Ponuda Tema

Žrtve Novog Svetskog Reda

   Amerikanka Keti O'Brajen, jedna je od retkih koji su uspeli da se isčupaju iz kandži CIA projekta 'kontrole uma' i progovori o tome. Ovo je njena ispovest. Želela bi da se zahvalim svakom od vas ponaosom što se došli da čujete priču o alatu kojim se tako pomno služi ono što su Adolf Hitler i Džordž Buš nazvali 'Novim svetskim poretkom'. Taj alat je kontrola uma.
    Cilj mi je da vam tehniku kontrole uma približim na osnovu sopstvenog iskustva.
Ako informacije o kontroli uma primenite prilikom analize različitih aspekata današnjeg društva - erozije morala, Ustava i sprovođenja pravde, vladavina izopačenosti - shvatićete da se sve to može pripisati kontroli koju sprovodi Novi svetski poredak.
    Ti zločinci koji danas kontrolišu mnoge zemlje širom sveta, manipulišu svima nama na osnovu činjenice da je tajno znanje jednako neograničenoj moći. Vi imate pravo i potrebu da saznate te tajne, jer je spoznaja naša jedina odbrana protiv kontrole uma. Prepričavajući te tajne jedni drugima, umnogome ćete smanjiti njihovu moć.
     Osećam se neverovatno srećnom, jer sam uspela da preživim zlostavljanja tokom projekta MKULTRA kojim je rukovodila CIA. Neverovatno sam srećna što sam uspela da preživim Belu kuću i Pentagon. Mnoge vladine tajne i reputacije raznih ličnosti stavljene su na kocku na osnovu verovanja da nikome neće poći za rukom da me 'deprogramira' i da ću sasvim sigurno zaboraviti sve ono što se od mene tražilo da zaboravim. Nisu bili u pravu.
    Nisu računali na snagu ljudskog duha. I nisu mogli ni da zamisle šta će se dogoditi kada se jedan dobar čovek, Mark Filips, dočepa njihovih tajni i radije ih iskoristi da bi obnovio nečije sećanje, nego da ga kontroliše.
    Kao rob čiji je um pod kontrolom Bele kuće i Pentagona, čula sam zločince koji se kriju iza paravana Novog svetskog poretka, kako kažu da računaju pre svega na dobre ljude koji ništa neće uraditi, jer dobri ljudi nemaju umove kriminalaca.
    Ljudi pod kontrolom su izuzetno inteligentni, ali njihovo razmišljanje je ograničeno na problem sopstvene besmrtnosti. Oni ne razmišljaju dovoljno duboko, jer bi shvatili da pojedinac - a zatim i mnogi drugi iz grupe njihovih robova kontrolisanih umova - mogu preživeti i ispričati njihove tajne.
    A sada, kada sam uspela da povratim kontrolu nad sopstvenim umom i slobodnom voljom, posvetila sam život rasvetljavanju tih tajni koja sam čula od tvoraca Novog svetskog poretka, jer sam svesna da kada ljudi krenu napred, vođe će morati da ih slede.

STAZA SEĆANJA

   Rođena sam 1957. u gradu Maskegonu, država Mičigen. Moj otac je bio ljubavno zlostavljan u detinjstvu. Moja majka je bila ljubavno zlostavljana u detinjstvu, a i ja sam prošla isti pakao. Otac me je ljubavno zlostavljao otkada znam za sebe i ti događaji su me potpuno ljubavno zbunili. Nisam znala da je ono što mi je otac radio zapravo moralno pogrešno. Bila sam suviše mala da bih o tome razmišljala. Podjednako sam doživljavala bol i prestanak njegovog interesovanja za ljubavno zlostavljanje. Kao rezultat svega, razvila sam poremećaj odvojenog identiteta - zapravo poremećaj višestruke ličnosti - i sve ono što je imalo veze sa zlostavljanjem gurnula u jedan 'odeljak' mozga.
    Moja majka nije bila u stanju da kontroliše svoje ponašanje, za razliku od oca, ali me je takođe zlostavljala, pa sam taj deo gurnula u drugi 'odeljak' mozga, pokušavajući da se izborim sa traumom. Treći 'odeljak' je sadržavao sve ono što je imalo veze sa dečjom pornografijom na koju me je prisilio otac. Takva vrsta deljenja uma redovno se događa kada je osoba iskusila traumu koja je suviše užasna da bi se sa njom izašlo na kraj. Fizički odeljak nastaje u trenutku kada se putanja neurona u mozgu zatvori oko sećanja na zlostavljanje. Tako je događaj i sve ono što je vezano za zlostavljanje strpano u odeljak i zatvoreno iza barijere amnezije, pa ostatak uma može nesmetano i normalno da funkcioniše, kao da se nikada ništa nije dogodilo. Nateravši sebe da zaboravim zlostavljanja, mogla sam koliko-toliko da se ponašam i živim normalno. A opet, kada me je otac nanovo ljubavno zlostavljao, sećanja su pohranjivana isključivo u te posebne odeljke koji su se svaki put otvarali po potrebi.
    Vlada je bila vrlo zainteresovana za multigeneracijske efekte zlostavljanja dece i poremećaje odvojenog identiteta, jer se iza barijere amnezije koja okružuje sećanja zlostavljanog deteta krije fotografska memorija. To se možda može ilustrovati tvrdnjom da većina ljudi tačno zna gde se nalazila i šta je radila u trenutku kada je ubijen Džon Kenedi. Taj događaj je traumatizovao naciju. Kada se odigrao, ljudi su 'fotografski' memorisali događaje koji su okruživali upravo tu traumu.

PERVERZNI FORD

    Tako sam i ja razvila  fotografske sposobnosti pamćenja svega onog što je imalo neke veze sa mojim ličnim traumama. Vlada je želela da iskoristi te sposobnosti fotografskog pamćenja da bi se prenosile poruke liderima uključenim u Novi svetski poredak i njihovi odgovori.
    Moj ujak Bob, majčin brat, takođe je bio zlostavljan u detinjstvu. Radio je u obaveštajnoj službi vojnog vazduhoplovstva, ali za obaveštajni ogranak Vatikana - za jezuite. Ujak Bob je pomogao mom ocu da proizvodi i rastura dečiju pornografiju. Ovo ne znači da su svi jezuiti loši ili uključeni u celu stvar više od CIA. (Vatikan godišnje izdvaja 12 miliona dolara da bi zaštitio sveštenike koji su otkriveni u ljubavnom zlostavljanju male dece, širom sveta. Kada budu otkriveni u nekoj državi sveta, Vatikan ih svojim kanalima prebacuje kod sebe i stavlja u zaštitu !!!)
    Od trenutka kada sam deprogramirana, naučila sam da u gotovo svim aspektima života postoje dobri i loši ljudi, a da jezuiti-katolici nisu nikakav izuzetak. Ali, katolici su itekako bili deo plana koji me je pretvorio u žrtvu. Moj otac je konačno bio uhvaćen kako poštom šalje dečiju pornografiju. Kada se to dogodilo, ujak mu je obećao imunitet od suda ukoliko se složi da me proda projektu kontrole uma MKULTRA koji je vodila CIA. Otac je smatrao odličnom idejom to što vlada oprašta zlostavljanje dece. Zato se potrudio da obezbedi još šestoro dece za potrebe projekta.
    Lokalni krug mičigenske pornografije sankcionisala je grupa kriminologa vlade. Vlada je dopustila distribuciju pornografije, jer su bili veoma zainteresovani za efekte trauma na ljudski um i želeli su da otkriju decu sličnu meni, koja su bila ljubavno zlostavljana još pre navršene pete godine života. Dečja pornografija bila je jedan od načina da nas pronađu.
    Lokalni političar iz Mičigena koji je štitio taj mafijaški pornografski krug bio je Džerald Ford - isti Džerald Ford koji je potom postao predsednik SAD i umnogome bio razlog zbog koga sam i ja završila u političkom carstvu projekta kontrole uma MKULTRA. On je odveo mog oca u Boston na dvonedeljni kurs onoga što je otac nazvao 'preokrenuta psihologija'. Ukratko, to je bilo neurolingvističko programiranje. Bio je to jezik podsvesti, jer podsvest nema sposobnost razumevanja, postavljanja pitanja ili analiziranja stvari na način kako to čini svesni um. Podsvesni um stvari uzima bukvalno i dopušta osobi obučavanoj u toj preokrenutoj psihologiji da preuzme ekstremne mere kontrole nad umom druge osobe.
    Kako je trauma koju sam iskusila bila krajnje ekstremna, nije bilo načina da se sa njom izađe na kraj svesno. Zbog toga sam funkcionisala isključivo na podsvesnom nivou. Tako je sposobnost moga oca da manipuliše mojom podsvešću bila izuzetno snažna i moćna.

PREOKRETI I OBREDI

    Podizana sam u crkvi Svetog Franje Asiškog u Maskegonu, koja je bila uveliko uključena u kontrolu uma i pripadala onom ogranku jezuita koji su verovali da mogu postati 'jedna svetska crkva' u okviru Novog svetskog poretka.
    Jezuiti su, tokom godina, prikupili obilje informacija o efektima trauma na ljudski um. Bilo je tu podatak još iz doba španske inkvizicije i krstaških ratova. Naučili su koliko je lako upravljati ljudima kada su prošli teške traume, pa su informacije o tome prikupljali i beležili dugi niz godina. Te informacije su pripojene onima kojih se dočepala CIA, a koje su se zasnivale na istraživanjima Hitlera i Himlera tokom Drugog svetskog rata. Kombinovanjem tih informacija, dramatično su povećane mogućnosti kontrole uma.
    Ja sam bila podvrgnuta jednom okultnom ritualu vezanom za programiranje 'preokrenute psihologije'. Taj 'preokret' katoličke mise u satanistički ritual imao je ogroman uticaj na mene, jer sam tokom žrtvovanja kontroli uma bila izmanipulisana stvarima koje sam smatrala najdražim. Manipulisalo se mojom religijom, patriotizmom, a posle rođenja moje kćerke Keli i mojim materinskim instinktom.
    Kao dete, bila sam na pravom mestu kada je CIA udružila snage sa katolicima. Bila sam svedok i iskusila sam mnogo toga, čak iako ne sve potpuno svesno, mada sam zahvaljujući procesu deprogramiranja fotografski ponovila sve razgovore kojima sam prisustvovala.
    Rutinski su me odveli na mekino Ajlend, sklonište političara koje se nalazi na granici između SAD i Kanade. Tu se nalazi i vila guvernera Mičigena. Upravo tu sam bila podvrgnuta ljubavnim perverzijama u kojima su učestvovali političari poput Džeralda Forda. Ne kažem da je Džerald Ford pedofil, osoba koja samo siluje decu, već da je on 'triseksualac' - skočiće na bilo šta, na bilo koga, bilo kog uzrasta, bilo gde i u bilo koje vreme, to njemu nije važno, sve dok on može kontrolisati situaciju. Perverzija je ono što mu daje snagu.
    Upravo sam na Mekino Ajlendu prvi put srela tadašnjeg premijera Kanade, Pjera Tridoa, inače jezuita. Zahvaljujući konverzaciji između Tridoa i guvernera Romnija koju sam prisluškivala, naučila sam kako su katolici i CIA udružili svoje informacije za potrebe kontrole od strane Novog svetskog poretka.
    Mičigenski guverner Džordž Romni bio je veoma zainteresovan za primenu kontrole uma na mase. Želeo je da u mormonsku crkvu uvede satanističke rituale zlostavljanja dece koji su isprobani u katoličkoj crkvi. Želeo je robotizovano društvo koje će se razvijati pod okriljem mormonske crkve i koje će Novom svetskom poretku obezbediti više novca.
    Guverner Romni je takođe bio zainteresovan za ranu verziju Programa globalne edukacije 2000, koji bi se infiltrirao u naš školski sistem  Program je osmišljen tako da poveća kapacitet sposobnosti učenja dece, a istovremeno smanjuje njihovu sposobnost za kritičku analizu - (da li vas ovo asocira na današnji školski sitem kod nas i u našem okruženju u kojem se stvaraju idioti i imbecili). Rezultat toga je bio da se mičigenski edukativni sistem mnogo godina nalazio na samom nacionalnom vrhu, ali su razarajuće posledice po decu bile stravične.
    Kao veoma malu, ljubavno me je zlostavljao i senator države Mičigen i kasniji kongresmen Gaj Vanderjagt. To je isti onaj kongresmen koji je predvodio republikanski nacionalni komitet koji je Džordža Buša doveo u Belu kuću. Vanderjagt je bio tipični pedofil - ljubavno me je zlostavljao sve dok nisam počela da se razvijam i rastem, a onda sam postala prestara za njega.   
    Kada sam se prvi put pričestila 1966. bila sam podvrgnuta onome što se zvalo 'ritual ćutanja'. Starešina katoličke crkve, otac Don, i kongresmen Vanderjagt bili su prisutni i učestvovali su u krvavoj traumi koja je propratila moju prvu pričest - kupali su me u krvi zaklanog jagnjeta, a zatim ljubavno napastvovali.
    Ta trauma je bila toliko zastrašujuća i užasavajuća, da je donela željene rezultate.Gotovo da mi je to iskustvo razorilo um. Nije bilo šanse da se izborim sa onim šta se događalo. Uz pomoć hipnotičkog jezika, jezika podsvesnog, manipulisali su mojim podsvesnim umom do granice kada sam potpuno izgubila kontrolu.  Mogli su da upravljaju mojom ličnošću pomoću tačno određenih i meni u um usađenih kodova, reči i signala, koje su automatski izazivali određenu reakciju.
    Tokom 'rituala ćutanja' izgubila sam i sposobnost da samostalno odlučujem. Od tog trenutka radila sam isključivo ono što su moji mučitelji zahtevali.

NIGDE MESTA DA SE POBEGNE

    Kada sam napunila 13 godina, poverena sam čoveku koji će postati moj vlasnik i lični kontrolor uma. Bio je to senator Robert Bird, šef senatskog komiteta za aproprijaciju. Pouzdano znam da senatora uopte nije briga za narod (a kog je političara briga za narod?). Jedino do čega mu je stalo je skupljanje novca za potrebe Novog svetskog poretka. Njegove perverzije bile su posebno brutalne i samo to što me je ljubavno zlostavljao bilo je dovoljno da traumatizuje moj um, pa da spremno prihvatim i uradim sve što je od mene zahtevao.
    Jedna od takvih stvari bilo je i naređenje da pohađam katoličku srednju školu u Maskagenu - do grla upetljanu u CIA-jezuitsku razmenu informacija o kontroli uma. Školu je pohađao veliki broj traumatizovane dece koja su bila podvrgavana okultnim ritualima. Neki su bili prisiljeni da učestvuju u sportskim događajima, jer za osobe koje pate od poremećaja odvojenog identiteta nema ograničenja u pogledu onoga što mogu postići u sportu, jer uredno zaboravljaju koliko su i da li su umorni. Tako su stalno mogli da budu sveži i spremni na fizičku torturu bez granica. Naša srednja škola godinama je bila sportski prvak države i federacije.
    Tokom jednog sličnog eksperimenta kontrole uma, ruski stručnjaci su, na primer, sugerisali sportisti da napravi onoliko čučnjeva koliko mu dozvoljava njegova fizička snaga i on je posle 313 čučnjeva stao. Onda su mu lekari sugerisali da prosečan čovek može da uradi deset puta više čučnjeva. Sutradan je isti sportista uradio 3.148 čučnjeva.
    Dok sma bila u srednjoj školi, Džerald Ford je postao predsednik. To me je gotovo uništilo. U to vreme nisam bila u stanju da razmišljam jasno, jer nisam mogla. Samo sam osećala da ukoliko je Ford predsednik, tada ljudi jednostavno odobravaju zlostavljanje dece i kontrolu uma.
    Usađeno mi je u svest da nema mesta na koje mogu pobeći i sakriti se - metoda koja se uveliko primenjuje kod traumatizovanih osoba u rasponu od najnižeg nivoa pretnje, do okultizma. Čak i tokom čina ljubavnog zlostavljanja, deci bi govorili: 'Mi vas posmatramo - nema mesta nak oje možete pobeći i sakriti se'. Osećala sam se potpuno uhvaćenom u zamku iz koje nema izlaza. Nisam se mogla obratiti roditeljima, nisam mogla zatražiti pomoć crkve, škole ili lokalnih političara - a sada se čak ne mogu obratiti ni predsedniku SAD. Osećala sam se potpuno bespomoćno, bila sam u kavezu, a to je bilo tačno ono što su moji mučitelji želeli da osetim.
    Posle završetka srednje škole, senator Bird mi je naredio da odem u Nešvil, država Tenesi. Iako je senator bio iz zapadne Virdžinije, njegov je uticaj u Nešvilu i dalje bio veoma veliki, zahvaljujući korupciji koja je dopuštena u muzičkoj industriji. Operacije rasturanja droge kojima je rukovodila CIA odvijale su se po čitavoj zemlji upravo preko muzičke industrije. Rasprostranjena je bila i trgovina belim robljem. A korupcija je uzimala maha sve do najviših političkih nivoa Tenesija.
    Takođe, senator Bird je sebe zamišljao kao izvođača. Umislio je da je dobar violinista, i imao je običaj da povremeno nastupa. Jednom takvom prilikom, kada sam prvi put posetila Nešvil. videla sam da iza senatora svira i tip po imenu Vejn Koks. Posle svirke, bila sam podvrgnuta okultnom ritualu i tada postala svedok ubistva. Bilo je to prvo u čitavom nizu ubistava kojima sam prisustvovala, a koja je počinio Vejn Koks. Pucao je skitnici u oči i osekao mu šake. Posle toga, bila sam suviše prestrašena da bih odbila program u kojem mi je šef bio Vejn Koks.   
    Kao moj rukovodilac, Koks je sledio uputstva senatora Birda da osigura da se u određeno vreme nađem na određenim mestima, kako bih bila podvrgnuta programiranju uma i daljoj traumatizaciji. Senator je planirao da mi dodeli odgovarajuću ulogu u kriminalnim tajnim operacijama tokom administracije Regan-Buš, pa je želeo da moj um bude maksimalno kontrolisan i programiran.
    To je značilo da bi me trebalo dalje podvrgavati traumama, a Vejn Koks je bio majstvor okultnih serijskih ubistava.

CIA KRIJUMČARI DROGU

    Vejn Koks me je odveo u Luizijanu, gde je radio za senatora Luizijane Dž.Beneta Džonstona. Senator Džonston je rukovodio čitavom gomilom plaćenika koji su poslati u Južnu Ameriku. Svi plaćenici su prošli program kontrole uma, bili su daleko efikasniji od običnih vojnika, izdržljivi preko svojih mogućnosti i slepo su izvršavali naređenja.
    Koks je plaćenike ubacivao u određene operacije po instrukcijama senatora Džonstona. Svi ti momci su, poput mene, prošli užase traumatičnih okultnih rituala 'ruke slave', pa kada bi videli odsečenu ruku koju bi im pokazao Koks, automatski bi padali u trans i kao roboti izvršavali programirana naređenja.
    Senator Džonston je čvrsto verovao da je šteta ako se avioni koji odvode plaćenike u južnu Ameriku vrate prazni. Umesto toga, trebalo je da se vrate natovareni kokainom, koji bi CIA iskoristila za finansiranje moćnika Novog svetskog poretka. Tada sam spoznala umešnost CIA u trgovini drogom. Ono što CIA naziva 'ratom protiv droge' nije ništa drugo do eliminacija konkurencije.
    Zanimljivo je da je Vejn Koks kasnije pošteđen istrage o umešanosti u projekat MKULTRA, iako se znalo i ko je on i šta je radio. Ostao je potpuno slobodan da živi u Čatamu, u Luizijani, i da nastavi svoje jezive zločine u ime 'nacionalne bezbednosti'.

LAŽNI IDOLI

    Jedan od načina na koji je senator Džonston manipulisao mojim umom bila je tvrdnja da je on vanzemaljac koji je učestvovao u 'Filadelfijskom Eksperimentu' (videti tekst o ovoj rubrici 'FILADELFIJSKI EKSPERIMENT), i da se, kada je brod nestao, pojavio svemirski brod. To je zaista imalo popriličnog efekta na moj mladi um, jer sam se osetila potpuno bespomoćno zamišljajući da su vanzemaljci preuzeli kontrolu.
    Tokom 1977. senator Džonston me je odveo u kanselariju 'Dženeral Dajnamiksa', njegove strogo obezbeđene kompanije, da bi mi pokazao supertajni stelt bombarder. U to vreme se u javnosti ništa nije znalo o stelt avionima. Nikada ranije i nisam čula da postoji ta trougaona letelica.
    Moramo biti veoma obazrivi i pažljivi, znajući da je vlada u tehnološkom smislu gotovo 25 godina ispred nas. Efekti saznanja da postoji tako napredna tehnologija svode se na plan da se ljudi ubede - u trenutku kada se informacije o takvoj naprednoj tehnologiji otkriju - da je dobijena od vanzemaljaca i da su vanzemaljci na vlasti u našoj zemlji.
    Uvek su pronalazili način da me izmanipulišu tako da se osetim potpuno bespomoćno. Govorili su mi da su bogovi, vanzemaljci i  demoni. Međutim, to su ljudi koji, bar teorijski, podležu svim ovozemaljskim zakonima koji važe za obične smrtnike. A, upravo zato što su obični smrtnici, treba ih zaustaviti po svaku cenu.
    Pošto sam bila mlada i spremna na programiranje i kontrolu uma, odvedena sam u vazduhoplovnu bazu Tinker u Oklahomi. Upravo su na tom mestu programirani Džonstonovi plaćenici, a ja sam podvrgnuta kontroli uma pomoću elektrošokova, uskraćivanja hrane, vode, sna i manipulacijom podsvesti. Bila sam programirana da izvedem svoju prvu probnu operaciju. To je podrazumevalo prenos velike količine kokaina koji je stigao jednim od aviona iz Južne Amerike, da ga utovarim i odnesem u udaljenu oblast Vašita Forest, u susednu državu Arkanzas. Bila je 1978. godina. Uspela sam da prepoznam tu oblast kao aerodrom Mena.
    Rečeno mi je da prenesem poruku, paket informacija i malu količinu kvalitetnog kokaina iz ličnih zaliha senatora Džonstona, tadašnjem guverneru Arkanzasa Bilu Klintonu. To je bio i moj prvi susret sa Bilom Klintonom. Videla sam ga kako preseca dve linije kokaina i ušmrkava ih. Da, dobro ste čuli, on je zaista ušmrkivao kokain. Bil Klinton je te 1978. godine bio do grla uključen u industriju droge. Tada nisam imala nikakvih ljubavnih kontakata sa njim. Zapravo, moji ljubavni kontakti sa Bilom Klintonom bili su veoma ograničeni, jer sam ga videla u homoseksualnim akcijama. Znala sam da je Klinton biseksualac, koji mnogo više naginje homoseksualcima, kao i mnogi predsednici država danas u svetu. A kada se radi o ženama, Klinton je uvek bio za oralni odnos.
    Zamislite šta je sve učinjeno našem društvu od trenutka kada je on stao za kormilo. Već prve godine naredio je da se uvede 'mesec proslave homoseksualaca' u naš školski sistem. To nije dan 'svesnosti' homoseksualaca. To je mesec proslave homoseksualaca i Klinton je naredio da se slavi. Zapravo, Hilari Klinton je bila ta sa kojom sam imala uglavnom ljubavne kontakte. Moje iskustvo mi govori da je i ona biseksualna osoba, koja takođe više naginje sopstvenom polu, odnosno lezbijskom odnosu. Ljudi u svetu nisu uopšte svesni da je danas homoseksualni lobi postao najjači lobi na svetu, čak mnogo ispred Jevrejskog lobija, za koji svi misle da je ubedljivo prvi. Samim tim, ljudi nisu svesni kakve izopačenosti danas vladaju državama širom sveta.

SLEDEĆA GENERACIJA

    Moja kćerka Keli rođena je u Luizijani, kada sam ja imal 23 godine. Godina je 1980. moja kćer je rođena usred projekta MKULTRA. Nivo njenog zlostavljanja bio je daleko sofisticiraniji od mog. Tehnologija je napredovala do neslućenih granica. Ona je podvrgnuta vojnom i NSA procesu 'harmoničnog' programiranja uma, baš kao i kontroli uma baziranoj na traumama. Nikada nisam bila uključena u njeno zlostavljanje, ali sam isto tako bila nemoćna da joj pomognem na bilo koji način. Nisam mogla da smilim kako da zaustavim i prekinem to što joj rade, kao što nisam mogla ni da smislim način bekstva.
    Još mnogo pre 'rituala ćutanja' kome sam bila podvrgnuta kao sasvim malo dete, nadala sam se da na svetu postoji mesto gde žive dobri ljudi, gde ne povređuju jedni druge, gde su deca bezbedna i gde bih želela da imam sopstveno dete, jer sam znala da tamo deca neće biti zlostavljana. Bila je to jedna od mojih fantazija, jedna od poslednjih nada da ću roditi dete koje neće upoznati strah i patnju, ali je moja kćer rođena usred pakla, gde sam bila nemoćna da joj pomognem. Čim se rofila, senator Bird je naredio da se vratimo u Nešvil.
    Bile smo dodeljene drugom rukovodiocu-kontroloru, Aleksu Hjustonu, trbuhozborcu i hipnotizeru koji je imao dosta veza sa muzičkom industrijom. I Aleks Hjuston je sledio naređenja senatora Birda da se Keli i ja nađemo na određenim mestima u određeno vreme, kako bismo učestvovale u kriminalnim operacijama i u zadovoljavanju perverznih ljudi koji kontrolišu zemlju. Industrija kantri muzike obezbeđivala je pokriće da nas dovode na različita vojna i NSA mesta radi sofisticiranog programiranja uma.
    Jedan od glavnih kontrolora za programiranje uma bio je pukovnik Majkl Akino. On je pripadao diviziji za psihološke operacije američke vojske i osnivač okultnog 'Setovog hrama' koji se trenutno širi kroz vojne baze pod plaštom nove religije. On sam zapravo nema nikakvih religioznih ubeđenja koje sam ikada videla, ali zato koristi okultizam kao traumatsku osnovu za kontrolu uma. Elektrošokovi kojima smo podvrgnute i ja i moja kćerka uslovili su programiranje koje su kasnije nastavili pojedini vladini lideri, kraljevi droge pod zaštitom CIA koji su znali ključne reči, signale i šifre koje su po potrebi uključivale naše programe u mozgu.

HAJL DŽORDŽ BUŠ

    Tokom 80-tih godina, bile smo prisiljene da obavljamo brojne aktivnosti vezane za trgovinu drogom, pornografiju i prostituciju. Senator Bird me je 1983. godine, kao najobičniji svodnik, podvodio tadašnjem predsedniku Ronaldu Reganu. Regan je bio glumac i stručnjak za iluzionističke dimne zavese, čovek koji je uspeo da prevari mnoge ljude da mu poveruju kako naša zemlja još pripada nama, a zapravo smo ubrzano gubili kontrolu nad njom i prodavali je Novom svetskom poretku. Upravo sam Ronalda Regana čula kako kaže premijeru Kanade Brajanu Malruniju (takođe uključenom u sisteme novog svetskog poretka), kako veruje da je jedini način da se uspostavi svetski mir putem kontrole uma širokih narodnih masa.
    Iz iskustva znam da ne postoji mir uma pod kontrolom uma. Bez slobodnih misli nema slobodne volje. Opravdanja ROnalda Regana koja se odnose na novi svetski poredak užasavaju me. Iz iskustva znam da je tokom administracije Regan-Buš, Ronald Regan slušao naređenja Džordža Buša. Pogledajte samo prošlost Džordža Buša. Počeo je u Ujedinjenim Nacijama, tada je došao na čelo CIA, a onda je ubacio zemlju direktno pod kontrolu Novog svetskog poretka tokom tri administracije: Ronald Regan je primao naređenja od Buša, tada je Buš zaposeo Belu kuću, a sasvim pouzdano znam da i Bil Klinton dobija naređenja od Džordža Buša. Ne kao robot, već zato što i on veruje u vladanje masam putem kontrole uma.
    Tokom 1984. nalazila sam se u Lmpu, u Misuriju, u trauma centru CIA. To je ogromni kokainski klub, ali što je još važnije, sofisticirani centar kontrole uma gde se programiraju paravojne grupe koje se zatim koriste u raznim operacijama. Ovo mesto nalazi se upravo prekoputa granice sa Arkanzasom i bilo je neizostavni deo Klintonovih operacija. Upravo sam tu 1984. prvi put čula i fotografski zapamtila posle jedne užasne traume, razgovor Bila Klintona i Džordža Buša. Buš je rekao kako su se Amerikanci razočarali u republikance koji vladaju zemljom i guraju je pod okrilje Novog svetskog poretka, a da će BIl Klinton kao demokrata uskoro dobiti svoje mesto u Beloj kući. Očigledno, sve se odigralo po planu.
    Tokom 80-tih bila sam prisiljena da radim pod rukovodstvom Bila Beneta, Reganovog sekretara za obrazovanje. Bil Benet je bio jezuita, pripadnik krajnje kriminalne grupe jezuita, manipulator uma, programer uma koji veruje da svu našu decu treba da uče jezuiti, što je ijavno izjavljivao. On je, zajedno sa Lamarom Aleksanderom, zaslužan i za uvođenje čuvenog programa OBE 2000 - Outcome Based Education.
    Oni su se složili sa Adolfom Hitlerom koji je rekao da nije zabrinut zbog nekolicine ljudi koji su još u stanju da samostalno razmišljaju, jer kontroliše umove dece. A ovi ljudi koji kontrolišu našu zemlju veruju da mogu kontrolisati budućnost, kontrolišući našu decu i njihovo obrazovanje. To je ono što se upravo danas događa.
    Dovoljno je javnih protesta da stvore promene zbog ponašanja i korupcije guvernera. Ali, nisu svi guverneri korumpirani. Ja čak ne verujem da svi guverneti znaju kakav je OBE program edukacije. Ali sam itekako svesna da je senator Bird odlučio da svoju državu stavi u finansijsku poziciju koja će je primorati da prihvati OBE ukoliko želi bilo kakvu federalnu finansijsku pomoć namenjenu obrazovanju. Godine 1996. svi guverneri u SAD, osim jednog, prihvatili su program OBE u okviru sistema školstva. Samo je guverner Alabame izjavio da federalna vlada nema pravo da se igra umovim dece i da moramo biti svesni da su kontrola uma i OBE pogubne po budućnost naših potomaka.

SPAS, OPORAVAK I OSVETA

    Do 1987. prestala sam da verujem da igde u svetu postoje dobri ljudi. Tokom godina primetila sam da ljudi koji zlostavljaju svoju decu, zlostavljaju i životinje. Izgleda da to ide jedno uz drugo.
    Mark Filips je 1988. godine spasao moju kćer Keli i mene od posledica trauma kontrole uma. Iako smo bile pred uperenim pištoljem CIA, on se usudio da nam pomogne i skloni nas daleko, u sigurnost. A opet je našao dovoljno vremena da spasi i naše životinje, jer su i one mučene da bi nas tako dodatno kontrolisali. Ako nismo poštovale i izvršavale naređenja, ubijen bi bio neki naš kućni ljubimac. On je spasao naše konje, krave, svinje, kokoške i pse. Sve ih je odveo na sigurno mesto. To je imao ogroman uticaj i na meni i na Keli, i obe smo sa olakšanjem pomislile da ako mu veruju životinje, i nas dve mu možemo verovati.
    Mark nas je odveo na sigurno - u divljinu Aljaske. nisam mogla ni znati da je Mark uopšte drugačiji od ostalih, osim što nije govorio o masovnom genocidu kontrole uma. Nije govorio ni o novom svetskom poretku. Pričao je kako je spasio smrti svoje ljubimce rakune. I videla sam da ga životinje vole.
    Na Aljasci smo prvi put u životu osetile sigurnost. Faktor poverenja glavni je i integralni deo reprogramiranja. Prvi put u životu upoznale smo ljubav. Keli je saznala kako je to kada živiš pored muškarca koji ne pokušava da te zlostavlja. Ja sam delila njene nade o budućem oporavku.
    Mark je počeo da izvlači deliće mojih sećanja, koja su se u sigurnosti i daleko od redovne torture i programiranja počala vraćati duboko iz podsvesti. Slično se događalo i sa Keli. Počela sam da se prisećam i delova slika zlostavljanja koja su se odnosila na obe i na ono što smo proživele. Postajala sam sve ogorčenija prisećajući se njihovih humanističkih planova pod okriljem Novog svetskog poretka, bes je bio gotovo paralizirajući, sve dok me Mark nije ubedio da je to siguran znak da će rane početi da zaceljuju. Do trenutka potpunog oporavka memorije prisetila sam se svih onih fotografski utisnutih događaja, ljudi, situacija i tajni, i bila spremna da ih sve rskrinkam.
    Počela sam, po Markovom savetu, da zapisujem svoja sećanja. Pišući, koristila sam logički deo mozga i tako zaobilazila emocije. Važno je napomenuti da je to jedna od tehnika psihološkog rata, koju smo obe izuzetno dobro savladale. To je rat uma, i moramo se sa njim izboriti logičkim putem. Oni se svi nadaju da ćemo postati suviše emocionalni i početi da pucamo jedni na druge.
    Pogledajte kako nam svakodnevno serviraju krimi priče ispunjene mržnjom i strahom na televiziji. Oni poznaju efekte traume na ljudski um. Znaju da smo u trenutku traume daleko podložniji prihvatanju lažnih informacija i svake kontrole koju žele da provuku kroz strogo kontrolisane medije. Moramo postati osvetnici svaki put kada se trauma dogodi, da bismo videli koja je od naših sloboda ugrožena.
    Naš slučaj je brižljivo zataškan pod plaštom 'nacionalne bezbednosti', što svakako pokreće pitanje kakve veze ima 'nacionalna bezbednost' sa zlostavljanjem i silovanjem uma i tela dece? Zbog čega 'nacionalna bezbednost' preti bezbožnosti naše nacije i prikriva užasne zločine zlostavljanja dece, trgovinu drogom i eroziju ustavnih vrednosti i prava?

   RSS FEED-OVI ZA VAŠ SAJT NAJBOLJA WEB SKOLA NAJBOLJI SAJT SA BESPLATNIM SLIKAMA