vrh
Meni


Blamovi

    Kakvi su ovo blamovi, pa jel može ovako nešto? Svakome se zna desiti ovako nešto što bi onaj kome se desilo najradije zaboravio. Niko ne žele da se nađe u ovako delikatnoj situaciji, pa da ga posle svi zezaju zbog onog što se desilo i da postane predmet spdnje u svojoj okolini. Pogledajte ove smešne tekstove koji će vam izmamiti osmeh na licu. Smejte se što više, jer smeh je zdravlje...!

No 1

 
      


BLAM ZA ŠANKOM

    Ovo što ću vam ispričati je samo delić blamova koji mi se dešavaju u životu, ali njega navodim jer mi je ostao kao jedan od najvećih i najupečatljivijih... Bilo je to prošlog leta u mom selu koje je inače lečilište za koštano degenerativna oboljenja. Sedeo sam sa drugarom za šankom u jednom kafiću i komentarisao na sav glas pesmu od AC/DC TNT i naglas govorio kako na početku te pesme imam osećaj kao da neko gazi i gnječi patuljka, i kako sam to rekao moj drugar je samo ućutao i pogledao me zbunjeno, a ja kao ja, misleći da me nije lepo razumeo ponovim još glasnije onaj deo o gaženju patuljka i u tom trenutku pored sebe ugledam kako stoji čovek ne višlji od metar i trideset, i totalno se skamenim, pocrvenim i sa drugarom napustim kafić. 
    Izađem napolje u krug banje i besan na druga što mi nije rekao za čoveka pored mene uputim mu naglas nekoliko uvreda kao na primer budalo, some, konju, i onda opet ja ne bi bio ja da na kraju od svih uvreda nisam najglasnije rekao da je TEŠKO RETARDIRAN, i onda možete pogoditi - pored mene je stajala žena koja je vodila tako bolesnog sina... To mi je bilo previše za taj dan. Opet sam propao u zemlju, pocrveneo, pokupio se i otišao kući ne rekavši više ni zdravo, jer posle svega što mi se desilo, verovatno bi i sa tim zdravo nekoga nedužnog povredio.


ZVUCI IZ AUTOBUSA

    Prijatelj moje sestre ispričao joj je sledeći doživljaj iz gradskog autobusa u Beogradu. Dok se vozio autobusom jedna 'gospođa' pustila je 'vetar', što se i jasno čulo. Da bi opravdala čudne zvuke, počela je da grebe prstima po staklu, da bi ispalo da zvuci u stvari potiču od toga. Međutim, jedan čovek koji je sedeo iza nje, dobacio joj je: 'Gospođo, zvuk ste možda i potrefili, ali miris ne znam kako ćete !!!'

GDE JE ČEKOVNA KNJIŽICA

    Šta se dešava kada čovek izgubi čekovnu knjižicu i kada mora da popuni formular na kome pored opštih generalija treba da opiše i kako je došlo do gubitka čekovne knjižice. Tu se obično upisuje mesto gde mislite da ste je izgubili. Evo šta se dešava kada neko bukvalno shvati da treba da opiše kako mu je nestala čekovna knjižica. Radi se o jednom vojnom licu.
    OBRAZLOŽENJE LIČNO MOJE GLASI : S obzirom da sam proteran iz Rijeke - Hrvatska dana 26.11.1991. u Nišu - Srbiju dana 07.03.1996. pošao sam u komandu korpusa kod stambenog organa da vidim kada ću dobiti stan - da se informišem, pa me je odjednom zaboleo stomak i otisao sam u obližnji poljski WC u neposrednoj blizini napred navedene komande da bih obavio veliku nuždu. Po obavljenoj velikoj nuždi mojoj ja sam ustao naglo, pa mi je u tom položaju kako sam ustao (u stojećem položaju) ispao novčanik sa kompletnom dokumentacijom u šahti. Misleći da je šahta plitka, ja sam napred navedeni WC-e pomerio i imao sam šta da vidim, to je šahta bila dubine 3-4 metra, a plus toga bila je kanalizacija u vertikali tog WC-a. Ja sam se spustio u toj šahti misleći da ću novčanik sa kompletnom dokumentacijom da pronađem.
    Međutim od pronalaska novčanika nije bilo ništa, a da bude stvar gora stepenice metalne - držači od šahte bili su toliko truli - zahrđali - slabi, pa sam onako ceo sleteo u toj velikoj šahti sa puno izmeta i nakon toga zapomagao sam okolno stanovništvo. S obzirom da je to bilo negde oko 13.00 časova - podne, pa mi je jedan od sugrađana dobacio dasku - motku pa sam jedva izašao iz te proklete šahte. Onako zamazan jedva sam otišao kući i presvukao sam se. Napominjem da moja supruga ima čekovnu kartu da može da podigne novac, ali ja je u ovom slučaju nemam jer mi je šahta - voda - kanalizacija progutala ličnu kartu, čekovnu poštansku karticu i još nešto od novca, pa sam se eto poštovana Firmo - Poštanska Štedionico Beograd vama lično obratio za pomoć - savet, ovim mojim pismom, u nadi lično, da ako imate snage da mi pomognete u ovoj mojoj delikatnoj situaciji, jer stvarno danima i noćima zbog ovoga ne spavam nemam mira nigde.

MEDVED U AKCIJI

    Ovo je događaj koji se desio baš mom prijatelju, takođe velikom ljubitelju i vlasniku predivnih Njufaundlenda. Ko ne zna,Njufaundlendi su rasa predivnih, džinovskih pasa. Koliki su njufići, najbolje se vidi na slici levo, gde su Tami i njeni njufići.  Prijatelj je tada radio u Gerontološkom centru (neću reći njegovo ime i grad) i pošto je te noći bio dežurni odlučio je da povede i svog njufića da mu pravi društvo. Dok je on sedeo u kanselariji njufić je otišao u šetnju. Jedna od soba gde su bile starije bake bila je otvorena.
    On je ušao i na na stalku kod kreveta jedne bake pronašao ostatke njene nepojedene večere, što je pretpostavljate slasno pojeo, i vratio se u kanselariju kod svog gazde. Međutim, ujutru vizita dolazi u tu sobu, a jadna baka na sve načine pokušava da objasni doktorima kako je u sred noći u njenu sobu ušao medved i pojeo joj večeru. Doktori baki ne veruju, ali baka ostaje pri svome. Doktori zaključuju da je baka imala nekakve halucinacije i baka dobija koktel posebnih inekcija za 'razbistravanje glave'. Tek posle nekoliko meseci, prijatelj je jednoj od doktorica otkrio tajnu 'medvedove posete'.
Doktorica se uhvatila za glavu i samo rekla: 'Pa, znaš li ti koliko one inekcije koštaju'?

    Ovo takođe može da se stavi ovde među blamove, blamove onih koji su ovako nešto napisali. Radi se o nekoliko odlomaka iz pismenih zadataka učenika Učiteljske Škole u Aleksincu iz 1965. godine. Oni su danas najverovatnije učitelji i opismenjavaju decu ! Tekst je u originalu, nismo mi grešili prilikom kucanja !


MLADA I NEUKUSNA

    Bila sam još mlada i neukusna. Pastiri su gonili stada ovaca među kojima sam bila i ja. Od jedanput meni mi nešto zaigra ispod nogama. Svi popadasmo od stra na travi u meni mi srce siđe u petama. Malo posle iza toga kad se vrati smo u svest od straka neko upita šta to bi, ja si reko u sebi, pa to smo učili u školu na zemljopisu i reko decama: to su arhitektonski potresi duboko ispod zemljinom površinom.


LJUBIMAC PREDMETA

    Pošoj sam da se upišem za u Učiteljsku školu preko prijamnog ispita pretkodno. Ušo sam u autobus koji je bio upaljen. Autobusom putujući tako pogleđivao sam okolinu oko sebe. Posle pola sata truckajući se na sedištu autobus je prispeo na železničkoj stanici. Tu sam uvideo još svoji drugovi koji će s upišu za u Učiteljsku. Svi smo se penjali u voz uđemo u prvi kupej kada tamo sedi jedan čovek sa džakom od prtenu konoplju i jednoga maloga zečića. Ne obraćajući pažnju na našoj galami mali zečić poče skakuće po kupeju i vikati mi smo se smejali. Ovu školu koju sada pogađam dosta je lepša i poukrašenija od onu što sam tamo pogađao. Ja marljivo učim i postao sam ljubimac svih predmeta. Pre neki dan saznao sam da mi je drugar bolestan i pristao daga posetim. Iako sam bio zuazet poljskog rada, ipak sam pristao po odluci. Putujući tako pored puta vrabci su cvrkutali, a ptice su pevali na zelenim grančicama pod sjajnim sunčevim zracima tako idući mome drugu.

KRALJEVIĆ MARKO I KARAĐORĐE BOMBAŠI

    U Narodno Oslobodilačkoj Borbi prolivali su svoju jarko crvenu i skupocenu tečnost koju možemo da nazovemo drugačije krv, protiv nemaca fašista i domaćim izdajicama, pa čak i poginuli dajući svoj život Sava Kovačević, Ivo Lola Ribar, Marija na prkosima, Karađorđe zvani Petrović, Uča Gvozden, Marko Kraljević i drugi naši sinovi, koji su branili i koji će braniti svoju zemlju dokle god je života u njima.


O BOŽANSKOJ KOMEDIJI

    Ovu komediju napisao je najveći pisac Danta Alegorija. Ona se zove ili nosi naziv Božanstvena zato što Dante moro da dobije božansko nadaknuće da bi mogo da prođe kroz pakao da ne izgori ili padne u neki kazan sa vrelu vodu pa da se ispari pa da ga posle neprime u raj gde ga tamo čeka njegova devojka koju je on strasno mnogo volo pa možda neće da joj se zasviđa koja se zvala Beatriča, ako ima rane na licu i na rukama koje je on nju voleo pa i ona njega pa što sada da mu se ljubav pokvari.
    Ova knjiga se zove još i komedija zato što je to što pisac piše izmišljeno i što mi to neverujemo pase smejemo kada čitamo što tu piše. Da napiše ovu komediju nagovorijo ga je njegov prijatelj Virgilia, on je pisao sonete Lauri i ne voli joj samo dušu kao Daneta već i oči i kosu i vidi je kako se vozi u čamac pa se plaši da se ne prevrne. Vodi ga na onaj svet i tamo nađu papu kako visi na glavačke na dole koji je tada živeo u Rimu na Tibar, reku zelenu i pljačkao seljake koji nisu imali šta da jedu pošto im je sve uzimao ovaj papa i drugi buržujci.
    Odavde mi može da izvedemo zaključak kako je Alegorija bio napredan i mrzeo sve gazde tiranine i razne druge kapitaliste kao što ih i mi isto tako mrzimo i mrzećemo ih i neće se ugledamo na njima već ćemo marljivo učimo i izgrađivati zemlju i drugi svesni objekti.


     RSS FEED-OVI ZA VAŠ SAJT
Povratak Na Vrh Strane