Sudbinska Podudarnost Datuma i Brojeva

    Velika muzička zvezda, pokojni Majkl Džekson, još je krajem 80-tih godina XX veka bio ubeđen da će umreti 1998. godine, a to takvog naslućivanja, došao je, kako je sam pričao, na osnovu numerologije.

    Znači, nečim što današnja nauka ne priznaje, mada je još od starih vremena predstavljala pravi izazov za istraživanje. Matematičari smatraju da je ovde reč o jednostavnom poređenju brojeva, zapravo datuma i zbivanja, koja se ponakad zaista mogu i podudarati, ali sve isključivo kao puka slučajnost. Prema tome, reč je o pojedinačnim zapažanjima, nikakvom pravilu koje bi se stalno potvrđivalo, pa samim tim nemaju ni prihvatljiv značaj za ozbiljnija proučavanja. Uostalom, procenite sami iz sledećih primera čiju tačnost možete proveriti u knjigama i na Internetu.


    Luj XVI je postao francuski kralj 1774. godinr, a ovi brojevi sabrani (1+7+7+4) daju 19, pa pripojeni toj godini daju (1774+19) pokazuju 1793, kada je Luj sa suprugom Marijom Antoanetom - pogubljen. Njihovo smaknuće je, zapravo, posledica Francuske revolucije, koja je izbila 1789. i ugušena 1794, ali je u širem smislu trajala sve do 1815. godine, jer je kralja i Mariju Antoanetu osudio na smrt revolucionarni sud 1793. godine. A, kada se 1794 zbroji (1+7+9+4) dobije se 21 i sabrano sa istom godinom 1794 iznosi 1815, dakle godinu kada je Francuska revolucija bila sasvim ugušena.
    U međuvremenu, 1804. godine francuski car je postao Napoleon Bonaparta. On je 1814. godine morao da se odrekne prestola. A 1789. godine - dakle godina kada je buknula revolucija i koja je na izvestan način učinila da Napoleon postane car - sabrano daje 25 i dodato na istu godinu (1789) iznosi 1814, to jest godina kada je morao da se odrekne prestola. Kako je vladao još sto dana, pre nego je posle poraza kod Vaterloa bio zarobljen na ostrvu Sveta Jelena, podudarnosti neosporno postoje u svim tim godinama i u odnosu na istorijska događanja. A, ima toga još.

    Posle Napoleona I Bonaparte, u toj burnoj francuskoj prošlosti, kada su se smenjivale narodna i buržoaska vlast, od 1853. do 1870. bladao je Bonapartin bratić Luj, koji je sebe nazvao Napoleon III i sam sebe proglasio carem. Rođen je 1808. godine, A, kada se 1808 sabere (1+8+0+8), isto kao i 1853 (1+8+5+3), dobije se 17. Taj broj je za njega zaista bio sudbonosno neizbežan. Neponih mesec dana nakon što se proglasio carem Francuske, oženio je kontesu Montijo, koja je rođena 1826, koja kada se sabere (1+8+2+6) takođe daje broj 17. Taj Napoleon III, jedanko kao i Napoleon I, vodio je osvajačke ratove gotovo širom sveta, sve dok se nije morao povući iz Meksika i sukobiti sa Pruskom. Bilo je to 1870. godine. Zatim su zaređali porazi, što se opet podudarilo sa brojkom 17. Jer, kada se broju 1863, pribroji 17, dobije se 1870, dakle godina u kojoj je Napoleon III izgubio svu vlast. Istovremeno, njegova supruga, za čiju je sudbinu takođe bio povezan broj 17, postala je tako bivša carica. Takvih datumskih podudarnosti mnogo je u istorijskim događajima ranijih i kasnijih vekova.


    Za vreme drugog svetskog rata, kada je Hitler 1941. godine napao Sovjetski Savez, američki numerolozi su uveravali u brzi poraz Trećeg Rajha. Govorili su da će u početku nacističke trupe imati zapažene uspehe, ali da će u zimskom razdoblju početi da gube bitke, pa biti i proterane. Izračunali su to na osnovu datumskih podudarnosti sa osvajačkim pohodima i porazima Napoleona Bonaparte. Istovetnosti su sledeće:
■ Napoleon je postao car 1804, a Hitler kancelar 1933, dakle posle 129. godina.
■ Napoleon je sa vojskom ušao u Beč 1809, a Hitler 1938. što je takođe posle 129 godina.
■ Napoleon je napao Rusiju 1812, a Hitler 1941, pa je razlika opet 129 godina.
    Prema tome, očekivali su da će ga pratiti jednaka sudbina kao i prethodnika pa nisu ni pogrešili. Naravno, najmanje su porazu nacista doprinele podudarnosti tih datuma, već nadmoć sovjetskih i savezničkih trupa na ostalim ratištima. Začuđuje da Hitler koji je verovao u svakakva čuda, tim podudarnostima nije pridavao nikakav značaj.

    Najviše iznenađuje poređenje datuma koje se odnosi na nekadašnjeg španskog diktatora Franciska Franka. Kao general i namesnik u tadašnjem španskom Maroku, sa kolonijalnom vojskom je 18. jula 1936.godine krenuo protiv demokratke repoblikanske vlade u Španiji i izazvao građanski rat, koji je ugušen 1. aprila 1939. godine. A, kada se ta dva datuma zbroje, dobije se dan kada je Franko umro, to jest, 19. novembar 1975. godine. Neverovatno.
    Sa izuzetkom ovog slučaja, koji se poklapa čak u danima i mesecima, ostali se svode isključivo na godine. Pri tome se ističe da je u prirodi sve podređeno brojčanoj strukturi. Tako je Mendeljejev izradio sistem elemenata, a pri tome je na osnovu matematičkih zapažanja zaključio da ih mora da bude još, ali u to vreme, krajem XIX veka, nisu bili poznati. Za takve je ostavio prazna mesta u svojoj tabeli, gde su se izvrsno uklopili, pa uneti kada su kansije otkriveni.Nije li time ujedno ukazano da bi i neka zbivanja mogla da budu bar u izvesnom smislu matemetički povezana?

    Najstariji narodi, koji su takođe uočili da se mnogo toga ponavlja u istoriji, došli su čak do uverenja da se ništa ne događa pokom slučajnošću. Meksikanci su, sve do dolaska španskih osvajača u prvoj polovini XVI veka, bili ubeđeni da se sve ponovo dešava posle 260 godina, a Asteci i Maje su svoje postupke prilagođavali ranijim iskustvima u ubeđenju da se uspesi ili neuspesi moraju da ponavljaju. Takvo shvatnje je bilo prisutno i u staroj Grčkoj i nekim religijama Dalekog istoka, a a ispoljavalo se svih kasnijih vekova. Pri tome su jevrejski kabalisti i grčki filozofi smatrali da se sva objašnjenja podudarnosti mogu da nađu upravo u brojčanim poređenjima.
    Pitagora i njegovi učenici su bili čak čvrsto uvereni da se skladnost svih događanja zasniva na prirodnom nizu brojeva. Italijanski matematičar, fizičar i astronom, Galileo Galilej, koji je živeo na prelazu XVI u XVII vek, tvrdio je da je čitava filozofija ispisana u veličanstvenoj knjizi prirode, ali da je može pročitati samo onaj ko zna - matematiku i brojke. Nemački filozof Fridrih Niče, jednako je kao i mnogi njegovi savremenici, govorio da su sva stanja u koja svet dospeva bila dostignuta ranije i to beskonačno mnogo puta. Za svoje vreme, rekao je tada: 'Tako je i sa ovim trenutkom 1881. godine. On je već postojao jedanput, mnogo puta, i on će se isto tako vratiti, pri čemu će sve sile biti raspoređene tačno kao danas, a tako isto biće sa trenutkom iz koga se ovaj rodio, kao i sa trenutkom koji će se iza ovog roditi.
    Takvi filozofi, koji zastupaju večno vraćanje istog, smtarju da će jednoga dana sigurno naići vreme kroz koje se već prošlo i od tog trenutka da će se sve pojave i zbivanja ponavljati potpuno jednakim neizmenjenim redosledom. Naučno, ništa od toga nije dokazano, ali mnoge podudarnosti baš u numerologiji kao da ta filozofska rasuđivanja potvrđuju, mada ne u najizrazitijem smislu. U svakom slučaju, ostaje kao činjenica da zaista postoje brojčane podudarnosti bar kod nekih osoba sa vremenskim razdobljima, zbivanjima i neretko sudbonosnim posledicama.