Zanimljivi Svet Nauke - No 14
Afrički vračevi na utakmicama, ko je pronašao kečap, štetni osećaj dužnosti, jabuka isaka njutna, karakter po boji kose, najstarije gradjevine na svetu, dnk kompjuteri, zidovi sa očima...
Osmeh na lice:
ŽIVOTNI VEK ČOVEKA ZAPISAN U STOPALIMA
Stručnjaci šest prestižnih američkih univerziteta izradili su studiju o vezi veličine stopala i dužine života. Oni su tokom dve godine prikupljali i obradili podatke za 3.400 umrlih muškaraca i žena i otkrili jaku vezu između starosti pacijenata koji su umirali u bolnicama i veličine njihovih stopala.
ŽENE
■ 35 - od 64 do 69
■ 36 - od 70 do 76
■ 37 - od 77 do 82
■ 38 - od 78 do 84
■ 39 - od 73 do 75
■ 40 - od 70 do 72
■ 41 - od 67 do 70
■ 42 - od 66 do 69
MUŠKARCI
■ 38 - od 66 do 69
■ 39 - od 67 do 72
■ 40 - od 72 do 75
■ 41 - od 73 do 77
■ 42 - od 75 do 82
■ 43 - od 74 do 79
■ 44 - od 67 do 72
■ 45 - od 66 do 69
TAMO GDE NAUKA NE POMAŽE - MOĆNI DŽUDŽU
U Africi i na početku trećeg milenijuma magija i vračevi mogu da izazovu državnu krizu. Tako vračevi u Gvineji Bisao tvrde da zemlji ide loše zbog začaranih čamaca koje su na više mesta u Bisau zakopali Pepeli, prvi stanovnici te zapadnoafričke zemlje. Delegacija vračeva traži sastanak sa šefom države da bi mu objasnila situaciju a jedan od vračeva izjavio je da će čim čamci budu pronađeni i odneti, u zemlji ponovo cvetati mir i prosperitet.
Vračevi imaju veliki uticaj i u sportu. Na Afričkom kupu nacija u Maliju, uoči polufinalne utakmice između Kameruna i Malija policija je izvela s terena trenera golmana Kameruna Tomasa Nkonea s lisicama na rukama zato što je 'bacao čini na teren'. Afrička fudbalska organizacija još ranije je objavila da se 'vračevima uskraćuje pravo na tehničku akreditaciju pri državnoj reprezentaciji'. Međutim, biće teško sprovesti ovu odluku zbog tradicije u mnogim afričkim zemljama da za svaku akciju treba umilostiviti duhove a to najbolje rade vračevi, razni sangome, njange, džudžui i drugi.
Na fudbalski stadionima, na primer, u Južnoj Africi, često se iza protivničkog gola mogu videti vračevi - marbuti, kako odeveni u perje mašu životinjskim lobanjama i 'rade' u interesu ekipe koja ih je angažovala. Mnoge fudbalske reprezentacije afričkih zemalja pred važne mečeve imaju spiritualno - okultne konsultacije. Još se pamti kako je u kvalifikacijama za Svetsko fudbalsko prvenstvo u Francuskoj 1998. godine, Nigerija zvanično zabranila Keniji da na njenoj klupi sedi jedan moćan džudžu. U africi se verovalo da je on zaslužan za devetomesečnu nepobedivost Kenije u pretkvalifikacijama. Kenija je bez džudžua na klupi izgubila taj meč sa tri prema nula.
U toku četvrtfinalne utakmice Nigerije i Senegala na Afričkom kupu nacija, jedan funkcioner Nigerije utrčao je na teren i sklonio 'nešto crno' što je sletelo na travu. Nastala je opšta gužva, utakmica je završena pre regularnog kraja i registrovana je u korist Nigerije. Navedeni fudbalski funkcioner slavljen je u Nigeriji kao heroj.
KO JE PRONAŠAO KEČAP
Istraživači kažu da je prvi kečap pripremljen u Kini pre oko 350 godina. Zvali su ga Ketsiap, a u stvari je bio pikantan sos od dve vrste ribe i to - bez paradajza. Ubrzo je postao omiljen i rasprostranjen po Maleziji, a odatle je sigao do singapurskih pijaca, gde je početkom 18. veka bio prodavan engleskim trgovcima koji su ga donosili u Britaniju. Tamo su kuvari, pošto nisu mogli da pronađu razne istočnjačke sastojke, dali svoj doprinos i dodavali - pečurke. To što su dobili nazvali su kečap. Tokom nekoliko sledećih godina mnogo šta je dodavano umesto pečurki: orasi, školjke, limun, šljive, sardine... i najzad - paradajz, a to je bilo ono pravo.
ŠTETAN OSEĆAJ DUŽNOSTI
U školi su nas savetovali da budemo uporni u svom naumu, da jasno definišemo svoje ciljeve i disciplinovano, uz punu kontrolu emocija, da idemo ka njihovom ispunjenju, da budemo energični i probitačni u pravcu koji sebi zadamo. Danas vaspitanje sve više počiva na tome. Ali, osim verovatnih prednosti, ovakvo takmičarsko ponašanje očigledno ima i svojih opakih strana. Na to ukazuju i najnovija istraživanja.
Jaka disciplina, takmičarski duh i potreba za potpunom kontrolom osećanja, neminovno slabe imunološki sistem. To je, ispitujući kadete sa čuvenog Vest Pointa - vrlo stroge američke vojne akademije, otkrio dr Stanislav Kejsl sa univerziteta Jel. Isto se događa i osobama sa preteranim osećajem dužnosti i onima koji puno zahtevaju od sebe na poslu, u porodici i uopšte. U tom slučaju imunitet slabi za, prosečno, čak 30 odsto!
Međutim, osim imuniteta, na udaru je i mozak. Snažni i važni osećaji se urezuju u memoriju, koja može da izazove krupne psihološke promene. Eksperimenti na miševima dokazali su da snažni osećaji i stres menjaju građu nervne ćelije! Emocije su energija koja se ne sme potiskivati. Jako lupanje srca, znojenje, vrtoglavica i drhtavica reakcije su mozgu na uzbuđenost, bes ili na neku drugu emociju. Prema tome, budite malo opušteniji, ležerniji i neozbiljniji.
LEKOVITI ŠEFOVI
Prilikom smejanja arterijski pritisak se smanjuje, krv dobija kiseonik, mišići se opuštaju i povećava se nivo energije i produktivnosti. Tako objašnjavaju naučnici. Istraživanje sprovedeno u Kanadi pokazalo je da šefovi koji često koriste humor na radnom mestu dobijaju najviše od svojih saradnika. Osim što postižu bolje poslovne rezultate, u pozitivnom okruženju ljudi su i mnogo zdraviji.
Više društvenih kontakata garantuje i bolji imunološki sistem. Potištenost, zabrinutost, stres, premor i neprijateljstvo, pokazatelji su lošeg imunološkog sistema. U tom slučaju samo je jedan korak do bolesti - upozoravaju naučnici. Jer, bakterije i virusi u ljudskom organizmu pritajeno čekaju da se aktiviraju. Najbolji podsticaj su im negativno raspoloženje, teskoba i duševni bol.
Pozitivna osećanja pak pomažu bržem ozdravljenju. Naučnici u Kanadi su, tako, ustanovili kako su se pacijenti koji su nakon operacije srca naučili autogeni trening i koji su verovali u ozdravljenje - brže i oporavljali.
NJUTNOVA JABUKA JOŠ POSTOJI
Slavno jabukovo drvo pod kojim je Isak Njutn dokučio univerzalnu teoriju gravitacije krajem 17. veka, još postoji na starom imanju čuvenog fizičara. Legenda kaže da je pod tim drvetom Njutnu 'sinula ideja' da sila Zemljine teže privlači sve što se na njoj nalazi, pošto je, dok se odmarao, video jabuku kako pada.
Nije uobičajeno da drvo jabuke živi duže od 150 godine, ali britanski fizičar Ričard Kising ubeđen je da je Njutnovo drvo, nakon što je oboreno u jednoj oluji 1820. godine, uspelo da ponovo pusti korenje i da se regeneriše. Naučnik tvrdi da je uspeo da rekonstruiše istoriju čuvene jabuke zahvaljujući dokumentaciji i, naročito, jednom crtežu starom 180 godina. Drvo je, inače, zasađeno na imanju Vultrop u Linkolnširu. na istoku Engleske. Njutn je nakon otkrića gravitacije proširio teoriju na Mesec, potom na Sunce i planete, uviđajući da isti princip važi za sva nebeska tela.
ZIDOVI SA OČIMA
Realnost se danas ozbiljno suočava sa naučnom fantastikom, kao onomn iz filma Robokap. Scena gde mehanički i elektronski policajac Marfi koristi specijalni toplotni senzor da bi lišio slobode pokvarenog gradonačelnika više nije maštarija. Spacijalna baterijska lampa, koju su konstruisali naučnici Džordžija Tek Instituta, može da detektuje osobu kroz vrata ili zid debeo 20 centimetara.
Sistem koristi radarski zrak i specijalan signal da bi detektovao disanje i kretanje živog bića na udaljenosti do 3 metra iza zida. Ovi naučnici kažu da će oba radarska baterija ubrzo postati standardni deo opreme svakog policajca. Ne samo da će omogućiti predstavnicima reda da bezbedno otkriju kriminalce već je mogu koristiti i obični ljudi kao sredstvo zaštite od upada uljeza.
Ideja o stvaranju ovakve sprave počela je da se realizuje još 1998. godine. Prvi prototipovi bili su sastavljeni iz tri dela, izuzetno bični i glomazni da bi ih koristile specijalne policijske jedinice. Šest meseci je bilo dovoljno da radarska baterija bude modifikovana i testirana.
¦ Klik Gore na Sliku - Prikaz; ¦ Ponovni Klik - Brisanje
Zanimljiva Nauka - Ostali Tekstovi
Pogledajte i ostale super zanimljive rubrike na sajtu
