Ponuda Tema

Ufo Magazin - No 2

   Prema sposobnostima koje poseduju, ove čudne letelice koje se vide širom planete, sigurno nisu zemaljskog porekla, isto kao ni neobični signali koji su uhvaćeni radarima. 
BRZI KAO MISAO
    Posle dugogodišnjeg namernog dezinformisanja šire javnosti, švajcarsko vojno vazduhoplovstvo je 1994. godine prvi put zvanično, potvrdilo da poseduje dosijeo neidentifikovanim letećim objektima koji su još s početka 50-tih godina pa sve do tog vremena registrovani na švajcarskom nebu. Dosije je bio čuvan u najvećoj tajnosti, a ovo se podjednako odnosi i na seriju neobjašnjivih radarskih signala o kojima je takođe vođena tajna evidencija.
    Do 80-tih godina je u Evropi vladao hladni rat, tako da se nije moglo pouzdano znati šta se krije iza fenomena ovih nepoznatih letelica, a osim toga i interna bezbednost je nalagala da se neke relevantne činjenice drže u najvećoj tajnosti. Jedan švajcarski novinar iz Bazela, L.B. čija je uža specijalnost paranormalne pojave, tvrdi kako je za taj dosije znao još od ranije i kako je na konferencijama za štampu insistirao na konkretnijim odgovorima, ali je uvek od vojnog vrha dobijao odgovore da je pogrešno informisan i da vojni vrh kategorički tvrdi da takav dosije ne postoji. Isto tako, ni tajanstveni signali uhvaćeni radarom, navodno, nikada nisu bili registorvani.
    Međutim, pomenuti novinar je došao dao podataka koji nedvosmisleno pokazuju da sporni dosije postoji, a s obzirom na interesovanje šire javnosti, bilo je samo pitanje dana kada će biti objavljen. Zanimljivo je da podaci o NLO-ima iznad Švajcarske nisu bili u nadležnosti samo jedne službe. Znalo se, na primer, da je jedan od prvih neidentifikovanih letećih objakata registrovan 11.novembra 1954. godine, a videla ga je jedna cela četa švajcarskih vojnika u Granvilaru. U izveštaju o tome stoji kako je ta letelica stalno menjala oblik, povremeno ostajala u mestu i nestajala nemerljivom brzinom.
    Izvesni Gospodin N. iz Bazela, dobio je 31. marta 1955. godine od švajcarskog vojnog vazduhoplovstva pismo u kojem ga obaveštavaju da dokumenta o letećim tanjirima postoje, ali da se, iz bezbednosnih razloga ne mogu stavljati na uvid trećim licima. Jedan od pionira  u oblasti istraživanja NLO-a i vanzemaljskih civilizacija, L. Cinstag, dostavio je 1956. godine izveštaj vojnim vlastima da je lično video nepoznate letelice, ali na kraju izveštaja moli da se čitava stvar drži u tajnosti. A, 1988. godine, jedan bivši funkcioner vojnog vrha u Švajcarskoj je izjavio preko TV-a da zaista postoji obimna dokumentacija o nepoznatim letelicama, ali da još nije vreme da se sa tim izađe u javnost. A onda, 24. februara 1992. godine, bivši šef obaveštajne službe švajcarskog vazduhoplovstva J.R. Leher, takođe je potvrdio da postoji specijalno odeljenje za obradu podataka o NLO-ima.
    Tajni dosije obuhvata i iskaze velikog broja očevidaca, a isto tako i poverljivi bilten obaveštajne službe koji se vodio pod brojem 248-0/1975, iz kojeg se mogu dobiti iscrpne informacije o tajanstvenim letovima nad Švajcarskom. Neki izveštaji odnose se na doživljaje švajcarskih pilota koji su se neposredno suočili sa zagonetnim letelicama. Švajcarski radari su za sve toi proteklo vreme registrovali neobične, i za sada, nerazjašnjene signale iz svemira. Mnogi časopisi su objavili delove dokumenata iz ovog dosijea, pogotovo one koji se odnose na neverovatne brzine, manevarske i druge sposobnosti NLO-a, iz čega se jasno vidi da je reč o objektima vanzemaljskog porekla.
    Jedan od takvih NLO-a, koji je 17. juna 1957. godine bio registrovan nad Švajcarskom, pojavio se istog dana i na nebu iznad SAD. Tu se našla i posada američkog bombardera RB-47. Nepoznata letelica prevalila je maršutu od 1300 kilometara, da bi se neverovatnom brzinom izgubila sa radarskog ekrana, ito onako kako se i pojavila. Analizom je kasnije utvrđeno da nikako ne može biti reč o zemaljskoj letelici, već da je NLO došao sa neke druge planete ili iz neke druge dimenzije, odnosno da je natprirodnog tipa.
NLO-i PRED KOMITETOM UJEDINJENIH NACIJA
   Iz vazduhoplovne baze nedaleko od Kolumbusa, glavnog grada savezne američke države Ohajo, 18. oktobra 1973. godine uzletio je jedan vojni helikopter. Sa njim je pilotirao pukovnik L.Kojn, koji je ujedno bio i komandant vežbe četiri člana posade u kabini. Posle nekoliko minuta letenja, na stotinak metara od površine zemlje, odjednom su ugledali neki čudan objekat jarkocrvene svetlosti kako ime se veoma brzo približava, gotovo kao da se ustremio na helikopter. Pukovnik Jojn priča o tome: 'Naglo sam skrenuo, oduzeo gas i usmerio helikopter naniže. Istovremeno sam pitao putem radia kontrolu letenja šta bi to moglo da bude u našem sektoru. Odgovorili su mi da ne znaju, da dobijaju odraz toga na ekranima radara, ali su tražili da sami utvrdio o čemu se radi. Taj objekat je u međuvremenu takođe promenio smer i ponovo se ustremio na nas. Načinio sam novi manevar i još više oduzeo gas. Međutim, helikopter je umesto da se spušta sada naglo počeo da se uzdiže, što mi je bilo neshvatljivo. Igla magnetnog kompasa se vrtila u krug, radio je potpuno utihnuo, sve komandne poluge su bile nameštene na spuštanje, ali smo svedno dobijali na visini. Kroz kabinu smo gledali napolje i videli da letimo nekoliko stotina metara od zemlje obasane nekom zelenom svetlošću koju je isijavao taj objekat iznad nas'.
    Svi u kabini su imali utisak da je to letelica dugačka između 15-24 metra, simetričnog oblika, načinjena od nečega što liči na sivi metal. Pukovnik dalje priča: 'Posle nekoliko minuta taj objekat je polagano počeo da se udaljava prema zapadu. Tada smo ga mogli bolje osmotriti, zapravo njegov donji deo koji je bio zupćastog oblika, ali bez ikakvog stajnog trapa, krila, stabilizatora, bilo čega što bi dalo naslutiti da se radi o nekoj poznatoj letelici. Šta se više letelica udaljavala, svetlost koju je isijavala ta naprava postajala je sve jača, a naš helikopter tada je naglo krenuo naniže. Kao da je bio oslobođen neke sile koja ga je do tog momenta držala u vazduhu, a odmah su proradili radio i magnetni kompas, sami od sebe.
    Povodom ovog slučaja američki stručni časopis za vazduhoplovstvo objavio je omentar F.Klasa, koji je ceo slučaj ovako objasnio: 'Posada vojnog helikoptera koja je za vreme leta javila da je ugledala neki čudan objekat jarko crvene svetlosti kako ime se veoma brzo približava i gotovo ustremljuje na njih, videla je u stvari - svetlost od meteorske kiše! Da u to nema nikakve sumnje dokaz je što su astronomske opservatorije baš u to vreme registrovale takvu pojavu. Što je taj 'NLO' pratio i ponavljao manevre helikoptera razlog je u uglu pod kojim je posmatrana svetlost meteorske kiše i njena visina, tako da je kod posade stvoren vizuelni utisak da se to stalno ustremljuje na njih. Zbog toga je pilot stalno menjao visinu i smer leta helikoptera, što je izazvalo okretanje igle na magnetnom kompasu, a posadu je to još više zbunjivalo. Tako su i dospeli na nekoliko stotina metara od zemlje, što nisu ni primetili, jer im je pogled bio usmeren na nepoznatu letelicu. Tada je pilot vratio komandne poluge na spuštanje i upozorio ostale članove posade da su nameštene na takav položaj, da ne dodaje gas i ostalo, što je kasnije u prepričavanju pobrkano u redosledu zapažanja i zbivanja. Da su bili obasjani nekom zelenom svetlošću koja je isijavala iz tog objekta uzrok je u tome što su svetleći trag meteora posmatrali kroz - zeleni pleksiglas kabine. Sve je to trajalo samo nekoliko trenutaka, koji su se posadi činili kao večnost. Radio primopredajnik je utihnuo zbog toga što su uleteli u takozvanu 'mrtvu zonu', što se veoma često događa. Najzad, kada je meteor proleteo, posadi je sasvim razumljivo izgledalo kako se nepoznati objekat udaljava, pa je iz svega toga nastala ova čudna priča! Svanično saopštenje američkog ratnog vazduhoplovstva o ovom događaju nije objavljeno.
    Ovaj slučaj je ponovo 'oživeo' 27. novembra 1978. godine pred Specijalnim političkim komitetom Ujedinjenih nacija. NLo-i su tada stavljeni na dnevni red na predlog Granade, male zemlje sa svega stotinak hiljada stanovnika u Karipskom moru, čiji se tadašnji i kasnije svrgnuti predsednik Erik Gairi zalagao za svetsko istraživanje tog fenomena. Rasprava je trajala nekoliko dana, razmotrena su mnoga zapažanja i čulo svedočenje očevidaca, među kojima i pukovnika L.Kojna. On je ponovio sve što je govorio po sletanju helikoptera na aerodrom, tvrdeći da je to zaista bila nekakva letelica i osporavajući 'naučno objašnjenje o meteorskoj kiši'. Pred članovima komiteta on je rekao: 'Nikada do tada nisam video nešto takvo, a takođe ni ostali članovi posade helikoptera. Neosporno je da je to bila nekakva letelica, upravo ono što se naziva NLO, sa neverovatnim manevarskim sposobnostima i mogućnostima da utiče na rad uređaja u avionima. Uveren sam da je to bilo nešto nama sasvim nepoznato i zato bi ovakve događaje trebalo najpodrobnije ispitati'.
    Komitet je razmotrio storinjak zapažanja o NLO-ima i na završnom sastanku 8.decembra 1978. godine usvojio Nacrt odluke prema kojoj Generalna skupština UN poziva zainteresovane države članice, da preduzmu odgovarajuće korake kako bi koordinirale na nacionalnom nivou naučna istraživanja i ispitivanja vanzemaljskog života, uključujući NLO-e, i da obaveštavaju Generalnog sekretara o zapažanjima i ispitivanjima ovakvih aktivnosti. Činjenica je odlučeno da se deokumentacija dostavi i u istraživanje uključi Komitet za miroljubico korišćenje svemira, ukazuje na prećutno prihvaćenu pretpostavku da su NLO-i naprave vanzemaljskog porekla.   
ZAPANJUJUĆA SVETLOST
   Dvanaestog aprila 1966. godine, u Australiji desio se sledeći događaj. Vozač, 39-godišnji Ronald Saliven, blizu mesta Bandigo, u noći punog meseca, zamalo je doživeo sudar. U svojoj izjavi koju je dao u policijskoj stanici u Melburnu, tvrdio je da se zamalo nije sudario sa telom koje je zračilo magličastom svetlošću, poput duge. Objekat, u stvari, nije bio na putu, već neposredno pored njega, na putu, a svetlost je doslovno sadržavala sve boje. Kada je Saliven zakočio automobilom, objekar se malo podigao sa zemlje, a onda munjevito nestao. Kada se kasnije Saliven vratio na mesto susreta, saznao je da je iste noći motociklista Gari Tarner doživeo 'sudar' i izgubio život. Za to vreme policija je ispitala preorano zemljište i pronašla nekoliko svežih ulegnuća, širine metar i po, a dubine deset centimetara. Ufolozi su rekli da su to nogare letelice.
    Policijska ocena svedočenja Ronalda Salivena bila je veoma povoljna - on je ugledan biznismen, a i zakleti je pobornik ideje sa su NLO-i najobičnija glupost. Jedne druge novine bile su detaljnije i objavile su sledeće. 'Sudar' se desio u aprilu, a Saliven se na mesto događaja vratio četiri dana kasnije. Tarnerov udes se desio 4. aprila. Opisano je čudno ponašanje svetala Salivenovih kola - neposredno pre sudara, svetla su mu skrenula udesno, a tada je video duginu maglinu i panično kočio. Svetla automobila su u policiji pregledana i sve je bilo u najboljem redu. Vrlo iscrpno je opisano gde se šta desilo, a opisan je i gradić Bendigo.
    U članku je raspravljano zašto su svetla Salivenovih kola skrenula desno. Izneta je pretpostavka da su kola uletela u polje sile ili je skretanje svetala bila posledica direktne akcije nepoznatog letećeg objekta sa ljudskom ili kosmičkom posadom. U jednoj vazduhoplovnoj reviji, naučnik Stefan Smit ističe nedostatak nekih podataka, kao što su: kvalitet Salivenovih kola, vrsta mehanizma kod svetala i prava pozicija gde su svetla skrenula. On je izneo tri moguća objašnjenja u vezi svetala: da su duga svetla skrenuta u samom izvoru svetala u kolima, da su savijena negde duž svog puta (?!) i da je to skretanje svetala rezultat vozačeve halucinacije i stvorene iluzije da su svetla skrenula. Naučnik Smit je objašnjavao da iluzija može biti izazvana nagluim gašenjem leve komponente dugih svetala, što može izgledati kao da je svetlo skrenuto udesno. Ukoliko je halucinacija uzrok fenomenu, da li je moguće da je tako spontano nastala u svedokovom mozgu, ili je to ipak izazvano nekim spoljnim uticajem, možda iz polja sila, koje je okruživalo objekat koji je Saliven video.
    Nepostojanje tragova objekta, ni onih najsitnijih,  sa kojim se sudario motociklista Tarner i izgubio život, tragovi motora i kola na putu, čudni tragovi na tek uzoranom zemljištu, nešto sprženog rastinja pored samog puta, razložan karakter Salivena, sve to daje ovom događaju posebnu težinu i mističnost. Događaj nikada nije rasvetljen.
PADAJUĆA ZVEZDA
    Ovaj događaj se zbio u Francuskoj, u protestantskom manastiru u Taizu, 1.augusta 1972. godine. Svedoci su mu brojni ljudi, najviše ih je mladih, koji su došli na svetkovinu crkvenog odbora. Slučaj je prijavljen žandarmeriji u susednom gradu Kluni već 12. augusta ujutro, a kasnije i francuskoj NLO organizaciji. Njih 35 osoba je razgovaralo u nepokrivenom teatru, između svojih šatora. Mesto je smešteno u pitomoj udolini, između nekoliko grbena, od kojh je Kras najviši. Nebo je bilo oblačno i upravo je kiša počela da sipi. Monsinjor Tantor je oko dva sata ujutro upozoren od Renate sa Sardinije da jedna zvezda pada na zemlju. Dok su se ostali razbudili i prikupili, ona je sva uzbuđena izjavila da je zvezda sletela! Za nekoliko trenutaka svi su videli 'zvezdu' kako stoji na grebenu Kras.
    Svi su čuli zvižduk i NLO se približio, bolje reći 'skočio' levo od polja sa pšenicom, a zatim udesno, pored velikog stabla na manjem brdašcu. Prema proceni, dužina je bila oko 30 metara. Svi svedoci su videli da je NLO upalio sedam svetala u nizu, a zatim još dva narandžasta. Posle toga je pet žutih izvora svetla počelo da emituje zrake koji su se polako širili na zemlju, a druga dva žuta svetla su bila na krovu kupole. Razgovarajući sa predstavnikom frncuske NLO organizacije neki su svedoci izjavili da su zraci bili neka vrsta nogu za prizemljenje i da su od čvrstog meterijala.
Uzgred, po njihovom pričanju, tada su monsinjor Tantor i neki drugi, pali ničice. Dok su se 'čvrsti' zraci polako širili po zemlji, roj crvenih iskrica je viđen sa desne strane objekta. Ubrzo su iskre nestale, a tamo gde su one bile materijalizovala su se tri manja diska, svaki sa po dva reda crvenih svetala. Kružili su oko NLO-a i to je kruženje trajalo dok su ih gledali.
    Oko tri sata, četiri hrabrija mladića oblučili su da izbliza osmotre taj veliki objekat. Naoružani buktinjama krenuli su preko polja, pod brižnim pogledima ostalih. Zraci su i dalje rotirali oko vertikalne ose, ali je druga svetlost sa leve strane odjednom postala snažnija i pljusak crvenih iskrica je ispunio vazduh oko četvorice mladića, te potpuno pokrio zemlju. Izuzev bockanja koje su osetili, to im nije smetalo. Tada se nešto što je ličilo na prozore pojavilo na boku letelice, i to belo, osvetljeno, ali je posle dvedestak minuta nestalo.
    Istovremeno je veliki zrak sa leve strane nekoliko puta bljesnuo. Četiri momka stigla su do sredine polja, gde su odjednom postali svesni da vide neki tamni objekat, poput stoga sena, pet do šest metara visoko. Oko tog tamnog objekta, jurilo je svetlo u nepravilnim razmacima. Svedoci misle da su videli između njih i te tamne mase živu ogradu, oko tri metra ispred sebe, a na tom mestu, znali su da nikakva ograda nije postojala. Kada je plamen prve baklje osvetlio masu, svetlost je podignuta uvis, na oko pola metra iznad 'ograde', a zatim se rasplinula i nestala.  Sledeći pokušaj da se osvetli objekat svim bakljama koje su prisutni imali prošao je neuspešno, a njih četvorica su posle toga izgubila hrabrost da urade nešto više. Ali, ipak, kada su se svetla NLO-a iznenada ugasila, pa onda ponovo zasvetlela - tada su nestal ona tri diska, jedan od mladića je bacio baklju prema izvoru svetla što je dalje mogao. Kao odgovor - najveće svetlo NLO-a je naglo naraslo i direktno osvetlilo zanemele mladiće.
    Zaslepljeni vrelinom zraka, mladići su podigli ruke da zaštite oči. Neki od njih su kroz prste videli da se objekat pokrenuo i munjevito poleteo uvis prema Kliniju. Tada je bilo 4:40 sati. Trideset pet osoba koje su prisustvoale ovom događaju, zapamtilo je sve pojedinosti. Nikada nije dato nikakvo objašnjenje za ovaj događaj.

Twiter dugme Facebook dugme Linkedin Dugme RSS FEED-OVI ZA VAŠ SAJT NAJBOLJA WEB SKOLA NAJBOLJI SAJT SA BESPLATNIM SLIKAMA