Priča o Voajerima
Ko nam to viri kroz ključaonicu? Za razliku od nekih drugih seksualnih aktivnosti, voajerstvo pruža šansu svakome. Od toga nisu imuni ni stari, ni mladi, ni društvene osobe, nis usamljenici.
To malo ljubavi: Olimpijsko geslo voajeri su prilagodili svojim navikama i ono glasi: VAŽNO JE GLEDATI. Pravi trijumf voajera nije učestvovanje, nego špijuniranje u pravim trenucima.
Šta se može zaključiti iz sledeće tri scene?
Scena 1 odigrava se u srednjem veku - Venčava se par iz boljih krugova. Dok njih dvoje idu u krevet da tamo izvrše bračni akt, najstariji član muževljeve rodbine gleda šta će oni da rade.
Scena 2 odigrava se na Društvenim ostrvima u Pacifiku - Njihov pronalazač, kapetan Kuk, ovako opisuje susret sa domorocima: 'Pred više naših ljudi i brojnim domorocima jedan krupni mladić obavio je Venerin kult sa devojčicom od jedanaest do dvanaest godina. Žene visokog ranga pamagale su mu u tom obredu.
Scena 3 odigrava se naučnoj laboratoriji - Lekar i istraživač Džon D. Peri posmatra jednu ženu koja se samozadovoljava i lagano se približava orgazmu.
Ako je voajer neko ko rado gleda koko to drugi rade, ko je ovde voajer? Odgovor Je - niko! Srednjovekovni starešina porodice samo je vršio svoju dužnost. On je bio svedok da je brak - društvena ustanova s ekonomskim i često političkim značenjem - konzumiran na propisan način. Dame sa tihookeanskih ostrva imale su ritualnu odgovornost za defloraciju devojčice. A, savremeni istraživač je na tragu tajnama ženskog orgazma.
Znači li to da definicija voajera nije savršena? I zaista, potreba za gledanjem samo je jedna od sklonosti voajera - koji je, prema sadašnjim shvatanjima psihologa, bezazlena perverzna osoba. On (većinom je to muškarac) čini to potajno i iz posmatranja crpi sladostrasna osećanja.
Voajeri, koji se kod nas nazivaju još i 'šmekeri' ili 'rašomonci', a na engleskom 'Peeping Toms', uglavnom su mladi muškarci, jako introvertirani, dosta stidljivi, osećajni, u poslu pouzdani ali plašljivi i često inteligentni. U detinjstvu nisu zadovoljili svoju ljubavnu radoznalost ili su to činili krišom. Neki od njih gledali su intimne odnose roditelja kroz ključaonicu, prisluškivali i uopšte doživljavali ljubav kao nešto nepristojno, skriveno i zabranjeno.
Ali, zar se ovaj opis ne može odnositi na većinu? U zapadnoj civilizaciji na ljubav se dugo gledalo kao na izvor zla, sablazan i satanino delo. Kako to da onda nismo svi voajeri? Zbunjujući odgovor glasi: u stvari, mi i jesmo voajeri. Otkako postoji televizija , tajno zvirenje kroz ključaonicu postalo je javno - gde boljeg primera od masovnog gledanja rijaliti soua kao što su Veliki Brat, Farma, Preživljavanje i slični.
Ako scene na malom ekranu i nisu tako eksplicitne kao što to žele klasični voajeri - ništa za to. Sadašnje pornografisanje društva, otmeno nazvano 'talas erotizacije i demokratije', sigurno se neće zaustaviti na dva-tri porno časopisa, filmovima i dvd-ovima. Na redu su Peep-Shows, opskurni sauna-klubovi i promenada golih parova u javnim gradskim parkovima.
Iskustvo Zapada govori da tržišne ideje, kad jedanput uđu u glave ljudi, vrlo brzo ulaze i među noge.
Ovaj fenomen se vezuje za jednu čudnu i neonjašnjivu čovekovu osobinu. Izgleda da je čovek jedino živo biće koje polni akt namerno vrši u tajnosti. Izuzeci potvrđuju pravilo - par koji želi intimnost najčešće to radi bez svedoka.
Sa stanovišta evolucije to je moralo imati neke prednosti. Ljubavni odnos kod ljudi traje dosta dugo jer tada pružaveće uživanje. I kod životinja koje se pare kratko, ima problema. Mešaju se drugi, mužjaka napada rival, grabljive zveri mogu da iskoriste situaciju.
I tako je posmatranje kod većine naroda bilo tabuizirano, a ponegde i strogo kažnjavano. Kod starih Grka, koji nisu bili sramežljivi, bar prema našim merilima, ima nekoliko priča o mitološkim voajerima koji su se loše proveli. Kada je lovac Akteon u šumi slučajno video kako se svlači Artemida, razljućena boginja lova pretvorila ga je u jelena koga su potom rastrgli njegovi sopstveni psi. Erimant je kažnjen slepilom jer je posmatrao kako boginja ljubavi Afrodita uklanja tragove svojih slatkih trenutaka sa Adonisom, a isto se dogodilo Tiresiji, koji je gledao kako se kupa gola Atina.
Ali, ostavimo sada mitologiju. Evo ispovesti jednog pravog predstavnika ove nastranosti.
'Uvek sam voleo da malkice špijuniram žene, kao i većina muškaraca. Ali, tek posle razvoda počeo sam da osećam neodoljivu želju za tim. Pre nekoliko godina letovao sam na moru i to sam, i odlazio na deo ostrva gde se kupaju naturisti. Bio sam opijen ženskom golotinjom i time što svaku od njih mogu da silujem pogledima. Otkrio sam sisteme kako to da radim bez opasnosti. Uočio bih neku zgodnu devojku i sačekao da ustane s peškira i ode na kupanje. U njenom odsustvu, zauzeo bih mesto tačno preko puta i pokrio lice novinam kao da dremam. ona bi se vratila na svoje mesto. Žene koje se sunčaju obično saviju noge, a posle nekog vremena kolena se rastvore i ja - strateški postavljen tamo gde treba - mogu morno da zalazim pogledom među njene noge.
Izlaz iz vode na toj plaži bio je prilično strm. metalne lestvice spuštale su se do mora. Meni je to pružalo još jednu draž. Njihao sam se na talasima i čekao priliku. Kad bi nekoj 'veneri' dosadilo kupanje, odjednom sam odlučivao da izađem i ja. Našao bih se u dnu lestvica čim bi ona kročila nogom na prvu šipku. Divno je bilo! Dok se kupačica pela i dizala jednu pa drugu nogu, mogao sam slobodno da uživam u nezaboravnim prizorima.
Što je najčudnije, ova moja igra prolazila je sasvim nezapaženo. Opet gore, na stenama, sunčao sam se u blizini neke žene i mazao se uljem. Na kraju bih, tobože rasejano, klizavim dlanom obuhvatio polni organ baš u trenutku kad me ona gleda. Uživao sam kad bi zbunjeno okrenula glavu. To je bila krajnja ironija. Ja, voajer, terao sam nepoznate žene da se osećaju krive što bacaju zabranjene poglede.
Priča se da su voajeri stidljivi? Glupost. Bar ja to nikada nisam bio. Na toj plaži upoznao sam se sa svojom sadašnjom ženom. Bila je malo mlađa od mene, jako preplanula crnka, ne izrazito lepa, ali vrlo senzualna, lepih butina i tvrdih grudi. Dolazila je sa svojom ćerkom i zapazio sam ih već trećeg dana. Obe su bile jako slatke i pario sam oči na mami, ali isto tako i na njenoj ćerki.
Na plaži nisam ništa pokušavao, bio sam suviše oprezan. Osim toga, činilo mi se da majka dobro pazi na nju. naravno, možda sam se varao. Koja bi savesna majka šetala gola sa ćerkom i puštala je da svojim telom satima mami poglede muškaraca.
Odlučio sam da se upoznam s njenom majkom, ali ne na plaži. Krišom sam ih pratio. Upoznali smo se jednog popodneva u gradu, kada smo sve troje bili pristojno odeveni. Saznao sam da je udovica i da ovde provodi odmor sa ćerkom. Sprijateljili smo se, uveče smo sedeli u romantičnim baštama i slušali muziku. Šalili smo se i išli na izlete. I naravno sunčali smo se goli, ovog puta sve troje zajedno. Pet meseci kasnije smo se venčali. Ali, kada je njena ćerka u pitanju, bez lažne skromnosti mogu reći da sam je dobro 'obradio'. Nisam siguran da njena majka to ne oseća. Nikad nas nije uhvatila jer smo bili vrlo oprezni, ali žene imaju šesto čulo da otkriju te stvari. Ipak, ako je i sumnjala, nikad mi ništa nije rekla. Možda je shvatila da ono što ne zna, ne može ni da je povredi.
Kako je vreme prolazilo, više nismo bili tako bliski. Izbegavala me je kad god je mogla. Sada ima svoje drugove, vraća se kasno kući, ne poverava mi tajne. Nisam ljubomoran. Naprotiv. ali, voleo bih da gledam nju i njenog dečka. Voleo bih da čujem njene vriske kad doživi seriju orgazama, da budem tamo kad dođe do tih trenutaka.
Voli i pusti druge da vole, to je moja deviza. A gledanje tuđeg odnosa nikad mi ne dosadi. Ima u tome nečeg strašno uzbudljivog. Ako je to perverzija, ne želim da se promenim,'
Ovo je bila priča jednog voajera, koja možda nije tipična, ali otkriva do čega može dovesti večito nezadovoljena vizuelno-erotična glad.
Osnovni konflikt voajera neki psiholozi vide u pojednostavljenom stavu prema muškosti, koji neizbežno dolazi u sukob sa životnom realnošću. Ta težnja za lažnom afirmacijom muškosti unosi komponentu sadizma i želje za zabranjenim u psihičku strukturu voajera, pa on zato ideale hrabrosti i snage pervertira u oblik zadovoljavanja koji mu je najpristupačniji. Takav čovek je plašljiv, obično stidljiv i sklon je nasilju samo izuzetno - kad se boji da će ga uhvatiti. On gledanje doživljava kao simbolično silovanje.
Ali, još šezdesetih godina ugledni engleski publicista Pol Ejblmen ima oje o tome drukčije mišljenje. On je pisao da je smešno označavati voajerizam kao perverziju govoreći: 'Koje ljudsko biće, koji čovek uopšte ne želi da gleda?
Prema njegovom provokativnom mišljenju, nije nimalo čudno što se u društvu javljaju nesrećne grupe ljudi koji uhode tuđe intimnosti. Pravo je čudo što većina ljudi ne buši rupe u zidovima i ne upravlja dvoglede u tuđe prozore da zadovolji glad za vizuelnim nadražajima. U stvari, skoro svi dečaci skloni su špijuniranju, a odustajanje od toga u starijem uzrasu nije nikakvo prevladavanje perverzije nego nasilno uklapanje u šablon 'zrelog ponašanja'.
Ima voajera koji uživaju u lascivnoj atmosferi zamračenih lokala i iz skrovitih kabina posmatraju kako gola žena onaniše u oprisustvu neodređenog broj anonimnih muških posmatrača. Ima i drugih, koji zvire iz žbunja u parkovima i u šumi, gde uhode ljubavne parove. Neki se izlažu velikom riziku i penju se na protivpožarne lestve da bi zavirivali kroz prozore i gledali žene koje se svlače ili imaju intimne odnose.
Šta tek reći za današnju tehnologiju voajere modernog doba. Kompjuteri, internet i izazovni video čatovi na svakom koraku. Mislim da je svima sve jasno kada je internet u pitanju.
Neki se pitaju čega ima lošeg u gledanju drugih ljudi koji doživljavaju ljubavno zadovoljstvo. Mnogo je gora naslada tuđim bolovima i mukama. A ta vrsta voajerizma uvek je postojala, retko je potiskivana, a ponekad je bila stimulisana ili prećutno tolerisana. Nije zloglasni markiz De Sad (slika levo gore) otkrio vezu između svireposti i ljubavnog uzbuđenja - ona je mnogo starija.
Pogubljenja na lomači ili giljotini dugo su bile prave narodne svečanosti tokom kojih je u masi katkad dolazilo i do intenzivnih ljubavnih kontakata, koliko su se ljudi uzbudili tim prizorima. Kazanova, jedan od najoštrijih posmatrača ljudskom ljubavnog ponašanja, opisuje kako je 1757. godine, peilikom pogubljenja Roberta Fransoa Damijena, koji je pokušao da ubije Luja XV, plemić Tireta iskoristio ljubavnu ekstazu jedne gledateljke i za vreme dugog, naročito svirepog mučenja atentatora, nekoliko puta imao analni odnos sa njom.
Bilo je čak i poznatih sadista koji su putovali od mesta do mesta, naročito zato da bi prisustvovali javnim pogubljenjima. Taj mračni hobi imala je, na primer, ljubavnica slavnog admirala Nelzona, ledi Hamilton.
Zahvaljujući prvo filmu, videu, a pogotovo sada računarima, to jest igricama i pogotovo internetu, gotovo svi su postali voajeri nasilja. Hičkok je često primenjivao motiv tajnog posmatranja, koje u isti mah plaši i fascinira, najviše u svom klasiku 'Psiho'. Tamo su svuda oči. Preparirani gavrani stakleno zure u prazno, nagu ženu pod tušem posmatra ubica, slivnik se pretvara u zenicu oka i niko nije siguran da ga ne špijuniraju kroz rupu u zidu. A gledalac je prijatno uzbuđen.
Kod intenzivnog uzbuđenja, bilo usled straha, užasa ili ljubavne stimulacije, nadbubrežna žlezda luči hormon alarma - adrenalin. Dejstvo adrenalina slično je muškom ljubavnom hormonu testosteronu. Možda je tu negde ključ tajne voajerizma, sklonosti koju niko od nas ne može sasvim da porekne. Ali to ponašanje je bolesno tek kada uzbuđenje i opčinjenost prizorima postanu zamena za pravi ljubavni kontakt.
Voajer ne može da snosi odgovornost za ono što se dešava pred njegovim očima. Bilo da je posredi odnos ili nešto drugo. On prati film sa brutalnim tučama isto tako pažljivo kao intimne brbljarije u latino-američkim sapunicama, ili tv emisije u kojima se razotkrivaju političari, ili jezive slike neke avionske katastrofe, zemljotresa, rata i masakra. U krajnjoj liniji, nije čak bitno jesu li te scene prave ili režirane. Sve je to televizija i uzbuđenje.
U tome leži možda najveća opasnost voajerizma. Ljudi postaju ravnodušni, neodgovorni, tupi i pasivni. To je bar upozorenje onih koji televiziju optužuju za propast zapadne čitalačke kulture.
Ipak, naša voajerska žica mora imati neki biološki smisao. Stepen koji joj prethodi jeste strast za gledanjem, a ona opet počiva na radoznalosti. Radoznalost je od čoveka stvorila ono što jeste - najrazvijenije biće na Zemlji. Deca uče gledajući, jer je gledanje jedna od najboljih mogućnosti čoveka da se prilagodi svetu.
Međutim jedno je sigurno. Voajeri ipak ostaju voajeri i tek sve ono zabranjeno ili egzotično pruža im pravo uživanje.
Ljubav i Sve Oko Nje - Ostali Tekstovi
Pogledajte i ostale super zanimljive rubrike na sajtu
Scena 1 odigrava se u srednjem veku - Venčava se par iz boljih krugova. Dok njih dvoje idu u krevet da tamo izvrše bračni akt, najstariji član muževljeve rodbine gleda šta će oni da rade.
Scena 2 odigrava se na Društvenim ostrvima u Pacifiku - Njihov pronalazač, kapetan Kuk, ovako opisuje susret sa domorocima: 'Pred više naših ljudi i brojnim domorocima jedan krupni mladić obavio je Venerin kult sa devojčicom od jedanaest do dvanaest godina. Žene visokog ranga pamagale su mu u tom obredu.
Scena 3 odigrava se naučnoj laboratoriji - Lekar i istraživač Džon D. Peri posmatra jednu ženu koja se samozadovoljava i lagano se približava orgazmu.
Ako je voajer neko ko rado gleda koko to drugi rade, ko je ovde voajer? Odgovor Je - niko! Srednjovekovni starešina porodice samo je vršio svoju dužnost. On je bio svedok da je brak - društvena ustanova s ekonomskim i često političkim značenjem - konzumiran na propisan način. Dame sa tihookeanskih ostrva imale su ritualnu odgovornost za defloraciju devojčice. A, savremeni istraživač je na tragu tajnama ženskog orgazma.
Znači li to da definicija voajera nije savršena? I zaista, potreba za gledanjem samo je jedna od sklonosti voajera - koji je, prema sadašnjim shvatanjima psihologa, bezazlena perverzna osoba. On (većinom je to muškarac) čini to potajno i iz posmatranja crpi sladostrasna osećanja.
Voajeri, koji se kod nas nazivaju još i 'šmekeri' ili 'rašomonci', a na engleskom 'Peeping Toms', uglavnom su mladi muškarci, jako introvertirani, dosta stidljivi, osećajni, u poslu pouzdani ali plašljivi i često inteligentni. U detinjstvu nisu zadovoljili svoju ljubavnu radoznalost ili su to činili krišom. Neki od njih gledali su intimne odnose roditelja kroz ključaonicu, prisluškivali i uopšte doživljavali ljubav kao nešto nepristojno, skriveno i zabranjeno.
Ali, zar se ovaj opis ne može odnositi na većinu? U zapadnoj civilizaciji na ljubav se dugo gledalo kao na izvor zla, sablazan i satanino delo. Kako to da onda nismo svi voajeri? Zbunjujući odgovor glasi: u stvari, mi i jesmo voajeri. Otkako postoji televizija , tajno zvirenje kroz ključaonicu postalo je javno - gde boljeg primera od masovnog gledanja rijaliti soua kao što su Veliki Brat, Farma, Preživljavanje i slični.
Ako scene na malom ekranu i nisu tako eksplicitne kao što to žele klasični voajeri - ništa za to. Sadašnje pornografisanje društva, otmeno nazvano 'talas erotizacije i demokratije', sigurno se neće zaustaviti na dva-tri porno časopisa, filmovima i dvd-ovima. Na redu su Peep-Shows, opskurni sauna-klubovi i promenada golih parova u javnim gradskim parkovima.
Iskustvo Zapada govori da tržišne ideje, kad jedanput uđu u glave ljudi, vrlo brzo ulaze i među noge.
LJUBAVNA ŠPIJUNAŽA
Ovaj fenomen se vezuje za jednu čudnu i neonjašnjivu čovekovu osobinu. Izgleda da je čovek jedino živo biće koje polni akt namerno vrši u tajnosti. Izuzeci potvrđuju pravilo - par koji želi intimnost najčešće to radi bez svedoka.
Sa stanovišta evolucije to je moralo imati neke prednosti. Ljubavni odnos kod ljudi traje dosta dugo jer tada pružaveće uživanje. I kod životinja koje se pare kratko, ima problema. Mešaju se drugi, mužjaka napada rival, grabljive zveri mogu da iskoriste situaciju.
I tako je posmatranje kod većine naroda bilo tabuizirano, a ponegde i strogo kažnjavano. Kod starih Grka, koji nisu bili sramežljivi, bar prema našim merilima, ima nekoliko priča o mitološkim voajerima koji su se loše proveli. Kada je lovac Akteon u šumi slučajno video kako se svlači Artemida, razljućena boginja lova pretvorila ga je u jelena koga su potom rastrgli njegovi sopstveni psi. Erimant je kažnjen slepilom jer je posmatrao kako boginja ljubavi Afrodita uklanja tragove svojih slatkih trenutaka sa Adonisom, a isto se dogodilo Tiresiji, koji je gledao kako se kupa gola Atina.
SAFARI NA ŽENSKO MESO
Ali, ostavimo sada mitologiju. Evo ispovesti jednog pravog predstavnika ove nastranosti.
'Uvek sam voleo da malkice špijuniram žene, kao i većina muškaraca. Ali, tek posle razvoda počeo sam da osećam neodoljivu želju za tim. Pre nekoliko godina letovao sam na moru i to sam, i odlazio na deo ostrva gde se kupaju naturisti. Bio sam opijen ženskom golotinjom i time što svaku od njih mogu da silujem pogledima. Otkrio sam sisteme kako to da radim bez opasnosti. Uočio bih neku zgodnu devojku i sačekao da ustane s peškira i ode na kupanje. U njenom odsustvu, zauzeo bih mesto tačno preko puta i pokrio lice novinam kao da dremam. ona bi se vratila na svoje mesto. Žene koje se sunčaju obično saviju noge, a posle nekog vremena kolena se rastvore i ja - strateški postavljen tamo gde treba - mogu morno da zalazim pogledom među njene noge.
Izlaz iz vode na toj plaži bio je prilično strm. metalne lestvice spuštale su se do mora. Meni je to pružalo još jednu draž. Njihao sam se na talasima i čekao priliku. Kad bi nekoj 'veneri' dosadilo kupanje, odjednom sam odlučivao da izađem i ja. Našao bih se u dnu lestvica čim bi ona kročila nogom na prvu šipku. Divno je bilo! Dok se kupačica pela i dizala jednu pa drugu nogu, mogao sam slobodno da uživam u nezaboravnim prizorima.
Što je najčudnije, ova moja igra prolazila je sasvim nezapaženo. Opet gore, na stenama, sunčao sam se u blizini neke žene i mazao se uljem. Na kraju bih, tobože rasejano, klizavim dlanom obuhvatio polni organ baš u trenutku kad me ona gleda. Uživao sam kad bi zbunjeno okrenula glavu. To je bila krajnja ironija. Ja, voajer, terao sam nepoznate žene da se osećaju krive što bacaju zabranjene poglede.
Priča se da su voajeri stidljivi? Glupost. Bar ja to nikada nisam bio. Na toj plaži upoznao sam se sa svojom sadašnjom ženom. Bila je malo mlađa od mene, jako preplanula crnka, ne izrazito lepa, ali vrlo senzualna, lepih butina i tvrdih grudi. Dolazila je sa svojom ćerkom i zapazio sam ih već trećeg dana. Obe su bile jako slatke i pario sam oči na mami, ali isto tako i na njenoj ćerki.
Na plaži nisam ništa pokušavao, bio sam suviše oprezan. Osim toga, činilo mi se da majka dobro pazi na nju. naravno, možda sam se varao. Koja bi savesna majka šetala gola sa ćerkom i puštala je da svojim telom satima mami poglede muškaraca.
Odlučio sam da se upoznam s njenom majkom, ali ne na plaži. Krišom sam ih pratio. Upoznali smo se jednog popodneva u gradu, kada smo sve troje bili pristojno odeveni. Saznao sam da je udovica i da ovde provodi odmor sa ćerkom. Sprijateljili smo se, uveče smo sedeli u romantičnim baštama i slušali muziku. Šalili smo se i išli na izlete. I naravno sunčali smo se goli, ovog puta sve troje zajedno. Pet meseci kasnije smo se venčali. Ali, kada je njena ćerka u pitanju, bez lažne skromnosti mogu reći da sam je dobro 'obradio'. Nisam siguran da njena majka to ne oseća. Nikad nas nije uhvatila jer smo bili vrlo oprezni, ali žene imaju šesto čulo da otkriju te stvari. Ipak, ako je i sumnjala, nikad mi ništa nije rekla. Možda je shvatila da ono što ne zna, ne može ni da je povredi.
Kako je vreme prolazilo, više nismo bili tako bliski. Izbegavala me je kad god je mogla. Sada ima svoje drugove, vraća se kasno kući, ne poverava mi tajne. Nisam ljubomoran. Naprotiv. ali, voleo bih da gledam nju i njenog dečka. Voleo bih da čujem njene vriske kad doživi seriju orgazama, da budem tamo kad dođe do tih trenutaka.
Voli i pusti druge da vole, to je moja deviza. A gledanje tuđeg odnosa nikad mi ne dosadi. Ima u tome nečeg strašno uzbudljivog. Ako je to perverzija, ne želim da se promenim,'
Ovo je bila priča jednog voajera, koja možda nije tipična, ali otkriva do čega može dovesti večito nezadovoljena vizuelno-erotična glad.
ŠTA SE TU DEŠAVA
Osnovni konflikt voajera neki psiholozi vide u pojednostavljenom stavu prema muškosti, koji neizbežno dolazi u sukob sa životnom realnošću. Ta težnja za lažnom afirmacijom muškosti unosi komponentu sadizma i želje za zabranjenim u psihičku strukturu voajera, pa on zato ideale hrabrosti i snage pervertira u oblik zadovoljavanja koji mu je najpristupačniji. Takav čovek je plašljiv, obično stidljiv i sklon je nasilju samo izuzetno - kad se boji da će ga uhvatiti. On gledanje doživljava kao simbolično silovanje.
Ali, još šezdesetih godina ugledni engleski publicista Pol Ejblmen ima oje o tome drukčije mišljenje. On je pisao da je smešno označavati voajerizam kao perverziju govoreći: 'Koje ljudsko biće, koji čovek uopšte ne želi da gleda?
Prema njegovom provokativnom mišljenju, nije nimalo čudno što se u društvu javljaju nesrećne grupe ljudi koji uhode tuđe intimnosti. Pravo je čudo što većina ljudi ne buši rupe u zidovima i ne upravlja dvoglede u tuđe prozore da zadovolji glad za vizuelnim nadražajima. U stvari, skoro svi dečaci skloni su špijuniranju, a odustajanje od toga u starijem uzrasu nije nikakvo prevladavanje perverzije nego nasilno uklapanje u šablon 'zrelog ponašanja'.
Ima voajera koji uživaju u lascivnoj atmosferi zamračenih lokala i iz skrovitih kabina posmatraju kako gola žena onaniše u oprisustvu neodređenog broj anonimnih muških posmatrača. Ima i drugih, koji zvire iz žbunja u parkovima i u šumi, gde uhode ljubavne parove. Neki se izlažu velikom riziku i penju se na protivpožarne lestve da bi zavirivali kroz prozore i gledali žene koje se svlače ili imaju intimne odnose.
Šta tek reći za današnju tehnologiju voajere modernog doba. Kompjuteri, internet i izazovni video čatovi na svakom koraku. Mislim da je svima sve jasno kada je internet u pitanju.
Neki se pitaju čega ima lošeg u gledanju drugih ljudi koji doživljavaju ljubavno zadovoljstvo. Mnogo je gora naslada tuđim bolovima i mukama. A ta vrsta voajerizma uvek je postojala, retko je potiskivana, a ponekad je bila stimulisana ili prećutno tolerisana. Nije zloglasni markiz De Sad (slika levo gore) otkrio vezu između svireposti i ljubavnog uzbuđenja - ona je mnogo starija.
Pogubljenja na lomači ili giljotini dugo su bile prave narodne svečanosti tokom kojih je u masi katkad dolazilo i do intenzivnih ljubavnih kontakata, koliko su se ljudi uzbudili tim prizorima. Kazanova, jedan od najoštrijih posmatrača ljudskom ljubavnog ponašanja, opisuje kako je 1757. godine, peilikom pogubljenja Roberta Fransoa Damijena, koji je pokušao da ubije Luja XV, plemić Tireta iskoristio ljubavnu ekstazu jedne gledateljke i za vreme dugog, naročito svirepog mučenja atentatora, nekoliko puta imao analni odnos sa njom.
Bilo je čak i poznatih sadista koji su putovali od mesta do mesta, naročito zato da bi prisustvovali javnim pogubljenjima. Taj mračni hobi imala je, na primer, ljubavnica slavnog admirala Nelzona, ledi Hamilton.
MAGNETIZAM TELEVIZIJE
Zahvaljujući prvo filmu, videu, a pogotovo sada računarima, to jest igricama i pogotovo internetu, gotovo svi su postali voajeri nasilja. Hičkok je često primenjivao motiv tajnog posmatranja, koje u isti mah plaši i fascinira, najviše u svom klasiku 'Psiho'. Tamo su svuda oči. Preparirani gavrani stakleno zure u prazno, nagu ženu pod tušem posmatra ubica, slivnik se pretvara u zenicu oka i niko nije siguran da ga ne špijuniraju kroz rupu u zidu. A gledalac je prijatno uzbuđen.
Kod intenzivnog uzbuđenja, bilo usled straha, užasa ili ljubavne stimulacije, nadbubrežna žlezda luči hormon alarma - adrenalin. Dejstvo adrenalina slično je muškom ljubavnom hormonu testosteronu. Možda je tu negde ključ tajne voajerizma, sklonosti koju niko od nas ne može sasvim da porekne. Ali to ponašanje je bolesno tek kada uzbuđenje i opčinjenost prizorima postanu zamena za pravi ljubavni kontakt.
Voajer ne može da snosi odgovornost za ono što se dešava pred njegovim očima. Bilo da je posredi odnos ili nešto drugo. On prati film sa brutalnim tučama isto tako pažljivo kao intimne brbljarije u latino-američkim sapunicama, ili tv emisije u kojima se razotkrivaju političari, ili jezive slike neke avionske katastrofe, zemljotresa, rata i masakra. U krajnjoj liniji, nije čak bitno jesu li te scene prave ili režirane. Sve je to televizija i uzbuđenje.
U tome leži možda najveća opasnost voajerizma. Ljudi postaju ravnodušni, neodgovorni, tupi i pasivni. To je bar upozorenje onih koji televiziju optužuju za propast zapadne čitalačke kulture.
Ipak, naša voajerska žica mora imati neki biološki smisao. Stepen koji joj prethodi jeste strast za gledanjem, a ona opet počiva na radoznalosti. Radoznalost je od čoveka stvorila ono što jeste - najrazvijenije biće na Zemlji. Deca uče gledajući, jer je gledanje jedna od najboljih mogućnosti čoveka da se prilagodi svetu.
Međutim jedno je sigurno. Voajeri ipak ostaju voajeri i tek sve ono zabranjeno ili egzotično pruža im pravo uživanje.
¦ Klik Gore na Sliku - Prikaz; ¦ Ponovni Klik - Brisanje
Ljubav i Sve Oko Nje - Ostali TekstoviPogledajte i ostale super zanimljive rubrike na sajtu
