Naslovni baner
Najnovije vesti -Vesti -NAJNOVIJE VESTI IZ SRBIJENAJNOVIJE VESTI IZ
CRNE GORENAJNOVIJE VESTI IZ BOSNE I
HERCEGOVINENAJNOVIJE VESTI IZ HRVATSKENAJNOVIJE VESTI IZ
MAKEDONIJENOVICE IZ SLOVENIJE IN TUJINE
Meni

Zdravi Zubi

   Zubi i Energija Prirode! Zubni karijes veliki je problem u mnogim industrijalizovanim zemljama širom sveta. To nije nov problem, jer nas prati otkad postoji industrijalizacija. Zubni karijes, gubitak zuba, bolesti desni i drugi slični problemi oralnog zdravlja rašireni su i sveprisutni u celom svetu.

    Proteklih 150 godina, stomatološka profesija puni naša usta živom kako bi rešila posledice karijesa.
Vlada je proglasila pobedu nad propadanjem zuba pomoću tih mera, citirajući činjenicu da će 'baby boom generacija biti prva u kojoj će većina ljudi zadržati svoje prirodne zube tokom celog života, zbog koristi od fluoridacije vode i pasta za zube s fluorom'. Ali, pogledajmo brojke malo bolje. Oni silno žele da verujemo kako stvari idu nabolje, da je njihova strategija uspešna i da nam je stvarno dobro uz živine plombe i fluoridaciju vode. Međutim, statistike su otrežnjujuće.
    Danas imamo oko 100.000 stomatologa koji stavljaju više od 100 miliona živinih plombi godišnje samo u SAD. Procenjuje se da 140 miliona Amerikanaca ima barem jednu živinu plombu, dok 25% ukupne populacije ima barem jedan netretirani karijes, ali niko im ne može zameriti što se ne podvrgavaju tretmanu. Zapanjujućih 20% svih odraslih osoba izmedu 55 i 64 godine izgubiće sve svoje zube! Jedna mlada odrasla osoba od 25 godina takođe će podeliti ovu sudbinu. Urođene deformacije čeljusti i zubnog luka, zbijeni umnjaci, potreba za zubnim aparatićima i ortodontskim terapijama, iskrivljeni zubi, bolesti desni, pioreja, gingivitis, oralni rak i korenski kanali rašireni su i česti do te mere da je gotovo svako pogođen na neki način. Prihvatili smo zubne bolesti kao neizbežne i normalne. Čini se da su SAD zemlja koja je utemeljena na shvaćanju gubljenja zuba kao domoljubnog zadatka, uz dobro poznate priče za decu o tome kako je otac nacije, Džorž Vašington, imao drvenu zubnu protezu!
    U poređenju sa svim ostalim zdravstvenim problemima koje ova nacija proživljava, ovaj bi se mogao činiti manje značajnim. Vlada bi ga najradije pomela pod tepih. Svako ko je ikada trpio bolove zbog pokvarenog zuba zna koja je prava cena ove bolesti u agoniji. Neki tvrde daje zubni karijes samo vrh sante leda i da je on mali simptom puno većeg problema koji samo postaje sve zakopaniji što ga više pokušavamo tretirati trenutnim pristupom. Stomatološki sistem ima dva jednostavna rešenja za karijes: ispuniti zub ili izvaditi zub. Kada čovek ostane bez svih zuba, čini se da je problem trajno rešen. Ali, za one koji moraju ići kroz život bez zuba. problemi se samo umnožavaju. Pored toga sto nagrđuju izgled, zubne proteze mogu biti neudobne i čini se da ne obavljaju posao žvakanja hrane baš najbolje. Rezultat toga je da je loša ishranjenost kod starijeg stanovnistva vrlo česta, i nije nezamislivo da potpuni gubitak zubi doprinosi ovom stanju.
    Američko stomatološko udruženje (American Dental Association, ADA) i druge organizacije pokušavaju tretirati karijes kao 'lokalni' problem i generacijama nas odgajaju na takvoj propagandi. Njihova je središnja dogma da je karijes posledica prekomernog bujanja bakterija u ustima. Bakterije se hrane slatkišima, šećerom i hranom bogatom skrobom. Ti organizmi, tvrde oni, stvaraju kiseiline koje nagrizaju zubnu caklinu i dovode do nastanka karijesa. Oni kažu da rast bakterija u ustima uzrokuje i druge probleme, kao što je stvaranje plaka, naslage zubnog kamenca i bolesti desni.
    Zbog toga je njihov stav u tretiranju ovog problema zagovaranje pranja zuba četkicom nekoliko puta dnevno i drugih sličnih mera. Oni preporučuju čišćenje zuba koncem, ispiranje usta vodicom i redovno čišćenje zuba, zajedno sa svim drugim merama koje deluju na smanjenje broja bakterija i jačanje cakline. Čak idu tako daleko da stavljaju pečate na zube kako bi ih zaštitili od te strašne kiseline. Što se tiče terapijske dijete i prehrane, oni veruju da unos slatkiša i hrane bogate šećerom hrani bakterije i time otežava problem. Oni smatraju da izlaganje zuba fluoridu jača caklinu i poboljšava otpornost na bakterije koje stvaraju kiselinu. Zanimljiv zaključak koji bi se mogao izvesti iz ovih verovanja je da možete jesti šećer koliko god želite bez nagrizanja zuba samo ako nakon toga operete zube i očistite ih koncem kako biste redukovali bakterijski ekosistem. Što su ljudi radili kako bi sprečili pojavu karijesa dok još nisu postojale zubne paste, četkice i stomatolozi?
    Oni nadalje pokušavaju lečiti one koji očigledno ne čiste zube dovoljno detaljno ispunjavanjem rupa živom i izlaganjem populacije fluoridaciji vode - postupcima koji sami po sebi imaju mnoge dalekosežne implikacije. U SAD je skoro svatko pogođen karijesom, i govori nam se da je to površinski problem koji uključuje samo bakterije u ustima koje deluju protiv tankog sloja što štiti naše zube. Samo je sjajni papir njihove priče u koji je umotana istina tanji od te cakline!
    Što ako je problem puno dublji i ako je direktan rezultat zapadnjačkog načina života? Što ako je problem karijesa posledica načina na koji se hranimo i vodimo brigu o Zemlji? Postali smo toliko zaokupljeni posledicama živinih plombi i fluoridacije vode da smo izgubili iz vida izvorni, temeljni problem: zubni karijes koji je rezultat konzumiranja prekomerno prerađene i osiromašene hrane. Čini se da smo zaboravili da su naši preci, pre industrijalizacije, održavali sve svoje zube u odličnom stanju tokom celog života bez zubara, zubnih pasti i četkica, živinih plombi i fluorida u vodi! Kada pogledamo stare slike američkih Indijanaca iz vremena pre nego što su počeli jesti hranu belaca, vidimo da su imali izuzetno zdrave zube. Kada arheolozi proučavaju lobanje predaka ovih drevnih ljudi, otkrivaju da su im zubi u savršenom stanju.
    Generaciju za generacijom, hiljadama godina, nije bilo problema. Tek je u našem modernom dobu karijes postao tako velik problem. Jedna od brojnih velikih razlika izmedu 'primitivnih' kultura i našeg modernog društva je popis stvari koje smatramo hranom. Hrana je za naše daleke pretke stizala direktno iz zemlje, dok se hrana u industrijskom društvu proizvodi u fabrikama.
    Moderne metode gajenja zajedno s uobičajenim načinima prerade uklanjaju iz naše prehrane skoro sve esencijalne hranjive tvari. U tome leži pravi razlog karijesa. Čini se da nas moderni način života zahteva masovnu proizvodnju prehrambenih proizvoda; medutim, delotvornost našeg trenutnog sistema temelji se na profitu korporacijske prehrambene industrije.     Zdravlje planete i svih njegovih stanovnika nije pokretačka sila - pa čak ni jedan od vaznijih faktora - u poljoprivrednom biznisu. Uzmite u obzir raširenu upotrebu smrtonosnih pesticida, veštačkih gnojiva i genetski modifikovanih organizama. Ko izvlači najveću korist od primene tih metoda? Ko mora snositi posledice dugoročnih nuspojava ovih otrova?

PRAVI UZROCI

    Čini se da se preterana količina napora ulaže u to da se ljudima da privid zdravog osmeha, a da se zapravo ništa ne radi kako bi se promicala stvarnost tog događaja. Izbjeljivači zuba, zubne paste za izbjeljivanje i kozmetička stomatologija koje javnosti predstavlja industrija, daju nam suptilan osećaj da ova organizacija čini sve što može kako bismo izgledali i osećali se što je bolje moguće. Taj veo obmane samo je tanka zavesa koja skriva jednu od najvećih strahota našega vremena. Ako odemo do korena problema, vidimo da se on proteže duboko u Zemlju, u tlo - i vidimo kako smo sebično iscrpljivali bogatstva tla stotinama godina ne razmišljajući o tome da ih nadoknadimo za buduće generacije.
    Zubni karijes zapravo je problem okoliša: problem koji vijuga kroz eko­sustav, obuhvaćajuci sve oblike života od mikroorganizama do sisara. Nije teško povezati zdravlje tla sa zdravljem ljudi koji jedu hranu s tog tla. Vrlo raznolik mikroskopski život, insekti i druga podzemna stvorenja naseljavaju i deluju na površinski sloj tla. U procesu njihovog življenja i umiranja, tlo se transformiše u skladište azota, obilje minerala i drugih bioloških građevnih blokova. Biljke apsorbiraju te spojeve, a životinje s farmi jedu te biljke. Ljudi nakon tog jedu i biljke i životinje. Kada ljudi imaju pristup hrani koja je proizvedena na zdravom tlu i sadrži odgovarajuće količine fosfora, kalcijuma i svih minerala u tragovima, tada primaju te hranjive materije direktno konzumacijom hrane. To nije slucaj u našim modernim društvima. Fabričke tehnike uzgoja biljaka osiromašile su i iscrpile tla. Veštačka đubriva na bazi nafte i pesticidi niti ne poclnju obnavljati goleme, složene ekosustave koje istiskuju. Naša metoda poljoprivrede temelji se na hemiji, i zanemaruje zdravlje samog tla o kojem zavisi. Sadašnja tehnologija vodi do prekomernog iskorištavanja zemljišta i iscrpljivanja tla. Gotovo da i nema nikakvih pokušaja da se nadomeste minerali izgubljeni berbom useva.
    Fabrički procesi kroz koje većina hrane uzgojene na farmama prolazi nakon berbe samo pogoršavaju stanje, gotovo potpuno poništavajući ionako oskudnu prehrambenu vrednost tih izmrcvarenih proizvoda. Šetnja kroz bilo koji supermarket otkriće temeljne uzroke naših zubnih nevolja. Svaki artikl na polici, čini se, drugačiji je od svog prirodnog stanja. Čini se da su svim namirnicama dodani šećeri, zaslađivači, rafinirane žitarice i rafinirana biljna ulja. Konzervirana, pakirana i konzervansima obogaćena hrana postala je uobičajena, i teško je, ako ne i nemoguće, pronaći bilo što drugo u većini prodavnica hrane. Izgleda da čak ni police sa svežom hranom nisu ništa manje zagađene. Neke vrste voća i povrća su genetski modifikovane, a doslovno sve je bilo mnogo puta prskano otrovnim hemikalijama, pesticidima i veštačkim đubrivima. Za meso i ribu možemo zahvaliti tehnikama 'fabričkog gajenja', i oni su puni lekova, hormona i antibiotika kako bi se kompenziralo jadno zdravlje životinja zatvorenih u kavezima. Mlečni proizvodi dolaze od krava koje jedu industrijski otpad; mleko se mora pasterizirati kako se ljudi od njega ne bi razboleli.
    Za razliku od industrijaliziranih društava s našim modernim metodama, starosedeoci su bili za zaštitu bogatstva površinskog sloja tla kako bi ono moglo pružati zdravu hranu njima i ljudima u budućnosti. Koristeći prokušane metode koje su se prenosile s generacije na generaciju hiljadama godina, ti ljudi su sebe i svoju decu održavali zdravima. 'Primitivne' kulture sveta naizgled su rešile svoj problem proizvodnje hrane. One preduzimaju sve napore kako bi sprečile eroziju i gubitak tla dok đubre zemlju prirodnim đubrivima. Raznolikost i rotacija useva, odmaranje tla i obilno dodavanje organskih đubriva pomažu u održavanju tla plodnim. Ta opažanja, kao i mnoga druga, prvi je put zabiležio nutricionistički pionir dr. Weston A. Price, stomatolog kojeg su zanimali temeljni uzroci karijesa.
    Pre sedamdeset godina, dr. Price je započeo sistematsko istraživanje rastućeg problema zubnog karijesa u toj eri obilazeći starosedelačko stanovništvo širom sveta, analizirajući odnos njihove prehrane i njihovih zuba. Opšte uzevši, otkrio je da kada je starosedelačko stanovništvo nastavilo jesti hranu koju su njihovi preci jeli tokom mnogih generacija, s lakoćom je održavalo izvrsno zdravlje zuba, bližu savršenog. Međutim, kada bi počeli jesti zapadnjačku preradenu hranu koja im je upravo postajala dostupna kroz dodir s belom rasom, počeli su vrlo često dobivati karijes. Brojke iznesene na početku ovog članka podsećaju na opažanja dr. Pricea u vezi s ljudima čija je prehrana loša. Kad su starosedelačka društva usvajala modernu prehranu, zdravlje njihovih zuba rapidno se pogoršavalo; dok su ona društva koja su zadržala tradicionalnu prehranu, sastavljenu od hrane koju su jeli njihovi preci, zadržali svoje predivne zube do duboke starosti. Zanimljivo je primetiti da iako domorodačko stanovništvo nije često čistilo svoje zube - zbog čega su na njima bili nagomilani svakakvi ostaci hrane, ipak nikada nisu imali karijes! Uspevali su održati skoro potpuno zdrave zube tokom čitavog života, sve dok su jeli svoju tradicionalnu hranu.
    Pregledani pojedinci imali su izvrsne zube iako nisu imali fluoridiranu vodu, stomatologe ili zubne paste. Čim bi počeli jesti visoko prerađenu 'hranu belog čoveka', počeli su gubiti svoje zube zbog karijesa. U tim slučajevima, pranje je činilo njihove zube čišćima, ali su ipak dobivali karijes! Već samo ovo zapažanje trebali dovesti u pitanje krivo verovanje koje je medicina usadila ljudima. Konkretno, namirnice koje su uzrokovale loše zdravlje zuba bile su sledeće: belo brašno, šećer, glazirana riža, hrana iz konzervi, rafinirana biljna ulja i svi prehrambeni proizvodi koji sadrže ove sastojke. I zaista, takva hrana je otprilike sve što se može naći u tipičnim zapadnjačkim supermarketima. Kada se žitarice prerađuju i melju u brašno, posebno belo brašno, od njih se odvaja velik deo njihove prehrambene vrednosti. Isto se može reći za belu rižu, beli šećer i druge visoko preradene namirnice. Konačni rezultat većine procesa prerade hrane je materija bogata 'praznim kalorijama' i lišena vitamina, minerala, belančevina, živih enzima i masti. Kada hrana traži od tela da troši više resursa nego što ih zapravo daje, takva hrana može se zvati 'antinutrijentom'. Takve vrste hrane predstavljaju neto gubitak za telo, budući da tokom procesa probavljanja u telu troše više hranjivih materija nego što bi ih ikada mogle pružiti.
    Pored toga što je otkrio ovu vrlo očiglednu korelaciju između prehrane i zubnog karijesa, dr. Price je takođe otkrio da je zdravlje zuba indikator opšteg fizičkog zdravlja. On je zapazio zapanjujuću vezu izmedu prehrane koja se sastoji od preradene hrane i urođenih defekata usta i vilice. Osobe koje su jele prerađenu hranu imale su puno veću verovatnoću da će dobiti decu s deformiranim zubnim lukovima. Problemi te vrste počeli su se pojavljivati tek nakon prehrane modernom prerađenom hranom. U našem modernom društvu, ta vrsta urođenih defekata vrlo je raširena. Nije nikakva slučajnost što je u 70 godina otkad je dr. Price došao do svojih zapažanja stanje naše hrane postalo puno gore. Naš trenutni pristup proizvodnji hrane štetan je za naše zube, za opšte stanje našeg zdravlja i za zdravlje okoline. Uvođenje golemog raspona veštačkih namirnica nikada pre viđenih u ljudskoj prehrani imalo je strahovit uticaj na živote svih nas.
Zubni karijes predstavlja jednu manju nuspojavu naših dela, ali je to nuspojava koja se više ne može poricati. Kada shvatimo prave uzroke zubnog karijesa, moći ćemo početi prihvaćati stvarnost našeg neugodnog položaja i, uz malo sreće, početi ga menjati.

REŠENJE

    Vreme je da se ponovno izborimo za svoje zdravlje i prehrambeno nasleđe. Želimo li održati svoje zube zdravima sve do starosti onako kako su to činili naši preci, moramo se hraniti onako kako su se i oni hranili. Jedino rešenje za karijes je povratak na farmu. Zubni karijes može se sprečiti kroz poboljšanje prehrane izvorima hrane vrhunske kvalitete kao što su proizvodi od sirovog mleka, mesa othranjena na pašnjacima, organska jaja i sveže, ekološki i biodinamički uzgojeno voće i povrće. Dodaci kao što je ulje jetre bakalara, multivitaminski pripravci, minerali i minerali u tragovima uspešno će potpomoći ovakvu poboljšanu prehranu.
    Dr. Price je dobivao izvrsne rezultate kod nadopunjavanja prehrane uljem bakalarove jetre i 'vitaminskim maslacem', ekstraktom maslaca dobivenim od muznih krava koje su se hranile brzorastućom travom. Takvu vrstu maslaca nećete naći u supermarketima. Industrijska poljoprivreda masama ne omogućuje pristup ovim vitalnim faktorima, niti muzne krave hrani zelenom travom, njihovom najdražom hranom. Izbegavanje svake preradene hrane, 'brze' hrane i rafiniranih ulja takođe je nužno za poboljšanje zdravlja zuba. Kako bismo preuzeli kontrolu nad našom dobrobiti, moramo ponovno preuzeti kontrolu nad našom prehranom. To može biti vrlo laka stvar, budući da se svi hranimo nekoliko puta dnevno. Odbacivanje praktične brze hrane i njihovo zamenjivanje pravom hranom pomoći će u promeni naše trenutne paradigme. Ključ je u izboru kvalitetne hrane. Konzumiranje sirovog mleka dobivenog od krava koje se slobodno kreću i hrane na ekološkim pašnjacima jedan je od načina na koji su naši preci stekli imunitet na bolesti zuba. Čim počnemo s prerađivanjem hrane, sve koristi kao da nestaju.
    Čini se da poljoprivredne korporacije, koje diktiraju šta ćemo tačno jesti, čine to s ciljem ostvarivanja profita, uz malo ili nimalo obzira prema zdravstvenim posledicama po stanovništvo. Moramo ponovno razmotriti celu našu poljoprivrednu strategiju i trgovati samo s onim farmama koje su spremne uložiti poseban trud u obnavljanje tla na pravi način, kako bi i buduće generacije mogle biti u stanju uzgajati najzdraviju hranu.
Zdravlje i MedicinaZdravlje i Medicina - Ostali Tekstovi
Ponuda TemaPogledajte i ostale super zanimljive rubrike na sajtu