Interesantna Nauka - No 20

    Britanski milijarder Ričard Branson otvorio je prvi komercijalni kosmodrom, izgrađen u pustinji u Novom Meksiku. Svemirsku luku će koristiti Bransonova kompanija Virgin Galactic za svoje komercijalne letove u svemir.

Otvaranju kosmodroma prisustvovao je i drugi čovek u istoriji koji je sleteo na Mesec, američki astronaut Edvin 'Baz” Oldrin.
    Kosmodrom je nazvan 'Spaceport Amerika” i biće matična luka za Bransonovu flotu svemirskih letelica koja se trenutno sastoji od dva mlaznjaka White Knight Two i pet svemirskih letelica SpaceShipTwo. White Knight služi za iznošenje letelice SpaceShipTwo do visine od oko 15 km, nakon čega ona nastavlja samostalan let. Naravno, na kosmodromu se nalaziti i svi potrebni objekti za smeštaj i pripremu budućih svemirskih putnika, kao i kontrolu leta. Komercijalni letovi sa kosmodroma Amerika započeće približno za 12 meseci, čim se okončaju poslednja testiranja svemirskih letelica, a Virgin Galactic dobije dozvolu od američke Savezne uprave za avijaciju (Federal Aviation Administration, FAA).
    Do sada je oko 430 osoba već rezervisalo mesto u prvim letovima u svemir. Pored toga, američka svemirska agencija NASA je sa kompanijom Virgin Galactic potpisala ugovor za tri istraživačka leta u svemir, vredan 4,5 miliona USD. Što se tiče pojedinačnih putnika u svemir, njih će karte za let koštati 200.000 USD. Već sada je poznato da će let trajati dva i po sata, u okviru koga će putnici provesti i pet minuta u bestežinskom stanju. Među prvim putnicima nalaziće se i Branson i njegovo dvoje dece. Prve ideje o privatnom, bezbednom i finansijski dostupnom letu u svemir nastale su još 1995. godine, a u stvarnost ih je pretočio Bert Rutan, osnivač i predsednik kompanije Scaled Composites, koja je izgradila letelicu SpaceShipOne i mlaznjak White Knight koji je služio kao nosač za vreme leta u svemir. Bert Rutan je, inače, svetsku slavu stekao dizajniranjem letelice Voyager, koja je 1986. godine obletela Zemlju bez spuštanja i dopunjavanja goriva. Veliku, ne samo finansijsku podršku, Rutanu je pružio suosnivač Microsofta Pol Alen, koji je sa dvadeset miliona dolara pomogao projekat SpaceShipOne.
    SpaceShipOne je 2004. godine postao prva privatna letelica koja se otisnula u svemir i premašila visinu od oko 100 kilometara, koja se uobičajeno smatra za ivicu svemira. Napravljen Je od kompozitnih materijala i lakih grafita, a njegove hibridne motore pokreće mešavina tečnog i čvrstog goriva. Do visine od oko 17 kilometara letelicu je nosio mlaznjak White Knight, a nakon kratkotrajnog jedrenja, ona je nastavila let ka
granici svemira brzinom tri puta većom od brzine zvuka (tri maha). Nakon uspeha letelice SpaceShipOne, pokrenut je projekat SpaceShipTwo u okviru koga je izgrađena istoimena letelica, kao i novi mlaznjak White Knight Two. Obe letelice su skoro dvostruko veće od svojih prethodnika. Kapacitet letelice SpaceShipTwo je osam osoba – dva pilota i šest putnika, a predviđeno je da tokom leta dostigne najvišu visinu od približno 110 kilometara.


    Američka svemirska agencija NASA saopštila je da je njen svemirski teleskop Kepler otkrio planetu koja kruži oko dva sunca, a nalazi se oko 200 svetlosnih godina udaljena od Zemlje. Planeta nazvana Kepler-16b je približno veličine Saturna, odnosno 763 puta veća od Zemlje, a za rotaciju oko dve zvezde oko kojih kruži potrebno joj je 229 dana, na rastojanju od približno 104 miliona kilometara. Planeta je u gasovitom stanju, a njena udaljenost od dve zvezde je toliko velika da na njoj najverovatnije nema života, smatraju astronomi. Naučnici iz agencije NASA navode da činjenica da Kepler-16b kruži oko dve zvezde stvara zanimljive svetlosne promene na njenoj površini, posebno u situacijama pomračenja jedne od dve zvezde. Osim toga postojanje dve zvezde verovatno dovodi do snažnih gravitacionih sila, što utiče na oblik planete.

   Hira Ratan Manek - mašinski inženjer star preko 70 godina, iz južne indijske države Kerale NE JEDE VEĆ 13 GODINA. On je do sada nekoliko puta dopustio da ga pregleda nacionalna i međunarodna zajednica lekara. Međunarodni tim sačinjen od 21 lekara u Ahembadabadu (Gujarat, Indija) posmatrao ga je 411 dana tokom 2000. i 2001. godine, 24 sata na dan. Celo to vreme jedino što je unosio u sebe bila je voda - i sunčevi zraci. Endokrinolog dr. Navneet Shah u julu 2001. je zapisao: Svakoga dana meren mu je puls, pritisak krvi, disanje, temperatura, izlučivanje urina, težina itd., a hematološki i biohemijski testovi provođeni su periodično. ECG je meren redovno, provera ultrazvukom, EEG, CT-sken i M.R.I.-sken mozga napravljeni su nakon jedne godine, a tim sastavljen od lekara opšte prakse, fizičara, hirurga, kardiologa, endokrinologa i neurologa redovno ga je i periodično pregledavao od prvog dana posta. Osim što je izgubio 19 kilograma u prva tri meseca i što su mu se smanjili puls i brzina disanja - sa 18 na 10 udisaja u minuti, nije bilo drugih medicinskih abnormalnosti. Nakon uzbuđenja koje je izazvalo otkriće u Ahmadabadu, Hira Ratan Manek je pozvan na Thomas Jefferson University i State University of Penn u Philadelphiji u SAD. Pod nadzorom je postio 109 dana, što je završilo 27. oktobra 2001.
    Posmatrana je i ispitivana njegova mrežnica, pinealna žlijezda (ili epifiza) i mozak, a snimljeno je i 700 fotografija tih organa. Postoje informacije da neki ljudi nisu jeli čak 20 i više godina. Zbog svega toga i NASA je pozvala Maneka na proučavanje. 130 dana je živeo pod strogim nadzorom dok u julu 2002. godine naučnici NASA-e u izvještaju nisu potvrdili da je Manek zaista to vreme preživeo samo na vodi i suncu. Američka svemirska agencija se nada da bi ta tehnika mogla biti korisna kako bi se na budućim svemirskim letovima rešio problem skladištenja i održavanja hrane. U prevodu - nadaju se da bi se astronauti budućnosti mogli hraniti sunčevom svetlošću.Amerikanci, kao poznati ljubitelji skraćenica, tu su pojavu nazvali HRM-fenomenom, po inicijalima njegovog imena, i pokrenuli HRM-projekt koji se bavi pitanjem kako preživeti samo od energije sunca.

    Jedna kineska aviokompanija izračunala je da je potrebna litra goriva za ispiranje zahodske školjke na visini od približno devet kilometara pa zato poziva putnike da nuždu obave pre ulaska u avion. Budući da su kineske avio kompanije pod pojačanim pritiskom da smanje troškove goriva, China Southern je počeo isprobavati tu strategiju. 'Energija koja se troši u jednom ispiranju dovoljna je ekonomičnom automobilu da pređe 10 kilometara', rekao je kapetan posade Liu Čijuen, koji redovno leti na liniji Hangčou - Peking.
    Rekao je i da prema proračunima kompanije kilogram stvari u avionu, kao što su ćebad i jastuci, troši 0,2 kilograma goriva na sat. 'To znači da ćebad i jastuci u avionu 'progutaju' do 60 tona goriva svakoga dana. Ako su na svakom sedištu tri časopisa od 450 grama, biće potrošeno još 60 tona', objasnio je Liu. Nova strategija za smanjenje troškova goriva uštedeće kompaniji 47 miliona juena, oko 3 miliona funti godišnje.


    Eksperti sa američkog Nortvestern univerziteta, uspeli su iz matičnih ćelija da razviju vrstu nervnih ćelija koje su od ključne važnosti za pamćenje i čije je odumiranje karakteristično za obolele od Alchajmerove bolesti. Ova tehnologija omogućava da se testiranje novih lekova za Alchajmerovu bolest obavlja na ljudskim ćelijama, a ne samo na ćelijama genetski modifikovanih miševa, kao dosad. Osim toga, možda se otvara mogućnost da se transplatacijom takvih ćelija jednog dana obolelima vrati izgubljeno pamćenje.
    Dok su nervne ćelije ovog puta dobijene iz matičnih ćelija embriona, njihov razvoj iz običnih ćelija kože (koje bi bile 'reprogramirane u stanje nalik embrionskom'), omogućio bi da se prouče razlike između ćelija dobijenih od materijala osoba obolelih od alchajmera, ćelija od materijala osoba koje imaju porodičnu predispoziciju za ovo oboljenje i ćelija dobijenih od materijala osoba koje niti su obolele, niti imaju genetsku predispoziciju za ovu bolest.
    Na taj način, bolje bi se shvatio mehanizam razvoja bolesti za koju nema pravog leka, a koja pogađa 26 miliona ljudi širom sveta. Procenjuje se da tretman tog oboljenja košta svetske zdravstvene sisteme ukupno 604 milijarde dolara


   Kao što je to astronomima i onima koji su opčinjeni svemirom poznato, zvezde su vrele. Nuklearna fuzija im omogućava da zagrevaju čitavu planetu koja je 150.000.000 kilometara udaljena (tako je, u pitanju je naša divna planeta). Naravno, one 'gore' na različitim temperaturama, što odgovara boji emitovane svetlosti.

    Tako postoje plavo-bele zvezde Klase O koje emituju svetlost temperature 52.000 Kelvina, dok naše Sunce emituje svetlost temperature 5.800 Kelvina, a na samom kraju dolaze braon patuljci, čija naizgled niska temperatura svetlosti iznosi 700 Kelvina. Ipak, nedavno potvrđena nova klasa zvezda zahteva shvatanje reči 'vrelo' u jednom drugačijem, nama bližem kontekstu, daleko od kritične tačke u procesu nuklearne fuzije – dovoljno je da zamislite topli letnji dan, i to onaj kada vam je uređaj za klimatizaciju pokvaren. Nova studija američke svemirske agencije NASA, obavljene u sklopu misije WISE (Wide-field Infrared Survey Explorer) otkrila je dokaze za postojanje najhladnije klase zvezdi: Y patuljaka, koji svetle 'na sobnoj temperaturi'.
    Iako su astronomi već opisali Y patuljke, nijedan posmatrač nije pronašao nijedan primer ovih umerenih malih zvezda, sve dok Nasin svemirski teleskop WISE nije detektovao tragove njihovog slabog infracrvenog sjaja. Između januara 2010. i februara 2011, istraživači su pronašli šest zvezda bližih od 40 svetlosnih godina koje se ubrajaju u klasu Y – emituju svetlost temperature ispod 600 Kelvina, i to samo u infracrvenom spektru. Atmosferska temperatura jedne zvezde, nazvane WISE 1828+2650, iznosi manje od 298 Kelvina, odnosno 25° C, što je okarakterisano kao sobna temperatura.
    Braon patuljci, pa čak i njihovi 'mirniji' rođaci, Y patuljci, imaju previše malu masu da bi dostigli kritičnu tačku za pokretanje nuklearne fuzije. Umesto da emituju spojene atome kao što su atomi helijuma, kiseonika, ugljenika, ili bilo kojih drugih elemenata, braon i Y patuljci odašilju samo radijaciju, koja vremenom slabi i prelazi u infracrveni emisioni spektar, onaj koji su i astronomi uspeli da detektuju. Takvi hladni objekti su astronomima interesantni zbog njihove atmosfere koja je veoma slična atmosferama gasovitih džinova, ali oni se mogu posmatrati bez ikakvih smetnji koje potiču od roditeljskih zvezda, jer su Y patuljci obično sami u svemiru. Oni astronomima takođe pružaju priliku da izučavaju formiranje zvezda, kao i da porede 'uspešne' zvezde sa aktivnom nuklearnom fuzijom sa 'ugašenim' Y patuljcima.

Klik Molitva Dana

Klik Vic Dana

Klik Otkačeni Svet

Klik Vesti - Balkan

Klik Super Smeh

Klik Vesti - Svet

Klik Vesti - Sport

Drugi Ovo Gledaju

Klik Vesti - Hronika

Klik Vesti - Evropa

Klik Mali Oglasi

Klik Bioritam Za Vas

¦ Klik Gore na Sliku - Prikaz; ¦ Ponovni Klik - Brisanje

Zanimljiva Nauka - Ostali Tekstovi

Pogledajte i ostale super zanimljive rubrike na sajtu