zadatak. Organizacija te autonomne kolonije u svemiru izmeniće istoriju sveta. To će nas spasiti strahovanja za sudbinu čovečanstva, ako se, recimo, na Zemlji dogodi kakva kataklizma, kao što je pad džinovskog meteorita ili udar asteroida. A, sudeći po otkrićima paleontologa, slične neprijatnosti u ostpriji naše planete događale su se već više puta.
■ Maks Tegmark, švedski profesor - kosmolog - Još pre sto godina ljudi nisu pretpostavljali da u Vasioni postoji mnoštvo galaksija. To je tek 1925. dokazao Edvin Habl. Sada se spore oko druge stvari - paralelnih svemira, odnosno svetova koji se nalaze u drugim dimenzijama. Smatram da ćemo do 2056. godine dokazati da oni postoje. A, možda nađemo i načine da zavirimo u njih.

■ Pol Dejvis, profesor iz australijskog Centra za kosmobiologiju - Pre 30 godina, kada sam bio student, većina naučnika smatrala je da je svet na Zemlji nastao blagodareći srećnoj hemijskoj slučajnosti i da je naša planeta jedinstvena u vasioni. Sada mnogi smatraju da postoji jedinstveni algoritam razvitka života. Zato pretpostavljam da će za oko pola veka biti otkriveni njegovi tragovi na drugim planetama, na primer, na marsu. Moguće je i drugo - da kod nas na Zmelji budu nađena 'tuđa' bića, koje su, na primer, doneli meteoriti. Oni bi mogli dokazati da nismo sami u kosmosu.
■ Frimen Dajson, profesor Instituta perspektivnih istraživanja u Nju Džersiju - Prethodnih pedeset godina tražili smo vanzemaljski život i ništa nismo pronašli. Ali, to znači samo jedno - život u svemiru je ređa pojava nego što smo pretpostavljali. No, u narednih 50 godina on će biti pronađen zahvaljujući instrumentima koji s sada stvaraju. uz pomoć optičkih teleskopa već je sada moguće razgledati površinu drugih planeta. Ubeđen sam da nas čeka revolucionarni prevrat u biologiji, astronomiji i filozofiji.
■ Kris Mekkej, astrofiziča iz NASA - Ostaci drevnih mikroorganizama uskoro će biti nađeni u večnom ledu Marsa. Zatim, na Jupiterovom siatelitu Evropi, gde se pod ledenom korom nalazi okean vode ili na satelitima Saturna, u godućim gejzirima Encelada ili u metanskim jezerima Titana.
■ Monika Gredi, profesor planetarnih i kosmičkih nauka u Otvorenom institutu u Miltonu, u Engleskoj - Da, 2056. godine ćemo tačno zanti da li postoji život još negde osim na Zemlji.
■ Hidžina Pjet, profesor u Institutu specijalnih istraživanja u Nju Džersiju - Šanse da se nađe vanzemaljski razum procenjujem na 50%. No, nisam spreman da procenim posledice tog otkrića, ako se ono dogodi.

■ Rodžer Gosden, profesor Centra reproduktivne medicine u Njujorku - Ljudi koji pate od steriliteta ili opasnih genetskih bolesti moći će da imaju zdravu decu. I za to im neće biti potrebne donatorske jajne ćelije. Sve što je neophodno moći će se veštački stvoriti, pa i sperma - konstruisati je iz ćelija budućih roditelja.
■ Frensis Kolins, direktor Nacionalnog insituta istraživanja genoma čoveka u SAD - Genetika se danas razvija takvim tempom da će se za 50 godina pojaviti programi zdravstvene zaštite koji će dovesti do toga da živimo ako ne večno, onda barem veoma dugo. Pri tome, cena takvog paketa usluga, neće više biti u hiljadama dolara, već dostupna širokim masama. Promeniće se i sam prilaz zdravstvenoj zaštiti. Zahvaljujući dekodiranju genoma čoveka , neće se rađati bolesna deca, isčeznuže nasledne nolesti. Mislim da će u drugoj polovini XXI veka glavno pitanje čovečanstva biti ne koliko dugo ljudi mogu živeti, već koliko dugo želimo da živimo.
■ Ričard Miler, biolog iz SAD - Biolozi su već uspeli da uspore procese starenja kod muva i miševa. Uskoro će se preći na krupne sisare, a potom i na ljude. Prosečan životni vek biće 120-150 godina.
■ Elen Haber Kac, Institut Vistar iz Filadelfije, SAD - Nije daleko dan kada ćemo pacijentu prepisivati lek koji će ga činiti da ponovo zarastu povređeni unutrašnji organi ili udovi. Lekari će naučiti da remontiraju centralni nervni sistem i mrežnjaču oka. Kroz 50 godina pojaviće se metode kojima će moći čovek da se popravlja iznutra, tačno onako kako sada menjamo istrošene delove automobila.
■ Brus Lan, genetičar sa Univerziteta Čikago - Već se razrađuju metode kojima se ljudski organi gaje u telima životinja, na primer, svinja. Uskoro će to postati realnost. Pretpostavimo da je čoveku potreban novi bubreg. Hirurg će se u tom slučaju jednostavno povezati sa kompanijom proizvođačem, reći će sve o pacijentu - krvnu grupu i druge parametre i tamo će odabrati organ koji mu najviše odgovara. Nisam sasvim ubeđen da će delovi za ljude biti gajeni isključivo u životinjama. Potpuno je realno da će se napraviti neki džinovski inkubator, gde bi rasli neophodni organi iz tkiva samog pacijenta.

■ Danijel Pauli. profesor sa Univerziteta Britanske Kolumbije - Do sredine veka će se pojaviti aparatura pomoću koje ćemo moći da čitamo misli i shvatamo emocije životinja. Upočetku sisara - kitova i delfina, a potom i drugih. U prvo vreme ljudi će samo slušati životinje, a onda će naučiti i da im predaju svoje misli. U suštini, razgovaraće sa njima. Takva revolucija dovešće ljude na pomisao da je jedenje onih sa kojima možeš da komuniciraš - jeres srodna ljudožderstvu. Tako će se čovečanstvo preobratiti u vegetarijanstvo.


■ Elizabet Loftus, profesor Vašingtonskog Univerziteta - Trideset godina razrađujem metode i alate koji su sposobni da promene sećanja ljudi. Već mi se događalo da stvorim lažno sećanje. Jedni su zaboravljali nesrećne događaje koji su im naneli neizlečive duševne traume, koje su katastrofalno rasturile psihu, dok su se drugi se sećali nečega što im se nije dogodilo. Za sada su to eksperimenti. No, za 50 godina, naučnici će do savršenstva ovladati potrebnom metodikom i ona će biti korišćena za lečenje psihičkih rastrjstava ili kao pomoć pri učenju.
■ Lord Robert Mej, Oksford - Uspesi fizike i biologije doveli su do toga da čovečanstvo sada ima najbolje sulove za život u čitavoj istoriji svog postojanja. Živimo duže, imamo mogućnost da se lečimo, imamo višekove energije koji dolaze od toga što ne moramo da radimo teške fizičke poslove. Plus - za poslednjih 35 godina udvostručila se proizvodnja namirnica na planeti. Međutim, usred svega toga - unazađena je životna sredina. Izlaz je samo jedan - čovečanstvo se mora ujediniti, da živi i radi kao jedan organizam, a ne da se vodi trenutnim interesima država i pojedinaca. Nadam se da će do sredine veka sociolozi naći načina da ujedine čovečanstvo.


    Ovo zvuči optimistično, ali još samo da sam čovek ne pokvari sve, ako i obično. Jer, sva ova dostignuća, možemo da tvrdimo sa sigurnošću, prvo će biti upotrebljena u vojne svrhe, a ono što njima ne bude trebalo, biće dato ljudima na korišćenje - to je najveći problem svega ovoga. Ali, jedini spas čoveka je baš upravo u ovoj poslednjoj stvaki - duhovni i umni napredak. To je ono gde čovek treba da se najviše razvija - za svoje spasenje i spasenje cele planete.     Izvor: Treće Oko (2007.)