Uticaj Meseca na Zdravlje Čoveka

    Mesec je Zemljin najbliži sused u svemiru, a ujedno i jedini prirodni satelit naše planete. Od Zemlje je prosečno udaljen 384.403 kilometra - gledano od centra do centra. Krećući se brzinom od oko 1 kiometra u sekundi, oko naše planete obiđe za 27 dana, 7 časova i 43 minuta. 

    Mesec nema atmosferu, a gravitacija mu je - 1 kilogram na Zemlji iznosio bi 166 kilograma na Mesecu. Njegov prečnik iznosi 3.475 kilometara, što je oko 1/4 Zemljinog prečnika. Masa mu je 81 put manja od Zemljine. Kada je Sunce u zenitu, temperatura na Mesečevom polutaru dostiže 117 stepeni Celzijusa. Do zalaska Sunca, temperatura se spušta na 14 stepeni, a tokom noći pada na -163 stepena Celzijusa!
    Sa Zemlje se, inače, vidi samo 59% površine Meseca, pošto se on nalazi u, takozvanoj 'zarobljenoj rotaciji' - odnosno, period rotacije je jednak kruženju po orbiti. U XX veku Mesec se našao najbliže Zemlji 4. januara 1912. godine, dok je najudaljeniji bio 2. marta 1984. Najstariji materijal koji su sa Meseca (ako su uopšte tako bili) donele posade iz misija iz programa Apolo, imao je do 4.720 godina.
    Smena plime i oseke odvija se pod uticajem gravitacije Meseca i Sunca. Pri tome je njihov međusobni položaj i udaljenost od naše planete od presudno značaja. Dodatni faktori koji utiču na visinu plime i oseke su promena atmosferskog pritiska, vetar, kao i konfiguracija obale i morskog dna. Normalan vremenski razmak između dve plime iznosi 12 sati i 25 minuta.
    Kao i površina Zemlje, i čovek je sazdan od 80% vode i 20% čvrste materije. Mesečeva sila teže deluje i na vodu u čovekovom telu, baš kao što utiče na mora i okeane na našoj planeti. Život ima velike biološke razlike između plime i oseke kojima, već se zna, upravlja Mesec. Za vreme slabog ili punog Meseca te plime i oseke doživljavaju vrhunac, a uticaj Meseca na naše ponašanej je tada najizraženiji.
    Mnogi ljudi su provodili i još uvek provoe noći očiju uprtih u Mesec i provode dane u razmišljanju o njegovim različličitim svojstvima koja imaju udela i u čovekovom raspoloženju i ponašanju, a tako i na celokupno njegovo zdravlje.
    Zbog tog večnog vraćanja svom početnom obliku - prolazeži kroz svoje mene, zbog te beskonačne periodičnosti, Mesec je izrazito nebesko telo ritma života. On upravlja svim kosmičkim nivoima koji se podvrgavaju zakonu ciklične evolucije - vodama, kišom, vegetacijom, plodnošću žene.
    Različite religije i kultura su se i različito odnosile prema Mesecu. U hrišćanstvu, na primer, Mesec prikazan sa Suncem u prizorima raspeća predstavlja dualnu prirodu Hristovu, a inače je boravište anđela Gavrila. Mesečev srp e simbol Islama, i turske, takođe, i obično se nalazi iznad života, predstavljenog na muslimanskim grobovima. Islamska godina je lunarna, a u Kuranu se kaže: 'I Mjesecu smo odredili položaj i on se uvijek ponovno vrća kao stari savijeni palmin prut'.

    U budizmu Mesec simboliše mir i lepotu, a sa vodama zajedno predstavlja neometajuću prirodu darme. 'Jedan Mesec javlja se odražen u svim vodama i gde svi meseci od jednog potiču' - zapisao je Jang Ći u svojoj 'Poemi prosvetljenja'. Šamanizam mu pripisuje magijsku moć, a i inače se većina magijskih radnji i rituala oduvek obavljala noću, pod Mesečevom 'kontrolom'.
    Paralelno sa mitologijom stvaraju se i razna verovanja u neposredni uticaj Meseca na samog čoveka. Još prvi lekari, odnosno oni koji su znali neke načine da pomognu čoveku prilikom nepoznatih muka i bolova, izbegavali su svako lečenje u vreme kada nebom caruje pun i blještavi Mesec. Znatno kasnije, ni prvi hirurzi u to vreme nisu hteli da obaljaju operacije, jer je, po njima, čitav zahvat bio opasniji - bolesnici bi puno krvarili, a postoperativni tok bi bio znatno duži i komlikovaniji, možda čak i fatalan.
    Pre više od jednog veka, poznati francuski lekar Garod, zaključuje da pun Mesec izaziva povećanje mokraćne kiseline u krvi, pa tako i noćne napade kostobolje. A, 1959. godine, dr Frank Braun, profesor biologije sa univerziteta Ilinois u SAD, objavljuje rad u kome tvrdi da su pojave takozvanih bioritmova u potpunosti određene ritmovima Meseca i Sunca. (Svoj bioritam možete da pogledate ispod ovog teksta). Pada u oči i da ritam Mesečevog ciklusa od 28 dana vremenski odgovara ženskoj menstruaciji, na šta se nadovezuje i vreme trudnoće koje traje oko 9 lunarnih meseci. Zanimljivo je i istraživanje dr Eugena Jonasa, psihijatra iz Praga, koji tvrdi da žena može da zatrudni samo ako je Mesec u istoj onoj fazi u kojoj je bio kad je ona rođena! Ova teorija deluje dosta smelo, ali dr Jonas svojim pacijentkinjama izračunava periode kada je začeće moguće, a kada ne. Ovakva kontraceptivna metoda se čak u 98% slučajeva pokazala efikasnom.
    Neki istraživači daju argumente kojima potkrepljuju odlučni uticaj Meseca na kišovitost neba, bogatstvo prinosa i umnožavanje morskih algi, ali i čovekovu psihu, izazivajući melanholiju i agresivnost. Mesec podstiče vuka da zavija noću, ali rasplajuje i duševne bolesnike. Upravo za vreme punog Meseca bolesne osobe naklonjenije su izvršavanju zločina. Ne može se poreći, a to je verovatno svako iskusio, da puni mesec Mesec može uznemiriti i zdrave osobe. San je pod mesečinom teži, nemirniji, isprekidan ...

    Sve ovo, nesumnjivo, zanimljivo zvuči, ali koliko u tome ima istine? Mišljenja su podeljena. Dr A. Liber se zato odlučio na dugotrajna posmatranja statističkih podataka vatrogasnih, policijskih, medicinskih i sličnih službi ćirom sveta. U noćima punog Meseca, kaže, vatrogascima stiže u proseku 25-30% više poziva nego obično. Osoblja psihijatrijskih bolnica obaveštavaju da se u to vreme kod duševnih bolesnika zapaža izraženija nepostojanost i uznemirenost u ponašanju, dok policija beleži povećanje agresivnosti i nasilja. Da li je ovo samo puka slučajnost, ili je pak nešto više od toga?
    Posledice Mesečevog kretanja u čoveku se ogledaju u mentalnim i emocionalnim promenama, može se reći i poremećajima, mada manjeg intenziteta. Skala kretanja tih promena je velika i kreće se od vrlo tipičnih i izraženih, pa do onih koje bi se mogle smatrati promenama zdravstvenog stanja da nije reč o tipičnom trajanju i periodičnom ponavljanju i simptomima. Ljudi se tada žele na glavobolje, nesanicu, pojačanu nervozu, bezvoljnost, i slično. Ima i drugačijih reagovanja, na primer, ogromna glad ili pak potpuni gubitak apetita, višak fizičke energije, češće mokrenje, lakše alergijske promene na koži, bolovi u leđima i slično.
    Ima međutim i mišljenja da Mesec pri tom, zajedno sa ostalim zvezdama, direktno utiče na neke, a ne tako izraženo na većinu ljudi. Dakle, i tu bi se mogla uspostaviti neka vrsta kategorije 'privilegovanih', pa se zato preporučuje da svako utvrdi stepen svoje 'prijemčivosti' ovaknih uticaja Meseca, kako ne bi sumnjao na neke bolesti, odnosno kako bi tempirao određene aktivnosti na povoljne periode. Naravno, ima i onih koji na sve ovo gledaju prilično skeptično. Pri tome daju i razna obrazloženja .Profesor kliničke psihijatrije Ronald Fju, u svojoj knjizi 'Promena raspoloženja', na primer, nakon analize koja je obuhvatila 6000 slučajeva, tvrdi da većina promena našeg raspoloženja, pa i nekih psiho fizičkih stanja, zavisi od promene telesnog sastava koju izazivaju naši geni i veći životni stresovi. Profesor Fju, ipak ne odbacuje potpuno mogućnost uticaja Meseca na bioritam čoveka. On priznaje nekadašnja zapažanja kod ludila, koje se danas ponekad naziva 30-dnevnim manijakalno depresivnim ciklusom.
    Zoolozi i botaničari takođe su došli do nekih zanimljivih zapažanja koja ukazuju da su uticaji kosmosa višestruki i nezaobilazni. Pominje se, recimo, da u doba mesečevog punog sjaja, više insekata traži ljudsku blizinu, ptice su na nebu brojnije, naročito u ranim jutarnjim satima, otrovnicama se količina otrova povećava, a majmuni poprimaju čudno raspoloženje.

    Na pojavu uticaja Meseca na vegetaciju, prve su ukazale morske alge i vodeni biljni svet uopšte. Međutim, već je Plinije, autor 'Istorije prirode' - enciklopedije prirodnih nauka u 37 knjiga, pre nove ere ukazivao na mesečev uticaj na useve. Preporučio je da se rez voćaka vrši u vreme punog Meseca, a đubrenje za vreme mladog Meseca, Plodovi koji su ubrani za vreme punog Meseca lepše izgledaju, ali i brže propadaju.
    Grupa američkih univerzitetskih profesora, 80-tih godina XX veka je objavila studiju sa podacima o različitoj potrošnji kiseonika, koja kod biljaka varira zavisno od mesečevih mena. Eksperimenti na njivama pokazali su da kvalitet žetve takođe može zavisiti i od vremena setve, pa seme zasejano u vreme punog Meseca daje sadržajniji i ukusniji plod, a u vreme poslednje mesečeve četvrti - plodove većih imenzija, ali šuplje.
    Eksperimenti su pokazali da je za najveći broj biljaka najpovoljnije vreme za setvu 2-3 dana pred puni Mesec. Tako neki radovi pokazuju da se na taj način rod kod žitarice može uvećati za 25%, kod kukuruza 30-40%, a kod graška i pasulja i do celih 80%. Kod nekih lekovitih i industrijskih biljaka može biti značajno i vreme berbe.
    Mnoge naučnike dugo je intrigiralo, ali istovremeno i mučilo, pitanje zašto se jednake hemijske reakcije pripremljene u istim uslovima, ne ostvaruju u vek istom brzinom, u različitim danima? Mogla je to biti jednostavna igra slučaja, ali jedan naučnik, profesor Pikardi, dao je ubedljiv odgovor na to pitanje stavivši svoje epruvete pod zaštitu metalnog oklopa. Tako je brzina reakcije ostala uvek ista, oklop se pokazao dovoljnim da zaustavi izvanzemaljske uticaje sa kojima treba povezati brzinu hemijske reakcije.
    Iskorišćeno je sve to da se zaključi da se ta vrsta uticaja mora odraziti i na samog čoveka , s obzirom da je i on sačinjen od hemijskih materija - krv postaje više ili manje kisela, ćelije sadrže veće ili manje količine minerala, vitamina i enzima, normalni hemijski sastojci koji sačinjavaju zdravi organizam zamenjuju se štetnim ili patološkim sastojcima. Pri tome se, naravno, više ne misli samo na uticaj Meseca, već i Sunca, kao i opšteg snopa zvezdanog zračenja. Svaka ćelija našeg tela, tako, kao sunčev sistem u malom, ima svoje sopstveno elektromagnetsko polje, zahvaljujući čemu se i održava dinamična ravnoteža između čoveka i nebeskih tela, odnosno beskrajnog kosmosa.
    Zbog svega ovoga, jasno je zašto Mesec ima vežnu ulogu i u astrologiji. Znamo da Zodijak upravo simboliše odnose u svemiru, kao i ciklični i sezonski preobražaj. Astrolozi smatraju da i naša planeta prolazi kroz uticaje svih 12 znakova horoskopa i u svakom od njih nalazi se oko 2200 godina. Doba Raka, u kojem je vladao Mesec, trjalo je otprilike između 8.000 - 6.00 godina pre nove ere, i označavalo je početak velikih religija boginje majke, matrijarhata, s obzirom da Mesec predstavlja ženu, dom i porodicu. Uostalom, i sačuvani crteži iartefakti iz toga doba oslikavaju stvaralaštvo i ulogu žena.
    Mesec ispuni zodijački krug za 28 dana. Budisti veruju da je Buda meditirao upravo 28 dana pod stablom smokve, odnosno jedan lunarni mesec, pre nego što je dosegao nirvanu. Hebrejci povezuju Mesečev zodijak sa rukama Adama Kadmona, univerzalnog čoveka - 28 je u Kabali broj reči ChaLaL, koja označava žviot i broj članaka na prstim obe ruke. Najzad, i Indijska astronomija opata Guerina razlikuje simboličke slike 28 hinduskihlunarnih stanica.
    Mesec je vladalac znaka Raka i rukovodi ženama, decom, poslugom, zavičajem, domom, intimsnim životom. Simboliše pasivni ali plodni princip, noć, vlagu, podsvest, imacinaciju, psihu, san, prijemčivost, sve što je nepostojano, prolazno i podložno uticajima, srazmerno njegovoj astronomskoj ulozi odražavanja sunčeve svetlosti. Mesec upravlja čovekovim emocijama, pa su osobe sa Mesecom na važnom mestu veoma osetljive, sanzibilne, veoma maštovite, često i sanjari. Povoljan je za umetnike i moreplovce. Od njegovog položaja zavisi porodični i intimni život, a inače kontroliše grudi, stomak i polne organe. Prema astrološkim kartama alhemičara, Mesecu pripada srebro i bela boja, a njegov se uticaj odražva na krvotok, mali mozak, želudac, telsene sokove i menstrualni ciklus.
    S obzirom da mnoge od stvari koje su iznete ovde još uvek nemaju snagu naučnog dokaza, ili se pak sa druge strane negira njihova verodostojnost ili ispravnost, ostaje da stručnjaci raznih profila razmotre i eventualno usvoje zvanične naučne zaključke koji bi mogli zauzeti svoje mesto u fondu ukupnog ljudskog znanja.

Mesečeve Mene -