Tajna Zvezdanog Deteta

    U selo udaljeno oko150 kilometara jugozapadno od meksičkog grada Čihuahe, 30-tih godina XX veka, u posetu rođacima sa svojim roditeljima stigle su dve američke devojke meksičkog porekla. Starija je imala 18, a mlađa 15 godina. Uprkos tome što im je bilo strogo zabranjeno da ulaze u brojne pećine i napuštene rudarske tunele koji su se nalazili u okolini sela, one su krenule u istraživanje.

   Na kraju jednog hodnika, u obližnjem rudniku, ugledale su ljudski kostur koji je ležao na zemlji. Pored njega, iz zemlje su štrčale kosti deformisane ruke, koja je bila upletena sa ramenim delom skeleta iznad nje. Starije devojka je raskopala plitak grob i otkrila pokopani kostur manji od ljudskog i očigledno potpuno deformisan.
    Ona je uzela obe lobanje i kao uspomenu ih zadržala čitavog života, dok se sa kosturima ne zna šta se desilo. Nakon njene smrti, posmrtni ostaci nepoznatih osoba promenili su nekoliko vlasnika, da bi ih u februaru 1999. godine, od tadašnjih posednika, Reja i Melani Jang iz Teksasa, za potrebe istraživanja dobio Lojd Paj, pisac i predsavač iz oblasti alternativnih znanja.
    On veruje da deformisana lobanja nije ljudskog porekla ili da je u pitanju biće čiji je jedan od roditelja bio vanzemaljacx, odnosno da je ono bilo rezultat genetskog inženjeringa posetilaca sa drugih planeta, koje su stvorili zemlajsko- vanzemaljski hibrid. Drugi tvrde da je u pitanju samo obično dete starosti od 5-7 godina sa hidrocefalnom lobanjom, brahikefalijom-kratkoglavošću ili Krozonovim sindromom.
    Paj je ovo biće nazvao 'Zvezdano dete', jer rekonstrukcija njegovog izgleda na osnovu lobanje podseća na klasične predstave o vanzemaljcima: široka glava, usko lice i velike oči. Bilo kako bilo, merenja su pokazala da je kapacitet neobične lobanje bio 1.600 kubnih santimetara, što je za oko 200 više nego kada je u pitanju mozak prosečne odrasle osobe.
    Očne duplje su ovalne i plitke, sa kanalom za optički nerv, smeštenim na dnu šupljine umesto nje. Frontalnih sinusa nema. Zadnji deo lobanje je ravan, međutim, to nije postignuto na veštački način stezanjem glave u ranoj dobi. Kosti sadrže kalcijum, kao i sve ljudske, ali, u njihovom sastavu je previše kolagena, mnogo više nego što ga inače ima u kostima čoveka.

    Ispitivanje starosti lobanje metodom C-14 (pomoću ugljenika čije prisustvo ukazuje na vreme nastanka materijala), obavljeno na Kalifornija univerzitetu u Riversajdu 1999. godine, na normalnoj ljudskoj lobanji i 2004. godine, primenjeno na lobanji 'Zvezdanog deteta' u laboratoriji Beta Analitik u Majamiju, najvećoj te vrste u svetu, dalo je isti rezultat: 900 godina, sa odstupanjem, manje više 40 godina, od vremena smrti. Testovi su otkrili postojanje mitohondrijalnog DNA, što znači da je stvorenje imalo ljudsku majku, ali da ono nije bilo dete osobe čiji je skelet pronađen pored.
    Njegova majka, kako je ustanovljeno, poreklom je pripadala američkim domorocima. DNA oca nije mogla da bude analiziranam jer nije bilo materijala dovoljne dužine da bi se ona mogla rekonstruisati. Kasnije analize, obavljene 2004. godine na Londonskom univerzitetu, u Institutu Rojal Halovej, otkrile su neobjašnjiva vlakna u kostima lobanje i crvenkasti talog u njima, kakav nije poznat niti zabeležen ni u jednoj kosti, danas postojećoj na našoj planeti.
    Dentisti su, sa svoje strane, zaključili da je reč o dečijoj lobanji, na osnovu zuba koji nisu izrasli, već su se nalazili u gornjoj desnoj vilici. Doktor Metju Braun, londosnki zubar, u septembru 2004. godine, izvršio je radiografsko snimanje i rekao da zubi odgovaraju uzrastu deteta od 4 i po godine. Po njihovim dimenzijama reklo bi se da je biće bilo ženskog pola.
    Međutim, obe lobanje, nađene jedna pored druge, iste su veličine, a ona koja je pripadala 'Zvezdanom detetu', osim što je drugačijeg oblika i većeg kapaciteta, znatno je lakša od tipične ljudske lobanje! Kod nje, takođe, postoji neuobičajeno visok stepen simetričnosti obe strane, kakva nema izgleda da bi mogla postojati kod tako jasno izražene deformisanosti, jer ona u tim slučajevima dovodi do različitosti, a ne do simetrije! Skeniranje je pokazalo da šavovi između kostiju lobanje nisu dovoljno izolovni od daljeg rasta, što se redovno dešava kod urođenih deformiteta, već da su se razvijali prirodno do oblikakoji je lobanja konačno zadobila.
    Ušni kanali 'Zvezdanog deteta' su jasno vidljivi na obe strane lobanje i na prvi pogled, izgledaju sasvim normalno po obliku, veličini i uglu pod kojim ulaze, ali su novija skeniranja otkrila da su veći i da imaju veću dubinu nego što je to kod ljudi normalno u unutrašnjosti uha. Nema načina, kažu naučnici, da se utvrdi da li je biće imalo ušnu školjku i kako je ona mogla izledati.

   


    Doktor Ted Dž. Robinson, poznati stručnjak za facijalnu hirurgiju iz Vankuvera u Kanadi, počev od septembra 2004. godine, skoro punu godinu je posvetio proučavanju lobanje 'Zvezdanog deteta' i u ovo istraživanje uključio je još desetak stručnjaka iz različitih naučnih oblasti, iz više zemalja. Njegov najvažniji zaključak isključivao je mogućnost prevare ili falsifikata, ali se sastav i poreklo lobanje za sada ne mogu objasniti uprkos primeni najsavremenijih naučnih metoda ispitivanja.
    Kandski stručnjak je uporedo radio snimajući X-zracima i skeniranjem i došao do niza neverovatnih podataka, a njegova zapoaažanja potvrdili su, pored ostalih, dr Fred Smit - upravnik odeljenja pedijatrije u Dečijoj bolnici u Nju Orleansu, Dr Dejvi Hodžes i dr Džon Bačinski - radiolozi iz Rojal Kolumbija bolnice u Nju Vestminsteru, dr Majk Kaburda - oralni hirurg iz Nju Vestminstera, dr Dejvid Svit - međunarodno priznati forenzički patolog na Univerzitetu u Britanskoj Kolumbiji i mnogi drugi.
    U svojim zaključcima dr Robertson je zapisao: 'Generalno gledano, lobanja ima osnovne komponente koje su ljudske', naglašavajući da su njeni delovi raspoređeni prirodno i da nisu sastavljani, ali da ona pokazuje brojne fizičke anomalije koje nisu svojstvene poznatim standardima i dalje kaže: 'Kosti glave vidljivo odstupaju od normalnih oblika i pozicija, upola su tanje od ljudskih i za toliko lakše. Nemaju asimetričnog iskrivljenja ili nepravilnog stanjivanja, koji su oznaka tipične ljudske deformisanosti. Kako za 40 godina iskustva koje imam kao lekar, specijalizovan za plastičnu i rekonstruktivnu hirurgiju lobanje, ovako nešto nisam imao priliku da vidim, pregledao sam svu moguću literaturu o krinifacijalnim abnormalnostim, ali nisam naišao čak ni na sličan primer'.
    Ekipa koja se bavila 'Zvezdanim detetom' opovrgla je, između ostalog, pretpostavku da je deformitet posledica hidrocefalije - vodene glave, jer, kako je doktor Bačinski zapazio, nematragova erozije tkiva na unutrašnjoj površini lobanje, koja obavezno ide uz dijagnozu o hidrocefaliji, tako da se ova vrsta abnormalnosti može potpuno isključiti, sa čime su se i drugi stručnjaci složili. Osim toga, radiolog Dejvid Hodžes izjavio je da su šavne linije na lobanji u vreme smrti već bile formirane, dok hidrocefalija prouzrokuje širenje spojeva.

    Doktor Ted Robinson u prvim zapažanjima o nesvakidašnjem predmetu koji mu je dospeo u ruike, rekao je sledeće: 'Vrat toga bića je, čini se, bio pričvršćen za lobanju mnogo niže nego što je to normalno, i što je još neobičnije, morao je imati obim 50% manji nego kod prosečnog čoveka, što je još jedna potvrda potpune jedinstvenosti ovog primerka ili vrste'. Ali, za doktora Robinsona i njegove kolege, iznenađenja su tek sledila.
    Dr Dejvid Hodžes i dr Ken Poskit, pedijatar i neuroradiolog Dečje bolnice u Vankuveru, utvrdili su da je mozak unutar lobanje bio nenormalno velik, čak oko 200 kubnih centimetara veći nego što je to slučaj kod odraslih osoba. Ovo je utoliko neobičnije, jer se smatra da je u pitanju bilo dete uzrasta od pet godina, ali je taj ekstra kapacitet, kako su zaključili, posledica plitkoće očne duplje i potpunog nedostatka frontalnih sinusa lobanje!
    Što se tiče očiju ovog bića, dr Toni Taunsend i dr Hjudž Parsons, oftalmolozi iz Vankuvera, ispitali su očne duplje i zaključili da je biće moglo da vidi, ali osim što su šupljine upola manje od normalne dubine, one su i zapanjujuće simetrične. Optički kanal koji vodi očni nerv od mozga do oka, takođe je mnogo manji od kanala u normalnoj ljudksoj lobanji. Ipak, prepoznaju se tačke gde su bili pričvršćeni mišići koji kontrolišu kretanje očih jabučica, što je indikacija da su one morale biti veoma izrašene na licu.
    Ako su u dupljinama zaista bile oči normalne veličine, onda su zbog plitkosti šupljina bile toliko izbačene da je to stvaralo mogućnost oštećenja za vreme rutinskih aktivnosti. Pored svega, oči, velike ili male, zahtevaju kapke koji služe za podmazivanje kako bi funkcionisale nesmetano. U ovom slučaju, oči 'Zvezdanog deteta' morale su da budu pokrivene kapcima tri do četiri puta većim nego inače!
    Na lobanji, međutim, nema ni znakova postojanja takozvanog 'obrvnog grebena', normalnog na lobanjama, a jagodični lukovi su smanjeni i nalaze se znatno niže od uobičajenih pozicija. Na osnovu svih tih zapažanja, lice ovog stvorenja moralo je da bude upola manje nego što je normalno ljudsko.
    Oči vanzemaljaca se vrlo često prikazuju kao velike i crne, u obliku kapi na licu, a forenzička rekonstrukcija izgleda 'Zvezdanog deteta', koju je izradio istraživač Bad Hopkins, u poređenju sa takvim predstavama dala je lik veoma sličan filmskim i naučno fantastičnim verzijama malih zelenih, odnosno, sivih, kako ih nazivaju mediji na zapadu.
    Najzadm nasuprot tvrdnjama dentiste Metju Brauna, jedan očuvani kutnjak u gornjoj vilici, na osnovu istrošenosti pokazuje da je biće dostiglo zrelost, dok je drugi set zuba, koji još nisu iznikli bio spreman da zauzme mesto starih kadda se izgube ili više ne budu upotrebljivi. Doktor Ted Robinson, koji inače podržava pretpostavku da je u pitanju lobanja petogodišnjeg deteta, ipak se složio da je problem starosti stvorenja u vreme smrti i dalje otvoren.
    Dok naučni krugovi uglavnom odbijaju da se suoče sa činjenicama koje govore da 'Zvezdano dete' ne prestavlja samo nesvakidašnji slučaj deformiteta, u čitavu priču su se upleli i vidovnjaci i ponudili svoje tumačenje u obliku dirljivog scenarija onoga špto se nekada davno odigralo u rudarskom tunelu. Po njima, majka koja je rodila vanzemaljski hibrid, znala je ili predosećala da će se njegov nebeski otac vratiti da ga odvede od nje, pa je dete odvela u skriveni hodnik, ubila ga i zakopala u plitak grob, ostavivši mu ruku da bi je mogla držati. Zatim je popila otrov i zauvek usnula pored svog deteta.