Ponuda Tema

Zanimljiva Nauka - No 10

    Prljava 'čista' energija, potraga za rajem, štetno fotografisanje, uništiti mesec, deca i sapunske serije... Nauka (latinski; scientia - znanje; grčki - episteme) je skup svih metodički sakupljenih i sistematski sređenih znanja, kako opštih tako i onih u nekom specifičnom području ili aspektu stvarnosti. Nauka je jedinstvo otkrića i dokaza, metoda i sistema, istraživanja i izlaganja. Nauka je objektivno, logički argumentovano i sistematizovano znanje o zakonitostima, činjenicama, uzrocima i pojavama u stvarnosti, stečeno i provereno egzaktnim posmatranjem, ponovljivim eksperimentom i valjanim razmišljanjem. Pokušaćemo ovde da vam dočaramo nauku, ali ne onu ekstra ozbiljnu nauku, već jednu njenu zanimljiviju stranu.
RAJSKE DVERI

    Američka vlada je još sredinom 80-tih godina otpočela jedan tajni projekt za pronalaženje nebesa. Nazvano 'Operacija raj', ovo tajno traganje vladinih naučnika već je koštalo državnu blagajnu blizu četiri milijarde dolara.
    Anonimbi izvor otkriva da CIA raspolaže većim brojem video-traka visokog profesionalnog kvaliteta koje su načinile svemirske satelitske kamere i Hablov svemirski teleskop, a koje prikazuju jedno 'usijano područje' u centru naše galaksije i dugo najmanje 160.000 kilometara i visoko 80.000 kilometara.
    To nije zvezda, crna rupa ili bilo koji poznati fenomen, ali vladini službenici veruju da je to kapija kroz koju se ulazi u raj.
    Međutim, mogu li se rajske dveri uopšte tražiti u materijalnom univerzumu? i još se identifikovati sa područjem u kojem izvesno vlada paklena vatra i temperatura?!

BEBE SAPUNSKIH SERIJA

    Psiholog Piter Heper sa Kraljičinog univerziteta u Belfastu tvrdi da neka deca mogu da postanu ljubitelji sapunskih serija još dok se nalaze u materici. Profesor Heper kaže da fetusi mogu povezati muzičke teme iz sapunskih serija sa razonodom koju njihove buduće majke doživljavaju dok provode vreme sedeći pred televizorom.
    Buduće majke koje uživaju u takvim televizijskim serijama kažu da ih obično prate sedeći, sa šoljom kafe ili čaja i nogama podignutim na tabure. Zahvaljujući tome i sam fetus može da postane ljubitelj muzičkih tema iz tih serija.
    Profesor Heper je potkrepio tvrdnju rezultatima kontrolnih studija u laboratoriji, koje su obuhvatile trudne žene. Polovina njih predano je gledala jednu sapunsku seriju, a druga polovina trudnica nije ju gledala. Kad su se bebe rodile, većina njih iz prve grupe postajale su tihe i duhom budne kada bi začule muziku iz dotične sapunice, dok je sa bebama iz druge grupe to bio redak slučaj.

    Ovo samo potvrđuje kako još previđamo činjenicu da razvoj jedinke započinje već prilikom začeća, a ne kada se ona rodi.

PRLJAVA TAJNA 'ČISTE' ENERGIJE

    Najnovija studija naučnika sa Univerziteta Tenesija otkriva da solarna energija i nije toliko 'zelena' i čista koliko se isprva mislilo. Korišćenje Sunca za proizvodnju električne energije se uvek činilo kaojedan od najpogodnijih načina za 'napajanje' planete jer u tom procesu ne dolazi do proizvodnje štetnih materija. Ali, ako je verovati stručnjacima sa Univerziteta Tenesija, situacija i nije tako 'čista', posebno kada se radi o zemljama u razvoju. Nedostatak napredne električne mreže u ovim zemljama dovodi do toga da u njima korišćenje solarne energije zahteva upotrebu baterija radi lokalnog skladištenja električne energije, što može dovesti do povećanog zagađenja prouzrokovanog olovom od koga se baterije uglavnom sastoje.
    Kris Čeri, profesor zaštite životne sredine na Univerzitetu Tenesija, napisao je u svom radu da postoji mogućnost da dođe do zagađenja od 2.400.000 tona olova u Kini i Indiji. Trovanje olovom dovodi do mnogih neželjenih efekata po zdravlje, i prouzrokuje oštećenje centralnog nervnog sistema, bubrega kao i kardiovaskularnog i reproduktivnog sistema. Na osnovu planova kineske i indijske vlade za gradnju solarnih elektrana, Čeri je procenio da će do 2022. godine zagađenje olovom koje je upotrebljeno u solarnim elektranama biti jednako trećini trenutne svetske proizvodnje ovog metala. Industrija baterija je najveći potrošač olova, u kojoj završi 80% globalne proizvodnje ovog metala.
    Čeri smatra da solarna industrija mora preuzeti odgovornost i da treba da se postara da njeni dobavljači baterija rade pod adekvatnom kontrolom. 'Gradnju solarnih elektrana u zemljama u razvoju mora da prati i investiranje u kontrolu zaštite životne sredine u industriji olovnih baterija, kao i unapređenja u recikliranju baterija', kaže Čeri.

UNIŠTITI MESEC

    Zemljin satelit od najranijih vremena privlači pažnju sanjara i magova, odnosno pisaca i naučnika. U poslednje vreme, iz naučnih krugova, stigle su dve, blago rečeno, neobične ideje u vezi sa Mesecom. Američki matematičar, Aleksandar Alban, docent na Univerzitetu države Ajova, predložio je da se Mesec uništi nuklearnim projektilima! Alban tvrdi da će se na taj način osa Zemlje ispraviti i da će godišnja doba da se smenjuju preciznošću švajcarskog sata.
    Druga ideja je takođe potekla iz Amerike. Grupa stručnjaka izračunala je da Zemlju u proseku svakih 300.000 godina pogađa po jedan veći asteroid, i da bi to moglo da se desi u narednih 50 godina. Iako je verovatnoća da se to zbilja dogodi 1:6000, asteroid je već nazvan 'Sudnji dan', a njegovo kretanje je još preciznije izračunato: neki naučnici, naime, tvrde da će asteroid u stvari samo da 'okrzne' Mesec, koji će, kao na džinosvskom bilijarskom stolu, zbog toga da izleti iz orbite i udari u Zemlju...

VEŽBA ZA MOZAK

    Na račun televizije uglavnom se čuju prigovori kako nam ovaj medij nepotrebno odvlači pažnju i vreme, a intelektualne aktivnosti i razmišljanja smanjuje na najnižu meru.
    Sada, međutim, stiže vest po kojoj bi gledanje televizije moglo biti korisno za polaganje ispita. Istraživači sa univerziteta Reading u Velikoj Britaniji, tvrde da gledanje televizije predstavlja 'blagu vežbu za mozak i može dak da poveća IQ'.
    Istraživanja su pokazala da su studenti koji su gledali televiziju, pili kafu i grickali kikiriki pola sata pre testiranja inteligencije imali bolje rezultate od onih koji su čitali knjigu ili ispunjavali ukrštene reči.
    Voditelji ovog istraživanja potvrdili su da gledanje televizije pre ispita zaista predstavlja vežbu za mozak, ali ne u velikoj meri. Međutim, uprkos ovakvim rezultatima, naučnici ipak kažu da nema druge tajne za uspeh na ispitima osim - učenja i ponavljanja gradiva.

NEVEROVATNO OTKRIĆE NAKON 120 MILIONA GODINA

    U fosilnom ostatku trudne ženke dinosaura, starom oko 120 miliona godina, pronađeno je deset dobro očuvanih embriona. Prema nalazima naučnika sa Univerziteta u Londonu, u fosilnom ostatku ženke dinosaura, koji je nedavno otkrivena u Kini, pronađeno je deset dobro očuvanih beba.
    Naučnici su zaključili da je dinosaurica bila pred porodom, a umrla je usled pada asteroida. Razlog zašto je ovaj fosil ostao u vrlo dobrom stanju nakon više od 120 miliona godina jest to što je vulkanska erupcija u kratkom vremenskom periodu pepelom prekrila celokupnu populaciju dinosaura, gmizavaca, sisara, ptica i biljaka na tom području. Pronađeni ostaci bili su milionima godina dobro čuvani ispod sloja vapnenca.

MIRIS USPEHA

    Kobi rekao: izgleda da je upravo čulo mirisa odigralo ključnu ulogu u procesu čovekove evolucije. To tvrde naučnici sa Vajcmanovog zavoda u izraelskom gradu Rechovot, dodajući da je to čulo pomoglo našim precima iz kamenog doba da love, izbegnu otrovnu hranu, izaberu partnere i da - postanu ljudi.
    Upoređujući sićušne razlike u sledovima DNK kod ljudi i šimpanza, naučnici su zaključili da su promene u oko hiljadu hvataljki za miris pridonele nastanku ljudske vrste. Hvataljke za miris jedan su od malobrojnih primera prilagođavanja molekularnog razvoja kod ljudi. Te su mutacije DNK dale našim precima prednost pred drugim ranim ljudima - kažu istraživači.
    Ali, zašto smo zadržali tako dobar njuh i danas, kada nam on više nije neophodan za preživljavanje u savremenom svetu. Naučnici kažu da je tako zato što miris čak i u naše vreme ima važnu ulogu u izboru ljubavnog partnera.

ENERGIJE STRESA

   Poznato je da neke osobe, pod jakim stresom, mogu da urade stvari koje inače premašuju njihove fizičke moći. Recimo, prosečna žena uspela je da podigne zadnji deo prilično velikog automobila da bi oslobodila svoje dete. Ta energija ne može se objasniti snagom mišića, jer ona, u normalnim okolnostima ne postoji. Šta se onda tu događa?
   Kada u normalnim situacijama pokušamo da preopteretimo mišiće osetićemo bol koji nas upozorava na mogućnost cepanja mišića, istezanja ligamenata ili oštećenje kičme... Kao i ostale informacije koje cirkulišu našim organizmom, bol se proizvodi u mozgu, lučenjem hemijskih jedinjenja. Međutim, u slučaju životne opasnosti, organizam sprečava cirkulaciju takvih poruka! Tako mozak neće dobiti informaciju o bolu i mišići će moći da nastave sa naporom dok ne obave to što su započeli.
     Izostanak bola u slučajevima teškog ranjavanja (nož ili metak u stomaku, duboka posekotina) omogućava, dakle, da se eventualna borba za život okonča bez ometanja. Indirektno, tako se snaga našeg tela udvostručuje. To što obično nazivamo instinktom za preživljavanjem je, dakle, hemijski mehanizam koji aktiviraju intenzivne emocije.

Twiter dugme Facebook dugme Linkedin Dugme RSS FEED-OVI ZA VAŠ SAJT NAJBOLJA WEB SKOLA NAJBOLJI SAJT SA BESPLATNIM SLIKAMA