Začuđujuće Stvari - No 32

    Kada je bio na vrhuncu moći, zloglasni Josif Visarionovič Staljin naredio je operativcima KGB-a da likvidiraju slavnog američkog glumca Džona Vejna! Staljin je smatrao da antikomunistička retorika Džona Vejna predstavlja veliku pretnju tadašnjem SSSR-u.

Staljina je po povratku sa mirovne konferencije u Njujorku 1949. godine, o glumčevoj popularnosti informisao ruski sineasta Sergej Gerasimov. Britanski istoričar  filma Majkl Man je autor biografije Džona Vejna. Slavni režiser Orson Vels je Manu govorio o zaveri protiv Džona Vejna još 1983. godine, kada je poznati filmski stvaralac Aleksej Kepler uhapšen zbog ljubavne afere sa Staljinovom 16-godišnjom ćerkom Svetlanom. On je detalje o zaveri čiji je cilj bio likvidacija Džona Vejna, poverio je svom kolegi, čuvenom ruskom režiseru Sergeju Bondarčuku. Bondarčuk je u početku bio prilično skeptičan po tom pitanju, međutim, kada je Keplerovu priču potvrdio Gerasimov, Bondarčuk ju je ispričao Orsonu Velsu.
    Man kaže da mu je, jednom prilikom slavni glumac poverio kaka mu je njegov prijatelj kaskader J.Kanat, spasio život. Man je potražio Kanata ne bi li mu ovaj podrobnije objasnio detalje slučaja. Ispostavilo se da je 1951. godine, američki FBi otkrio agente poslate iz SSSR-a u Holivud da ubiju Džona Vejna. Kada su ga obavestili o svom otkriću, Džon Vejn je tražio da FBI pusti ruske agente da slobodno uđu u studio i da će se on sam pozabaviti sa njima. U dogovoru sa scenaristom Džimijem Grantom, Vejn je razradio ideju da se ubice otmu i odvedu na usamljenu plažu, gde će se odigrati lažno smaknuće u cilju da im se utera strah u kosti. Man kaže da su mu detalji o ovom događaju i dalje nepoznati, ali je zasnao da su dvojica ruskih ubica ostali u SAD i pristali uz azil da rade za FBI. Uz pomoć grupe odanih kaskadera koji su se infitrirali u komunističke ćelije širom Amerike, Džon Vejn je obavešten o zaveri protiv njega koja je i dalje bila u toku. Vejn je oko sebe okupio mnoge kaskadere i sa njima krenuo na komunističke mitinge gde su izazivali žestoke tuče. To je ono o čemu je Vejn pričao, kada je pominjao da mu je kaskader Kanat spaso život jednom prilikom. Sledeći pokušaj ubistva poznatog glimca, navodno je u Meksiku organizovala jedna od komunističkih ćelija tokom snimanja filma 'Hondo', koji je premijerno prikazan 1953. godine.
    Man tvrdi da je Staljinovu naredbu o likvidaciji Džona Vejna opozvao njegov naslednik na tronu SSSR-a, Nikita Hruščov. Kada su se jednom prilikom susreli slvani glumac i Nikita hruščov 1958. godine, Hruščov mu je poverio da je Staljin odluku o likvidaciji doneo tokop poslednjih pet godina svog ludila i da je odmah po Staljinovoj smrti ukinuo tu naredbu. Tada je Džon Vejn poverio Hruščovu i o događaju tokom njegove posete američkim trupama u Vijetnamu 1966. godine, kada su pokušali da ga likvidiraju snajperskom vatrom. Jedan od uhvaćenih snajperista ispričao je Amerikancima da je Mao Ce Tung raspisao nagradu za glavu Džona Vejna.
    Don Vejn, koji je izbegao sve klopke komunista, umro je od raka 1979. godine i to pošto je bolest najverovatnije dobio tokom snimanja filma 'Osvajač' hauarda Hoksa u kojem je glumio Džingis Kana. Ovaj film je snimljan u pustinji Eskalante u Juti, gde su se nalazili i poligoni američke vojske za nuklearne probe i gde je radijacija bila normalna pojava.

    Već vekovima, zloglasnim londonskim Tauerom, ali i mnogim drugim engleskim dvorcima, kao ukleti lutaju duhovi njihovih davnih stanovnika. En Bolejn, druga žena henrija VIII, kralja Engleske, nije imala ni 30 godina kada je optužena za preljubu. Bila je nežne građe i pre nego što je 1536. godine sekira presekla njen tanušni vrat, imala je hrabrosti da se našali sa svojim dželatom. Obuhvatila je vrat prstima i rekla da mu posao sa njom neće biti težak.

    Običaje je bio da se telo posle smaknuća položi u grob sa glavom ispod ruke. Otuda u Engleskoj mnogo priča o duhovima koji na taj način drže sopstvenu glavu. Sirota En je viđena mnogo puta posle svoga pogubljenja. Nežna ženska figura u belom, sa glavom u rukama i dan danas luta londonskom Kulom - Tauerom, koja je i inače puna duhova. Nije slučajno što je mračna kula, mesto zatvaranja i mučenjea, krvi i užasa, jedno od najposednutijih mesta u celoj Engleskoj. u zemlji u kojoj je tradicija da i najmanje kućice imaju ime, Tauer - kula, je verovatno jedina bezimena građevina i možda najtužnije mesto na svetu.
    Margaret, grofica od Salisberija, stara dama od 60 i nešto godina, odvedena je na gubilište 1541. godine. Kada je ugledala dželata, uspaničila se, počela da vrišti i potrčala nazad. Od tada se u dvorištu povremeno viđa njen duh, koji ponavlja poslednje trenutke agonije i vrišteći trči prema Kuli. Set Volter Reli je bio u krvavoj Kuli zatvoren 12 godina. Ni danas ne može da pobegne iz nje - njegov duh luta Tauerom u noćima ispunjenim mesečinom. Viđen je često u Kuli. Duhovi dvoje dece, koji šetaju držeći se za ruke, pripadaju, kako se pretpostavlja, Margaret i Edvardu Plantagenetu, ubijenim u dinstičkim borbama.
    Nesrećna Ledi Džejn Grej, koja je, kada joj je 1554. godine odsečena glava, imala samo 17 godina, takođe još luta zlokobnom Kulom, a mnogi stražari su je videli. I druge seni prošlosti nastanjuju kapelu Tauera, posvećenu svetom Petru. Veliki broj žrtvava dželata u njoj je na brzinu sahranjen. Jednom prilikom je lord Mekoli je rekao: 'Nema na svetu tužnijeg mesta od ovog malog groblja. Smrt je ovde povezana sa onim što je u prirodi i ljudskoj sudbini najmračnije, sa divljačkim trijumfom neumoljivog neprijatelja, sa izdajom, nezahvalnošću, kukavičlukom, zavišću prijatelja, sa svom bedom veličine koja je izgubila ljudski lik sa uzurpiranom slavom'.
    Težina nesreće koja je sakupljena u atmosferi tog zlokobnog mesta ostavlja snažan utisak i na manje osetljive duše. Duh En Bolejn, verovatno pod uticajem sećanja na srećno detinjstvo, povremeno uspeva da pobegne iz kule u kojoj je žrtvovana. Njena prilika je viđena i kako stoji pred mostom na reci Eden u grofoviji Kent, gde je provela svoje prve godine. U drugo prebivalište iz mladih dana, Bilking Hol u Norfolku, na godišnjicu svog pogubljenja, dolazi sa kočijama. Odesečenu glavu drži u krilu, a čak je i kočijaš bez glave. i druga kraljica Henrika VIII, Ketrin Hauard, optužena je za preljubu. Njen nesrećni duh prolazi kroz salu Hempton Korta, kraljevske palate na Temzi. Očajna, već znajući kakva je sudbina čeka, Ketrin  plačući moli kraljevskog supruga za milost i odlazi u dvorsku kapelu da se moli. Snažno udara na zatvorena vrata, ali Henrik ne želi da je sasluša. Njeni krici užasa i očaja i danas povremeno odjekuju u hodniku koji vodi ka kapeli.
    U Hempton Kortu i hodnicima dvorca Vindzor, viđen je i sam henrik VIII, koji umorno previja noge pokrivene ranama. Takođe u Vindzoru, u Kraljičinoj galeriji, više puta se pojavio i duh Elizabete I, lica sivog kao pepeo. Kralj Džordž III, koji je jako voleo taj zamak, ni danas ne može bez njega i često se čuje kako njegov duh govori u bliblioteci. Marija I, poznatija kao Krvava Meri, pojavljuje se kao i mnogobrojni drugi duhovi, u Sali tapiserija u Soston Holu. Krvava Meri je u taj dvorac u Kembridžšajru pobegla od pristalica Ledi Džejn Grej. U dvorcu se nalazi jedan njen portret, tako da, ko je vidi, ne može da je ne prepozna. Malo je ljudi imalo hrabrosti da u Sali tapiserija prespava dve noći zaredom!

    Zamak Glamis u Škotskoj, rezidencija porodice kraljice majke i staro prebivalište porodice Stratmor, poznat je po natprirodnim pojavama. Tužna slava Magbeta, gospodara Glamisa i danas kao teret leži na njegovim kulama, a u kapeli se pojavljuje Siva dana, jedna od gospodarica Glamisa, koja je 1540. godine živa spaljena kao veštica.

    Kroz vrtove, pak, šeta Bela dama. Posetilac zamka videće da je jedan od prozora spolja zakovan, ali unutra neće naći nijednu prostoriju koja mu odgovara. To je, zapravo,  prozor jdne tajne prostorije u kojoj je, legenda kaže, zatvoren užasan monstrum, neka vrsta polu čoveka. To je bio sin jednog od gospodara zamka. Priča se da je nedavno jedan radnik koji je bio angažovan u zamku, otkrio tajni prolaz koji vodi u skrivenu sobu i da su mu dali lepu svotu novca da zauvek napusti Englesku i nikome da ne priča o onome što je video.
    Priča se, takođe, i da najstariji sin porodice, kada napuni 21. godinu, saznaje strašnu tajnu. Lord Halifaks, poznati sakupljač priča o duhovima, vodio je tridesetih godina XX veka ozbiljno istraživanje o toj tajni. Ponešto je uspeo da sazna od prijatelja 13.lorda, koji tek što je bio nasledio titulu. Mladom lordu Stratmoru tajnu su preneli porodični advokat i upravitelj imanja. Posle toga on je postao drugi čovek,tužan i ćutljiv, a na njegovom licu je zauvek ostao izraz užasa. Posledice su bile takve da je sin 13.lorda, kada je postao punoletan, odbio da sazna ovu užasnu tajnu. Što se tiče upravitelja imanja, otvrdlog i starog Škotlanđanina, zna se da niko nikada nije uspeo da ga privoli da i jednu jedinu noć provede u zamku!

    Prošlo je dosta decenija od kada su Indijanciiz plemena Seminola, pripadnici naroda Čiroki, napustili svoje domove i krenuli na dugo putovanje ka kjugu. Zaustavili su se tek na obalama jezera Volis u oblasti jugoistočne Floride. U blizini se uzdizala i Gvozdena planina, koja je bila najviši vrh Floride, a za nju su Indijanci verovali da je stanište indijanskog boga sunca. Tokom sledećih nekoliko godina, pleme je uživalo u blagodetu i miru predivne okoline. Priroda im je pružala obilje hrane biljnog porekla, a jezero je bil prepuno ribe. A, onda je počelo...

    Iz tamnih dubina mirnog jezera, iznenada je izronio džinovski aligator. Nevidljiv ispod mirne površine vode, džinovski reptil je vrebao svakoga ko bi se usudio da priđe obali, a njegove čeljusti su donele smrt velikom broju Indijanaca. Poglavica Kufkovelaks je bio neustrašivi i poštovani ratnik. Pleme je sa pravom verovalo da će njegova hrabrost i liderska veština, osloboditi pleme od nemilosrdnog ubice. Održana je tradicionalna plemenska ceremonija tokom koje je vrač podario poglavici snagu i zaštitu dughova koji će mu pomoći da pobedi zver. Od tada je prošlo mnogo dana,a  broj žrtava jezerskog ubice je rastao. Poglavica je čekao u zasedi. Jednog ranog jutra, poglavica je ugledao aligatora ubicu kako se gosti novom žrtvom. Mogao je da čuje krckanje kostiju. Sa velikim kamenim nožem u svakoj ruci, poglavica je lagano zaronio u jezero i zaplivao ka zveri. Želeo je da ga stigne pre nego što ovaj pobegne u spasonosnu dubinu jezera.
     Legendarna borba poglavice Kufkovelaksa i čudovišnog aligatora trajala je po predanju 30 dana i 30 noći, na kopnu i u vodi. Konačno, uzburkana površina vode se umirila, a voda jezera Volis je promenila boju. Postala je crvena poput krvi. Na obali, Indijanci su nestrpljivo očekivali svoga heroja. Onda su ga ugledali kako nepovređen izranja iz jezera. Ushićeni Seminoli su primetili da je na tlu, tokom borbe, nastalo nekakvo ulegnuće koje se veoma brzo ispunilo vodom i postalo još jedno jezero. Ovo novo jezerce nazvano Tikoua, od tada je smatrano svetim mestom. Mnogo godina kasnije poglavica Kufkovelaks je sahranjen na obali Tikoue.
    Sve veći priliv belih doseljenika, potiskivao je Indijance dalje od njihovih domova. Stabla bora, kedra i čempresa su nemilosrdno obarana i tlo se pretvaralo u močvaru. Na zemlji oko jezera Tikoua su se širile plantaže limuna. Pioniri poštanske službe su redovno prenosili poruke od obale do obale, koristeći staze oko svetog jezera. Jahači Poni Ekspresa su prvi primetili da konji uz mnogo veći napor nego što bi trebalo, savlađuju put ka jezeru. Zapravo, konji su se ponašali kao da su prisiljeni da u punom galopu jure uz brdo a ne niz brdo. Zbog toga su ovo mesto nazvali Spuk Hil - Sablasno brdo.
    Karavani kola koje su vukle mule natovarene limunom, narandžom i grejfrutom, suočavali su se sa istim problemom svaki put kada je trebalo sići niz brdo. Mnogo kasnije, taj utabani, blatnjavi put je asfaltiran. Lokalni stanovnici su sa zaprepašćenjem utvrdili da se njihovi automobili naizgled kotrljaju uzbrdo čak i kada je menjač na leru. Priča se odmah proširila. Hiljade turista i danas dolaze na Spuk Hil da bi videli i doživeli ovaj fenomen. Brdo je postalo jedno od najposećenijih turističkih atrakcija Floride. Da li je ovde u pitanju optička varka ili nešto drugo? Osvata džinovskog aligatora ili je možda duh hrabrog poglavice odlučio da malo oteža život belim ljudima koji su proterali njegove saplemenike?
    Ukoliko i sami poželite da se uverite u gravitacione anomalije ovog mesta, dovoljno je da odeta do Nort Volis Drajva, u gradiću Lejk Volis. Parkirajte automobil neposredno uz belu liniju iscrtanu na ulici, prebacite menjač u ler i posmatrajte kako se auto polako kotrlja unazad! Stanovnici Lejk Volisa su ubeđeni da je reč o paranormalnom fenomenu, dok naučnici tvrde da je u pitanju optička iluzija, koja se lako može objasniti činjenicom da nivo horizonta nije vidljiv i da vizuelna perspektiva ne zadovoljava razmeru od 90 stepeni vertikalno. Drveće i zidovi koji odstupaju od vertikalne linije stvaraju iluziju da opadajući nagib izgleda kao uzbrdica. Zahvaljujući lažnoj perspektivi, naše oči prenose lažnu informaciju mozgu o pravoj liniji nagiba.