Zagonetne Pojave Na Nebu

    S krajnjom preciznošću stari ruski hroničari su beležili pomrčine, pojave kometa ili polarne svetlosti... Među tim svedočanstvima neretko nalazimo na saopštenja o pojavama, koje se ne mogu racionalno objasniti. Znamenja, kako se nazivaju u letopisima i hronikama, različita su karaktera i zabeleženo ih je veliki broj.

    Samo u razmaku od 10. do 17. veka hroničari su zabeležili 54 nebeske pojave, koje nisu mogle biti protumačene nekom od prirodnih događanja uobičajenih u astronomiji i meteorologiji. Budući da ovde ne možemo navesti sve izveštaje, zadržaćemo se samo na najkarakterističnijim, čiji prikazi sadrže relativno dosta detalja....
    Tako se 1028. godine nad severozapadnom Rusijom pojavilo na nebu prikazanje u obliku zmaja, koje su svi mogli videti. Zatim, 1088. godine u Kijevskoj zemlji: 'Te su godine ljudi Vsevoloda bili u lovu kad pade s neba zmaj, a ljudi povikaše od zaprepašćenja'. Godine 1214. u Novogradskoj zemlji 'februara, prvog dana u mesecu, u nedjelju mirnu i blaženu - zagrmilo je za vreme jutarnje službe i svi to čuše, i tek nakon toga videše zmaja letećega...'
    'Godine 1412. decembra, osmog dana u mesecu, baše knez Vasilij Mihajlovič za blagdana Svetog začeća, u svom selu Stražkovu, kad je poletio baš u vreme večernje službe, od grada Kasina - zmaj velik i strašan, vatrom dišući. Letio je od istoka prema zapadu i svetlio poput zore. Video ga je i knez V. Mihajlovic i njegovi boljari, a i ljudi u svim selima oko grada...'
    Letopisni izveštaj iz 1144. godine dopunjuje navedeno saopštenje zanimljivim detaljima. Te je godine, naime, 'bilo prikazanje iza Dnjepra, u Kijevskoj opštini. Letelo je nebom do zemlje, kao vatreni krug i ostavljalo za sobom trag u obliku - velikog zmaja. Taj je trag ostao na nebu oko jedan sat, pa se razišao!'
    Kakvi su to 'zmajevi' na nebu, čijoj pojavi predhodi, sudeći prema izveštaju iz 1144. godine, preletanje 'vatrenog kruga'? Stiče se dojam da upravo taj 'vatreni krug' ostavlja iza sebe trag sličan letećem zmaju, koji se zadržava na nebu neko vreme (do jednog sata) nakon njegova preletanja!

    Godine 1552. psovska kronika još detaljnije opisuje zagonetna prikazanja. 'Meseca marta' - kaže se u njoj - 'pojavila se na jugozapadu zvezda, koplju nalik. Mogla se videti i danju i noću i to je trajalo celi mesec. Postepeno je nestala u pravcu severa. Iste godine, poslednjeg dana pre posta, bilo je još jedno prikazanje: na istom mestu gde je bila zvezda pojavilo se na nebu poput zmaja, ali bez glave, i stajalo je nisko iznad zemlje. Ljudi su videli da je rep pružalo kao surlu, a da je izgledalo poput bačve; zatim je palo u plamenu, a dim se raširio po zemlji. Sve je to trajalo oko sat vremena.'
    Ovaj je opis u opštim crtama sličan onom izveštaju iz 1144. godine. Ponovo se radi o okruglom predmetu (bačva), koji iza sebe ostavlja zmijoliki vatreni rep na nebu, što je i davalo osnove da se govori o - letećem zmaju!
    Uobičajena upoređenja sa kometama, koje nailazimo i u literaturi, nisu posebno uverljive. Pre svega, zato što se za opisivanje letopisci koriste drugim definicijama nego kad se radi o kometama, a drugo, zbog toga što se ne slaže vreme pojavljivanja kometa s letopisnim opisima 'misterioznih letećih zmajeva'!
    Uostalom, s 'letecim zmajevima' susrećemo se i u mnogim drugim izvorima. Na primer, nemački hroničar Adam Bremenski, koji je živeo u 11. veku, pisao je da žitelji Estonije - Esti - 'obožavaju leteće zmajeve'! 'Noću se u ovoj zemlji često pojavljuju ognjeni zmajevi'- spominje 1544. godine Sebastian Munster u svom radu 'Kosmografija', misleći na neobične svetlosne pojave koje se dogadaju nad zemljom Maarjamaa (Estonija). Također su dobro poznati 'leteći dragoni' iz drevnih kineskih kronika.


    Godine 1110. hroničari su zabeležili: 'Bijaše prikazanje nad Pecerskim samostanom, pojavio se vatreni stup od zemlje do neba, februara meseca, jedanaestog dana!...'
    Godine 1204: 'Ove je godine bilo veliko prikazanje: na istoku, na nebu su bila tri sunca, a na zapadu četiri sunca, u središtu nešto kao veliki Mesec, poput svoda. Prikazanje je stajalo od jutra do podneva!...'
    Ovi izveštaji, takođe, imaju mnoge sličnosti s izvorima s drugih jezičkih područja. Spomenut ćemo samo neke od njih. Stari zavet govori o tome kako su 'deca Izraela' izlazila iz Egipta pomocu 'vatrenog stupa'. Korejska hronika 'Samguk Sagi' kaže da su se u proleće 766. godine na nebu pojavila istovremeno dva sunca, a zime 845. godine - tri sunca. Prema vjetnamskim izvorima, u julu 1180. istovremeno su se pojavila - dva sunca!

    Godine 1281: 'Ove zime bilo je prikazanje na nebu - vatreni oblak na zapadu. Iskre su išle po svoj zemlji. Prikazanje je stajalo malo, pa je nestalo!'
    Godine 1360: 'Bilo je na nebu strašno prikazanje, prolazio je oblak krvavi, sa istoka na zapad!'
    Kakvi su to oblaci koji su izazvali tako veliku pažnju i uzbuđenje savremenika?
Očito radilo se o fenomenu koji nije lako objasniti. Osim toga i u drugim su zemljama bili opaženi slićni oblaci. Tako se 246. godine, kako je zabeleženo u hronici Kim Busika, u Koreji 'pojavio oblak sličan komadiću svile'. Jedanaestog marta 957. mnogi Japanci su videli beli oblak dug 1,2 dzea (1 dze - 3,03 m) i širok 2,3 suna (1 sun - 0,3 m). Ljudi su ga prozvali - jutarnjom zvezdom!
    U Vjetnamu je 1102. godine viđen - 'sretan oblak'(?!), a 5. decembra 1577. godine u sedam sati ujutro, nekoliko kilometara od nemačkog gradica Tibingena, prema opisu Pierrea Buestoa, dogodilo se ovo:
    'Oko Sunca se pojavilo mnoštvo tamnih oblaka. Uskoro posle toga, iz pravca Sunca došli su i drugi oblaci. Jedni svetlocrveni, plamteći, a drugi žuti kao šafran. Iz ovih su oblaka s tutnjavom izašla tela nalik velikim i širokim šeširima. I zemlja je postala žuta i krvava. Činilo se kao da je bila pokrivena šeširima raznih boja, crvenim, plavim, žutim, zelenim, ali najveći broj su bili - crne boje!'


    Izveštaji o 'letećim zmajevima' najčešće se povezuju s pojavom 'vatrenih krugova'. Takvi se izveštaji poklapaju s velikim brojem izveštaja, u kojima susrećemo neobične vatrene krugove i lopte... Tako je 1104. godine zabeleženo u Rusiji: 'Ove je godine bilo prikazanje: stajalo je Sunce u krugu, u sredini krst, a u sredini krsta Sunce. Izvan kruga bila su dva polusunca, a povrh Sunca uz krug - rogovi usmereni na sever. Takvo je prikazanje bilo i ss Mesecom 4, 5. i 7. februara!'
    Godine 1275: 'Bilo je znamenje na nebu 12. juna. Sunce kao da se ogradilo krugom, a u središtu kruga baše krst, dok su lukovi bili leđima spojeni'. Letopis iz 1497. piše o sličnom događaju: 'Ove godine, 18. aprila, bilo je prikazanje na Suncu, koje se ogradilo likovima plave, zelene, žute, crvene i grimiznocrvene boje, a u sredini baše krst!'
    Godine 1408: 'Petnaestog aprila, u nedelju u 12 sati, bilo je prikazanje na Suncu: pojavio se krug na nebu, s jednim krajem u sredini neba, a s drugim prema zapadu. Iznutra je bio crvene i zelene boje. Još su dva polukruga bila iznutra i iznad kruga, te dva luka na isti način. Krajevi tih lukova dopirali su do samog zapada. Unutar lukova u sredini, pravo je Sunce išlo prema zapadu, između lukova. Ispod samog kruga bila su i dva roga: jedan s krajem prema jugu, drugi prema severu, a u sredini rogova kao da je Sunce sijalo, sjajnije od onog pravog.
    Sa obe strane pravog Sunca videla su se druga dva Sunca izmedu lukova. I sve je to bilo vidljivo u toku dva sata, a zatim su krugovi i lukovi nestali, tri su se lažna Sunca stopila na mestu, nastalo je jedno i krenulo iza pravog Sunca i iznad njega, zatim je nestalo iza horizonta nakon pravog Sunca. Ovo su prikazanje videli u Moskvi, dok u drugim gradovima, to niko nije vidio...'
    Godine 1475: 'Devetog novembra veliki knez Grigorij Peruškov video je dva sunca, u dva sata po danu, kad je išao poljem: pravo je Sunce išlo svojim putem, a neobično poviše njega, onako kako leti ide pravo Sunce, i svetlilo se belom svetlošću, a zraka od njega nije bilo. Nije ga video samo on, već i svi oni koji su bili s njim.'

    Prema Mazurinskom letopiscu, ovoj neobičnoj pojavi prethodilo je sledeće:
'Ove se godine pojavila na nebu velika zvezda, koja je izlazila u šest sati navečer, od letnjeg izlaska prema letnjem zalasku. Od nje se spreda protezala zraka, vrlo svetla i debela. Kraj te zrake se kao rep ptice vukao...'
    Nakon nekoliko meseci, krajem februara 1476. godine dogodilo se sledeće: 'A ove nedelje su po noći mnogi promatrali bleštavu svetlost i krugove na nebu!'
    Godine 1484: 'Jedanaestog marta Sunce je izašlo vrlo sjajno, a oko njega krug, jako velik; u njemu je bilo sve crveno, zeleno, grimiznocrveno i žuto. Zrake su se od njega prostirale na sve strane, a videla su se dva bela roga; treća zraka bila je iznad Sunca, a luk raznih boja, njegovi su krajevi dopirali sve do sredine neba. Sve se to moglo promatrati dva sata...'
    Godine 1691, 'januara meseca, 17. dana, u četiri sata ujutro pojavilo se prikazanje na nebu iznad Kremlja; mislim da je iznad čitave Moskve bio veliki sjajni krug, izgledom beli, a na tom krugu četiri veklika znaka, nalik Suncu sa zrakama, rasporedenim u krug. U sredini velikog kruga, na samom vrhu ispod Sunca, stajao je luk. Sunce je sijalo vrlo jako, a oblaka na nebu nije bilo. Prikazanje je stajalo na nebu četiri sata. Ljudi su sve videli i čudili se božjem čudu. Zatim je nestao veliki krug i ostalo je samo Sunce. Pred veče se veliki krug ponovo pojavio, sijao je, ostao neko vreme, pa je nestao.'
    Izveštaji o vatrenim krugovima i vatrenim loptama pominju se i u drugim krajevima sveta. Tako u čuvenom 'Tulskom papirusu' (čuva se u egipatskom muzeju u Vatikanu), koji je zapravo samo fragment iz anala faraona Tutmosa III (1483-1450. g. pre naše ere) postoji zapis jednog žreca - čuvara tajnih znanja iz Kuće života, u kojem se, izmedu ostaloga, kaže: '...Trećeg meseca zime, godine 22, u šest sati ujutro pisari Kuće života videli su vatreni krug koji se kretao nebom. Mada nije imao glave, dah njegovih usta bio je odvratan. Jedan rod (oko 45 m) bilo je dugo njegovo telo i jedan rod široko, i bilo je bezvučno. Srce pisara se zaprepastilo i prestravilo i pisari su pali ničice. Oni su o svemu izvestili faraona...'
Iz papirusa se može dalje zaključiti da je vladar Egipta zapovedio da se istraži ta pojava. Dobivši naknadne obavesti, prisetio se da je u papirusima Kuće života već bila zabeležena slična činjenica. Nakon nekoliko dana na nebu Egipta opet su se pojavili vatreni krugovi. Oni su svetlili 'sjajnije od svetlosti Sunca'. Ovaj put ih je promatrao i sam faraon zajedno sa svojom vojskom. Krugovi su se digli više u nebo i nestali u južnom smeru. Faraon je zapovedio da se ova činjenica unese u anale kako bi 'sećanje ostalo za sva vremena'.


    O 'nebeskim diskovima' piše u svom radu i grčki filozof Aristotel. Godine 329. pr.n.e. Aleksandar Makedonski i njegova vojska videli su prilikom prelaza reke Džaksartas, u Indiji, dva 'srebrna štita, koji su rigali silnu vatru'!
    Kako piše Plinije u 2. svesku svog 'Prirodoznanstva', u 100. godini pr.n.e. iznad broda konzula Lucija i Gaja Valerija preletio je nebom, od istoka ka zapadu, 'sjajni štit izbacujući iskre'!
    Godine 91. pr.n.e. 'blizu Spoletiuma (Italija) spustila se s neba vatrena lopta zlatne boje, koja se stalno povećavala. Zatim je, hvatajući visinu, krenula na istok. Kugla je bila veća od Sunca'.
    Dvanaestog septembra 1271. godine, na nebu iznad Japana, pojavio se sjajan, svetleći krug, sličan punom Mesecu. I latinski rukopis Emplfortskog samostana, u Engleskoj, detaljno opisuje kako se 1290. godine iznad glava preplašenih redovnika 'pojavilo golemo, ovalno srebrnasto telo koje je nalikovalo disku'.
   Četrnaestog aprila 1587. godine, iznad Japana se pojavilo pet tajanstvenih prstenova u obliku Sunca. Oni su bili crvene, crne i drugih boja. U maju 1606. godine vatrene su se lopte stalno pojavljivale iznad Tokija, a godine 1646. mnogi su stanovnici Kembridža, u Engleskoj, videli vatreni točak koji se spustio iznad grada, okrećući se, a zatim je ponovo uzletio na nebesa i nestao velikom brzinom!
   Zagonetne pojave na nebu i dalje su se pojavljivale. Tako je 1661. godine iznad Vorčestera, u Engleskoj, nekoliko puta proletelo nekakvo okruglo leteće telo. Sačuvana je, takođe, stara gravura s prikazom 'vatrene lopte', koja je 4. novembra 1697. godine polagano preletela iznad Hamburga u Nemačkoj.
    Neobična nebeska zbivanja, koje smo naveli, svedoče da ruski srednjovekovni izvori u opisima prikazanja i znamenja vrlo precizno utvrđuju neobjašnjive nebeske pojave, koje su po svojim karakteristikama analogne znamenjima zabeleženim u različitom vremenu i na različitim geografskim područijima. Dabome, teško bi sve to moglo biti plod fantazije dokonih letopisaca. Ipak, nauka je dužna objasniti šta, zapravo, predstavljaju sve te neobične (ne)prirodne pojave. Za sada je još uvek teško reći nešto određeno.
   Možemo se samo nadati da će nauka proanalizirati ove dosta neobične, ali detaljno opisane izveštaje ruskih hroničara i da će pokušati odgonetnuti stare misterije...