Azijske Mudrosti - No 1

■ I zmija pamti ko joj je na rep stao.

■ Iz usta majke i prokletstvo je blagoslov.

■ Čak i neprijatelju budi prave­dan svedok.

■ Čim se izusti, reč osedla vetar.

■ Što je duši ugodno, i očima je lepo.

■ Ko ne voli decu, ne voli nikoga.

■ Kuća koja je procvetala nasi­ljem, razruši se prokletstvom.

■ Nauči da sam primećuješ svoje greške.

■ Nesrećna je kuća u koju ne ula­ze gosti.

■ Povedi me tamo gde je našao dobro onaj ko je činio dobro.

■ Slabić je po nevolji dobar.

■ Ako želiš da upoznaš sebe, pitaj druge.

■ Bolest dolazi kroz ušice sekire, a izlazi kroz ušice igle.

■ Glava nije samo za to da se kapa nosi.


■ Svoji nedostaci se lako prepoznaju kod drugih.

■ Čovek pre ostavlja veru nego naviku.

■ Tamo gde jedeš so, ne razbijaj slanik.

■ Traži lek od onoga koji je već preboleo bolest.

■ Ako nema ogledala, svet može poslužiti umesto njega.

■ Bogatstvo je greh pred Bogom, a siromaštvo - greh pred ljudima.

■ I u mleku ćeš naći crne mrlje ako se u njega zagledaš.

■ Ko se pokorava sudbini umire kao rob.

■ Ljudsko prokletstvo gore je od Božjeg.

■ Najbolje ptice iza svih lete.

■ Ne kupuj prve krastavce i prve glasine, jer će im cena brzo pasti.

■ Otvori svoja vrata, pa ćeš ih i kod drugih naći otvorena.

■ Bogatstvo je kao muva: čas sle­ti na smeće, a čas na ružu.

■ Dug ulazi kroz pukotinu, a on­da toliko naraste da ne može da izađe ni kroz vrata.

■ Znanje je vrednije od novca, oštrije od sablje, moćnije od puške.

■ Čovek ne može da prođe a da ne ostavi trag. 


■ Dobro od dobrog čoveka uvek se dobije; zlo od zlog čoveka dobi­ je se u teško vreme.

■ S jezika kaplju i med i otrov.

■ Saosećati sa bolesnim, znači vratiti mu pola zdravlja.

■ Kad valjan čovek pogreši, okri­vljuje sebe, kad loš čovek pogreši, okrivljuje druge.

■ Kad vidi zlato, i prorok skrene s puta.

■ Ko ima šestoro dece, taj na šest mesta ima bogatstvo.

■ Nema hrabrih bez rana.

■ Neosetljivom čoveku reč prole­ti mimo ušiju - osetljivom kažeš reč, pa mu padne na srce.

■ Um je odeća koja se nikad ne iznosi, znanje je rudnik koji se ni­ kad ne iscrpe.


■ Ako je desna ruka prazna, leva se s njom neće družiti.

■ Obuću grize pas kojeg davno nisu tukli.

■ Praznu ruku ni pas ne grize.