vrh
Meni


Zdravlje, Zdrav Život i Medicina - No 6

     Medicinske zanimljivosti - No 6! Vitamin E naš nasušni, vid budućnosti, zubi i moždani udar, pićence kao lek, novosti o belom luku, depresija - pošast današnjeg stresnog doba, virus koji uništava tumor, srčane molitve, mesožderi i ostali, zanimljivosti... Medicina u vašoj kući. Vesti, zanimljivosti, istraživanja, biljna apoteka...



VITAMIN E NAŠ NASUŠNI
    Ljudi sa posebno niskim nivoom holesterola u krvi, za volanom naginju ka agresivnosti! Objašnjenje: manjak holesterola smanjuje produkciju serotina, koji sprečava agresivnost.
Žene koje već u 40. godini imaju sedu kosu naginju osteoporozi, tvrde naučnici. Međutim, pojava te bolesti može se sprečiti na vreme, a vitamin E je najbolji saveznik protiv starenja. Vitamin E (tokoferol) topljiv je u masnoćama. U telu odrasle odobe ima ga 3-6 grama. Sastavni je deo svih ćelija, a posebno potkožnog tkiva. Najviše ga ima u ćelijskim membranama. Sakuplja se u jetri, mišićima, krvnim usdovima i testisima. Apsorbuje se u tankom crevu, a u krv dospeva putem limffe. Iz organizma se izlučuje putem stolice.
    Na temelju istraživanja sprovedenih na životinjama, vitamin E je dugo nazivan vitaminom plodnosti. Dvadesetih godina je, naime, kod miševa uočena neplodnost povezana s nedostatkom vitamina E. Zbog toga je dobio naziv tokaferol - prema grčkim rečima tocos=porođaj i pherin=nosim. Ali, tek je 1968. godine naučno potvrđeno da je njegova važnost za zdravlje u stvari druge prirode.
    Najvažnije svojstvo vitamina E je njegovo antioksidantno dejstvo. On ima vrlo važnu ulogu u biološkim procesima. Pomaže organizmu da se suprotskavi štetnom delovanju slobodnih radikala - molekula koji izazivaju štetne promene u ćelijama i podstiču starenje. Vitamin E 'hvata' slobodne radikale, neutralizuje ih i time doprinosi usporavanju procesa starenja. Štiti membrane ćelija i produžava život crvenim krvnim zrncima. Jača imunološki sastav i štiti serumske lipoproteine - čestice koje prenose mast, odnosno lipide po celom organizmu. Direktno utiče na energiju mišića. Zbog svog antioksidantnog dejstva ima ulogu u sprečavanju bolesti krvnog sastava, naročito arteroskleroze, ali to još nije pouzdano dokazano. Neka istraživanja su potvrdila blagotvorno dejstvo vitamina E u slučaju degenerativnih promena na očima, posebno mreni - katarakte.
    Najviše vitamina E ima u namirnicama biljnog porekla: u ulju žitnih klica, suncokretu, u derivatima poput margarina i u uljastim plodovima poput badema i oraha, u nekim vrstama voća i povrća, ako što su plod duda, kajsije, peršun, avokado, kupus... U nešto manjim količinama nalazi se i u mlečnim prerađevinama. Vitamin E je osetljiv na svetlo i kiseonik, ali je otporan na toplotu.
    Nije poznata koja je optimalna količina vitamina E u krvi. Zbog izostanka simptoma, manjak vitamina E može ostati prikriven i nekoliko godina. Ali, čini se da nedovoljan unos vitamina E moće imati ozbiljne posledice po zdravlje - upale, katarakta, bolesti krvnih sudova... Ako pripadate rizičnoj grupi, obavezno se javite lekaru. Ako lekar utvrdi nedostatak vitamina E, osim pravilne ishrane, preporučuje vam se uzimanje vitaminskih preparata. Neke osobe su izložene većoj opasnosti od nedostatka vitamina E. To grupi pripadate:

ako ne jedete dovoljno masnoća biljnog porekla
ako ne jedete dovoljno voća i povrća - svežeg i kuvanog
ako ste u poodmakloj životnoj dobi i malo jedete
ako se intenzivno bavite sportom
ako imate otežanu apsorbciju masnoća u crevima zbog neke probavne
   bolesti
ako se lečite hemodijalizom ili bolujete od neke hronične upale
ako bolujete od šećerne bolesti
ako pušite jer pušenje uzrokuje veću proizvodnju slobodnih radikala
ako pijete previše alkohola

    Opasnost od nedostatka vitamina E posebno su izložena prerano rođena deca i novorođenčad sa manjom porođajnom težinom od normalne. Vitamin E ima snažno antioksidantno dejstvo, posebno u ćelijama koje su delom sastavljene od masti, u kojima se ovaj vitamin razlaže. Vitamin C, pak, kao antioksidant, deluje u delovima ćelija sastavljanim pretežno od vode. Zato se ova dva vitamina nadopunjuju i zajedno imaju znatno bolje antioksidantno dejstvo.


VID BUDUĆNOSTI
    Naučnici i lekari upozoravaju da se porastom broja korisnika kompjutera uočava i porast problema sa očima. Medicinska istraživanja su pokazala da se ljudi najčešće žale na blago crvenilo ili osećaj žarenja u očima, umor, napetost, glavobolje, pa čak i magljenje i pogoršanje vida.
    Tim povodom objavljeno je i nekoliko saveta korisnicima kompjutera. Uobičajeni broj treptaja je približno 10-15 u minutu. Očni kapci ne štite samo oči već i razmazuju suze i tako održavaju površinu oka vlažnom.
    Međutim, neprestano gledanje u ekran smanjuje treptanje za 30-40 odsto, zbog čega rožnjača, vitalni deo oka, ne dobija potrebnu vlažnost. Osim toga, kompjuteri ugrožavaju i pčne mišiće.
    Šta preporučuju stručnjaci? Korisnici računara trebalo bi da podese visinu, daljinu, kontrast i svetlost ekrana na optimalni nivu i da koriste ekrane sa slabim zračenjem. Soba i radni prostor bi morali biti dobro osvetljeni, a ovde mnogi greše jer smatraju da je svetlost ekrana dovoljna. Idealno, a sada i prilično finansijski dostupno rešenje je zamena standardnog monitora sa LCD monitorom. Svakih 20-30 minuta treba napraviti pauzu u radu i za to vreme što češće trptati. Oči treba bar 3-4 puta isprati čistom vodom u toku radno vremena, a ako se koriste kontaktna sočiva potrebno je često treptati i vlažiti oči odgovarajućim kapima. Dobro je masirati predeo korena nosa kroz koji suze dospevaju u oko. Pomaže i povremeno opuštanje zatvorenih očiju, pri čemu je dobro kolutati očima jer se tako jačaju očni mišići.

ZUBI I MOŽDANI UDAR
    Rutinski pregled kod zubara može pružiti više od pukih saznanja o bolestima zuba i desni. Naime, rendgenski snimci zuba pomažu da se otkrije otvrdnuće vratnih arterija koje nagoveštava mogući udar. na snimcima dobijenim panoramskom radiografijom lako se uočavaju promene na žilama. Zubare koji koriste panoramske rendgene, a takvih je bar pedeset procenata u svetu, treba upozoriti da obrate pažnju na promene u vratu svojih pacijenata kako bi ih mogli uputiti na daljnja lečenja neurologu. Zubari bi to morali posebno imati na umu kad je reč o ženama u menopauzi, kod kojih je moždani udar vodeći uzrok smrti.
    Lekari su u jednoj studiji pregledali zdravstvene zapise od 52 vojna veterana prosečne starosti od 70 godina, kod kojih ranije nije bilo nikakvih dokaza o neurološkim bolestima. Rendgenski snimci zuba su kod trećine njih pokazali naslage kalcijuma u vratnim arterijama koje upozoravaju na moguće zakrečenje krvotoka.

PIĆENCE KAO LEK
    Ljudi koji svakog dana popiju po dve čašice alkoholnog pića imaju manje izgleda da umru usled srčanog udara - tvrde australijski istraživači, uz napomenu da je za srce najbolje da se pije umereno i redovno.
    U poslednje vreme objavljeno je više studija u kojima se tvrdi da osobe koje umereno piju imaju manje izgleda da dožive srčani udar nego osobe koje su zakleti antialkoholičari. Australijski istraživači su, međutim, primetili da autori tih studija ne prave razlike između osoba koje piju nekoliko pića dnevno i osoba koje 'nedeljnu dozu' saspu u sebe za jedno veče. Zato su odlučili da i sami sprovedu istraživanje i ustanove da li nedeljnu dozu od 14 čašica za žene i 21 čašica alkohola za muškarce, treba ravnomerno rasporediti. Istraživanjem su obuhvatili preko 11.500 osoba koje su doživele srčani udar i 6.000 osoba koje nisu patile od srčanih oboljenja. Ustanovili su da je opasnost od srčanog udara najmanja među ljudima koji svakog dana piju dve čašice alkohola. Pod 'čašom pića' oni podrazumevaju 125 ml vina, kriglu piva od 0.5 litara ili 10 ml žestokog pića.

NOVOSTI O BELOM LUKU
    Naučnici sa novog Zelanda otkrili su da beli luk, osim što je savršen antibiotik, sprečava pojavu srčanih oboljenja, a takođe efikasno leči rak debelog creva.
    Istraživači tvrde da je samo pola glavice belog luka dnevno dovoljno za podizanje nivoa enzima u debelom crevu za 20-60 odsto. Ovi enzimi neophodni su u borbi protiv raka.
    Beli luk treba da se jede svež, zato što je potrebno devet puta veća količina kuvanog da bi se postigao isti efekat.



DEPRESIJA - POŠAST DANAŠNJEG STRESNOG DOBA
    Depresija je mnogo zastupljena u današnje stresno doba, a utešna je činjenica da se u 70 - 80 odsto slučajeva depresivni poremećaji uspešno mogu otkloniti. na primer, magnetskom stimulacijom mozuga, blokadom receptora hormona stresa ili velikim dozama hormona štitaste žlezde. Odmah da napomenemo jedan stari lek, za koji mnogi nisu nikad čuli a dokazano je da deluje - probdite celu noć, radite nešto cele noći i dočekajte jutro na nogama. Probajte, ne košta ništa, a deluje u mnogo slučajeva.
    Medicinskim metodama, naročito su se dve metode pokazale veoma efektivnim: medikamentima - antidepresivima i psihijatrijski tretmani prema metodu kognitivne terapije - KT. Najbolji rezultati se postižu kombinacijom lekova i psihoterapije. Kognitivna metoda zasniva se na saznanju da ljudi postaju depresivni jer je došlo do poremećaja u njihovom logičkom prosuđivanju. Njihova sveukupna aktivnost i ponašanje opterećeno je katastrofičnim fantazijama i osećanjem krivice. U detinjstvu svako sebi stvori određenu spoznajnu šemu, ali usled udara sudbine i raznih nedaća u životu, formira se depresivno poimanje sveta. Greške u poimanju tih egzistencijalnih zbivanja dovode do stvaranja pogrešnih zaključaka, selektivnih apstrakcija i nerazumnih preterivanja.
    U toku KT terapije ta depresivna promišljanja postepeno se otklanjaju i zamenjuju normalnim reagovanjima. Pacijenti se motivišu na pozitivne aktivnosti i treniraju da poprime preimereno socijalno ponašanje. Ukoliko se manifestuju i neke fobije i stanja straha, ti se psihički poremećaji posle otklanjanja depresije leče drugim psihoterapeutskim metodama kao što je sistematska desenzivilizacija i konfrotacija sa izazivačima straha. No, pojava depresije ili stanja melanholije često se potcenjuju i ne smatraju pravom bolešću. Jer, simptomi mogu na izgled da budu bezazleni: glavobolja, stomačne tegobe, probadanje u predelu srca i slabljenje sposobnosti koncentracije, trajan zamor. Pogrešan medicinski tretman može da izazove ozbiljne komplikacije, utoliko pre jer zagonetka nastanka depresije u potpunosti još nije razjašnjena. Naučnisi smatraju da za sada nedovoljno istraženi mehanizmi izazivaju hemijsku neravnotežu u mozgu. Pri tome neurotransmiter serotonin ima značajnu ulogu.
    Zbog učestalosti i masone pojave danas u svetu, depresiju mnogi smatraju nacionalnom pošasti. Makar jednom u životu svakoj desetoj osobi dušu pomrači neka tamna senka. Ponekad nas ta mučna melanholija zadesi iznenada bez naročitog povoda. nekome pak nečija smrt, bolni gubitak, rastanak ili razvod izazove depresivno stanje. Psihoanalitičari su utvrdili da neke osobe nisu u stanju da prevladaju osećaj bola i tuge pa postaju žrtve beznađa ili ih savlada očaj. Naročito su podložni teškim depresijama savesni ljudi, oni sa izraženom potrebom za socijalnom sigurnošću.
    Jedan od izaivača depresije svakako je i stanje trajnog stresa. Isprva se javljaju simptomi kao što su strah, gubitak apetita i nesanica, a zatim dolazi do stanja opšte potištenosti i melanholije ili depresije. Hronična teskoba može da bude izazvana i preopterećenošću na poslu, nerešenim egzistencijalnim problemima ili nekim traumama iz detinjstva. Ali, postoji i takozvana sezonska depresija uzrokovana mračnim zimskim danima bez dovoljno sunca i svetlosti. A zbog smanjenog nivoa hormona u krvi, depresivne su ne samo žene pred menstruaciju već i muškarci. Do tog saznanja došli su endokrinolozi. Srećnici koji su rođeni sa veselom prirodom obično nemaju problema sa melanholijom. Naime, oni u mozgu imaju veliki broj receptora dopamina, a povećan nivo dopamina izaziva dobro raspoloženje.
    Jednoznačni uzrok depresivnosti naučnisu nisu uspeli do sada da utvrde. Postoje razni oblici i slučajevi hronične utučenosti, teskobe i bezvoljnosti. No, došlo se ipak do jedne sudbonosne jednačine: predispozicija + psihostres (naročito dožiljen u detinjstvu) = depresija. Valjanost te jednačine proverena je naročito u slučajevima onih bolesnika u čijim je porodicama bilo pojave depresija, a i sami su imali problematično detinjstvo. U takvih osoba postoji veći rizik nastanka depresija nego u ljudi bez takvih predistorija bolesti.
    Ohrabruje činjenica da se danas depresije mogu uspešno lečiti. Bitno je utvrditi pravi uzrok pojave depresivnosti, a zatim pacijentu odrediti primerenu individualnu terapiju i to kombinovanjem pomenutih iskustava i proverom efikasnosti prepisanih lekova. Takvim savesnim pristupom bolesniku, depresije se u 80 odsto slučajeva mogu eliminisati bez ikakvih štetnih posledica.   

VIRUS KOJI UNIŠTAVA TUMOR
    Naučnici su uspeli da pobede tumor kod miša i nekoliko drugih životinja, upotrebom virusa koji tera ćelije raka na samouništenje! Istraživanje se odnosilo na virus za koji se veruje da je bezazlen za ljude i gen nazvan p53 koji obično potiskuje tumore. Kod većine obolelih od raka, gen p53 ne radi i virus to koristi.
    Stručnjaci virologije na švajcarskom Institutu za ekperimentalna istraživanja raka, objašnjavaju proces: majušna porcija DNK virusa se ubaci u organizam i kada ćelija raka sretne virus interpretira ga kao oštećen u strukturi sopstvene DNK. Ćelija tada pokušava da se oslobodi oštećenja i samouništi se. Tim naučnika je uneo ćelije ljudskog raka u laboratorijske životinje, dva dana nakon toga i virus, a onda je - samo dve od dvanaest ekperimentalnih životinja dobilo tumor. Kod već obolelih od raka, virus je eliminisao bolest kod šest od deset životinja. Rezultati su fantastični i ono što sad predstoji su istraživanja o mogućnosti primene kod ljudi, a to je i krajnji cilj.

SRČANE MOLITVE
    Ritmično ponavljanje molitve im smirujući uticaj na srce, pokazalo je istraživanje koje je sprovedeno na italijanskom Pavijskom univerzitetu. Sličan učinak može imati i ponavljanje hinduske mantre. Naime, molitva i mantra podstiču duboku disanje, koje može poboljšati mnoge životne cikluse tela jer što se sporije i dublje diše, to više kiseonika ulazi u krvotok.
    Italijanski istraživači su merili disanje odraslih osoba dok su zaredom na latinskom ponavljali različite molitve, ili izgovarali mantru na sanskritu. Takođe, mereno im je disanje i tokom slobodnog govora i tokom vežbi disanja. Kada su učesnici istraživanja spontano disali, procečno bi udahnuli 14 puta u minuti. Tokom običnog razgovora broj udisaja bi se smanjio na osam, dok bi tokom izgovaranja molitve ili mantre učesnici prosečno udisali samo šest puta u minuti, ako i tokom disajnih vežbi.
    Sporo disanje uopšte govoreći, povoljno deluje na zdravlje, ali pogotovo dobro za usklađivanje srčanog ritma. Stručnjaci kažu da ni to što su sličan rezultat proizvela dva naoko različita kulturan postupka nije slučajno. Oba oblika molitve, naime, imaju isti izvor. Izgovaranje molitve su uveli krstaši, koji su tu veštinu naučili od Arapa, koji su je, pak, preuzeli od Indijaca i tibetanskih učitelja joge. Stoga, ponavljanje mantri, što je izvorno bilo zamišljeno kao zdravstveni postupak i izgovaranje molitve, kao evropska molitvena praksa, mogli bi imati istu podlogu.
    Da bi se izgovaranjem molitve postigao najbolji zdravstveni učinak, preporučuje se da se tokom izgovaranja molitve zanemare sve druge misli kako bi se postigao i meditativni učinak opuštanja.

MESOŽDERI I OSTALI
Medicinska istraživanja pokazuju da prosečan vegetarijanac ređe ide kod lekara nego prosečan 'mesožder'.
Vegetarijanska ishrana isključuje unošenje zasićenih životinjskih masti, koje se dovode u vezu sa srčanim oboljenjima.
Vegetarijanci u proseku imaju niži krvni pritisak nego osobe u čijoj je ishrani zastupljeno meso. Visok pritisak je jedan od faktora rizika za srčana oboljenja, moždane udare i bolesti bubrega.
Meso sadrži niz supstanci koje negativno utiču na ljudsko zdravlje.
Osoba koja je celog svog života bila zakleti vegetarijanac spasla je živote stotina pilića, riba, nekoliko krava, ovaca i svinja...

Ali, ima i druga strana...

Vegetarijanci se izlažu velikom riziku da obole od anemije zbog nedostatka unošenja gvožđa. Organizam mnogo teže apsorbuje gvožđe iz povrća nego ono iz mesa.
Vegetarijanci često pate od nedostatka vitamina B12, pošto biljke ne sadrže dovoljne količine te dragovene supstance.
Hrana životinjskog porekla glavni je izvor mnogih minerala neophodnih za dobro zdravlje, uključujući i cink, koji je, na primer, neophodan za proces zaceljivanja rana.
I mlečni proizvodi, koje mnogi vegetarijanci jedu umesto mesa, sadrže opasne masne kiseline.
Čak i najtvrdokorniji vegetarijanci padaju u krizu kad se nađu pored roštilja sa kojeg se širi opojni miris ćevapa i pljskavica...

ZANIMLJIVOSTI
Opasnost od staračkog dijabatesa smanjujese za polovinu ako ljudi stariji od 45 godina dvaput nedeljno jedu morsku ribu, ustanovili su naučnici univerziteta u Amsterdamu.
Oni koji su zavisni od cigareta, morali bi svake večeri da džogiraju po minut za svaku popušenu cigaretu. Tako smanjuju opasnost od svake cigarete, otkrili su naučnici američkog Brkli univerziteta.
Već i najobičniji džoging nas čini pametnijim, pokazalo je istraživanje naučnika, a koje je sprovedeno na ljudima koji se bave trčanjem. Ispostavilo se da oni postižu bolje rezultate na testovima inteligencije. Međutim, pokazalo se i to da se intelektualno poboljšanje postignuto tračnjem izgubi nakon prestanka bavljenja trčanjem. To znači da se s vežbama ne sme prekidati ako se želi očuvati dostignuti intelektualni nivo. Redovno fizičko vežbanje pomaže i u borbi protiv depresije.
Veće količine maslinovog ulja u hrani ne samo da štite od čira na želucu, nego mogu i da ga leče, ustanovili su naučnici sa univerziteta u Atini. Razlog ovoga je to što maslinovo ulje normalizuje količinu žučne kiseline.
Najviše srčanih udara događa se pre poden, od 8 do 12 sati. Zbog toga bi u to vreme trabalo izbegavati fizičke napore na koje telo nije naviknuto. U tom vremenu povećana količina adrenalina povećava broj srčanih udara.
Onaj ko se boji starosti - stari ubrzano, utvrdili su naučnici sa univerziteta u Bostonu. Onaj ko se ne boji starosti - duže ostaje mlad.
Ako vaš šef stalno preti, mrmlja i zakera, može da oslabi imunološka sposobnost organizma njegovih potčinjenih radnika. Istraživanja specijalista za medicinu rada u Njujorku pokazala su da - dok vas šefovi grde i napadaju - treba da mislite na nešto pozitivno i vama lepo.
Buka vodi u nagluvost, što je sasvim dobro poznato, ali izaziva i visko krvni pritisak. Čak i neprestana tiha muzika sa radija koja se sluša bez prave pažnje, može da izazove čitav niz zdravstvenih problema. istraživanja na životinjama ukazala su na povezanost između buke i krvnog pritiska. Kratka zvučna opterećenja, poput preska, predstavljaju stres i podižu pritisak, oštećuju srce i krvotok. Među znakove koji upućuju na zdravstven probleme izazvane bukom spadaju nesanica, nervoza, glavobolje, razdraženost, nemir, bezrazložna ljutnja, bes, umor, gubitak koncentracije...

     RSS FEED-OVI ZA VAŠ SAJT  NAJBOLJA WEB SKOLA
Povratak Na Vrh Strane