Arapske Poslovice - No 2

■ Kad se dvoje prepiru oko vere, onda je bar jedan budala.

■ Kada nemaš ono što želiš, želi ono što imaš.

■ Kome su dokazi kratki, jezik je dug.

■ Laž je i samom lažljivcu kat­kad odvratn).

■ Mala je korist od očiju ako je um slep.

■ Med u košnici sreće brzo se ukiseli.

■ Mudrost je stablo koje u srcu raste a na jeziku donosi plodove.

■ Nadaš li se praštanju od onoga koji je iznad tebe, budi spreman da oprostiš i onima koji su ispod tebe.

■ Požuri da učiniš dobro kad mo­žeš, jer uvek nećeš moći.

■ Mudar čovek razume namig, a budala šamar.

■ Ako ne možete da dobijete sve, ne napuštajte to malo. 

■ Posećuj mudre ljude. Ako si glup - oni će te poučiti, ako si mu­dar - postaćeš mudriji.

■ Od nauke od koje nema koristi isto je kao od leka koji ne leči bolesnika.

■ Onaj koji želi dobro liči na ono­ga koji čini dobro.  

■ Najdragoceniji su oni prijatelji koje ne poznajemo.

■ Nijednoj stvari se previše ne ra­duj, ali se i ne rastužuj, jer stvari nisu večne.

■ Ne poseduje tvrdica zlato, već zlato tvrdicu.

■ Poslušaj onoga ko te natera u plač, a ne onoga ko te zasmeje.

■ Ko traži besprekornog prijatelja, ostaje sam.

■ Ne otvarajte vrata koja nećete moći da zatvorite.

■ Veruj onome što vidiš, a ostavi po strani ono što čuješ.

■ Razlika između znanja i bo­gatstva u tome je što nas znanje čuva, a bogatstvo mi moramo da čuvamo, i što znanje upotre­bom raste, a bogatstvo se sma­njuje.

■ Reči koje dolaze iz srca dosežu do srca, a one iz ustiju najdalje do ušiju.

■ Ruka koja daje uvek je iznad one koja prima.

■ Svako časno dobro polako ka­plje, nečasno obilno pritiče; ali malo i pravedno, bolje je nego mnogo a zlo.

■ Smrt te može zaboraviti jedan dan, ali te neće zaboraviti sutradan.

■ Sporost dolazi od Boga, a brzi­na od đavola.

■ Tri stvari vode u propast: lako­most, požuda i samoljublje.

■ U rasrđenom srcu mora biti mesta za izmirenje.

■ U svađi se ne odaj jarosti; ona oduzima deo tvoje moći i predaje je tvom bespomoćnom neprijate­lju.

■ Učeni bez rada - kao oblak bez kiše.

■ Učenje u starosti, to je pisanje po pesku; učenje u mladosti, klesanje u kamenu.

■ Ćutanje je ukras umnoga, a maska glupoga.

■ Čovek bez vaspitanja je kao telo bez duše.

■ Čovek je još gospodar reči koje nije izgovorio, ali je rob onih koje su mu se izmakle.

■ Čuvaj se žurbe, jer ona uvek vodi do kajanja: onaj ko žuri - govori pre nego što nešto sazna, odluči pre nego što proveri, kudi pre nego što se u nešto uveri.