Naslovni baner
Ponuda Tema

Životinje Kao Doktori

     Jedna kineska legenda priča o dvojici muškaraca koji su, tokom šetnje, nasred puta ugledali dve isprepletene zmije kako se žestoko bore. Jedna je bila zvečarka, a druga, ogromna i crna. Iznenada, zvečarka ugrize crnu zmiju koja, potom, velikom brzinom nestane u žbunju. Iako je ujed suparnice trebao da je ubije nakon desetak sekundi, zaprepašćeni ljudi su ugledali crnu zmiju kako se vraća na poprište borbe i sa obnovljenom energijom i snagom ponovo započinje borbu sa zvečarkom. Zvečarka ponovo ugrize crnu zmiju, a ona ponovo nestade u žbunju. Ali, ovoga puta, muškarci su je pratili. Ranjena zmija se dovuče do jednog žbuna i počne da žvaće neku biljku. Potom se okrenu i pojuri ponovo u borbu. Jedan od muškaraca tada iščupa biljku, a kada se crna zmija i treći put vratila ranjena, više nije mogla da pronađe lek i uginula je brzo od ujeda zvečarke.
    Ovo je tak jedna od stotinu sličnihpriča koje se mogu čuti širom sveta, o životinjama koje su se izlečile jedući biljke, zemlju, pa čak i otrove. A svako ko je imao psa ili mačkui, mogao je i sam da vidi svog ljubimca kako redovno žvaće određene vrste trave, od kojih im obično bude zlo.
U divljini žive slonovi koji svake godine započinju dugo i opasno hodočašće  do vulkanske planine Elgon u Keniji, i to samo da bi jeli jednu vrstu gline prebogate natrijumom koja jedino ovde postoji. Trudne ženke sifaka, vrste madagaskarskog lemura, namerno jedu biljke koje sadrže visok nivo otrovnog tanina, što im pomaže da spreče eventualni pobačaj. Očigledno, životinje veoma dobro znaju šta je blagotvorno po zdravlje i gde se to može naći.

ISTRAŽIVANJE PONAŠANJA

    Uobičajena imena biljaka kakve su majčina metvica, pseća trava ili koziji korov, nagoveštavaju da životinje već dugo pokazuju sklonost ka određenim biljnim vrstama. Stručnjaci tradicionalne medicine rado priznaju da su, samo posmatrajući životinje, mnogo toga naučili o lekovitim svojstvima trava. Sa druge strane, zvanična nauka je dugo odbijala da prizna da su životinje itekako sposobne da same sebe izleče, odbacujući ovaj fenomen kao čisto pripisivanje ljudskih karakteristika životinjama.
    Tek šesdesetih godina prošlog veka, zahvaljujući jednoj studiji koja se pozabavila ponašanjem životinja u njihovoj prirodnoj sredini, ovaj fenomen je shvaćen sa daleko više ozbiljnosti. Poslednjih godina, ponašanje životinja se sve više tumači kao autnetični obrazac koji nema nikakve veze sa psihološkim modelom ljudske vrste.
    Dr Sindi Engl, stručnjak za bihevioristiku životinja, objavila je knjigu pod nazivom 'Zdravlje iz divljine'. Ona smatra da su terenski istraživači postali previše mekani i nezainteresovani, pa nije ni čudo što se ideja o sposobnosti životinja da leče samu sebe, tako olako odbacuje.
    Ideja o samolečenju je koncept koji podrazumeva svesni napor da bi se očuvalo zdravlje i ne uključuje inteligenciju. Teško da bi životinje mogle da objasne razliku između biljaka koje jedu u okviru redovne ishrane i onih koje koriste u medicinske svrhe. One jednostavno znaju da neke biljke čine da se osećaju dobro i pamte koje su to biljke. Svi se naučnici slažu da će životinje pojesti nešto, a zatim će jednostavno pratiti hoće li to što su pojele izazvati neke posledice. To je sve što je potrebno za razvijanje sposobnosti samoizlečenja.

    Hormonalne promene su jedan od razloga što životinje jedu određenu hranu. Kada je ženka sisara u drugom stanju ili procesu rađanja mladunca, na primer, njena tolerancija na hranu se menja, ponekad i radikalno. Krava, inače biljojed u normalnim prilikama, bez razmišljanja će pojesti placentu nakon rođenja svog mladunca, jer je bogata mineralima i drugim hranljivim sastojcima. Placenta će joj vratiti snagu nakon porođaja i povećati količinu mleka potrebnog mladuncu. Ta potreba je unapred programirana. Čak i kada se teli prvi put, krava će pojesti placentu.

BRIGA GRUPE ZA POTOMSTVO

    Ali, ne može se sve objasniti slepim instinktom. Među životinjama, je razvijeno socijalno ponašanje u grupi. Grupa će naučiti mladunce kako da tragaju za određenom hranom, bilo da je reč o svakodnevnom punjenju želuca ili potrebi da se izleče simptomi bolesti. Doktor Kit Kendrik je stručnjak u oblasti životinjske inteligencije i profesor na Grešem Koledžu u Londonu. Dugo godina je istraživao prenošenje socijalnih sklonosti ka hrani kod sisara u okviru grupe. 
    Životinje zaista izuzetno brzo uče. Priroda im je usadila sposobnost da prikupljaju informacije od drugih životinja u sopstvenom društvenom okruženju optimalnom brzinom i preciznošću, jer znati šta je dobro a šta treba izbegavati, jeste veliki bonus u procesu preživljavanja.
    Jedan od primera je i način na koji pacovi reaguju na novu vrstu hrane. Životinje su prirodno vrlo oprezne kada treba probati nepoznatu hranu. Ali ako pacov namiriše dah drugog pacova koji je pojeo nešto novo i nepoznato, a još uvek je živ i dobro se oseća, prvi pacov će bez oklevanja pojesti istu hranu makar se to dogodilo i nedelju dana od trenutka kada je drugi pacov jeo. Razlog je hemijsko jedinjenje pod imenom ugljen-disulfid, prisutno u ustima isključivo zdravih pacova. Prvi pacov će pojesti novu hranu samo ako namiriše ovo hemijsko jedinjenje u isto vreme kada i miris nove hrane. Ovo je jedan od mehanizama učenja. Možda ne spada u najintelektualnije, ali je svakako funkcionalan.
    Opšte je mišljenje da ljudi mogu mnogo naučiti iz načina na koji životinje osluškuju i poštuju sopstvena tela, bilo da ima saopštavaju kako je pravi trenutak da uzmu određenu hranu, ili da se jednostavno sklupčaju i odmaraju sve dok im ne bude bolje.
    I baš poput ljudi, životinje ponekad zaista zanemaruju ono što je za njih dobro. Kada su laboratorijskim pacovima posluženi kolačići i pivo, razbijali su se jedući ogromne količine ovih namirnica, sve dok nisu postali neverovatno debeli. Krdo azijskih slonova je 1985. provalilo u ilegalno sklonište u zapadnom Bengalu u Indiji i popilo ogromne količine krijumčarene rakije. Njihovo pijanstvo je rezultiralo razornim stampedom, tokom kojeg je 20 seoskih kuća uništeno, 12 ljudi ranjeno, a 5 poginulo. Ipak, uprkos povremenim napadima lošeg ponašanja, istina je da zaista možemo mnogo naučiti o sopstvenom telu, ako samo obratimo više pažnje na način na koji divlje životinje paze na svoje zdravlje.
    Biljke sadrže mnoga jedinjenja, među kojima i toksične alkaloide koje sintetišu radi sopstvene zaštite. Ponekad životinje namerno tragaju za određenim biljkama koje sadrže upravo ova jedinjenja.
    Etolog Majkl Hafman je 1987. godine istraživao kako se hrane šimpanze u oblasti afričkih Mahala planina. Primetio je jednu ženku koja je hodala ukočeno i sasvim očigledno bolovala od jake dijareje. Životinja je lagano prišla otrovnom grmlju poznatom pod imenom 'žbun sa gorkim lišćem' i pažljivo ogulila koru sa grančica. Zatim je zarila zube u prvu grančicu, sisajući i žvaćući njeno jezgro. Dva dana kasnije, njeni zdravstveni problemi su sasvim nestali. Među lokalnim stanovništvom, žbun sa gorkim lišćem se koristi u malim dozama kao pouzdan lek protiv malarije i crevnih parazita.
    Životinje koriste biljke da bi se izlečile, i to ne samo kroz hranu. Majmun Kapucin se često može videti kako energično utrljava u krzno biljke koje sadrže prirodne insekticide i jedinjenja za ublažavanje bolova, mešajući biljne sokove koji se cede trljanjem sa sopstvenom pljuvačkom, kako bi lakše dospeli do kože. Oni posebno vole citrusno voće, stabljike paviti i lišće biljaka iz porodice bibera. Ptice poput čvoraka, vrabaca i čaplji uvek oblažu svoja gnezda svežim zelenilom. Veoma pažljivo biraju biljke poznate po antiseptičkim svojstvima i tako smanjuju opasnost od pojave grinja u gnezdu.
    Neke vrste životinja koriste biljke za kontrolu sopstvene plodnosti. Brazilski Murikuis, najređa vrsta primata na svetu, u procesu pripreme za parenje posebno jede lišće bogato proteinima. Uz to, jede i veće količine plodova biljke 'majmunsko uvo', prebogato steroidima. Steroidi utiču da organizam životinje sintetiše progesteron, čime se pokreće proces reprodukcije.
    Čak i insekti koriste biljna jedinjenja da bi kontorlisali parazite. Jedna vrsta parazitske muve leže jaja na čekinjama gusenica tigrastog moljca. Larve se zatim hrane rezervama masti smeštenim na trbuhu gusenice čime polako, ali sigurno ubijaju svoje domaćine. Ali se gusenice tigrastog moljca u takvim situacijama, hrane lišćem kukute, a alkaloidi ove otrovne biljke im omogućavaju da prežive najezdu uljeza.

KO TO VOLI SLANO?

    Životinje veoma često jedu i utrljavaju u svoju kožu zemlju, kamenčiće, pesak, blato od koga su napravljeni termitnjaci i mravinjaci, glinu, prašinu... Geofagija - sklonost ka jedenju zemlje, omogućava im ne samo da svoju ishranu dopune mineralima, već i da apsorbuju nagomilane količine toksina u organizmu.
    Geofagija je najrasprostranjenija među biljojedima, posebno u tropskom podnevlju gde rastu i brojne biljne vrste koje sekundarno sintetišu i toksična jedinjenja. Natrijum je naročito pogodan za vezivanje toksina, koje je potom lako izbaciti. Afričke ptice, vrste Veliki plavi turako (slika levo), hrane se pretežno plodovima i lišćem biljaka koje su toliko otrovne da druga živa bića ne bi preživela ni jedan zalogaj. Ovoj ptici, međutim, otrov ne smeta jer svakodnevnoj ishrani dodaje bar još dve vrste vodenih biljaka prebogatih natrijumom.
    Tokom poslednjih dva miliona godina generacije slonova su, na 2.400 metara visine, u stenama planine Elgon u Keniji iskopale pećine kolosalnih razmera. Krajem svake kišne sezone kada je rastinje najgušće, slonovi odlaze u pećinu i jedu glinu koja sadrži veoma visoki procenat natrijum sulfata. Nivo natrijuma u ovoj glini je 100 puta viši od onog koji sadrže biljke koje čine veći deo svakodnevnog jelovnika slonova. Pri tom, natrijum sulfat je i moćan laksativ. Iako neki neučnici ne shvataju zbog čega je slonovim potrebanlaksativ kada se dobro zna da oni uopšte ne pate od zatvora creva, možda je razlog upravo to što jedu previše hrane bogate natrijum sulfatom.
    Kamile jedu pretežno slane biljke i obožavaju da se valjaju u pustinjskim dolinama sa visokim procentom mineralne soli. Zahvaljujući toje ekscentričnosti, kamile čiste svoju kožu od šuge i parazita. Osmotska svojstva soli su moćno oružje koje deluje tako, da larve i paraziti bukvalno eksplodiraju u sopstvenim egzoskeletima. Pri tom, lokalno stanovništvo koristi mineralnu so za lečenje krastavosti.
    Ptice se redovno kupaju u pesku i prašini. Krupne čestice peska upijaju višak ulja sa perja i čiste kožu ptica, a fina prašina je dovoljno jaka da uništi egzoskelete malih parazita koji ih napadaju. Slonovi i mnogi drugi sisari redovno upražnjavaju kupanje u prašini i blatu, ublažavajući tako svrab i iritaciju kože.

LEKOVITI INSEKTI

    Mnogi insekti ili sintetišu sopstvena odbrambena jedinjenja ili pohranjuju toksine iz hrane u ćelije svog organizma. Pametnija stvorenja onda koriste upravo te hemikalije koje su insekti uskladištili u sopstvenim telima.
    Preko 200 vrsta ptica koristi žive mrave za dezinsekciju perja. Neke vrste mrava izlučuju mravlju kiselinu, gorku supstancu jakog mirisa. Laboratorijski testovi su pokazali da je mravlja kiselina takođe veoma efikasno sredstvo protiv grinja i vaši koje se skupljaju na ptičijem perju. Da bi se očistila, ptica drži mrava u kljunu i energično trlja njime svoje pero - od vrha do korena. Onda odbaci upotrebljenog mrava i za sledeće pero uzme drugog.
    Primećeno je i da neke ptice imaju običaj da široko rašire krila, rep i noge i stanu ispod mravinjaka, puštajući mrave da se uspužu uz njihovo perje. Moguće je da mrave koriste prilikom mitarenja, da bi ublažile svrab. Mravlja kiselina, pri tom, služi im za ublažavanje bolova. Sa druge strane, veverice, mačke i majmuni se često valjaju u mravinjacima, verovatno da bi se mravljom kiselinom očistili od parazita.
    Tokom kišne sezone u Venecueli, oblaci komaraca napadaju majmune Kapucine. Da bi se odbranili, majmuni utrljavaju u krzno otrovne stonoge duge i do 8 centimetara. Stonog izlučuju toksični sekret benzokinon, hemikaliju koja rasteruje insekte. Majmun jednostavno zgrabi stonogu, polako je liže ne bi li je naterao da izluči toksin, a zatim je žusto utrlja u krzno. Lizanje stonoge deluje i na majmuna, pa počne da se klati a oči mu ucakle kao da je drigiran.
    Ptice, reptili i amfibije često dopunjuju ishranu insektima, a zatim ih koriste u okviru sopstvenih odbrambenih mehanizama. Neke vrste otrovnih žaba su fatalne po ljude. Toksini koje ove žabe izlučuju preko kože, rezultat su ishrane obogaćene mravima i bubama.

MEHANIČKO ČIŠĆENJE

    Neke divlje životinje često progutaju grubo, nesvarljivo lišće koje prolazi kroz njihov digestivni trakt i izlučuje se potpuno celo. Na površinu tog lišća se lepe i živi izlučuju paraziti iz unutrašnjih organa.
    Ovaj fenomem je prvi zabeležio dr Ričard Vrengam 1972. godine, radeći zajedno sa Džejn Gudal u Gombu. Primetili su da divlji šimpanza pažljivo bira oštar, hrapavi list Aspilie i uvija ga. Uz popriličan broj grimasa, majmun je izvesno vreme držao list u ustima da ga omekša, a zatim ga progutao celog, bez žvakanja. Biljka Aspilia se inače koristi u tradicionalnoj afričkoj medicini protiv stomačnih tekoba.
    Do 1993. godine popisano je 19 različitih biljaka izuzetno grube teksture, koje primati koriste da bi izbacili iz stomaka čvoriće živih crva. Ovo je poznato pod imenom 'velkro efekat' i primećeno je kod šimpanzi, bonobo majmuna i gorila koje žive u nizijama. Lišće grube teksture ne samo da 'peca' crve, već izaziva i dijareju, prirodno čišćenje organizma od parazita i toksina.
    Primati nisu jedine životinje koje upotrebljavaju mehanička sredstva za pročišćavanje organizma. Mačkama i psima veoma često pozli kada jedu grubu travu, ali to je njihov način da se reše parazita. Neki psi razlikuju i upotrebljavaju više vrsta trava, zavisno od toga da li osećaju potrebu da izbace parazite ili učine sebe bolesnim.
    Medvedi jedu lišće šaši veoma oštrih ivica nekoliko meseci pre hibernacije, ne bi li se oslobodili crva pre nego što utonu u zimski san. Slično je i sa kanadskom snežnom guskom, koja se najede oštre trave pre procesa migracije. U svoje zimovalište, kanadska snežna guska stiže potpuno očišćena od parazita.
    Ovo su samo neki primeri fascinantnog sveta životinja. Životinja koje poseduju izuzetnu inteligenciju koju koriste u cilju svog opstanka. Izgleda da ljudi imaju još mnogo toga da nauče od životinja.

Twiter dugme Facebook dugme Linkedin Dugme RSS FEED-OVI ZA VAŠ SAJT NAJBOLJA WEB SKOLA NAJBOLJI SAJT SA BESPLATNIM SLIKAMA