Ufo Nlo Magazin - No 4
Da li sadržaj misterioznog pergamenta sa Tibeta govori o pradavnoj poseti vanzemaljaca? Tajna trouglastog ožiljka. Vanzemaljsko zamorče.
Osmeh na lice:
KO SU TAJANSTVENA 'BIĆA IZ SENKE'
Spis 'Bića iz senke', sa oznakom Bl.H.184956/A1, sadrži svega tri stranice rukom pisanog teksta. Sam prepis originalnog teksta, bez naslova, ima 12 redova. a ostale dve stranice govore o poreklu tekstva. Naime, boraveći u samostanu Mondrolig, južno od Kangpoa, poznatog po proučavanju tibetanskih spisa i gramatike, Helena Blavacka je želela da dozna sadržaj, po kazivanju lama, najstarijeg pergamenta, koji se nalazio u centralnom molitvenom mlinu.
Po veskoj tradiciji staroj skoro 13 vekova, svake godine, prilikom velike proletne svečanosti, glavni lama je morao obavezno zavrteti molitveni mlin i tako pridoneti blagostanju te godine. Kada Helena Blavacka i nakon upornog nagovaranja, nije uspela da privoli sveštenika da joj pokaže stari pergament, obratila je veću pažnju na sam molitvenim mlin. A to je, u stvari, bio šuplji drveni valjak obavijen tamnozelenom bakarnom pločom sa neobičnim ispupčenjima, uspravno usađen na pokretnoj osovini.
Ona je uskoro shvatila da neobična ispupčenja zapravo predstavljaju negativ odrađenog teksta. Pomoću obojenog testa uzela je otisak same ploče, dobivši tako pozitiv spisa. Stara i izlizana bakarna ploča, dimenzija 84*35 centimetara, sadržavala je paralelne istovrsne tekstove na indijskom sanskrtu i na kineskom kaishu pismu. U svega 12 redova bila je zapisana određena istorijska priča:
Veoma znaimljivo mišljenje o ovim spisima je izneo profesor R.Junger sa Floride, bivši član Nasine grupe za izradu programa kontakta sa vanzemaljskim civilizacijama. On misli da je to prvi spis koji neposredno govori o poseti vanzemaljskih bića. I dok se, na primer, u indijskim 'Upanišadama' spomenute leteće mašine - vimane, mogu tumačiti u religijskom kontekstu, kao deo sveta priželjkivanog maštom, rukopis 'Bića iz senke' nema versko etički kodeks, pa nije proizvod iracionalne svesti. Za početak razjašnjavanja profesor Junger uzima rečenicu 'sa pete strane sveta dođoše'. Naime, po tibetanskom shvatanju, 'peta strana sveta' označava kosmos, pa shodno tome taj spis govori o dolasku nekih nepoznatih bića iz svemira. Stih 'bića is senke bojeći se sunca', može ukazivati da je matična planeta posetilaca izložena manjem prodoru sunčevih zraka (neke druge zvezde), a rečenica 'umorna hoda visoko su skakala', govori o većoj sili gravitacije koja vlada u njihovoj postojbini. Prizemljivši se na planetu sa manjom gravitacionom silom, vanzemaljci su, slično kosmonautima na Mesecu, mogli visoko poskakivati. Stih 'nisu jela, spavala, govorila' tumači se mišlju da nepoznata bića sigurno nisu mogla konzumirati zemaljsku hranu. Bića su se sporazumevala sa Tibetancima pokretima, znakovima ili nekom vrstom telepatskih sposobnosti. Indikativna rečenica 'nisu spavala', daje mogućnost da su u stvari u pitanju bili neka vrsta robota.
Doktor orijentalistike V.Louden izneo je nekoliko zanimljivih teorija o značaju spisa 'Bića iz senke'. Kao polaznu tačku za razumevanje teksta Louden je uzeo stih '(on) mnoge pobedi prema suncu'. Naime, jedan poznati obelisk govori da je 763. godine tibetanska vojska porazlia moćno kinesko carstvo, došavši sve do kineske prestonice i primoravši Kineze na plaćanje, za ono vreme, enormnog godišnjeg danka od 50.000 bala svile. Louden se opravdano pita: 'Koja su to duhovna i kulturana dostignuća omogućila dotad malom i plemenski organizovanom tibetanskom narodu da u jednom veku postane vojna snaga dostojna poštovanja' Zavladavši velikim područjima u srednjoj Aziji i zapadnoj Kini, u drugo polovini VII veka, za vreme kralja Kri-Srong-Ide-Scana, Tibet je došao do vrhunca svoje političke i društvene moći. Zatim je ponovo utonuo u kulturno sivilo 'zabačenog dela sveta'.
Louden je dao nekoliko teza o mogućem spoljnjem doprinosu kulturno vojnom napretku Tibeta. Tradicije govore da je svetu apostol Toma osnovao prvu hrišćansku crkvu u Malabaru, a arheološki nalazi nedvosmisleno potvrđuju njeno postojanje već 182. godine. Moguće je da su misionari iz Malabara doprli do Tibeta, osnovavši tamo hrišćanske zajednice kao rasadnike kulture. Pločice pronađene u zapadnoj Kini 1625. godine, govore da je nestorijsansko hrišćanstvo prodrlo u Kinu već u VII veku.
Tibetanske tradicije pripisuju dolasku budizma početni impuls svoje kulture. Jedno predanje govori da je u VII veku budistički misionar Tonmi Samabota, prema severnoindijskim uzorima, stvorio poseban fonetski alfabet koji se održao do danas. Louden ocenjuje da spis 'Bića iz senke' opisuje posetu nekih misionara Tibetu, između Vi i VII veka. Pošto su bili svetle puti (bele rase), veoma im je smetalo jako sunce, pa su većinu dana provodili pod kupolastim platnenim šatorima sličnima mongolskim Jurtama. Kako se Tibetanska visoravan prostire na visini od 3.500 - 4.000 metara, zbog nedostatka kiseonika došljaci su se veoma teško (sporo) kretali, stalmno bolujući od, takozvane, visinske bolesti. No, zbog mnogo višeg uzrasta od niskih i zdepastih Tibetanaca, domoroci su smatrali da stranci visoko 'skaču'.
Louden tumači rečenicu '(nisu) jela, spavala, govorila, mišljenjem da došljacima nije prijala teška tibetanska hrana, na primer, razne mešavine nedokuvanog povrća i mesa, ili čaj pomešan sa lojem. To što 'bića iz senke' nisu spavala može se objasniti njihovom željom za intimnišću, ili naprosto sigurnosnim zahtevom povlačenja od mogućih opasnosti od domorodaca. Stranci nisu komunicirali sa narodom tibetanskim jezikom, već su pomno odabranoj grupi vođa prenosili svoje znanje na nekom stranom jeziku. Verovatno su Tibetance podučili nekim zanatima, dali im temelje kulturnog razvoja, razvoj tibetanske zajednice kao države na čelu sa kraljem i dobro naoružanom i obučenom vojskom. Obavivši uspešno svoju kulturnu misiju, stranci su otputovali prema zapadu. Louden takođe smatra da su misionari tokom povratka negde nastradali, pa da se zato nigde u nama danas dostupnim arhivama ne spominju izveštaju o njihvom boravku na TIbetu.
Kako doći do originala ovih rukopisa? Naime, 1959. godine Kina je pripojila Tibet, zauzevši glavni grad Lasu. Preko šest hiljada tibetanskih sveštenika - lama izbeglo je sa svojim verskim vođom Dalaj Lamom u Indiju i Nepal. Nove ateističke vlasti sistematski su uništavale tibetansku religijsku baštinu. Hramovi su opljačkani, neretko popaljeni i razoreni, a predmeti versko umetničke vrednosti pohranjeni su u kineskim muzejima. Pri tome se najčešće nije vršila evidencija, pa je danas gotovo nemoguće ustanoviti otkuda su, ili gde su smešteni pojedini predmeti ili značajne tibetanske etnološke zbirke.
Sa druge strane, profesor dr Junger se pita na koji način bi se moglo doći do stare i izlizane bakarne ploče iz tibetanskog molitvenog mlina, koja bi, možda, čovečanstvu napokon potvrdila da nismo sami u svemiru?
Ona je uskoro shvatila da neobična ispupčenja zapravo predstavljaju negativ odrađenog teksta. Pomoću obojenog testa uzela je otisak same ploče, dobivši tako pozitiv spisa. Stara i izlizana bakarna ploča, dimenzija 84*35 centimetara, sadržavala je paralelne istovrsne tekstove na indijskom sanskrtu i na kineskom kaishu pismu. U svega 12 redova bila je zapisana određena istorijska priča:
' U vreme velikih snegova,
(kad) kralja blagostanja,
(sa) pete strane sveta dođu
bića iz senke bojeći se sunca.
Živela su u belim kupolama,
(nisu) jela, spavala, govorila,
umorna hoda visoko su skakala.
Dadu kralju mudra i blagostanja
i živeći u tami njegove senke
učiše nas razumu i zanatima,
(on) mnoge pobedi prema suncu,
kad ostari, nestadoše u magli'.
Vrativši se u Njujork, Helena Blavcka je ovaj tekst dala ondolozima na prevod. Ali, kako je sadržaj po njenoj proceni izveštavao samo o nekim starim istorijskim događajima na TIbetu, ne sadržavajući religijsko mistične konotacije koje su nju najviše interesovale, odložila ga je sa propratnim primedbama u svoju bogatu arhivu.(kad) kralja blagostanja,
(sa) pete strane sveta dođu
bića iz senke bojeći se sunca.
Živela su u belim kupolama,
(nisu) jela, spavala, govorila,
umorna hoda visoko su skakala.
Dadu kralju mudra i blagostanja
i živeći u tami njegove senke
učiše nas razumu i zanatima,
(on) mnoge pobedi prema suncu,
kad ostari, nestadoše u magli'.
Veoma znaimljivo mišljenje o ovim spisima je izneo profesor R.Junger sa Floride, bivši član Nasine grupe za izradu programa kontakta sa vanzemaljskim civilizacijama. On misli da je to prvi spis koji neposredno govori o poseti vanzemaljskih bića. I dok se, na primer, u indijskim 'Upanišadama' spomenute leteće mašine - vimane, mogu tumačiti u religijskom kontekstu, kao deo sveta priželjkivanog maštom, rukopis 'Bića iz senke' nema versko etički kodeks, pa nije proizvod iracionalne svesti. Za početak razjašnjavanja profesor Junger uzima rečenicu 'sa pete strane sveta dođoše'. Naime, po tibetanskom shvatanju, 'peta strana sveta' označava kosmos, pa shodno tome taj spis govori o dolasku nekih nepoznatih bića iz svemira. Stih 'bića is senke bojeći se sunca', može ukazivati da je matična planeta posetilaca izložena manjem prodoru sunčevih zraka (neke druge zvezde), a rečenica 'umorna hoda visoko su skakala', govori o većoj sili gravitacije koja vlada u njihovoj postojbini. Prizemljivši se na planetu sa manjom gravitacionom silom, vanzemaljci su, slično kosmonautima na Mesecu, mogli visoko poskakivati. Stih 'nisu jela, spavala, govorila' tumači se mišlju da nepoznata bića sigurno nisu mogla konzumirati zemaljsku hranu. Bića su se sporazumevala sa Tibetancima pokretima, znakovima ili nekom vrstom telepatskih sposobnosti. Indikativna rečenica 'nisu spavala', daje mogućnost da su u stvari u pitanju bili neka vrsta robota.
Louden je dao nekoliko teza o mogućem spoljnjem doprinosu kulturno vojnom napretku Tibeta. Tradicije govore da je svetu apostol Toma osnovao prvu hrišćansku crkvu u Malabaru, a arheološki nalazi nedvosmisleno potvrđuju njeno postojanje već 182. godine. Moguće je da su misionari iz Malabara doprli do Tibeta, osnovavši tamo hrišćanske zajednice kao rasadnike kulture. Pločice pronađene u zapadnoj Kini 1625. godine, govore da je nestorijsansko hrišćanstvo prodrlo u Kinu već u VII veku.
Tibetanske tradicije pripisuju dolasku budizma početni impuls svoje kulture. Jedno predanje govori da je u VII veku budistički misionar Tonmi Samabota, prema severnoindijskim uzorima, stvorio poseban fonetski alfabet koji se održao do danas. Louden ocenjuje da spis 'Bića iz senke' opisuje posetu nekih misionara Tibetu, između Vi i VII veka. Pošto su bili svetle puti (bele rase), veoma im je smetalo jako sunce, pa su većinu dana provodili pod kupolastim platnenim šatorima sličnima mongolskim Jurtama. Kako se Tibetanska visoravan prostire na visini od 3.500 - 4.000 metara, zbog nedostatka kiseonika došljaci su se veoma teško (sporo) kretali, stalmno bolujući od, takozvane, visinske bolesti. No, zbog mnogo višeg uzrasta od niskih i zdepastih Tibetanaca, domoroci su smatrali da stranci visoko 'skaču'.
Louden tumači rečenicu '(nisu) jela, spavala, govorila, mišljenjem da došljacima nije prijala teška tibetanska hrana, na primer, razne mešavine nedokuvanog povrća i mesa, ili čaj pomešan sa lojem. To što 'bića iz senke' nisu spavala može se objasniti njihovom željom za intimnišću, ili naprosto sigurnosnim zahtevom povlačenja od mogućih opasnosti od domorodaca. Stranci nisu komunicirali sa narodom tibetanskim jezikom, već su pomno odabranoj grupi vođa prenosili svoje znanje na nekom stranom jeziku. Verovatno su Tibetance podučili nekim zanatima, dali im temelje kulturnog razvoja, razvoj tibetanske zajednice kao države na čelu sa kraljem i dobro naoružanom i obučenom vojskom. Obavivši uspešno svoju kulturnu misiju, stranci su otputovali prema zapadu. Louden takođe smatra da su misionari tokom povratka negde nastradali, pa da se zato nigde u nama danas dostupnim arhivama ne spominju izveštaju o njihvom boravku na TIbetu.
Kako doći do originala ovih rukopisa? Naime, 1959. godine Kina je pripojila Tibet, zauzevši glavni grad Lasu. Preko šest hiljada tibetanskih sveštenika - lama izbeglo je sa svojim verskim vođom Dalaj Lamom u Indiju i Nepal. Nove ateističke vlasti sistematski su uništavale tibetansku religijsku baštinu. Hramovi su opljačkani, neretko popaljeni i razoreni, a predmeti versko umetničke vrednosti pohranjeni su u kineskim muzejima. Pri tome se najčešće nije vršila evidencija, pa je danas gotovo nemoguće ustanoviti otkuda su, ili gde su smešteni pojedini predmeti ili značajne tibetanske etnološke zbirke.
Sa druge strane, profesor dr Junger se pita na koji način bi se moglo doći do stare i izlizane bakarne ploče iz tibetanskog molitvenog mlina, koja bi, možda, čovečanstvu napokon potvrdila da nismo sami u svemiru?
TAJNA TROUGLASTOG OŽILJKA
Najistaknutiji australijski istraživač NLO-a, Kejt Badsterfajld, upoznao je javnost sa događajem koji se odigrao u augustu 1993. godine u gradu Belgrejv u Australiji. Događaju je prisustvovalo per svedoka - jedan bračni par i troje mladih ljudi. Jedan od sedoka je stupio u kontakt sa Basterfajldom i ispričao mu ceo slučaj.
Keli i Dejvid su se uputili kod prijatelja na proslavu rođendana. Prolazeći kroz periferiju Belgrejva, na ogromnoj livadi pored puta Keli je primetila rotirajuće narandžasto svetlo. Dejvid je bio koncentrisan na vožnju i u trenutku kada mu je Keli pokušavala da skrene pažnju na čudnu pojavu, ono svetlo, ustvari objekat, odigao se oz zemlje i odleteo u pravcu severa. Pomislila je da je to verovatno helikopter ili neka druga zemaljska letelica. Stigavši naproislavu, Dejvid je ispričao šta je Keli videla. Na kraju proslave, oko 23.45h, krenuli su kući, putem koji obično pređu za 90 minuta. Nalazili su se na pola puta do kuće kada su na livadi kraj puta primetili neobičan objekat koji je lebdeo jedan metar iznad zemlje. Predmet je bio kupastog oblika, zlatne boje. Rotirajuća plava i narandžasta svetla koja su se nalazila pri dnu kupe jarko su svetlela i zaspelila su ih na nekoliko sekundi. Kada su mogli jasnije da vide objekat, on se podigao od zemlje oko 10 metara i velikom brzinom udaljio sa livade. Uplašeni i iznenađeni, nastavili su put kući.
Nakon dva kilometra, na putu, ispred njihovih kola, zablještalo je svetlo. Keli je bila zaslepljenja i pokrila je lice rukama. Sledeće čega se sećaju je samo opuštenost i to a su se nalazili metar od kola - ležeći. Podigavši se sa zemlje, osetili su mučninu i vrtoglavicu. Ni Keli ni Dejvid nisu mogli odgovoriti kako su se našli van kola i šta se sa njima dešavalo. U 2.30h su napokon stigli kući - a trebalo je da stignu oko 1.15h. Pitali su se šta se događalo sa njima i zašto se ničega ne mogu setiti. Pre odlaska u krevet, Keli je otišla u kupatilo, gde je na svoje veliko iznenađenje otkrila crvenu trouglastu fleku ispod pupka, a malo niže i mali ožiljak. Fleka i ožiljak ranije nisu postojali! Sledeće tri nedelje Keli je imala krvarenje, a dijagnoza je bila - infekcija meterice. Izvršeni su brojni testovi i doktori su zaključili da je uzrok infekcije hirurški zahvat kojem je Keli bila podvrgnuta. Ali, Keli nikada nije imala nikakvu operaiju i nije znala kako da objasni ožiljak na meterici koji se jasno video na snimku.
Vremenom, sećanje se povremeno javljalo u vidu kratkih slika, ali ničega konkretnoga se nije mogla setiti. Ni ona, a ni Dejvid nisu se sećali svih događaja iz te čudne noći. Stupivši u kontakt sa istraživačem Basterfajldom i podvrgnuvši se hipnozi, sećanje se delimično iskristalisalo. Setila se da je snop svetlosti bio uperen u njih i da je postao slabijeg intenziteta i da se objekat prizemljio kraj puta nefaleko od njihovih kola. Zaustavili su vozilo i Keli je primetila još jedna kola iza njih sa još nekoliko ljudi. Dejvid i Keli išli su putem i gledali u jarugu gde se tajanstveni objekat nalazio. Krenuli su ka tom mestu, kada su primetili visoke, mršave figure kako ima se približavaju. Zeprepašćena, Keli je pokušalada stupi u kontakt sa njima putem misli, ali joj strah to nije dozvoljavao. Čudni neznanci su se razdvojili, jedni su krenuli prema paru, drugi prema drugim kolima i putnicima u njima. Očisu ima treperile crvenkastim sjajem, a pri kretanju nisu dodirivali zemlju. Keli je bila veoma uplašena i vikala je: 'Oni su zli, ubiće nas!' Pokušala je da pobegne i krenula je prema kolima. Jak udarac u stomak oborio ju je na zemlju. Pokušala je da ostane pri svesti uprkos velikom bolu koji je osećala. Čula je metalni glas koji je govorio: 'Nećemo vas povrediti, mi smo miroljubivi'. Ne obazirući se na ove reči, Keli je pokušala da ustane i pronađe Dejvida ne bi li što pre otišli i pobegli odatle. Podigavši se, ugledala je Dejvida na zemlji dok su ona bića stajala nagnuta nad njim, usmeravajući tanke crvene zrake prema njegovoj glavi. Keli je potrčala prema bićima vičući i grubo ih je gurala i udarala dok se nije probila do Dejvidovog tela. Primetila je da je njihova koža bila neobično suva i glatka. Sledeće čega se mogla setiti bilo je to da se ona i Dejvid nalaze pored kola, ležeći.
Ni pomoću hipnoze nije se moglo prodreti u svesti i saznati šta se sve dešavalo sa bračnim parom i čemu su sve bili podvrgnuti od nepoznatih bića. Ostala tri svedoka nisu htela da se prepuste hipnotičkoj regresiji obrazloživši svoj stav strahom da ponovo prožive tu famoznu noć. Nekoliko dana nakon ove noći, Keli i Dejvid su doživljavali neobične pojave. Televizor se uključivao sam od sebe, sijalice su svetlele jačim intenzitetom, sirena automobila se uključivala bez očiglednog razloga.
Nakon dva kilometra, na putu, ispred njihovih kola, zablještalo je svetlo. Keli je bila zaslepljenja i pokrila je lice rukama. Sledeće čega se sećaju je samo opuštenost i to a su se nalazili metar od kola - ležeći. Podigavši se sa zemlje, osetili su mučninu i vrtoglavicu. Ni Keli ni Dejvid nisu mogli odgovoriti kako su se našli van kola i šta se sa njima dešavalo. U 2.30h su napokon stigli kući - a trebalo je da stignu oko 1.15h. Pitali su se šta se događalo sa njima i zašto se ničega ne mogu setiti. Pre odlaska u krevet, Keli je otišla u kupatilo, gde je na svoje veliko iznenađenje otkrila crvenu trouglastu fleku ispod pupka, a malo niže i mali ožiljak. Fleka i ožiljak ranije nisu postojali! Sledeće tri nedelje Keli je imala krvarenje, a dijagnoza je bila - infekcija meterice. Izvršeni su brojni testovi i doktori su zaključili da je uzrok infekcije hirurški zahvat kojem je Keli bila podvrgnuta. Ali, Keli nikada nije imala nikakvu operaiju i nije znala kako da objasni ožiljak na meterici koji se jasno video na snimku.
Vremenom, sećanje se povremeno javljalo u vidu kratkih slika, ali ničega konkretnoga se nije mogla setiti. Ni ona, a ni Dejvid nisu se sećali svih događaja iz te čudne noći. Stupivši u kontakt sa istraživačem Basterfajldom i podvrgnuvši se hipnozi, sećanje se delimično iskristalisalo. Setila se da je snop svetlosti bio uperen u njih i da je postao slabijeg intenziteta i da se objekat prizemljio kraj puta nefaleko od njihovih kola. Zaustavili su vozilo i Keli je primetila još jedna kola iza njih sa još nekoliko ljudi. Dejvid i Keli išli su putem i gledali u jarugu gde se tajanstveni objekat nalazio. Krenuli su ka tom mestu, kada su primetili visoke, mršave figure kako ima se približavaju. Zeprepašćena, Keli je pokušalada stupi u kontakt sa njima putem misli, ali joj strah to nije dozvoljavao. Čudni neznanci su se razdvojili, jedni su krenuli prema paru, drugi prema drugim kolima i putnicima u njima. Očisu ima treperile crvenkastim sjajem, a pri kretanju nisu dodirivali zemlju. Keli je bila veoma uplašena i vikala je: 'Oni su zli, ubiće nas!' Pokušala je da pobegne i krenula je prema kolima. Jak udarac u stomak oborio ju je na zemlju. Pokušala je da ostane pri svesti uprkos velikom bolu koji je osećala. Čula je metalni glas koji je govorio: 'Nećemo vas povrediti, mi smo miroljubivi'. Ne obazirući se na ove reči, Keli je pokušala da ustane i pronađe Dejvida ne bi li što pre otišli i pobegli odatle. Podigavši se, ugledala je Dejvida na zemlji dok su ona bića stajala nagnuta nad njim, usmeravajući tanke crvene zrake prema njegovoj glavi. Keli je potrčala prema bićima vičući i grubo ih je gurala i udarala dok se nije probila do Dejvidovog tela. Primetila je da je njihova koža bila neobično suva i glatka. Sledeće čega se mogla setiti bilo je to da se ona i Dejvid nalaze pored kola, ležeći.
Ni pomoću hipnoze nije se moglo prodreti u svesti i saznati šta se sve dešavalo sa bračnim parom i čemu su sve bili podvrgnuti od nepoznatih bića. Ostala tri svedoka nisu htela da se prepuste hipnotičkoj regresiji obrazloživši svoj stav strahom da ponovo prožive tu famoznu noć. Nekoliko dana nakon ove noći, Keli i Dejvid su doživljavali neobične pojave. Televizor se uključivao sam od sebe, sijalice su svetlele jačim intenzitetom, sirena automobila se uključivala bez očiglednog razloga.
VANZEMALJSKO ZAMORČE
Žana Migera su zvali 'vanzemaljsko zamorče', jer je on tvrdio da, ne samo da je imao kontakt sa vanzemaljcima, nego i da su ga oni 'prepravili', to jest, da su mu dali parapsihološke i bioenergetske sposobnosti. Smatran je jednim od najkontraverznijih komunikatora sa vanzemaljcima. Međutim, u julu 1992. godine, njega je u sred bela dana, na ulici, sa nekoliko metaka iz karabina, usmrtio brat njegove žene.
Miger je imao ordinaciju za prirodnu medicinu u kojoj se bavio radiestezijom, bioenergijom i psihoterapijom. Bio je predsednik udruženja ufologa u Lionu, i tvrdio je da je stalno u telapatskom kontaktu sa vanzemaljcem koji se zvao Strob. Pisao je i potpisivao Strobove poruke. Ovo ubistvo koje se odigralo na očigled sveta, privuklo je medijsku pažnju, barem za kratko. Vanzemaljci nisu bili umešani i cela stvar je ubrzo zaboravljena. Neobične stvari počele su da se otkrivaju tek na suđenju Migerovom ubici. Otkrio ih je doktor M. - lekar koji je obavio autopsiju.
Miger je, naime, kako izgleda, pogođen sa šest metaka iz karabina. Doktor je, međutim, našao samo četiri ulazne i četiri izlazne rane i dva metak koja se, jednostavno nikako nisu uklapala u sve što se dešavalo. Doktor je izjavio na suđenju sledeće: 'Nemam nikakvo objašnjenje za dva metka koja sam pronašao u telu. Nisam našao ni jednu ulaznu ranu koja bi im odgovarala. Tačno je da postoji mogućnost da kroz jednu ranu uđu dva metka, ali to je gotovo nemoguće, osim toga, drugi ulazak metka mora da ostavi nekakav trag. Ovde nema ničega takvog!' Jedan od metaka kojem nije odgovarala nijedna ulazna rana nalazio se u potiljku, drugi u grudima. Bilo je nemoguće da od pronađenih ulaznih rana nekako +doputuju' na ta mesta gde su pronađeni. Sud je, kako se i očekivalo, odbio da se bavi ovom misterijom.
Inače, slučaj Miger započeo je u avgustu 1969. godine, saobraćajnom nesrećom u kojoj je Miger, tada vozač ambulantnih kola, teško povređen. Tri puta su ga proglašavali mrtvim, ali je nekim čudom preživeo. Čim se oporavio, Miger je počeo da tvrdi da su nesreću izazvali vanzemaljci i da je neposredno pred sudar čuo telepatsku poruku o tome šta će se dogoditi i video je nad kolima leteći tanjir. Posle sudara se, navodno, pred njim stvorio humanoid koji je ostao sa njim sve do dolaska hitne pomoći. Za to vreme ga je, kako je rekao, 'prerađivao'.
Miger je privukao pažnju medija, postao je prilično popularan, promenio je profesiju, napisao tri knjige koje su se brzo rasprodale, i na kraju, stradao. kako se ispostavilo, pod čudnim okolnostima koje najverovatnije nikada neće biti razjašnjene.
NLO i Vanzemaljski Svet - Ostali Tekstovi
Pogledajte i ostale super zanimljive rubrike na sajtu
Miger je, naime, kako izgleda, pogođen sa šest metaka iz karabina. Doktor je, međutim, našao samo četiri ulazne i četiri izlazne rane i dva metak koja se, jednostavno nikako nisu uklapala u sve što se dešavalo. Doktor je izjavio na suđenju sledeće: 'Nemam nikakvo objašnjenje za dva metka koja sam pronašao u telu. Nisam našao ni jednu ulaznu ranu koja bi im odgovarala. Tačno je da postoji mogućnost da kroz jednu ranu uđu dva metka, ali to je gotovo nemoguće, osim toga, drugi ulazak metka mora da ostavi nekakav trag. Ovde nema ničega takvog!' Jedan od metaka kojem nije odgovarala nijedna ulazna rana nalazio se u potiljku, drugi u grudima. Bilo je nemoguće da od pronađenih ulaznih rana nekako +doputuju' na ta mesta gde su pronađeni. Sud je, kako se i očekivalo, odbio da se bavi ovom misterijom.
Inače, slučaj Miger započeo je u avgustu 1969. godine, saobraćajnom nesrećom u kojoj je Miger, tada vozač ambulantnih kola, teško povređen. Tri puta su ga proglašavali mrtvim, ali je nekim čudom preživeo. Čim se oporavio, Miger je počeo da tvrdi da su nesreću izazvali vanzemaljci i da je neposredno pred sudar čuo telepatsku poruku o tome šta će se dogoditi i video je nad kolima leteći tanjir. Posle sudara se, navodno, pred njim stvorio humanoid koji je ostao sa njim sve do dolaska hitne pomoći. Za to vreme ga je, kako je rekao, 'prerađivao'.
Miger je privukao pažnju medija, postao je prilično popularan, promenio je profesiju, napisao tri knjige koje su se brzo rasprodale, i na kraju, stradao. kako se ispostavilo, pod čudnim okolnostima koje najverovatnije nikada neće biti razjašnjene.
¦ Klik Gore na Sliku - Prikaz; ¦ Ponovni Klik - Brisanje
NLO i Vanzemaljski Svet - Ostali TekstoviPogledajte i ostale super zanimljive rubrike na sajtu
