Zagonetni Svet Životinja
Neki insekti neobjašnjivo nestaju sa jednog mesta i pojavljuju se na drugom. I životinje imaju svoja groblja, sudove, zatvore, sahrane i debatne klubove...
Osmeh na lice:
Ništa, izgleda nije tako pogrešno kao verovanje da je čovek jedino razumno biće na ovoj planeti, zahvaljujući isključivo svojim sposobnostima govora i kreativnosti u vidu psihofizičkih mogućnosti da utiče, pozitivno ili negativno, na prirodu.
Ako se na životinje gledalo kao na bezsvesna bića, na nižoj razvojnoj lestici, nesposobna za bilo kakvu vrstu mišljenja i osećanja, takav stav treba zaboraviti, ili bar ispraviti. Čovek, kao vrsta, konačno mora sebi priznati da nije nikakav gospodar prirode, već samo njen sastavni deo. I što je najvažnije, mora shvatiti koliko zapravo malo zna o svetu koji ga okružuje.
U poslednje vreme, primera radi, nauka je podgrejala davni san o trenutnom prevaljivanju vrlo velikih udaljenosti, koji je naučna fantastika nazvala - teleportacijom. Ne treba zaboraviti da su još u srednjem veku mnoge žene, osumnjičene da su veštice, zaglavile na lomači pod optužbom da su u svojim noćnim tumaranjima na neobjašnjiv način prelazile ogromna prostranstva i pojavljivale se na više mesta odjednom.
Ono što je za čoveka samo san, ili možda tek daleka budućnost, za životinje je, izgleda, nešto sasvim uobičajeno i normalno. Poznati zoolog i istraživač neobičnih pojava Ajven T. Sanderson (slika dole levo) još je 1938. godine u Holandskoj Gvajani uočio da mravlja kraljica naprosto 'nestaje' iz svoje ćelije, kada joj postane tesna i pojavljuje se u drugoj, većoj, koju su do tada mravi izgradili. A jedini otvori su vrlo uzani prorezi i za hranu i za vazduh. Sanderson je pisao: 'Ako veoma pažljivo sastružete jednu stranu ćelije i zamenite je staklenom pločom, možete posmatrati šta se unutra događa. Kraljica potpuno spunjava prostoriju i vrlo lako je možete označiti pažljivim ubrizgavanjem boje. Dok je čelija otvorena, ili pokrivena komadićem stakla, ništa se ne događa. Ali, kad je pokrijete čak i na nekoliko minuta, kraljica nestaje. Kada ponovo pogledate, ćelija je prazna. Sanderson je tvrdio da je nestajanje mravlje kraljice, obojene ili ne, uočio još nekoliko puta.
Ovom mišljenju suprostavio se dr Martin Kruskal, po čijoj teoriji bi mravi kraljicu najpre ispraznili, zatim je provukli kroz taj veoma mali otvor i odneli do nove ćelije, gde bi je opet nahranili, da bi nastavila da obavlja svoju funkciju polaganja jaja.
Po Sandersonu, takvo mišjenje je besmisleno jer bi mravlju kraljicu, uprkos pražnjenju, bilo nemoguće provući kroz otvor bez telesnih oštećenja, tim pre što njenu unutrašnjost najvećim delom čine reproduktivni organi, vrlo složeni i osetljivi. Nakon četrdeset godina posvećenih istraživanjima, poznati zoolog je zaključio da je jedina mogućnost na koji kraljica putuje od ćelije do ćelije - teleportacija!
Nekoliko godina pre Sandersonovog puta u Holandsku Gvajanu gotovo identičnu pojavu među afričkim termitima primetio je Eugen Maras, prirodnjak koji je svoja iskustva obradio u knjizi 'Duša belih mrava' (1937). Maras je uočio da kraljica termita nestaje iz ćelije kada joj ova postane pretesna, pa se pojavljuje u novoj, većoj ćeliji. Ona je sama suviše nepokretna da bi mogla izaći iz svog boravišta, čiji su zidovi, inače, čvrsti kao beton. Eugen Maras kaže: 'Taman kada se učinilo da će kraljica prerasti svoju ćeliju, drugi bi termiti počeli graditi novu, upola veću od te. Nova ćelija prislonjena je uz staru, jednako je čvrsto građena i sa jednakim malim otvorima. Kada bi ćelija bila dovršena, događala bi se najfantastičnija stvar u celoj priči. Kraljica bi se preselila, odnosno teleportovala u susedstvo. Tamo bi ostajala oko godinu dana, a zatim bi joj i to stanište postajalo premaleno. Za života, termitska kraljica selila se šest do sedam puta'. Kao i Sanderson, i Maras je svoje mrave označavao bojom, ali pojavu nije uspeo da objasni.
Da se zagonetni nestanak i pojavljivanje na drugom mestu ne događa samo insektima, nego i drugim, mnogo krupnijim životinjama, govore svedočanstva iz ne tako davne prošlosti.
Fenomen teleportacije prvi put se javlja u vezi sa progonima veštica u srednjem veku, jer su one vrlo često okrivljavane za tajanstveno nestajanje stoke iz zatvorenih štala, odnosno njihovo iznenadno pojavljivanje na neobičnim mestima. Ali, i mnogo kasnije, kada je lov na veštice već bio davna prošlost, događale su se slične stvari.
Tako, na primer, britanski list 'Mančester gardijan' pisao je 15. augusta 1868. da je na farmi u mestu Holinvud neka krava pronađena u seniku koji je bio smešten - u potkrovlju kuće. 'Dejli mejl' je 28.maja 1906. godine pisao o čudnovatom događaju koji je zadesio konje farmera Džeja Si Plejfera iz Lambhersta u engleskoj grofoviji Kent. U pitanju je bila klasična pojava 'poltergejsta', kojom prilikom su pored nereda i razbacanih bačvi, i svi konji u boksovima izmenili svoja mesta, iako su bili smešteni u uskim prostorima i sapeti.
Jednog, koji je nestao, pronašli su u seniku, čija su vrata bila toliko uska da je i čovek jedva mogao da uđe. Da bi ga izvukao, Plejfer je morao da sruši čitav jedan zid. Tri decenije kasnije, u Italiji, u mestu Prinjano kod Salerma, 'poltergejst' je pomicao nameštaj, izazivao padanje komada cigli i kamenja u zatvorenoj prostoriji, plamene jezike, te nestanak i pojavljivanje raznih predmeta. A najčudnije je bilo to što je par volova nestao iz zaključane štale i na nepoznat način se pojavio u drugoj štali.
Tumaranju kroz prostor, i bez posredovanja 'poltergejsta', sklone su i neke ribe. Najnestašnija se pokazala ona pod latinskim imenom 'noemus gronovil', koja je prvi put 'isparila' iz specijalnog tanka prilikom transportovanja do akvarijuma na Floridi. Upravnik akvarijuma Vilijam Grej dao je da se sledećom prilikom konstruišu dvostruki bazeni, iz kojih je 'bekstvo' bilo nemoguće, ali riba 'noemus gronovil' opet je neobjašnjivo nestala.
Da li su teleportacije neka još nerazjašnjena sposobnost pojedinih životinjskih vrsta da se u pojedinim trenucima na neki neshvatljiv način kreću kroz prostor, ili još jedan u sklopu brojnih paranormalnih fenomena na ovom svetu, ostaje tajna, ali mnoge osobine i ponašanja životinja neodoljivo podsećaju na ljudska
Na primer, u proleće, kada vrane grade nova gnezda ili popravljaju stara, nađe se poneka koja umesto da skuplja 'građevinski materijal', pokrade grančice i slamke od najbližih suseda. Ako druge vrane otkriju kradljivicu, počinju neku vrstu suđenja. Sve se okupe na jednom mestu, a 'procesu' predsedava jedna od starijih ptica.
Neko vreme sve okupljene vrane smenjuju se u 'vikanju' na optuženu, a poslednji se oglašava 'sudija'. Nakon toga mnoštvo se okomi na nesrećnu kradljivicu i kljuca je dok ova ne izdahne. Posmatrajući vrane na Šetlandskim ostrvima, dr Edmondson je ustanovio da te ružne ptice redovno održavaju skupštine, na koje dolaze 'dlegati' iz udaljenih delova ostrva. U udubljenju između stena video je 'zatvoreno' nekoliko vrana kojima druge vrane nisu dale da izađu. Stražari su se smenjivali, dok su ptice u udubljenjima ostajale iste. Okupljanje je trajalo nekoliko dana, a zatim je došlo do 'suđenja' sličnog gore opisanom i sa istim ishodom po trojicu zatvorenika.
Isto čine i rode. U Ogershajmu na Rajni, 1954. godine je zabeležen 'procs' kada se pedesetak roda postavilo u krug, oko jedne rode u sredini. 'Suđenje' je počelo opštom galamom, a zatim su se sve utišale, da bi jedna iz kruga počela mahati krilima. Kada je 'odmahala' svoje, krenula je druga, i tako redom. Najzad, nakon četvrte ili pete, sve su se bacile na 'osuđenicu' i začas je raskomadale.
Pojava je primećena i među vrapcima, a očevici tvrde da su oni još mnogo žustriji. Vrane su, ipak, najagresivnije. Pogubljenje jedne jajokradice zabeleženo je 1975. godine, a 1977. u okolini Bakingema u Velikoj Britaniji vrane su sudile i presudile na isti način jednoj - lisici.
Ne vole samo ptice da većaju i sude. Engleski prirodnjak Margrejv prisustvovao je 'raspravi' afričkih majmuna, kada je 'predsedavajući', verovatno vođa čopora, davao i oduzimao reč mahanjem prednjom nogom. Radilo se o međusobno zavađenim majmunima koji su naizmenično vrištali, ali su zato vrlo disciplinovano slušali naredbe svoga vođe.
Osim što su lukave, lisice, kažu, spadaju i u najsentimentalnije životinje. Američki farmer Čarli Šelemden usred noći je čuo neobično 'naricanje' i uputio se da proveri o čemu se radi. Naišao je na mnoštvo svežih lisičijih tragova i jazbinu oko koje su bila ulegnuća, u kojima su lisice neko vreme ležale. U jazbini, farmer je pronašao mrtvu staru lisicu. Neki njegov francuski kolega iznenadio se kada je, u nameri da odvede stado sa pašnjaka, video krave kako nepomično stoje u krugu i 'odaju poslednju počast' jednoj koja je uginula.
Mačke se okupljaju na slične rituale, a u 'žalosti' su viđene pogrebne povorke jazavaca, hermelina, majmuna, lasica... U Irskoj, jedan vozač je noću, u svetlu farova, ugledao na putu nešto nalik na debelu zmiju. Zaustavivši se, bio je zaprepašten kada je utvrdio da se radi o koloni lasica na čijem čelu su četiri od njih u zubima nosile mrtvu saplemenicu. Oko sto lasica mirno je hodalo u koloni dve po dve. Kada je pogrebna povorka prešla cestu i zaputila se poljem, vozač je pošao za njima, ali ga je preteće fraktanje sa začelja odvratilo od namere.
U najtajanstvenije pojave životinjskog sveta ubraja se takozvani 'kralj pacova', o čijem postojanju je još 1555. godine pisao zoolog Konrad Gesner. I mada niko nikada nije video niti ulovio pacovskog monarha, radnici londonske kanalizacije često prepričavaju priče o izuzetno velikom primerku ove vrste, koji je okružen 'telesnom gardom', sastavljenom od pacova tek nešto manjih od njega. U njegovom prisustvu, navodno, svi pacovi ostaju 'bez glasa' i kao paralizovani, a čak mu za hranu donose i sopstvene mladunce.
Divni Svet Životinja - Ostali Tekstovi
Pogledajte i ostale super zanimljive rubrike na sajtu
TERMITI KOJI NESTAJU
U poslednje vreme, primera radi, nauka je podgrejala davni san o trenutnom prevaljivanju vrlo velikih udaljenosti, koji je naučna fantastika nazvala - teleportacijom. Ne treba zaboraviti da su još u srednjem veku mnoge žene, osumnjičene da su veštice, zaglavile na lomači pod optužbom da su u svojim noćnim tumaranjima na neobjašnjiv način prelazile ogromna prostranstva i pojavljivale se na više mesta odjednom.
Ono što je za čoveka samo san, ili možda tek daleka budućnost, za životinje je, izgleda, nešto sasvim uobičajeno i normalno. Poznati zoolog i istraživač neobičnih pojava Ajven T. Sanderson (slika dole levo) još je 1938. godine u Holandskoj Gvajani uočio da mravlja kraljica naprosto 'nestaje' iz svoje ćelije, kada joj postane tesna i pojavljuje se u drugoj, većoj, koju su do tada mravi izgradili. A jedini otvori su vrlo uzani prorezi i za hranu i za vazduh. Sanderson je pisao: 'Ako veoma pažljivo sastružete jednu stranu ćelije i zamenite je staklenom pločom, možete posmatrati šta se unutra događa. Kraljica potpuno spunjava prostoriju i vrlo lako je možete označiti pažljivim ubrizgavanjem boje. Dok je čelija otvorena, ili pokrivena komadićem stakla, ništa se ne događa. Ali, kad je pokrijete čak i na nekoliko minuta, kraljica nestaje. Kada ponovo pogledate, ćelija je prazna. Sanderson je tvrdio da je nestajanje mravlje kraljice, obojene ili ne, uočio još nekoliko puta.
Ovom mišljenju suprostavio se dr Martin Kruskal, po čijoj teoriji bi mravi kraljicu najpre ispraznili, zatim je provukli kroz taj veoma mali otvor i odneli do nove ćelije, gde bi je opet nahranili, da bi nastavila da obavlja svoju funkciju polaganja jaja.
Po Sandersonu, takvo mišjenje je besmisleno jer bi mravlju kraljicu, uprkos pražnjenju, bilo nemoguće provući kroz otvor bez telesnih oštećenja, tim pre što njenu unutrašnjost najvećim delom čine reproduktivni organi, vrlo složeni i osetljivi. Nakon četrdeset godina posvećenih istraživanjima, poznati zoolog je zaključio da je jedina mogućnost na koji kraljica putuje od ćelije do ćelije - teleportacija!
Nekoliko godina pre Sandersonovog puta u Holandsku Gvajanu gotovo identičnu pojavu među afričkim termitima primetio je Eugen Maras, prirodnjak koji je svoja iskustva obradio u knjizi 'Duša belih mrava' (1937). Maras je uočio da kraljica termita nestaje iz ćelije kada joj ova postane pretesna, pa se pojavljuje u novoj, većoj ćeliji. Ona je sama suviše nepokretna da bi mogla izaći iz svog boravišta, čiji su zidovi, inače, čvrsti kao beton. Eugen Maras kaže: 'Taman kada se učinilo da će kraljica prerasti svoju ćeliju, drugi bi termiti počeli graditi novu, upola veću od te. Nova ćelija prislonjena je uz staru, jednako je čvrsto građena i sa jednakim malim otvorima. Kada bi ćelija bila dovršena, događala bi se najfantastičnija stvar u celoj priči. Kraljica bi se preselila, odnosno teleportovala u susedstvo. Tamo bi ostajala oko godinu dana, a zatim bi joj i to stanište postajalo premaleno. Za života, termitska kraljica selila se šest do sedam puta'. Kao i Sanderson, i Maras je svoje mrave označavao bojom, ali pojavu nije uspeo da objasni.
TELEPORTACIJA KONJA
Fenomen teleportacije prvi put se javlja u vezi sa progonima veštica u srednjem veku, jer su one vrlo često okrivljavane za tajanstveno nestajanje stoke iz zatvorenih štala, odnosno njihovo iznenadno pojavljivanje na neobičnim mestima. Ali, i mnogo kasnije, kada je lov na veštice već bio davna prošlost, događale su se slične stvari.
Tako, na primer, britanski list 'Mančester gardijan' pisao je 15. augusta 1868. da je na farmi u mestu Holinvud neka krava pronađena u seniku koji je bio smešten - u potkrovlju kuće. 'Dejli mejl' je 28.maja 1906. godine pisao o čudnovatom događaju koji je zadesio konje farmera Džeja Si Plejfera iz Lambhersta u engleskoj grofoviji Kent. U pitanju je bila klasična pojava 'poltergejsta', kojom prilikom su pored nereda i razbacanih bačvi, i svi konji u boksovima izmenili svoja mesta, iako su bili smešteni u uskim prostorima i sapeti.
Jednog, koji je nestao, pronašli su u seniku, čija su vrata bila toliko uska da je i čovek jedva mogao da uđe. Da bi ga izvukao, Plejfer je morao da sruši čitav jedan zid. Tri decenije kasnije, u Italiji, u mestu Prinjano kod Salerma, 'poltergejst' je pomicao nameštaj, izazivao padanje komada cigli i kamenja u zatvorenoj prostoriji, plamene jezike, te nestanak i pojavljivanje raznih predmeta. A najčudnije je bilo to što je par volova nestao iz zaključane štale i na nepoznat način se pojavio u drugoj štali.
Tumaranju kroz prostor, i bez posredovanja 'poltergejsta', sklone su i neke ribe. Najnestašnija se pokazala ona pod latinskim imenom 'noemus gronovil', koja je prvi put 'isparila' iz specijalnog tanka prilikom transportovanja do akvarijuma na Floridi. Upravnik akvarijuma Vilijam Grej dao je da se sledećom prilikom konstruišu dvostruki bazeni, iz kojih je 'bekstvo' bilo nemoguće, ali riba 'noemus gronovil' opet je neobjašnjivo nestala.
KADA VRANE SUDE
Na primer, u proleće, kada vrane grade nova gnezda ili popravljaju stara, nađe se poneka koja umesto da skuplja 'građevinski materijal', pokrade grančice i slamke od najbližih suseda. Ako druge vrane otkriju kradljivicu, počinju neku vrstu suđenja. Sve se okupe na jednom mestu, a 'procesu' predsedava jedna od starijih ptica.
Neko vreme sve okupljene vrane smenjuju se u 'vikanju' na optuženu, a poslednji se oglašava 'sudija'. Nakon toga mnoštvo se okomi na nesrećnu kradljivicu i kljuca je dok ova ne izdahne. Posmatrajući vrane na Šetlandskim ostrvima, dr Edmondson je ustanovio da te ružne ptice redovno održavaju skupštine, na koje dolaze 'dlegati' iz udaljenih delova ostrva. U udubljenju između stena video je 'zatvoreno' nekoliko vrana kojima druge vrane nisu dale da izađu. Stražari su se smenjivali, dok su ptice u udubljenjima ostajale iste. Okupljanje je trajalo nekoliko dana, a zatim je došlo do 'suđenja' sličnog gore opisanom i sa istim ishodom po trojicu zatvorenika.
Isto čine i rode. U Ogershajmu na Rajni, 1954. godine je zabeležen 'procs' kada se pedesetak roda postavilo u krug, oko jedne rode u sredini. 'Suđenje' je počelo opštom galamom, a zatim su se sve utišale, da bi jedna iz kruga počela mahati krilima. Kada je 'odmahala' svoje, krenula je druga, i tako redom. Najzad, nakon četvrte ili pete, sve su se bacile na 'osuđenicu' i začas je raskomadale.
Pojava je primećena i među vrapcima, a očevici tvrde da su oni još mnogo žustriji. Vrane su, ipak, najagresivnije. Pogubljenje jedne jajokradice zabeleženo je 1975. godine, a 1977. u okolini Bakingema u Velikoj Britaniji vrane su sudile i presudile na isti način jednoj - lisici.
LISIČJA TUGOVANKA
Osim što su lukave, lisice, kažu, spadaju i u najsentimentalnije životinje. Američki farmer Čarli Šelemden usred noći je čuo neobično 'naricanje' i uputio se da proveri o čemu se radi. Naišao je na mnoštvo svežih lisičijih tragova i jazbinu oko koje su bila ulegnuća, u kojima su lisice neko vreme ležale. U jazbini, farmer je pronašao mrtvu staru lisicu. Neki njegov francuski kolega iznenadio se kada je, u nameri da odvede stado sa pašnjaka, video krave kako nepomično stoje u krugu i 'odaju poslednju počast' jednoj koja je uginula.
Mačke se okupljaju na slične rituale, a u 'žalosti' su viđene pogrebne povorke jazavaca, hermelina, majmuna, lasica... U Irskoj, jedan vozač je noću, u svetlu farova, ugledao na putu nešto nalik na debelu zmiju. Zaustavivši se, bio je zaprepašten kada je utvrdio da se radi o koloni lasica na čijem čelu su četiri od njih u zubima nosile mrtvu saplemenicu. Oko sto lasica mirno je hodalo u koloni dve po dve. Kada je pogrebna povorka prešla cestu i zaputila se poljem, vozač je pošao za njima, ali ga je preteće fraktanje sa začelja odvratilo od namere.
U najtajanstvenije pojave životinjskog sveta ubraja se takozvani 'kralj pacova', o čijem postojanju je još 1555. godine pisao zoolog Konrad Gesner. I mada niko nikada nije video niti ulovio pacovskog monarha, radnici londonske kanalizacije često prepričavaju priče o izuzetno velikom primerku ove vrste, koji je okružen 'telesnom gardom', sastavljenom od pacova tek nešto manjih od njega. U njegovom prisustvu, navodno, svi pacovi ostaju 'bez glasa' i kao paralizovani, a čak mu za hranu donose i sopstvene mladunce.
¦ Klik Gore na Sliku - Prikaz; ¦ Ponovni Klik - Brisanje
Divni Svet Životinja - Ostali TekstoviPogledajte i ostale super zanimljive rubrike na sajtu
