Vaspitanje Dece - No 1

    Uposlednje vreme vaše dete vam stalno kontrira. Šta god da predložite ili tražite da uradi, on vas preseče i kratko odgovori: 'E, baš neću!' Psiholozi kažu da ne postoji dete koje od treće do pete godine nije prošlo kroz fazu negativizma i da zbog toga roditelji ne treba mnogo da brinu.

    Najvažnije je da u tom periodu budete strpljivi i staloženi, ali i da znate da postavite granicu do koje može da se ide. Nekoliko saveta pomoći će vam da se izborite sa hirovima vašeg malog kontraša.
 ■ Nikad ne reagujte burno. Ako budete vikali, raspravljali se, pretili kaznama, samo ćete izgubiti vreme, a vašeg mališana ćete još više podstaći da vam se suprotstavlja.

■ Ništa nećete postići ako ga terate da nešto uradi. Dovoljno je da mu jednom kažete, ako vas ne posluša, pustite ga da uradi po svom. Ovo, naravno, važi samo u situcijama koje ne mogu da mu naškode. Na primer, ako neće da obuje cipele, izvedite ga napolje u papučama, a cipele ponesite u kesi. Kada vam bude tražio da ih obuje, ne pokazujte mu odmah da su vam u ruci. Držite ga malo u neizvesnosti dok ne shvati da je pogrešio.

 ■ Ako mislite da je ponašanje malog kontraša prelilo čašu i da je zaslužio da bude kažnjen, ne hvatajte se odmah za batinu. Najbolja taktika u ovakvim situacijama je da mu na neko vreme zabranite ono što najviše voli: gledanje TV, igranje sa omiljenim igračkama, čokoladu.

■ Ako ste se već odlučili da ga kaznite, najvažnije je da budete dosledni u tome. Zato mu ne dozvolite da vas suzama ili nekim gestom kupi i tako promeni vašu odluku.

■ Stručnjaci stalno ponavljaju da je pohvala jako bitna u vaspitavanju dece. Zato vašeg mališana obavezno pohvalite kada odustane od svog hira i posluša vas.
Tako ćete mu pomoći da shvati razliku između dobrog i lošeg ponašanja.



    Ponašanje u saobraćaju veoma je važna oblast u vaspitanju dece, ali često se dešava da roditelji ovoj temi poklanjaju pažnju tek kada su pod utiskom neke nezgode. Tada uglavnom dele savete i upozorenja uvereni da će oni dopreti do svesti dece kada bude trebalo.
    Međutim, samo sistematsko učenje o pravilima ponašanja u saobraćaju može da ima uticaja na postupke deteta u stvarnim situacijama na ulici.

■ Između pete i šeste godine života skoro sva deca su u stanju da razumeju osnovne saobraćajne pojmove. U tom uzrastu deca dobro razlikuju boje što znači da mogu da shvate značenje svetala na semaforu, kao i najvažnija pravila kretanja pešaka i vozila. Deca u vrtićima savladavaju oblast saobraćajne kulture u okviru obaveznog programa pripreme za školu. Pogledajte radne listove ili knjige iz kojih uče, pa se i kod kuće malo posvetite ovoj temi.
■ Nabavite neku društvenu igru sa temom saobraćaja. Možete ih naći u većim knjižarama ili prodavnicama igračaka. Poznato je da deca najbrže usvajaju nova znanja kroz igru, pa izdvojite malo vremena da ih zainteresujete za ovu oblast.
■ Koristite šetnje ili vožnju gradom za razgovor sa detetom o tome šta se događa na kolovozu i trotoaru. Dete najbolje pamti ako ono što je učilo poveže sa praktičnom situacijom. Pustite ga da samo uočava šta se događa i podstičite ga da pravilno razlikuje pogrešno i ispravno ponašanje.
■ Veoma je bitno da se i sami pridržavate onoga čemu učite dete. Ovo je presudno za sticanje detetove saobraćajne kulture. Sav vaš trud neće mnogo vredeti ukoliko se sami ponašate suprotno, da ne kažemo nekulturno, pa otvoreno kršite propise ili se čak iz zabave mangupišete u saobraćaju. Nije tajna da neki roditelji odlaze tako daleko da deci od 13 i 14 godina kupuju motore ili ih uče da upravljaju automobilom. Budite svesni da će deca sa ovakvim iskustvom brzo iskoristiti prvu priliku kada ostanu sama i oprobati se u daleko rizičnijim postupcima od onih kojima ste ih učili. Nažalost, za kajanje je nekad suviše kasno.


    Čim prohodaju, decu bi trebalo učiti o značaju novca, tvrde britanski psiholozi. Prema wihovom mišljenju, zadatak roditelja je da se pobrinu da najmlađi što pre shvate da živimo u materijalnom svetu, gde stvari i rad imaju svoju vrednost, jer će tako racionalnije raspolagati svojim džeparcem.
    Kasica-prasica odličan je način da dete stekne kontrolu nad novcem i nauči da ga troši na stvari koje su mu zaista potrebne ili mu pričinjavaju zadovoljstvo. Takođe, stručnjaci savetuju roditeljima da svakodnevno daju manji džeparac svojim mališanima, a ne jednom mesečno ili nedeljno, očekujući da će oni umeti pravilno da ga rasporede.

    Jedna od najboljih stvari koju deca mogu da nauče od roditelja jeste da budu organizovana. To će im pomoći da vrednuju stvari na pravi način, da prvo rešavaju važnije probleme i da kvalitetno iskoriste svoje vreme. Za početak, psiholozi savetuju da locirate problem, odnosno da sa celom porodicom razgovarate zbog čega deca ne izvrš{avaju svoje obaveze, koje su posledice toga i šta izaziva najviše stresa u vašem domu. To ne znači da vaša deca treba da imaju detaljno isplaniran dnevni program bez mogućnosti odstupanja, ali planiranjem nekih stvari kao što su pisanje domaćeg zadatka, bavljenje sportom ili pomaganje u kućnim poslovima deca će lakše naučiti da budu organizovana.
     Morate im pomoći da shvate kojim stvarima treba prvo da se pozabave, jer će na taj način naučiti da cene svoje vreme i pravilo da ispunjavanje obaveza uvek dolazi pre igre. Osmislite dnevnu rutinu i držite se nje, a detetu objasnite šta sve mora da uradi kada se ujutro probudi. Možete mu napisati podsetnik sa obavezama. Na primer, ostavite mu na vratima sobe poruku na kojoj piše: 'Namesti krevet, operi zube, obuci se i pojedi doručak'. Kada se uspostave dnevne aktivnosti vrlo je važno da ih se svi pridržavate, a posle izvesnog vremena vaše dete će sigurno shvatiti prednosti ove rutine. Kako bi podsticali dete razgovarajte sa njim o uspehu i pozitivnim stvarima kojima je rutina doprinela, kao i o nagradama koje će uslediti.
    Pohvalite ga i podstičite kada dobro obavi zadatak što će ga naučiti da ne odustaje. Čak i kada dete usvoji navike ostanite uključeni u njegovu dnevnu rutinu i budite maksimalno angažovani da mu pomognete. Obratite pažnju na one stvari koje doprinose boljem funkcionisanju cele porodice, ali pazite da dete ne bude preopterećeno, jer će to samo stvoriti kontraefekat.


    Vreme je apstraktan pojam i zato je deci u uzrastu od četiri-pet godina teško da nauče da gledaju na sat, tvrde francuski logopedi. Decu najčešće zbunjuje i to što brojanje počinje od nule, a ne od jedinice, što sat ima 60 minuta, dok se kod svih ostalih brojanja kao glavna jedinica koristi 10 ili 100. Da bi mu sve to postalo jasnije, igrajte sa njim jednostavnu igru.
    Zamislite određenu radnju i onda tražite od deteta da proceni koliko ona traje. Na primer, pitajte ga koliko traje crveno svetlo na semaforu, šišanje, kupovina u samoposluzi, putovanje na more... Uzmite nekoliko listova papira i na svakom nacrtajte po jedan časovnik: prvi neka pokazuje sedam sati (kad dete ustaje), drugi pola osam (vreme kad kreće u vrtić ili školu), treći dva (kad ruča) i tako redom do spavanja. Poređajte ove listove na zid, sleva nadesno. Kad dođe vreme za kupanje, skrenite detetu pažnju na odgovarajući časovnik. Tako će brzo da zapamti položaj kazaljki na nacrtanim časovnicima. Napravite sat od kartona i zatražite od deteta da malu kazaljku stavi na dvojku, a veliku na 12, pa mu kažite: 'Sada je dva ujutru. Šta ti radiš u to vreme?'
    Kad dete odgovori, nastavite igru tako što ćete pomerati kazaljke i postavljati odgovarajuća pitanja. O događajima i planovima govorite u vremenskim terminima. Na primer: 'Ovo treba da se kuva oko tri minuta, pa imaš vremena da namažeš puter na hleb.' Neka vam dete pomogne kad programirate kuhinjski tajmer ili budilnik. Na prehrambenim proizvodima nađite rok trajanja i razgovarajte o tome koliko dana preostaje da se namirnica potroši. Objasnite mu koliko je vremena potrebno da se nešto skuva i zamolite ga da vas podseti da proverite ono što ste ostavili na šporetu da se kuva. Uz ove male trikove vaš mališan će lako i jednostavno savladati ovu, za njega vrlo komplikovanu, veštinu.

■ Nabavite jednostavan sat sa arapskim brojevima, uočljivom razlikom između male i velike kazaljke i jasno označenim minutima. Postavite ga na vidno mesto u detetovoj sobi, pa počnite sa elementarnim vežbama. Na primer, kažite detetu da pogleda na sat a onda ga pošaljite da opere zube. Kada se vrati, neka ponovo pogleda na sat i samo zaključi koliko vremena je prošlo. Isto vežbanje ponovite i za doručak, oblačenje, pakovanje knjiga u torbu... Na kraju, pomozite detetu da odredi u koliko sati treba da ustane da bi uspelo da se na vreme spremi za školu.

■ Pored rasporeda časova, dete treba da ima i raspored ostalih dnevnih aktivnosti. Najbolje je da na zidu iznad deljeg radnog stola zalepite ova dva rasporeda. Verovatno će vam biti potrebne dve verzije rasporeda - jedna za prepodnevnu, a druga za popodnevnu smenu. Raspored ostalih dnevnih aktivnosti treba da sadrži satnicu njihovog odvijanja sa predviđenim pauzama. On treba da ima formu poslovnog planera koji možete naći u gotovo svakom rokovniku. Rasporede treba da uradite zajedno sa detetom, a na kraju svakog dana obavezno predvidite vreme koje detetu ostaje slobodno za igru i vidno ga označite. Tako ćete ne samo naučiti dete da se snađe u svojim obavezama, nego ćete ga i dodatno motivisati da ih završi na vreme, jer će ga na kraju čekati nagrada - da radi šta želi.

■ Vežbajte orijentaciju u vremenu i u drugim prilikama. Na primer, kada mu zazvoni telefon, recite detetu da pogleda na sat. Zatim, neka okrene leđa satu i obavi razgovor. Posle toga, bez gledanja u sat treba da vam kaže šta misli koliko dugo je razgovaralo. Istrajte u ovim strategijama i uverićete se da dete postaje sve preciznije u planiranju vremena.


    Učenjem deteta o novcu u najranijem detinjstvu, učinićete mu veliku uslugu. Ako mu od malih nogu budete objašnjavali pojam novca veće su šanse da se izgradi u odgovornu, odmerenu osobu, koja će biti svesna da novac nije jedina vrednost. Počnite tako što ćete mu pokazivati novac u kovanicama. Kada zajedno idete u kupovinu pokažite mu za šta se koristi novac i koliko je kovanica, na primer, potrebno da se plati hleb. Učite ga ispravnom korišćewu novca, kao i tome šta će se desiti ako svoj novac troši nerazumno.
    Važno je i da ga naučite da treba davati novac u dobrotvorne svrhe. Kada poželi neku igračku, tada ukažite na to koliko nedelja mora da štedi džeparac da bi je kupilo. Ako želi da vam pomogne u kućnim poslovima, nagradite ga sitnom sumom, da bi shvatilo da novac mora da se zaradi. Ovu vrstu edukacije korisno je sprovoditi i ako je vaše dete adolescent. Nastavite da mu dajete džeparac, a novac koji traži preko toga povežite sa nekom obavezom.
    Možete mu dozvoliti i da samo obavi kupovinu namirnica koja vam je potrebna za nedelju dana, ne bi bilo loše i da samo sastavi porodični budžet za, na primer, odmor ili putovanje za vikend. Pokažite mu i kako se plaćaju računi, kao i kako da pravilno rasporedi količinu novca za određeni vremenski period. Svaki uspeh, bez obzira na to da li je dete malo ili već tinejdžer, nagradite pohvalama ili mu kupite nešto što želi.


    Ako je vaše dete postalo prilično tajanstveno, evo nekoliko saveta za takve situacije:

■ Smanjite svoju radoznalost prema detetu. Dete koje teži samostalnosti brine da mu neki uljez ne naruši planove i želi da svoje aktivnosti sačuva od upliva drugih. Stoga njegovu tajanstvenost shvatite kao preuzimanje inicijative i ispoljavanja kreativnih potencijala, a oni su snažni motori u razvoju i afirmisanju njegove ličnosti.
■ Ne nudite detetu svoju pomoć ako je samo ne zatraži. Nekada roditelji žele da dete bude veoma uspešno u onome što radi, pa mu pokazuju najbolji način da to izvede. Međutim, neretko bivaju zatečeni i razočarani, jer ono nije zainteresovano za njihovu pomoć. Svrha detetovih poduhvata nije u postizanju optimalnih ciljeva nego u isprobavanju različitih mogućnosti, odnosno naglasak je na procesu a ne na finalnom rezultatu.
■ Ne preterujte sa primedbama. Pustite dete da samo raspolaže sobom u onim oblastima za koje može da bude odgovorno. Opomene kao što su 'ispravi se', 'zakopčaj kaput' ili 'gledaj kuda ideš' potpuno gube smisao i postaju neefikasne ako se ponavljaju dvadeset puta dnevno. Još gore, stvaraju odbojno ponašanje deteta prema vama, pa rizikujete da vam se ono neće obratiti i onda kada mu stvarno budete potrebni.


    Roditelji uglavnom brane tinejdžerima da izlaze tokom nedelje, jer ujutru treba rano da ustanu i budu odmorni za školska predavanja. Ipak, stručnjaci savetuju da povremeni izlazak i u toku radne nedelje može da bude koristan. Adolescenti se ponekad suočavaju sa lošim raspoloženjem, demotivacijom, nedostatkom pažnje i trenucima kada ne znaju šta će sa sobom.
    Tada bi izlazak mogao da bude od koristi, jer će opuštnje uz prijatelje ili u kafiću vašem tinejdžeru pomoći da napuni baterije i fokusira se na obaveze koje ga čekaju. Istina je da će sutra biti neispavani i manje koncentrisani u školi, ali malo neispavanosti ih neće ubiti. Mnogo je važnije da dobiju potreban ventil i izađu iz trenutno lošeg raspoloženja. Ipak, stručnjaci savetuju da to ne podrazumeva da izlasci do kasnih sati tokom radnih dana treba da postanu praksa, jer to dovodi do hronične iscrpljenosti i slabljenja imuniteta. Prava mera je da vašem tinejdžeru dopustite da jednom mesečno izađe radnim danom, čak i ako sutra mora rano da ustane.


    Velika sportska takmičenja i uspesi naših sportista u svetu kod dece bude želju za bavljenjem sportom, a kod roditelja ambicije da odneguju budućeg šampiona. Ipak, popularni sportisti i njihov status u društvu ne bi trebalo da budu jedini kriterijumi za izbor sporta kojim će se dete baviti, jer pogrešno usmeravanje može da ugrozi dečje zdravlje. Prevelik fizički napor, slab talenat, a prevelika očekivanja mogu detetu činiti više štete nego koristi. Problem predstavlja i činjenica da se danas sve više trenira u klubovima što je za većinu roditelja preskupo. Kako onda izabrati pravi sport?
    Malu decu treba usmeravati na sportove za koje nisu stvoreni na prvi pogled. Tako, gojazno dete bi trebalo da pliva ili vozi bicikl, a dete koje je slabe koordinacije uživaće na treninzima džudoa, karatea ili tekvondoa, koji će mu pomoći da poboljša određene veštine.      Stidljiva deca koja se teško uklapaju, idealna su za fudbal, košarku, rukomet - timske sportove koji će im pomoći da se uklope. Kada dete ovlada nekom veštinom uglavnom poželi da nauči nešto novo i to mu treba omogućiti, pa ga treba uputiti na drugi sport, ukoliko talenat nije toliko očigledan da bi mu promena škodila. Nikada nemojte forsirati dete i nametati mu vlastite ambicije, jer će zbog toga zamrzeti određenu vrstu sporta i fizičku aktivnost uopšte.
    Najidealnije vreme da se dete uvede u sport je polazak u školu. Izuzetno je važno dete ne grditi ukoliko ne može nešto što njegovi vršnjaci mogu. Roditelji bi trebalo da poštuju dečje želje i mogućnosti, ali i da ličnim primerom pokažu kako se treba baviti sportom bez velikih očekivanja i planova.
    Stručnjaci smatraju da dete tek od dvanaeste godine može da počne ozbiljne i redovne treninge i da tek u tom dobu pokazuje svestan afinitet prema određenom sportu.
    Zbog toga ne žurite, pustite dete da uživa, razvija se i sport shvata kao igru. Pustite ga da igra fudbal na poljani sa vršnjacima, basket na terenu ispred zgrade, vaterpolo na letovanju, hokej na zaleđenom školskom dvorištu u društvu svojih vršnjaka. Rezultat ne treba da mu bude bitan, važni su trud i zalaganje. Kada dete to bude shvatilo, ukoliko uz želju poseduje i talenat, nije isključeno da će se jednog dana kući vratiti s medaljom.

Klik Molitva Dana

Klik Vic Dana

Klik Otkačeni Svet

Klik Vesti - Balkan

Klik Super Smeh

Klik Vesti - Svet

Klik Vesti - Sport

Drugi Ovo Gledaju

Klik Vesti - Hronika

Klik Vesti - Evropa

Klik Mali Oglasi

Klik Bioritam Za Vas

¦ Klik Gore na Sliku - Prikaz; ¦ Ponovni Klik - Brisanje

Deca i Roditelji - Ostali Tekstovi

Pogledajte i ostale super zanimljive rubrike na sajtu