vrh
Meni



Zanimljivosti Životinjskog Sveta

     Lekovi iz okeana, strašne kreature iz morskih dubina, slepi miševi i srčane bolesti, životinje saboteri, istrebljeni pacovi, slonovi piju i pamte, jastog - kompas... Pred vama su zanimljive činjenice koje možda niste znali o životinjama, a neke od njih susrećete svakoga dana. Posle svih ovih zanimljivosti iz životinjskog sveta shvatićete koliko su pojedine životinje posebne. Naučnici svakodnevno dolaze do različitih saznanja o životinjama, tako da uvek pred nas izlaze najneverovatnije činjenice o ovim divnim stvorenjima. Možda nešto od ovoga i znate, ali neke su činjenice zaista zadivljujuće

No 5

 
      


 LEKOVI IZ OKEANA

      Ajkule ljudožderi predstavljaju veliki problem u mnogim krajevima sveta. Milioni kupača na mnogim plažama čitavo leto strahuju da bi se mogli naći u strašnim čeljustima. U pojedinim priobalnim zemljama čitavi timovi stručnjaka rade na razvoju efikasnog sredstva za odbijanje ajkula.
  Pažnju naučnika privukla je 1972. godine riba Mojsijev list, koja izlučuje otrovnu supstancu što dodirom ubija morske zvezde i ježeve. U ogledima je ustanovljeno da čak i samo jedan deo ovog prirodnog otrova na pet hiljada delova morske vode ubija sve ribe u akvarijumu i nagoni ajkule da se grče i tresu od straha. Kada morski pas zine da proguta Mojsijev list, čeljusti mu ostanu razjapljene čitava dva minuta, dok se on batrga u agoniji.
    Naučnicima je trebalo dosta vremena da objasne razlog te ajkuline paralize. Petnaest odsto moždane mase ajkule sastoji se od mirisnih ćelija, sposobnih da otkriju gotovo beskrajno male tragove mirisa mamca. Ajkula žutan, na primer, u stanju je da registruje jedan deo soka od tune na milion i po delova morske vode. Ali, i dalje nije bila jasna priroda privremene paralize alkule. Konačno, 1976. godine, iz mleka Mojsijevog lista izdvojen je otrovni sastojak - jedna kiselinska belančevina nazvana pardaksin.
    U laboratorijskim ogledima male vrste morskih pasa izložene dejstvu pardaksina za tili čas bi pomahnitale i brzo uginule. Ustanovljeno je da pardaksin oštećuje ćelijske membrane i na taj način remeti ravnotežu vode i soli u krvotoku ajkule. U isto vreme, on nepovoljno utiče na elektrohemijsku vezu između molekula u ćelijama, čime izaziva kratki spoj u unutrašnjoj hemiji ajkule.
    Problem sa pardaksinom je da se do njega dođe u dovoljnim količinama preradom dosta retkog Mojsijevog lista. Najbolje rešenje bi bilo proizvodnja veštačke supstance, da bi se sačuvao i tako već redak primerak Mojsijevog lista, ali proizvodnja veštačkog hemijskog analogana veoma je otežana činjenicom da su posredi veliki i vrlo složeni molekuli. Očekuje se da će buduća proučavanja delovanja pardaksina na senzorni sistem ajkule i razvoj genetskog inženjeringa u 21. veku omogućiti dobijanje ove supstance u potrebnim količinama.
    Ova istraživanja bila su uvod u opsežna proučavanja stotina vrsta beskičmenjaka uz dno ili na samom dnu mora, naročito oko koralnih grebana širom Zemljine kugle. To je dovelo do otkrića mnogih životinjica koje se od napadača brane otrovom. Kamena riba, na primer, raspolaže veoma jakim otrovom koji joj omogućuje da otera svaku grabljivicu. Neke vrste morskih krastavaca mogu u trenutku da paralizuju ribu. Prirodni otrovi koralnih sunđera odbijaju alge i ljuskare - proizvodnja ovakvih toksina imala bi izvanredan značaj za pomorstvo, pošto ljuskari nanose milijardske štete drvenim brodovima.
    Traganje za sredstvom protiv ajkula omogućilo je naučnicima da steknu saznanja koja će ih u narednom veku dovesti do novih vrsta antibiotika, sredstava za anesteziju, antivirusnih agenasa i raznih otrova koji će moći korisno da se upotrebe. Već danas, toksini morskih krastavaca koriste se za sprečavanje gljivičnih infekcija i u borbi protiv nekih vrsta raka. Otrov karipskog sunđera upotrebljava se protiv leukemije. Neki morski toksini smanjuju dejstvo virusa herpesa, a neki drugi otrovi u stanju su da smanje ili otklone bol. Smatra se da je do danas ispitano manje od jedan odsto otrovnih morskih organizama.
    Dalja ispitivanja nepoznatog podmorskog sveta omogućiće da se uskoro proizvede sredstvo za uspešno odbijanje ajkula u moru. U isto vreme, ova proučavanja otvaraju čitavo jedno carstvo novih biomedicinskih otkrića za čoveka bliske budućnosti.


 SLEPI MIŠEVI I SRČANE BOLESTI

    Biolozi su otkrili da se u pljuvačnoj tečnosti slepih miševa zvanih 'vampir' nalaze enzimi koji rastvaraju ugruške krvi bilo gde da se obrazuju. Zbog ovakvih svojstava ove pljuvačne tečnosti biolozi smatraju da se ona može dobro koristiti u lečenju srčanih oboljenja kod ljudi.
   Većina smrtnih slučajeva od srčanih napada se dešava zbog ugrušaka koji se obrazuju u krvnom sudu i sprečavaju normalno proticanje krvi. Za razlaganje i otklanjanje ovih ugrušaka krvi koriste se lekovi koji deluju tako što podstiču stvaranje plazmina, jednog enzima koji smanjuje dejstvo fibrina, materije koja se obrazuje na mestu rane i grupiše radi stvaranja ugruška. Plazmin isto tako smanjuje dejstvo fibrinogena, proteina koji je prethodnica fibrina. Kada je organizmu potreban ugrušak krvi onda se fibrinogen pretvara u fibrin.
    Istraživači su analizirali na koji načinantiugrušni enzim u pljuvačnoj tečnosti vampira deluje. Oni su u svojim laboratorijama otkrili da ključni sastojak - plazminogenski aktivator u pljuvačnoj tečnosti vampira podstiče stvaranje ugrušaka plazmina, ali za razliku od lekova, on izgleda ostavlja fibrinogen sam. Tako, posmatrano teoretski, plazminogenski aktivator vampira može kod ljudi da otkloni blokadu u krvnom sudu, ali i da omogući normalno stvaranje ugrušaka u roku od nekoliko minuta. Izgleda da će ljudi svoje loše mišljenje o slepim miševima vampirima morati da promene.

 ŽIVOTINJE SABOTERI

  Da i životinje mogu da budu nezgodni 'saboteri', doduše nenamerno, i da načine velike materijalne štete pokazuje nekoliko sledećih primera.
    Lansiranje spejs šatla 'Diskaveri' odloženo je pd 8. za 13. jul 1995. jer je NASA otkrila da su dva detlića napravila 135 rupa, do 12 centimetara u prečniku, na izolujućoj peni rezervoara za gorivo. Tehničari su morali da uklone šatl sa lansirnog postolja da bi mogli da zakrpe rupe, što je koštalo gotovo sto hiljada dolara. Svemirski centar 'Kenedi' nalazi se u oblasti bogatoj divljim životom. Kada je odloženo odbrojavanje počelo, kontrolori sa zemlje su astronautima otpevali karakteristični kikot Pere Detlića.
    Daja Bej je nuklearna elektrana u Šenženu, u Kini. Otvorena je u februaru 194. i snabdeva strujom veliki deo Hong Konga. Međutim, u novembru 1995. godine njenoj sigurnosti su zapretili beli mravi koji su se iznenada pojavili u velikom broju i bukvalno jeli sve pred sobom. Mravi su u naletu na Šenžen grickali, kako svedoci tvrde, čak i novčanice, rezervoare za gorivo, a napravili su i pometnju u lokalnom hotelu. I konačno, zbog invazije belih mrava zatvorena je jedna fabrika elektronske opreme.
  U Veriningingu, nedaleko od Janesburga u Južnoafričkoj Republici, jedno bodljikavo prase izazvalo je nesvakidašnji kolaps u telefonskoj centrali. Naime, ono je nekako uspelo da preseče podeblji splet telefonskih kablova koji je bio zakopan u zemlji. Vinovnik ovog 'zlodela' otkriven je tek kada su inženjeri, prateći trag od komadića telefonskog kabla, stigli do jazbine nestašnog bodljikavog praseta. Da li su potom i njemu uveli telefon, ne zna se.
    U oktobru 194. jedna simpatična veverica 'isključila' je struju bolnici i u oko 1100 kuća u britanskom Derbi Sitiju. Struje je nestalo kada se, kako je kasnije utvrđeno, veverica popela na električni vod i dotakla kabl od 11.000 volti.
    Dva meseca posle ovog događaja, jedan oposum izazvao je prekid struje u trajanju od sat vremena u severnom delu Brizbejna. On se uvukao u trafo stanicu i 'majstorisao' po nekim elektro vodovima što je dovelo do iznenadne 'restrikcije'.

 ISTREBLJENI PACOVI

  Godine 2003. najgušća populacija pacova na svetu, zbrisana je sa ostrva koje se nalazi na pola puta između Novog Zelanda i Antarktika. Pacovi su prvi put stigli na ostrvo Kempbel pre 200 godina brodovima kitolovaca i lovaca na foke. Razmnožili su se širom ovog ostrva površine 11.300 hektara i posejali haos među starosedelačkom populacijom ptica. Dve godine nakon što su tone otrova izbačene iz vazduha, ljudima nenaseljeno sotrvo Kempbel, 700 kilometara južno od Novog Zelanda, je proglašeno slobodnim od pacova.
    Ostrvo je imalo najgušću populaciju pacovan svetu i uništeno je oko 200.000 glodara u akciji novozelandske vlade koja je koštala 1.5 miliona američkih dolara. Pacovi su drastično bili smanjili populaciju morskih ptica, kojima će trebati stotine godina da se oporave. Jedinstvene vrste kao što je Kempbelski grgotovac neletač (iz porodice pataka) ili Kempbelska šljuka (na slici), spaseni su samo zahvaljujući tome što su ih sa ostrva evakuisali ekolozi. One su nakon istrebljenja pacova ponovo puštene u divljinu ostrva Kempbel.

 SLONOVI PIJU I PAMTE

      Poslednjih godina slonovi su redovno dolazili po svoje sledovanje ruma u vojno skladište u džungli u oblasti Bandogra u severnom Bengalu. Naučili su da ugase vatru koja je trebalo da ih plaši, a električnu ogradu su onesposobljavali tako što su obarali drveće preko nje. Kada bi ušli u bazu, nije im bio problem da uklone rešetke i ramove sa prozora magacina. Surlama bi polomili grliće flaše i dobro se počastili.
    Nisu zaobilazili ni šećer, ni brašno, a ni banane. Posle bogate gozbe, lagano bi se odgegali nazad u džunglu. Ove noćne posete najduže će pamtiti jedan od stražara, koji je pokušao da zaštiti magacin tako što je slonove polio ključalom vodom. Pošto nikada ne zaboravljaju, u sledećem pohodu vojnikovu baraku su sravnili sa zemljom.


 JASTOG - KOMPAS

      Panulirus argus, vrsta jastoga koji živi uz obale Meksičkog zaliva i Antila, orijentiše se pomoću magnetnog polja Zemlje. Američki biolozi su utvrdili da ti beskičmenjaci mogu da pronađu svoje prebivalište makar od njega bili udaljeni i više desetina kilometara. Dvojica biologa su na Floridi ulovili nekoliko jastoga i odneli ih četrdesetak kilometara dalje, na životinjama nepoznato mesto.
   Tokom transporta jastozi su bili u nepropusnim sanducima koji su onemogućavali svaku vizuelnu orijentaciju. Jastozi su, uprkos tome, kada su bili pušteni u more, pronašli put do mesta na kojem su bili uhvaćeni.
    Ta vrsta jastoga, inače, ide u sezonske migracije i do 200 kilometara. Oni se kreću u tami dubine okeana orijentišući se u odnosu na severni i južni magnetni pol Zemlje.
    Biolozi procenjuju da sposobnost navigacije jastoga prevazilazi vizuelnu ili hemijsku navigaciju, kakvu koriste druge životinje kao što su pčele ili maravi, koji se oslanjaju na miris, odnosno svetlo. Naučnici još nisu utvrdili koji su to senzorski mehanizmi koji jastozima omogućavaju korišćenje prirodnog kompasa.


     RSS FEED-OVI ZA VAŠ SAJT
Povratak Na Vrh Strane