Azijske Poslovice - No 2

■ Dubina reke može se izmoriti, ali ne i dubina čovečje duše.

■ Duboka reka bešumno teče.

■ I budala radi po svom ubeđenju.

■ I za rukovanje čudotvornim mačem potrebno je znanje.

■ I najveće drvo je izraslo iz ma­log semena.

■ I plitku reku prelazi oprezno.

■ Iz rodnog kraja i gavran je mio.

■ Naslikani hleb ne može se jesti.

■ Nesreća je kao reka -  u nju se sliva više izvora.

■ Ako ribu pustiš u posudu s vo­dom, ne misli da si joj dao slobodu.

■ Veština sabesednika zavisi od tvoje veštine.

■ Gde nema tigra, onde se i zec smatra vladarom.

■ Nesrećan čovek, i kad na perje padne, razbije glavu.

■ Jezik je bez nogu, ali juri na hi­ljade milja.

■ Kad padneš u vodu, ljuti se na sebe, a ne na potok.

■ Ljubav je kadra da za jednu noć sagradi Kineski zid.

■ Najbolje drvo pre svih seku.

■ Novac koji daješ svešteniku ne dobija Buda.

■ Otrovne gljive prve izrastu.

■ Hrabrima i zvezde pomažu.

■ Čak i ako si nebrojeno puta odapeo strelu, svaki put vodi raču­ na kako zatežeš luk.

■ Čovek bez volje liči na slepca u polju.

■ Prosuti pirinač možeš pokupi­ti, ali izgovorene reči ne možeš vratiti.

■ Ptica koja dugo stoji na jednom mestu vrlo brzo postaje plen.

■ Reka se upoznaje plivanjem, a čovek u razgovoru.

■ Svako za svoju nesreću okri­vljuje druge.

■ Soko slomljenih krila nije soko.

■ Sreća je kao ptica u kavezu - kad je jednom pustiš, više je nećeš uhvatiti.

■ U životu nema ravnih puteva.

■ U siromašnoj kući i Bog je gladan.

■ U srećnom domu i na paradajzi­ma rastu tikve.

■ Čovek koji živi po svojim uverenjima, ne boji se kazne.

■ Što u početku nisi popravio malom motikom, kasnije ćeš po­ pravljati velikom lopatom.


■ Ne daj, Bože, mušici snagu lava.

■ Ne dao Bog ni planini da bude sama.

■ Ono što pripada srcu neka u sr­cu i ostane.

■ Reči su biseri, ali kad ih je mnogo, gube smisao.

■ Svaka lepa građevina još nije hram.

■ Vladari liče na zmije - poseduju i otrov i lek.

■ Dobrim na dobro može svako uzvratiti, a na zlo uzvratiti dobrim može samo pravi čovek.

■ Đavo ne ulazi u kuću punu dece.

■ Mali dug raste kao i dete.

■ Muškarac je kao reka, a žena kao jezero.

■ Hleb je kao vera - kad njega ne­ma, čovek je danas hrišćanin, a sutra musliman.