Ufo Magazin - No 7

    Ideja da se napravi svojevrsna Nojeva barka i pošalje na Mesec, pojavila se još 2005. godine, a njen inicijator je Evropska svemirska agencija - ESA.Namerava se, naime, da se na jednom mestu skupi genetski materijal što je moguće više vrsta živih bića, biljaka i životinja, uključujući i čovekov, i kada za to sazru uslovi, da se ta DNK biblioteka svmirskom sondom pošalje na Mesec i tamo uskladišti. Kao razlog za takvo nešto navodi se moguća pogubna kataklizma na zemlji izazvana udarom nekog asteroida, zatim, drastičnim klimatskim promenama ili pak nuklearnim ratom, što bi moglo da zatre trag svemu živom što je ikada bilo na Zemlji.

    Međutim, ovom idejom se izgleda ne bave samo naučnici na našoj planeti, već i vanzemaljska inteligencija. Oni već poodavno sakupljaju genetski materijal zemaljskih živih bića, ali i same njihove primerke i skladište ih u svojim letelicama u podzemnim bazama ili pak onima koje kruže u blizini Zemlje ili nešto podalje od nje. Ovo saznajemo, pre svega, iz svedočenja onih koji su bili oteti od strane vanzemaljaca.
    Takvih izveštaja nije malo, a njihova provera, pod hipnozom, nedvosmisleno dokazuje da je reč o autentičnim i istinitim iskustvima. Neka svedočenja se međusobno slažu gotovo u detalja, mada se njihovi akteri uopšte ne poznaju i čak žive na suprotnim stranama sveta. Tako da su oteti na vanzemaljskim letelicama viđali ponekad čak čitave zoološke vrtove i botaničke bašte. Navešćemo nekoliko slučajeva koje u svojoj knjizi 'Otmice', opisuje čuveni ufolog Džon Mek.
    Lovac Karl Higdon iz Vajominga u SAD,ispričao je kako je 26. oktobra 1975. godine, u trenutku dok je pucao u srnu u šumi, kraj njega odnekud iskrsao neki vanzemaljac, koji ga je uveo u svoju letelicu koja je bila tu u blizini. Karl kaže da je u njoj video pet živih srna, koje su bile u nečemu sličnom staklenoj kocki.
    Jednog dana 1977. godine, bračni par Tvigs, Bert i Deniz, iz Oregona u SAD, vozeći se automobilom, neobjašnjivo su izgubili višpe od sat vremena. Pod hipnozom su oboje izjavili da su ih oteli vanzemaljci iz galaksije Andromeda. Na njihovoj letelici pokazali su nam mnoge zemaljske biljke kako rastu, ali i neke biljke koje nikada do tada nismo videli, a bilo je tu i ptica, slonova, medveda i vukova. Takođe, videli smo i neka velika stabla nalik onima banane, čiji su plodovi nalikovali ananasu.
    Izvesna N.Katarina je pod hipnozom ispričala kako je polovinom 1989. godine odvvedena na NLO, gde su vršili eksperimente nad njom, ali i da je tada bila uvedena u pravu, živu borovu šumu koja raste i razvija se na toj letelici.
    U nekim drugim verodostojnim zapisima nailazimo na slična svedočenja otetih.Tako je izvesni Fred (nije želeo da mu se zna i prezime), tokom niza seansi hipnotičkom regrresijom, izjavljivao da je više puta otiman i odvođen na vanzemaljski brod. Tamo su mu, između ostalog, uzimali krv, spermu, ćelija iz tela, laboratorijski ih analizirali, a deo je ubrizgavan nekim neobičnim bićima,ali i bićima sličnim ženama i pojedinim životinjama. Kada je 23. jula 1988. ponovo otet, odveli su ga na matičnu letelicu ogromnih razmera, u kojoj je video mnoge ljude, životinje i razno bilje. Svi su bili smešteni u nečemu što je ličilo na velike staklene kaveze. Zidovi su im od stakla koje, onima što su izvan stakla, omogućava da se jasno vidi sve što se unutra dešava, a pri tome oni u kavezu ne vide one koji ih posmatraju.
    Fred, kao i niz drugih otetih, tvrdi da je tamo, na letećem tanjiru, video predstavnike skoro svih rasa ljudi, ali i predstavnike nekih naroda koji su živeli i vekovima pre nas. Svaki od njih bio je u nečemu sličnom staklenom sarkofagu i u stanju sličnom hiobernaciji. Pod dejstvom nekakve svetlostim usmerene na neku od tih ljudskih osoba, ona bi se budila i bivala odvođena u laboratoriju.
    A, veoma je indikativno ono što su kao razlog sakupljanja primeraka zemaljskih živih bića navodili vanzemaljci, kako pomenutom Fredu, tako i nizu drugih koji su bili oteti. Naime, mnogi od njih su se pod hipnozom prisećali da su im došljaci iz svemira, uglavnom telepatskim putem objasnili da prikupljaju i gaje primerke živihg bića, kako bi sprečili izumiranje pojedinih vrsta na zemlji. Kao i da su neke životinjske vrste, koje su već nestale sa Zemlje, sada na drugim planetam i da se tamo razmnožavaju.
    Ali, bilo je i objašnjenja da to čine za slučaj ako Zemlju zadesi kakva pogubna kataklizma, izazvana bilo prirodnim ili kosmičkim faktorom, ili samom ljudskom destrukcijom - što je najizvesnije da se desi.

   Počevši od jula 1986. godine, iz Poljske, Kanade i iz više mesta duž reke Poa i Pijave u Italiji, očevici prijavljuju susrete sa više nego neobičnim bićima. Njihovi iskazi gotovo se u detalje poklapaju - to su bića donekle slična ljudima, ali visoka više od dva metra i prekrivena krljuštima, ili pak obučena u nešto nalik svemirskom skafanderu, usko pripijenom uz telo i prekrivenim krljuštima. Hodaju uspravno na dve noge, stopala su im nalika pačijim i imaju po tri prsta, a šake po četiri. Oči su im velike, sa vertikalnim beonjačama i pomalo orijentalno iskošene.

    Kad hodaju peščanim obalama, za sobom, u pesku, ostavljaju duboke otiske, dužine oko 50 i širine do 15 centimetara. Imaju i dve ruke, srazmerno visini tela, kao što su i noge. Prema dubini otisaka, od kojih su načinjeni brojni gipsani odlivci, kao i od otisaka šaka, procenjuje da im je težina oko 200 kilograma.
    Iznenada izranjaju iz reka, izlaze na obale, zalaze u okolnu vegetaciju i posle dužeg ili kraćeg zadržavanja, ponovo se vraćaju u reku, u koju se ili bacaju ili jednostavno ušetavaju, da bi odmah potom nestali pod vodom. Najzad, ova bića se uvek pojavljuju neposredno nakon uočavanja NLO-a, ili pojave još neidentifikovanih svetala u blizini reka ili iznad njih. A tih fenomena ima, najviše upravo nad rekama u Italiji, Poljskoj i Kanadi.
    Očevici su saglasni i kada je reč o još nekim detaljima. Ova bića imaju zelene glave, sa dugim i nešto tanjim vratom, i kao da uopšte ne obraćaju nikakvu pažnju na ljude koji ih sreću. Ali ima izveštaja i da us, spazivši, ili možda na neki drugi način detektujući da ih ljudi vide i gledaju - nastojale da se brzo sklone iz vidnog polja, bilo brzin vraćanjem u vodu ili u gustu vegetaciju.
    Iz Poljske su stizale informacije da su ova bića počela da se pojavljuju i iz nekoliko velikih bara, a iz Italije su stizale informacije o mrtvoj stoci, na kojoj se ne vide nikakvi tragovi povreda, a bila je pronalažena upravo u blizini mesta nakojima se već godinama pojavljuju ova bića.  Ovi ljudi-gušteri, kako ih neki nazivaju, na svim mestima i na svim kontinentima na kojima se pojavljuju, za sobom ostavljaju apsolutno identične otiske stopala i ruku. A njihovi skafanderi ili neka vrsta kombinezona sa krljuštima, su jartko plave, fosforescentne boje. Ili je, kako neki očevici tvrde, reč o nekoj vrsti kože prekrivene krljuštima iste takve boje. U iskazima, svedoci govore i o 'kosi' koja je jarko narandžasta i takođe fosforescentna.
    Rukovodilac Centra za istraživanje NLO-a iz Fođe, S.di Đenaro, a sa njegovim nalazima se potpuno slažu istaživači fenomena NLO-a iz Kanade i Poljske, tvrdi da je ispitivanjima otisaka ovih bića konačno odbačena hipoteza da su ovi otisci delo nekih šaljivdžija. On kaže: 'Merenjima otisaka na mestima na kojima su otkriveni, utvrdili smo da je težina onoga što ih ostavlja ravnomerno raspoređena na celu površinu stopala. Da je to nečija ljudska šala, ta težina bila bi skoncentrisana na jednu tačku na stopalu, što nije slučaj. Konačno, utvrđeno je i da se ne radi ni o eventualnim otiscima peraja za plivanje, ili o bilo čemu sličnom. Na osnovu toga, smatramo da je reč o, do sada, neobjašnjivim fenomenima pojavljivanja očigledno amfibijskih bića. Onih koja podjednako dobro mogu da žive i u vodi i na kopnu. Dakle, o vodozemnim stvorenjima.
    Osim otisaka nogu i ruku, duž obale reke Poa u okolini Fođe, Ferare i još nekoliko gradova i naselja duž reke, na mestima susreta sa tim bićima i gde su ostavili ostiske, pronađeni su i delovi 'njihove kože' ili pak 'skafandera'. Za sada, nije razjašnjeno da li su komadi nekim slučajem otkinuti ili je možda reč o nekoj vrsti 'presvlaćenja' tih bića, kao što je to slučaj sa osobinama nekih životinsjih vrsta na zemlji. Hemisjkom analizom ostataka te 'kože' nepobitno je utvrđeno da se sastoji od keratina, dakle one vrste prirodnog proteina kojeg ima u ljudskim noktima , na rukama i nogama, kao i u ljudskoj kosi. Uz to, otkriveno je da je ovaj protein pomešan sa nekom vrstom sintetičkih polimera. Onih kakvih nigde i ni u kom živom obliku na Zemlji nema! Kao što nigde na našoj planeti, do sada, takva mešavina nije pronađena ni u jednom živom organizmu. Od onih najjednostavnijih, pa sve do čoveka.
    Očevici susreta sa ljudima gušterima svedoče da su ih viđali i danju i noću, i tokom svih godišnjih doba. Saglasni su i u tome da ovim bićima nimalo ne smetaju ni brzaci, ni virocvi ali ni zagađene vode. Najzad, svi očevici svedoče da neposredno pre pojavljivanja ovih stvorenja, ostala živa bića na obali, od ptica, preko žaba, insekata i domaćih životinja, iznenada prestaju da se oglašavaju. Nastaje nešto nalik na nestvarnu tišinu, koja traje sve dok se stvorenja ne vrate u vodu.
    Na osnovu svega do sada pronađenog dokaznog materijala, u gradiću Okjobelo otvoren je muzej. U njemu su izloženi gipsani odlivci stopala i ruku, fotografije tragova stopala snimljenih na mestima na kojima su otkriveni, svedočenja i ostaci 'kože'. Iz izloženih iskaza očevidaca pojave ovih bića duž Poa i Pijave, kao i kopija iskaza očevidaca iz Poljske i Kanade, vidljivo je da svi oni tvrde kako, kada hodaju, ova bića to rade gegajući se - nešto slično pačjem hodu.
    Sueći po svemu, veza između ovih bića i NLO-a van svake je sumnje. A ta bića, najverovatnije, deo su projekta neke vanzemaljske civilizacije koja nas Zemljane, ali i ostale oblike života na našoj planeti - ispituju. A što se tiče mrtvih životinja, to što ih pronalazimo bez ijednog unutrašnjeg organa, a da pri tome na njima nema ni traga o bilo kakvim povredama kože i mišića, pretpostavljamo da ih ljudi gušteri 'prazne' na neki njima samo znani način. I da je i to deo nekog njihovog, da li genetskog, eksperimenta. Ili, moguće je, da oni nekom drugom, na ovaj način, pribavljaju materijal potreban za eksperimente. Naravno, za sada su ovo samo pretpostavke, jer još ne znamo ni ko su, niti šta stvarno ta bića žele.   

   Veliki putnički džambodžet, Boing 747, kompanije Britiš erljanz, na putu od Njujorka do Londona, sa jedanaest članova posade i 206 putnika, u trenutku kada se nalazio iznad Labradora, radio vezom je zatražio od kontrole letenja U Gos beju informaciju da li se u njegovom koridoru nalaze još neke letelice.
    Naime, piloti, članovi posade, kao i više desetina putnika, levo od aviona, na daljini od oko 2 kilometra, videli su nepoznatu letelicu skoro pravilnog trouglastog oblika crne boje. Ona je iznanada počela da se kreće uporedo sa avionom i njegovom brzinom. To je trajalo desetak minuta a onda je ta letelica iznenada nestala iz vidokruga.
    Kontrolor leta obavestio je pilote u avionu da osim njih u tom vazdušnom prostoru nema drugih aviona, pogotovo da nema vojnih. Ipak, kapetanu aviona je preporučeno da se spusti na visinu od 9.000 metara i da neznatno skrene sa dotadašnjeg kursa. Ukoliko NLO nastavi da i dalje prati avion, kapetan će dobiti nove instrukcije, poručila je kontrola.
    Te nove instrukcije pokazale su se nepotrebnim, jer je NLO nestao u trenutku kada je avion počeo da smanjuje visinu leta i kada je za pet stepeni skrenuo sa kursa. Od tadfa, ni posada, ni putnici, nisu više imali priliku da ponovo ugledaju NLO. Po mnogim detaljima, ovaj događaj iz februara 2001. godine podseća na događaje iz 1954. kao i na čitavu seriju drugih susreta zabeleženih od tada pa do danas. Naime, 29. juna 1954. godine, tadašnji četveromotorni klipni avion Boing B337, znan i kao 'Stratokruzer', u to vreme najveća i najmodernija letelica namenjena interkontinentalnim letovima, koji je pripadao britansko jkompaniji BOAC, uzleteo je ka Londonu sa aerodroma Idelvajd, danas Kenedi, u Njujorku.
    Kada se našao iznad Labradora, posada je na udaljenosti od 5 milja od aviona ugledala formaciju od sedam nepoznatih letelica tanjirastog oblika metalne mat boje. Jedna od tih letelica bila je znatno veća od ostalih šest i prema izjavama posade, ličila je na matični brod oko koga su se kretali ostali. Ova formacija kretala se uporedo sa avionom od oko 500 milja na sat i bila je vidljiva oko 20 minuta. Tada, ova formacija počinje da se približava avionu i kada je od njega bila udaljena dve milje, jedan od manjih letelica naglo je povećala brzinu i za svega nekoliko sekundi prišla je repu aviona na daljinu od dva metra i na toj udaljenosti proletela je duž celog aviona. Potom se munjevito udaljila, prišla ostalim letelicama i zajedno sa njima nestala iz vidokruga.
    Za to vreme kapetan Džems Hovard obavestio je radiom kontrolu leta u Gos beju o svemu šta se dešavalo. Kontrola je o svemu obavestila štab Kanadskog ratnog vazduhoplovstva, koji je naredio da hitno uzleti mlazni lovac 'Sajbr', sa zadatkom da utvrdi o čemu se radi. Pilot 'Sejbra' je na datoj poziciji video 'Stratokruzer', ali ne i ostale nepoznate letelice. Ipka, radiom je obavestio svoju komandu da na radaru vidi eho sedam letećih predmeta koji kao da se stapaju u jedan i koji se kreće brzinom znatno većom od njegove maksimalne brzine i zato ne može da ih sustigne. Nakon tri muinute, na radaru nije video više ništa. Tada mu je naređeno da se vrati u bazu, a Boingu B.337 odobreno je da nastavi prema Londonu.
    Od tafa, pa do februara 2001. godine, kada se džambodžet Boing 747 susreo sa NLO-ima, čak 172 putnička aviona koja su letela iz SAD prema Evropi ili obrnuto, prijavili su bliski susret sa NLO-ima i to uvek nad Labradorom!? Zvanično, do sada nikada nije utvrđeno o kakvim i čijim se letelicama radi. Nezvanično, reč je o vanzemaljskim kosmičkim brodovima, a zvanično, kao i uvek, to su meteorološki baloni, vojni avioni, odblesci sunčeve svetlosti ili halucinacije.