Vitamini Rastvorljivi u Vodi

   Ovde će biti reči o važnosti vitamina koji su rastvorljivi u vodi, a to su vitamini grupe B, i vitamini H i C. Danas se u grupu B vitamina - koji se ne sastoje samo od jedne supstance, ubrajaju: B1 - Tiamin, B2 - Riboflavin, B3 - Niacin, B5 - Pantotenska kiselina, B6 - Piridoksin, B7 - Nikotinamid - PP faktor, B8 - Folna kiselina, B12 - Cijanokobalmin, H - Biotin, kao i manje značajni: inozitol, holin i paraaminobenzojeva kiselina.

    Ovaj vitamin je neophodan za normalan metabolizam ugljenih hidrata. Važan je za očuvanje takozvanog mijelinskog omotača nervnih vlakana kako u centralnom, tako i u perifernom nervnom sistemu.
    Mijelin je belančevina od koje je najvećim delom sačinjen omotač nervnih vlakana, pre svga u beloj moždanoj masi. Uprošćeno rečeno, može se smatrati nekom vrstom izolatora nervnih vlakana. Integritet mijelinskog omotača ključan je za pravilno provođenje nervnih impulsa, tako da u bolestima koje karakteriše njegovo privremeno ili trajno oštećenje - demijelinizacija, dolazi do teških paraliza. Kod ekstremne avitaminoze vitamina B1, bolest beri-beri, vrlo retko dolazi do demijelinizacije u centralnom nervnom sistemu.
    Vitamin B1 je deo jedinjenja koje pomaže u prenosu nervnih impulsa kroz organizam, a pomaže i pri varenju, a takođe, pozitivno utiče i na pamčenje.
    Ekstremni nedostatak vitamina B1 uzrokuje bolest beri-beri, koja se manifestuje neuritisom perifernih nerava, popuštanjem srca, otocima i, veoma retko, oštećenjem mijelinskog omotača u centralnom nervnom sistemu - Vernikova encefalopatija.
    Ova bolest, koja se javljala gotovo isključivo u zemljama Dalekog istoka, vezana je za ishranu zasnovanu na glaziranom pirinču. Naime, integralni pirinač je bogat vitaminom B1 koji je skoncentrisan u njegovoj ljusci, a glaziranjem - uklanjanjem ljuske radi poboljšanja ukusa, se gubi kompletan sadržaj tiamina u pirinču.

    Osim ovih, simptomi nedostatka vitamina B1 su i sledeći: ukočenost udova, poremećaj u varenju, nesanica, umor, spab apetit, depresija i blokiranje metabolizma kolagena što se manifestuje sporijim zarastanjem rana. Prirodni izvori vitamina B1 su: spoljna ljuska zrna žitarica, integralni pirinač, pšenične klice, kvasac, sojino brašno, badem, ječam, grašak, brokule, pasulj, karfiol, bakalar, šunka, crveno meso ...
    Imajući u vidu da je ključna uloga B1 vitamina u metabolizmu ugljenih hidrata, dnevne potrebe direktno zavise od količine ugljenih hidrata koja se unose hranom. Smatra se da je 0,5 miligrama tijamina potrebno za iskorišćavanje 1000 kalorija nastalih sagorevanjem ugljenih hidrata. Valja imati u vidu da je tijamin bitan i za metabolizam alkohola, te se njegovom nedovoljnom unosu pripisuje udeo u nastanku takozvane alkoholne polineuropatije, to jest, hroničnog oštećenja perifernih nerave kod alkoholičara.
    Terapijski se primenjuje kod ubrzanja rada srca, dijabetesa, neuritisa, stresa, glavobolje, dijareje, anemije, alchajmerove bolesti, groznice, grčeva u mišičima, beri berija, pelagre, multipleks skleroze, noćnog slepila, trovanja olovom, bolova zuba i desni, herpes zostera.
    Treba napomenuti da stres povećava potrebu za vitaminom B1.


    Ovaj vitamin je koristan za dobar vid, kožu, ksou i nokte, a avrlo bitan je za čvrstoću mišića i normalno varenje. Neophodan je za ćelijsko disanje i učestvuje u stvaranju potrebne energije u metabolizmu proteina, masti i ugljenih hidrata.
    Simptomi avitaminoze vitamina B2 su sledeći: upala i pucanje kože i sluzokože, naročito na uglovima usana (Angularni stomatitis ili žvale), svrab sluzokože oka i problemi sa vidom zbog pojave vaskularizacije rožnjače. Primećuje se ljuskasti dermatitis kod nozdrva, masna koža, ekcem lica i genitalija, pečenje kože, glavobolja, depresija, zaboravnost, vrtoglavica ...
    Prirodni izvori vitamina B2 su: mleko, jogurt, jaja, pivski kvasac, riba, teleća, goveđa, svinjska i pileća džigerica i bubrezi. Preporučena dnevna količina je do 2 miligrama. Terapijski se primenjuje kod ćelavosti, dijareje, stresa, artritisa, nefritisa, dermatitisa, grizlica i pelagre. Riboflavin je odgovoran za dobar vid, zdravu kožu, nokte i kosu. Sa enzimom gluation - reduktazom brani ćelije od slobodnih radikala. Otporan je na povišenu temperaturu, oksidaciju, kiselu sredinu, ali zato se dezintegriše u alkalnoj sredini i na svetlu - posebno na ultraljubičastom području.Treba napomenuti da stres povećava potrebu za vitaminom B1.


    Bitan je za dobijanje energije iz glukoze i važan je faktor za pravilan rad nervnog sistema. Neophodan je za sdravu kožu i sistem za varenje, smanjuje holesterol i učestvuje u metabolizmu proteina, masti i ugljenih hidrata. Efikasan je kao detoksikator organizma i kao jedan od nutrijenata koji učestvuju u prevenciji kancera. Nophodan je i za sintezu polnih hormona.

    Simptomi avitaminoze vitamina B3 su sledeći: promene na koži, gubitak apetita, problemi sa avarenjem, razdražljivost, loša cirkulacija, slabost mišića. Za razliku od prethodna tri vitamina iz grupe B, hipervitaminoza (višak) niacinom je poznata i može se manifestovati različitim simptomima, a to su: povraćanje, grčevi u stomaku, mučnina, crvenilo lica, suva usta, gubitak pigmenta, intoksikacija jetre i nepravilan rad srčanog mišića.
    Prirodni izvori niacina su: belo pileće meso, iznutrice, tunjevina, kikiriki, kvasac, pšenične klice, urme, smokve, suve šljive i avokado. Preporučeni dnevni unos je do 20 miligrama, a dodatne doze vitamina B3 daju se kod akni, problematične kože, povišenog holesterola, hipertenzije, migrene, dijareje, neuritisa, parkinsonove bolesti, vrtoglavice, artritisa, tuberkuloze, stresa, pelagre i kancera.
    Inače, vitamin B3 je mnogo delotvorniji kada se koristi zajedno sa ostalim vitaminima B grupe i vitaminom C. Otporan je na povišenu temperaturu, svetlo, kiselu i baznu sredinu.


    Ovaj vitamin je neophodan za dobijanje energije iz glukoze i učestvuje u metabolizmu masti i proteina. Smanjuje nivo holesterola u krvi, a pomaže i pri stvaranju nekih hormona i antitela. Bitan je za normalnu funkciju sistema za varenje, nervnih završetaka i žlezda. Pomaže pri detoksikaciji organizma od alkohola i stimulans je imunološkog sistema. Stimuliše stvaranje hormona kortizona, koji je bitan za zdravu kožu i nervni sistem. Da ne unosite dovoljno ovog vitamina primetićete po promenama na koži, depresiji, anksioznosti ...
    Prirodni izvori vitamina B5 su sledeći: pivski kvasac, jaja, integralna pšenica, mekinje, orasi, iznutrice i piletina. Terapijski se primenjuje kod problema sa sistemom za varenje, stresa i problematične kože. Koristi se u postoperativnom toku, a pomaže i u lečenju dijabetesa, ciroze jetre i Adisonove bolesti - retko, hronično oboljenje izazvano oštećenjem kore nadbubrežnih žlezda, što dovodi do nedovoljnog lučenja kortizola i aldosterona. Simptomi uključuju hronični umor, slabost mišića, nizak krvni pritisak, gubitak težine i hiperpigmentaciju kože. Lečenje je doživotno i obuhvata nadoknadu hormona.


    Ovaj vitamin je važan faktor u metabolizmu proteina, masti i ugljenih hidrata i kao koenzim nezasićenih masnih kiselina. Potreban je za stvaranje krvnih zrnaca i antitela. Učestvuje u metabolizmu holesterola. Kao simptomi avitaminoze javljaju se promene na koži, depresija, anksioznost, pomankanje snage, dok hipervitaminoza neposredno oštećuje periferni nervni sistem.
    Prirodni izvori vitamina B6 su sledeći: džigerica, losos, haringe, kikiriki, proizvodi od zrna integralnih žitarica, pivski kvasac, banane, zeleno lisnato povrđe, jaja, mleko i pšenične klice. Preporučeni dnevni unos je do 2 miligrama. Terapisjki se primenjuje kod nervnih obolenja, hipoglikemije, herpesa, bolesti mišića, arteroskleroze, cistitisa, prekomerne težine, trudničkih mučnina, stresa, akni i suve kože. Pomaže i kod kontrolisanja dijabetesa.
    Delotvornost vitamina B6, piridiksina, smanjuju razni lekovi, zračenja, bolesti organa za varenje i pojačano mokrenje. Ovaj vitamin može ublažiti predmenstrualne simptome.

    Deficit vitamina B7 doodi do pelagre, bolesti koja se manifestuje poremećajem organa za varenje - crven, upaljen jezik, gastritis, prolivi, centralnog nervnog sistema - demancija, kože - naročito delova izloženih svetlu.Deficit ovog vitamina vezan je, po pravilu, za ekstremno siromaštvo, kao i za ishranu baziranu na kukuruznom brašnu Južna Amerika. Naime, nikotinamid sintetišu bakterije u crevima iz aminokiseline triptfan koje, praktično, nema u kukuruzu. Dnevne potrebe za vitaminom B7 procenjuju se na oko 20 miligrama.


    Folna kiselina je prvenstveno anemični faktor. Posredstvom svojih metabolita, u sadejstvu sa vitaminom B12, koji je njen aktivator, učestvuje u stvaranju crvenih krvnih zrnaca. Deficit vitamina B8 uzrokuje megaloblastičnu anemiju, to jest, anemiju sa velikim i nezrelim crvenim krvnim zrncima. Takođe, utiče na rast, gubitak pigmenta u kosi i gastrointestinalne smetnje.
    Apsorbuje se isključivo u tankom crevu. Zanimljivo je da folnu kiselinu, poput nekih drugih vitamina, sintetišu i bakterije u debelom crevu, ali organizam nije u stanju da je tu apsorbuje. Simptomi avitaminoze vitamina B8 nisu poznati, osim što povećani unos folne kiseline može prikriti deficit vitamina B12.
    Prirodni izvori vitamina B8 su sledeći: džigerica, suvi grašak, pirinač, špargla, spanać, pšenične mekinje, kvasac, brokule i pomorandža. Uspešno leči megaloblastičnu anemiju, preventiva je pojavi kancera i učestvuje u prevenciji defekata kod novorođenčadi.


    Koenzim je u sintezi nukleinskih kiselina, RNK i DNK, proteina i lipida. Održava rast, bitan je faktor u izgradnji krvi i održavanju epitelnih ćelija i mijelinske ovojnice nerava. Aktivator je folne kiseline. Kontroliše pernicioznu anemiju i potpomaže delovanju gvožđa u organizmu. Deficit vitamina B12 odražava se na svaku ćeliju tela: slabi refleksi, poteškoće u govoru i hodu, bolovi u mišićima, poremećaj u rastu dece, mentalni i nervni poremećaji, anemija. Ljudi koji su pod strogom dijetom, po pravilima istočnjačke vegetarijanske ishrane, često pate od nedostatka ovog vitamina.
    Simptomi hipervitaminoze vitamina B12 su policitemija - povećan broj crvenih krvnih zrnaca i alergijske reakcija. Prirodni izvori vitamina B12 su mozak, bubrezi i džigerica goveda, svinja i jagnjadi, zatim, riba, mlečni proizvodi i jaja. Trapijski se primenjuje kod nesanice, viška kilograma, problematične kože, alergije, anemije, artritisa, bronhijalne astme, epilepisje, hipoglikemije, umora, problema sa pamćenjem i koncentracijom. Ima učešća i u lečenju hepatitisa.


    Svrstan je u vitamine, iako je po svojoj funkciji koenzim koji učestvuje u stvaranju masnih kiselina, nukleinskih kiselina - DNK i RNK, i u oksidaciji masnih kiselina i ugljenih hidrata. Simptomi avitaminoze nisu četa pojava. Ipak, može doći do ćelavosti, bolova u mišićima, dermatitisa, ekcema, gubitka apetita i depresije. Povećan unos biotina nema štetnih efekata.
    Prirodni izvori vitamina H su sledeći: džigerica, soja, kvasac, integralni pirinač, jaja - žumance, sardine, karfiol, pečurke i orasi. međutim, u principu, crevne bakterije u organima za varenje sintetišu vitamih H u sasvim uobičajenim količinama. Terapijski se primenjuje kod stresa, problematične suve kože, seboreje, gubitka apetita, opadanja kose, gubitka pigmenta u kosi, depresije.
    Inače, za delovanje biotina važni su vitamini B12 i A. Efekte smanjuje termička obrada hrane, kao i upotreba antibiotika i sulfonamida.


    Većina životinja je u stanju da sintetiše vitamin C. Izuzetak u tom pogledu čini samo čovvek i ostali primati, zamorčad, indijski šišmiš i neke vrste slavuja. Deficit vitamica C, u današnje vreme izuzetno je redak i on izaziva skorbut. Bolest se manifestuje tačkastim krvarenjem, modricama po koži i krvarenjem iz desni. Tvrdi se, mada bez ozbiljnih dokaza, da vitamin C poboljšava imunitet tako što stimuliše aktivnost belih krvnih zrnaca i stvaranje antitela.
    Budući da je u velikoj koncentraciji pronađen u nadbubrežnim žlezdama,smatra se da igra ulogu u sintezi kortikosteroida. Deluje kao snažan antioksidans, umanjuje aktvivnost slobodnih kiseoničnih radikala. Učestvuje u izgradnji kapilara, tetiva, hrskavice, kolagena, kostiju i zuba. Takođe, učstvuje u formiranju crvenih krvnih zrnaca, štiti od oksidacije folnu kiselinu i učesnik je u metabolizmu kalcijuma i gvođža.

    Međutim, treba biti oprezan i sa preteranim unosom vitamina C - kojem smo poslednjih godina izuzetno skloni, a sve zbog moćne propagande farmaceutske industrije. Simptomi hipervitaminoze vitamina C su: peckanje pri mokrenju, dijareja, pojačano stvaranje gasova u crevima, bolovi u abdomenu, osip i mučnina. Uzimanje askorbinske kiseline u velikim dozama istovremeno sa većim dozama acetilsalicilne kiseline - aspirin, može izazvati erozivni gastritis, a kod nekih i čir na želucu. Kod uzimanja velikih doza, askorbinska kiselina se gomila u organizmu i taloži kao oksalatni bubrežni kamenac.
    Pritodni izvori vitamina C su sledeći: limun, pomorandža, paprika, šipak, krompir, zeleno povrće, naročito kupus i mleko. ne treba gubiti iz vida da je askorbinska kiselina izrazito neotporna na visoke temperature, tako da se termičkom obradom namirnica gotovo potpuno uništava. Kombinovana upotreba bioflavonida i vitamina C navodno ima antivirusno delovanje. Posebno se preporučuje sportistima za brže zarastanje rana i nestanak modrica.
    Koristi se kod krvarenja, prehlada, kod sklonosti ka infekcijama, protiv alergija, kožne i kapilarne slabosti, anemije - poboljšava apsorpciju gvožđa, dijabetesa, povišenog nivoa jolesterola, hipertenzije, osteoporoze, kolitisa, dijareje, vrtoglavice, konjuktivitisa, glavobolje, astme, bronhitisa, upale pluća, stresa.
    Smatra se da ima preventivno delovanje kod nekih vrsta kancera. Preporučuje se za vreme uzimanja pilula za kontracepciju, pušenja, trudnoće i dojenja, učestalih prehlada i opekotina, pri velikim fizičkim opterećenjima. Kisela sredina pogoduje stabilnsti vitamina, a visoka temperatura i kiseonik smanjuju njegovu aktivnost.
    Dnevna potreba za ovim vitaminom se procenjuje na oko 30 miligrama. Za održavanje potpunog zasićenja dovoljno je 75 miligrama na dan - a neki farmaceutski proizvodi sadrže i do 1 gram! Trudnoća, dojenje, teške bolesti i operacije, povećavaju utiizaciju (korišćenje, iskorišćavanje ili upotrebu resursa, materijala ili stvari, često sa ciljem da se nešto učini upotrebljivim ili da se ponovo iskoristi) vitamina C. Majčino mleko sadrži 3-4 puta više vitamina C nego kravlje, kod koga se i ova količina gubi kuvanjem i pasterizacijom. Zbog toga čak i skorbut može nastati kod odojčadi koje se predugo hrane samo kravljim mlekom, bez drugog izvora C vitamina.
    Inače, skorput je bolest koja je vladala vekovima. Predstavljala je pravo prokletstvo za moreplovce upućene, tokom dugih plovidbi, na dugotrajnu i jednoličnu ishranu uglavnom konzerviranim namirnicama, bez svežeg voća i povrća. Činjenica da moreplovci masovno oboljevaju dok plove, a prezdravljaju kada se zadrže na kopnu, rano je navela na zaključak da je način ishrane odgovoran za skorbut. Još oko 1753. godine, doktor Džems Lind je tokom plovidbe napravio eksperiment sa grupom od 12 mornara. Podelio ih je u šest parova i svakom paru je davao namirnice kojima se u to vreme pripisivalo zaštitno dejstvo protiv skorbuta. U igri su bili: jabukovača, sulfurična kiselina, sirće, morksa voda, mešavina belog luka, gorušice i smole i, najzadm dve pomorandže i limun. Nije teško pogoditi da je kombinacija sa pomorandžom i limunom bila dobitna, mada se ni jabukovača nije loše pokazala. Nakon ovoga, trebalo je 40 godina da se ovo saznanje raširi i odomaći kod moreplovaca. Ubrzo je otkriveno da zaštitno dejstvo ima i kupu, kao i da se ono ne gubi kiseljenjem.