Zloupotreba Vitamina
Vitamini se slave kao čudotvoran lek kadar da suzbije rak i uspori starenje. Vitamin C uzimamo kada smo nazebli, multivitaminsku pilulu kada smo mamurni, a uz to verujemo da su vitamini bezopasni. A, možda i nisu ...
Osmeh na lice:
Najnovija istraživanja ukazuju da prekomerne dozepojedinih vitamina pre mogu da naškode zdravlju nego da mu koriste, a moguće je da izazovu i preranu smrt.
Američki i finski naučnici ustanovili su da pušači koji uzimaju antioksidant beta-karotin dramatično povećavaju rizik da dobiju rak pluća. Druga istraživanja ukazuju da visoke doze vitamina E, koga koriste milioni ljudi da bi sprečili srčana oboljenja i usporili proces starenje, mogu povećati rizik od dobijanja moždanog udara.Čak i prekomerno korišćenje vitamina C može dovesti do stvaranja slobodnih radikala koji oštećuju DNK što dovodi do preranog starenja i raka.
Naučnici su se zainteresovali za vitamine kao sredstvo borbe protiv bolesti još otkako je škotski lekar Džems Lind 1747. godine ustanovio da južno voće može da suzbije skorbut. Zahvaljujući tome otkriven je vitamin C, i počelo se sa naučnim proučavanjem ishrane. Ipak, tek 70-tih naučnici su počeli ozbiljnije da shvataju vitamine kao sredstvo za postizanje dobrog zdravlja. Istraživanja su na kraju ubedljivo dokazala ono što su generacije vegetarijanaca pre toga u sav glas izvikivale - da obilato konzumiranje hrane bogate antioksidantnim vitaminima A, C i E dramatično smanjuje rizik od raka, oboljenja srca i moždani udar. Naučnici su zatim došli na ideju: ako ishrana može da se poboljša tim komponentama, onda izbalansirano uzimanje sveže zdrave hrane uopšte nije ni potrebno jer će pilule obaviti taj posao. Niz novijih studija sugeriše da sintetički vitamini u velikim količinama, ne samo da ne mogu poboljšati zdravlje, nego su zapravo kadri da povećaju rizik od raka i drugih oboljenja. Bilo je to otkriće koje je uzdrmalo medicinsku zajednicu.
Stručnjaci su zabrinuti zbog toga što velike količine visokoprečišćenih vitamisnkih surogata mogu skrenuti biohemiju tela u pogrešnom pravcu. Naučnicu su posebno zabrinuti zbog antioksidanta beta-karotin, koji telo pretvara u vitamin A. Jedna studija koju su od 1985. do 1993. godine sproveli Nacionalni institut za rak SAD i Nacionalni institut za zdravlje Finske, i koja je obuhvatila više od 29.000 pušača, pokazala je da se kod pušača koji su uzimali 20 mg beta-karotina dnevno, za 16% povećava rizik od raka.
Istraživači su bili šokirani: očekivalo se da će studija pokazati da uzimanje antioksidanata dramatično smanjuje rizik od raka. Kada su njihovi nalazi bili publikovani, istraživači širom sveta žurno su se latili posla da opovrgnu rezultate - i na kraju su morali priznati da su ipak tačni. A jedna naknadna studija, nastala kao rezultat ispitivanja 18.000 pušača donosi podatke da visoke količine beta-karotina kod pušača povećavaju rizik od raka za čak 28%.
Stručnjaci za istraživanje antioksidanata kažu da ljudi ne treba da se uznemiravaju i da su vitamini, u umerenoj količini, dobri za zdravlje, ali upozoravaju: 'Pušači ne bi smeli da uzimaju više od 6 mg beta-karotina dnevno, dok nepušači mogu da uzimaju do 10 mg dnevno'. Vitamin A takođe može da bude veoma štetan ako se konzumira u prekomernim količinama. Trudne žene su naročito ranjive zato što toksičnost vitamina A dovodi do porođajnih defekata i oštećenja jetre. Eksperti sada preporučuju da se ne uzima više od 3 mg dnevno - što je otprilike četiri puta više od takozvane preporučene dnevne količine - PDK. Naučnici već godinama znaju da vitamin C može da pogorša izvesne oblike artritisa. A objavljeni su rezultati istraživanja koje je pokazalo da i 500 mg dnevno (svega 8 puta više od PDK) dovode do oštećenja DNK i oslobađaju radikale koji izazivaju rak. Ipak, treba imati na umu da je DNK oštećena 1.000 puta na sat samim time što živimo. Oni koji uzimaju 1.000 mg dnevno radi suzbijanja nazeba nemaju razloga za paniku: to je količina za koju mnogi zdravstveni znalci kažu da može da bude korisna. Pokušava se ustanoviti kolika je optimalna potrošnja vitamina C, a procenjuje se da ona iznosi 200 - 500 mg dnevno (oko 3-5 puta više od PDK).
Vitamin E je dugo bio slavljen kao vrhunski antikancerozni i antistarosni sastojak. Finski istraživači su ustanovili da su pušači koji uzimaju 50 mg dnevno (pet puta više od PDK) oko 50% podložniji moždanom udaru praćenom krvarenjem. Ipak, budući da na taj tip udara otpada samo 20% svih moždanih udara, i budući da doza od 50 mg dnevno za 14% smanjuje rizik od drugog tipa udara - krvnog ugruška na koji otpada 80% svih udara - teško je proglasiti vitamin E štetnim. Preporuka medicinskih stručnjaka je da maksimalna dnevna potrošnja vitamina E iznosi 40 mg dnevno. Oni insistiraju da je vitamin E ne samo bezbedan, nego i da dramatično poboljšava šanse za duži životni vek. Oni koji dopunjuju svoju ishranu sa otprilike 50 mg vitamina E dnevno, za oko 40% su manje skloni da pretrpe koronarnu trombozu. Toliki nivo vitamina E ne možete da dobijete putem ishrane. Morate da ga obezbedite kroz aditive, a nema nikakvih dokaza da je s tim povezana bilo kakva toksičnost.
Velike doze vitamina B6, koje uzimaju mnoge žene da bi olakšale predmenstrualni sindrom, mogu takođe da naškode organizmu. Eksperti procenjuju da uporno i dugotrajno konzumiranje više od 200 mg dnevno - oko 100 više od PDK - stvara rizik od trajnog oštećenja nervnog sistema. Visoke doze vitamina u vidu aditiva mogu takođe da poremete apsorpciju ili iskorištavanje drugih hranljivih sastojaka. Vitaminska folna kiselina, na primer, može da poremeti dejstvo vitamina B12, a možda i vitamina B6, ako se uzima u prekomernim količinama. Čak i minerali mogu da proizvedu negativni efekat. Prevelike količine gvožđa mogu da dovedu do pomanjkanja podjednako važnih minerala kao što su cink i kadmijum, molidben je u stanju da poništi efikasnost bakra, koji je od vitalne važnosti za energiju, a selen može da ošteti nervni sistem.
Naučnicima još nije jasno zašto vitamini, toliko važni za zdravlje, mogu da budu toksični ako se uzimaju u previsokim dozama. Najverovatnije objašnjenje glasi da je naše telo osposobljeno da prihvati samo količine koje potiču iz neposredne životne sredine. Ako je priliv daleko iznad normalnog nivoa, onda hemija organizma može da bude skrenuta sa uhodanog koloseka. Drugo moguće objašnjenje bazira se na razlikama između industrijski sintetizovanih vitamina i onih koji se dobijaju prirodnim putem. Komercijalni oblici mogu da izazovu poremećaj 'istiskujući' prirodnije i blagotvornije oblike hranljivih sastojaka. Uz to, prirodni vitamini koje uzimamo sa hranom povezani su i sa čitavim nizom drugih supstanci koje mogu da ublaže ili pojačaju njihovu aktvivnost u telu. Uprkos sve brojnijim dokazima da određeni vitamini uzimani u visokim dozama mogu da budu štetni, naučnici koji ih ispituju koriste ih u istim količinama kao i svi ostali. Oni smatraju da vitamini, ukoliko se uzimaju u optimalnim količinama, predstavljaju značajan doprinos dugom i srećnom životu. Najbolji savet za sada glasi - pridržavati se uputstva na bočici.
Mnogobrojni su dokazi da vitaminski aditivi mogu da poboljšaju zdravlje. Naš savet je da jedete najbolju prirodnu zdravu hranu koju možete sebi da priuštite i da zatim koristite aditive ukoliko vam oni omogućuju da se osećate bolje.
Zdravlje i Medicina - Ostali Tekstovi
Pogledajte i ostale super zanimljive rubrike na sajtu
Naučnici su se zainteresovali za vitamine kao sredstvo borbe protiv bolesti još otkako je škotski lekar Džems Lind 1747. godine ustanovio da južno voće može da suzbije skorbut. Zahvaljujući tome otkriven je vitamin C, i počelo se sa naučnim proučavanjem ishrane. Ipak, tek 70-tih naučnici su počeli ozbiljnije da shvataju vitamine kao sredstvo za postizanje dobrog zdravlja. Istraživanja su na kraju ubedljivo dokazala ono što su generacije vegetarijanaca pre toga u sav glas izvikivale - da obilato konzumiranje hrane bogate antioksidantnim vitaminima A, C i E dramatično smanjuje rizik od raka, oboljenja srca i moždani udar. Naučnici su zatim došli na ideju: ako ishrana može da se poboljša tim komponentama, onda izbalansirano uzimanje sveže zdrave hrane uopšte nije ni potrebno jer će pilule obaviti taj posao. Niz novijih studija sugeriše da sintetički vitamini u velikim količinama, ne samo da ne mogu poboljšati zdravlje, nego su zapravo kadri da povećaju rizik od raka i drugih oboljenja. Bilo je to otkriće koje je uzdrmalo medicinsku zajednicu.
Stručnjaci su zabrinuti zbog toga što velike količine visokoprečišćenih vitamisnkih surogata mogu skrenuti biohemiju tela u pogrešnom pravcu. Naučnicu su posebno zabrinuti zbog antioksidanta beta-karotin, koji telo pretvara u vitamin A. Jedna studija koju su od 1985. do 1993. godine sproveli Nacionalni institut za rak SAD i Nacionalni institut za zdravlje Finske, i koja je obuhvatila više od 29.000 pušača, pokazala je da se kod pušača koji su uzimali 20 mg beta-karotina dnevno, za 16% povećava rizik od raka.
Istraživači su bili šokirani: očekivalo se da će studija pokazati da uzimanje antioksidanata dramatično smanjuje rizik od raka. Kada su njihovi nalazi bili publikovani, istraživači širom sveta žurno su se latili posla da opovrgnu rezultate - i na kraju su morali priznati da su ipak tačni. A jedna naknadna studija, nastala kao rezultat ispitivanja 18.000 pušača donosi podatke da visoke količine beta-karotina kod pušača povećavaju rizik od raka za čak 28%.
Stručnjaci za istraživanje antioksidanata kažu da ljudi ne treba da se uznemiravaju i da su vitamini, u umerenoj količini, dobri za zdravlje, ali upozoravaju: 'Pušači ne bi smeli da uzimaju više od 6 mg beta-karotina dnevno, dok nepušači mogu da uzimaju do 10 mg dnevno'. Vitamin A takođe može da bude veoma štetan ako se konzumira u prekomernim količinama. Trudne žene su naročito ranjive zato što toksičnost vitamina A dovodi do porođajnih defekata i oštećenja jetre. Eksperti sada preporučuju da se ne uzima više od 3 mg dnevno - što je otprilike četiri puta više od takozvane preporučene dnevne količine - PDK. Naučnici već godinama znaju da vitamin C može da pogorša izvesne oblike artritisa. A objavljeni su rezultati istraživanja koje je pokazalo da i 500 mg dnevno (svega 8 puta više od PDK) dovode do oštećenja DNK i oslobađaju radikale koji izazivaju rak. Ipak, treba imati na umu da je DNK oštećena 1.000 puta na sat samim time što živimo. Oni koji uzimaju 1.000 mg dnevno radi suzbijanja nazeba nemaju razloga za paniku: to je količina za koju mnogi zdravstveni znalci kažu da može da bude korisna. Pokušava se ustanoviti kolika je optimalna potrošnja vitamina C, a procenjuje se da ona iznosi 200 - 500 mg dnevno (oko 3-5 puta više od PDK).
Vitamin E je dugo bio slavljen kao vrhunski antikancerozni i antistarosni sastojak. Finski istraživači su ustanovili da su pušači koji uzimaju 50 mg dnevno (pet puta više od PDK) oko 50% podložniji moždanom udaru praćenom krvarenjem. Ipak, budući da na taj tip udara otpada samo 20% svih moždanih udara, i budući da doza od 50 mg dnevno za 14% smanjuje rizik od drugog tipa udara - krvnog ugruška na koji otpada 80% svih udara - teško je proglasiti vitamin E štetnim. Preporuka medicinskih stručnjaka je da maksimalna dnevna potrošnja vitamina E iznosi 40 mg dnevno. Oni insistiraju da je vitamin E ne samo bezbedan, nego i da dramatično poboljšava šanse za duži životni vek. Oni koji dopunjuju svoju ishranu sa otprilike 50 mg vitamina E dnevno, za oko 40% su manje skloni da pretrpe koronarnu trombozu. Toliki nivo vitamina E ne možete da dobijete putem ishrane. Morate da ga obezbedite kroz aditive, a nema nikakvih dokaza da je s tim povezana bilo kakva toksičnost.
Naučnicima još nije jasno zašto vitamini, toliko važni za zdravlje, mogu da budu toksični ako se uzimaju u previsokim dozama. Najverovatnije objašnjenje glasi da je naše telo osposobljeno da prihvati samo količine koje potiču iz neposredne životne sredine. Ako je priliv daleko iznad normalnog nivoa, onda hemija organizma može da bude skrenuta sa uhodanog koloseka. Drugo moguće objašnjenje bazira se na razlikama između industrijski sintetizovanih vitamina i onih koji se dobijaju prirodnim putem. Komercijalni oblici mogu da izazovu poremećaj 'istiskujući' prirodnije i blagotvornije oblike hranljivih sastojaka. Uz to, prirodni vitamini koje uzimamo sa hranom povezani su i sa čitavim nizom drugih supstanci koje mogu da ublaže ili pojačaju njihovu aktvivnost u telu. Uprkos sve brojnijim dokazima da određeni vitamini uzimani u visokim dozama mogu da budu štetni, naučnici koji ih ispituju koriste ih u istim količinama kao i svi ostali. Oni smatraju da vitamini, ukoliko se uzimaju u optimalnim količinama, predstavljaju značajan doprinos dugom i srećnom životu. Najbolji savet za sada glasi - pridržavati se uputstva na bočici.
Mnogobrojni su dokazi da vitaminski aditivi mogu da poboljšaju zdravlje. Naš savet je da jedete najbolju prirodnu zdravu hranu koju možete sebi da priuštite i da zatim koristite aditive ukoliko vam oni omogućuju da se osećate bolje.
� Klik Gore na Sliku - Prikaz; � Ponovni Klik - Brisanje
Zdravlje i Medicina - Ostali TekstoviPogledajte i ostale super zanimljive rubrike na sajtu
