Turističke Ponude
Pogrešne činjenice o Španiji, 10 najlepših zamkova u svetu, prelepa Akaba, putovanje u kolevku hrišćanstva... Odlučili ste se da negde otputujete, ali još niste rešili koja je turistička destinacija najatraktivnija za vas.
Osmeh na lice:
POGREŠNE ČINJENICE O ŠPANIJI
O mnogim zemljama i narodima vladaju stereotipi koji su postali duboko ukorenjeni. Ipak, ako se uputite na Pirinejsko poluostrvo, imajte u vidu da su tvrdnje koje slede pogrešne.
Sveta porodica je katedrala - Barselona ima katedralu, ali to nije izvikana crkva Svete porodice, već manje poznata gotska crkva Svete Eulalije. Katedrala Svete Eulalije nalazi se na trgu Plasa de la seu u središtu Barselone. Sveta porodica, poznata nedovršena bazilika koju je dizajnirao slavni arhitekta Antonio Gaudi, nalazi se mnogo dalje od gradske katedrale. Stanovništvo Barselone veoma drži do razlike između naziva katedrala i crkva ili bazilika, tako da morate paziti da ih pravilno upotrebljavate, naročito ako želite da pitate za pravac. Ako pitate nekog gde je katedrala, pokazaće vam put do katedrale Svete Eulalije, a ako ste u stvari mislili na Sagrada familiju - to je vaša greška i vaš problem, jer ćete završiti na pogrešnom mestu.
Paelja je jelo od plodova mora - Paelja je jelo od pirinča. Ona može da sadrži plodove mora, ali i ne mora. Na nju možete (kao i na picu) da stavite bilo kakav nadev. Na primer, paelja valensijana potiče iz Valensije, grada u kome su škampi i lignje prava retkost. Paelja valensijana pravi se od piletine, svinjetine i zečetine.
Ponesite suncobran, a ne kišobran, bez obzira na godišnje doba - U Španiji nije uvek lepo i sunčano. Tokom jeseni i zime, u Galiciji, na primer, možete očekivati kišu baš svaki dan, dok Madrid i gradovi u zapadnom i severnom delu zemlje mogu zimi da budu vrlo hladni.
Tapas je posebna vrsta hrane - Tapas je način na koji se jede, a ne vrsta jela. Bilo šta može da bude tapas. Paelja, kus kus, škampi, čak i hamburgeri. Tapa je mala količina hrane, koja se obično konzumira zajedno s pićem (nekad je tapa besplatna, a nekad se plaća). Celo veče možete provesti u samo jednom baru i naručivati seriju tapasa, koje onda možete da jedete uz piće, ali je uobičajenije i zabavnije da obilazite razne barove (to se na španskom kaže 'tapear') i degustirate njihove kulinarske specijalitete.
Španska jela su ljuta i pikantna, poput meksičkih - Ova tvrdnja je malo preterana. U Španiji se jelo posuto paprikom smatra 'pikantnim', što je daleko od zaista začinjenih jela kao što su meksička. Ako ipak naiđete na restoran sa zaista pikantnim jelima, znajte da njih najverovatnije jedu samo turisti.
Flamenko je popularan ples u Španiji - Flamenko često sadrži plesanje, ali to nije samo ples. On sadrži četiri glavna elementa: gitaru, glas, ples i pljeskanje dlanovima (las palmas). Zapravo, od ova četiri elementa, ples se najlakše može izostaviti. Flamenko je specifično andaluzijska umetnost, a iz Andaluzije se proširio na Madrid i Barselonu. U drugim delovima zemlje nije previše zastupljen.
U Španiji je uobičajeno ostavljati napojnice - Ne, u Španiji nije običaj da se ostavljaju napojnice i Španci će retko posegnuti u džep s namerom da konobaru ostave napojnicu. Prilikom konzumacije jeftinih jela, nikada ne ostavljaju napojnice, dok za skuplje jelo kojim su zadovoljni, a čija je cena oko 50 evra ili više, ostave konobaru neku sumu kao znak da je bilo ukusno.
Borba s bikovima je španski nacionalni sport - Kao prvo, borba s bikovima uopšte nije sport, a kao drugo, nije potpuno nacionalna. Istina je da ćete širom Španije naići na arene, ali njih je gradio diktator Franko, koji je vladao od 1939. do 1975, sledeći svoju zamisao o tome kakva bi Španija trebalo da bude i kako bi drugi trebalo da je vide. Pravi nacionalni sport je fudbal.
Glavno piće u španskim barovima je sangrija - Sangrija je piće koje se pije na zabavama, kao punč od tropskog voća na nekom koktel partiju. Ona postoji samo iz jednog razloga - da se svi napiju za male pare. Sangrija se jeftino sprema i ne postoji 'tradicionalan' recept, a čak 95 odsto ljudi koji ovo piće piju u barovima jesu turisti (što vlasnici barova znaju, pa im u skladu s tim i naplaćuju).
Malaga je grad koji obavezno morate da vidite - Malaga je često turističko odredište, ali najčešće zbog popularnog aerodroma (lako je izaći iz zemlje), a ne iz nekog konkretnijeg razloga. Malaga se zapravo ni po čemu specijalnom ne razlikuje od ostalih španskih gradova. Ima flamenko i borbe s bikovima, baš kao i drugi gradovi (Sevilja, Granada i Madrid...). Ali trebalo bi naglasiti da je letnji festival u Malagi jedan od najspektakularnijih u Španiji. Zato, ako putujete leti u Španiju, u plan uvrstite Malagu, ali ako idete u neko drugo godišnje doba, neka vam Malaga bude na dnu popisa gradova koje želite da razgledate.
PRELEPA AKABA
Akaba spaja istoriju i avanturu - nakon obilaska svetski poznatih znamenitosti, uživajte u ronjenju, ali i pustinjskom safariju crvenkastim predelima Vadi Rama.
Toplom klimom tokom cele godine, peskovitim plažama i priobaljem bogatim koralima i egzotičnim ribama, Akaba nudi savršen odmor na plaži i još mnogo toga svima onima koji vole sunce i sportove na vodi. Ovaj primorski grad je blagosloven divnim vremenom tokom cele godine, vrućim i vetrovitim tokom leta i prijatnim tokom zime. Duga istorija ove luke i značajnog trgovačkog centra odražava se u toploj dobrodošlici koju grad pruža svim posetiocima. Ona poziva svoje posetioce da se opuste, da na miru istražuju, obilaze građevine iz davne prošlosti, ali i moderne objekte i mesta na kojima mogu da se prepuste dinamičnom noćnom životu.
Oaza različitosti - Praktično svaka aktivnost koju turista može poželeti ovde je dostupna - od jedrenja i ronjenja do safarija na kamilama u Vadi Ramu ili razgledanja svetski poznatih spomenika u Petri. Ljubitelji vodenih sportova će u Akabi naći spektakularne koralne grebene i nebrojene vrste riba živih boja, naročito u Morskom parku, koji je najpopularnija lokacija za ronjenje u ovoj oblasti.
Za one koji žele da se dive morskom živom svetu bez ronjenja tu je Akvarijum Akabe gde možete uživati u lepoti i jedinstvenosti koralnih grebena u Zalivu Akabe. Za posmatranje raznovrsne obale možete odabrati obilazak brodom za krstarenje. Kada se umorite od atrakcija prirodnog života i spomenika, ostaje vam mnogo mogućnosti za kupovinu, od zone gradskog centra do velikog broja modernih tržnih centara. U šopingu dodatno možete uživati ako se zna da Akaba ima status slobodne zone bez poreza i carina, što za kupce znači da je svaki dan rasprodaja. U lokalnim restoranima očekuju vas užici za sva čula - ne propustite da popijete pivo, vino ili neko od žestokih pića domaće proizvodnje ili čaj od mente sa Beduinima iz Vadi Ruma. Možete naučiti i kako se pripremaju arapska jela, hladna i topla mesa, zajedno sa tamošnjim domaćicama u kuhinji, a posebnu atrakciju doživećete ako učestvujete u pustinjskoj ceremoniji venčanja sa tradicionalnom arapskom muzikom.
Međutim, Akaba je i mnogo više od svega navedenog. To je oaza različitosti okružena morem s jedne strane i Jordanskom pustinjom s druge i savršena baza za istraživanje mnogih okolnih lokaliteta. Avantura koju ovde možete doživeti jedinstvena je upravo zbog mogućnosti da jednog dana na kamilama 'brodite' Vadi Ramom, čuvenom pustinjom Lorensa od Arabije sa crvenim peskom, a da se već sledećeg vratite na plivanje i da tokom noći okusite užitke beduinskih šatora.
Izleti u prošlost - Iz Akabe se nude mogućnosti za brojne zanimljive izlete. Neizbežan i prvi na listi svakako je susedni Jerusalim, grad u kojem je živeo Isus Hrist. Prošetajte putem njegovog stradanja, Ulicom suza (Via Dolorosa), i popnite se do Saborne crkve Hristovog groba, gde je sin božji razapet. Odatle se zaputite ka najnižoj tački zemlje, obali Mrtvog mora koja se prostire 408 metara ispod nivoa mora.
U Betaniji možete posetiti mesto gde je Isus Hrist kršten na reci Jordan, u Madabi vizantijske mozaike, a u Džerašu, najbolje očuvanom rimskom gradu na svetu, čuvenu Hadrijanovu kapiju. Na najsvetijem mestu u Jordanu, planini Nebo, gde je prema verovanju sahranjen Mojsije, doživećete nezaboravan pogled na Jordansku dolinu, Mrtvo more i Izrael. Nakon svega viđenog, ostavite vreme za grad Petru. Fascinantni ostaci nekadašnjeg moćnog grada uklesanog u ružičaste stene svedočanstvo su impresivne arhitekture iz perioda Nabatejaca. Zbog svoje veličanstvene lepote, Petra je uvrštena u listu svetske kulturne baštine Uneska.
PUTOVANJE U KOLEVKU HRIŠĆANSTVA
Nastala pre tri miliona godina, turska regija Kapadokija pleni pažnju svojim čudesnim izgledom, ali i istorijom. Krijući se od Rimljana, prvi hrišćani su u pećinama izgradili svoje crkve i sačuvali ih i pod najezdom islama.
Ako postoji mesto za koje bi posle Jerusalima moglo da se kaže da je kolevka hrišćanstva, onda je to svakako Kapadokija, regija u turskoj pokrajini Anadoliji. Samo jedan pogled na ovu čudesnu oblast nastalu erupcijom vulkana Ardžijas pre oko tri miliona godina, čije je taloženje pepela formiralo nadrealne predele, dovoljan je da vas vrati kroz istoriju i povede putem života ranohrišćanskih zajednica.
Muzej na otvorenom - Ono od čega odmah zastaje dah su monumentalne pećine u kojima su prvi stanovnici ove oblasti, Asirci i Persijanci, živeli pre više od 4.000 godina. Mnogo vekova kasnije ovaj kraj postaje deo Istočnog rimskog carstva, a oko 40. godine nove ere stižu i prvi hrišćani iz Jerusalima, koji je udaljen 800 kilometara. Krijući i tajno ispovedajući svoju veru od Rimljana, hrišćani su utočište našli u pećinama Kapadokije gde su napravili svoja utočišta kao i prve crkve i manastire.
U mestu Goreme, dok šetamo kroz svojevrsni muzej na otvorenom, prvo na šta nailazimo su crkve građene između 5. i 13. veka nove ere. Na samom ulazu nalazi se manastir Kizlar, neverovatna kupasta prirodna građevina, koji ima tri sprata, a mogao je da primi 300 monaha.
Put nas dalje vodi do glavne crkve Svetog Bazila (grčki i turski Vasilisa) koji je živeo od 330. do 379. godine, a bio je najveći filozof tog doba i ima najveće zasluge za organizaciju crkve jer je učio ljude pismenosti. U crkvi su još očuvane freske iz tog doba, a centralna je freska Hrista Pantokratora koji drži Bibliju u ruci. Nekoliko koraka dalje dolazimo do crkve svetog Arhangela Mihaila, popularno nazvane 'Apple Church' zbog freske na koje arhangel Mihailo drži globus u ruci, a koji je stanovnike podsećao na jabuku. Iznad ove crkve su konaci, gde su se monasi okupljali kako bi zajedno obedovali i učili.
Podzemni gradovi - Napuštamo mesto Goreme i krećemo ka pet kilometara udaljenom Učisaru, još fascinantnijem mestu poznatom po podzemnim gradovima. Dok prolazimo glavnom ulicom grada vidimo mnoštvo radnji za prodaju suvenira koje pravi lokalno stanovništvo. Na ovom mestu izdiže se prirodna tvrđava koja je služila kao osmatračnica da bi se na vreme uočio dolazak neprijatelja. Strepeći za svoje živote hrišćani su izgradili 36 podzemnih gradova, koji su se nalazili na osam kilometara jedan od drugog, a bili su povezani tunelima. Dva najveća grada su Kajmakli i Derinkuju, koji su mogli da prime i do 25.000 ljudi. Gradovi imaju 19 nivoa pod zemljom i to do dubine od 120 metara. Bili su opremljeni tako da su ljudi unutra mogli da izdrže i do šest meseci bez izlaska na površinu, sve dok opasnost ne bi prošla. Da bi sprečili kontaminaciju tokom boravka sveštenici su zidove premazivali kredom. Kapadokijom su vladali Rimljani sve do 1071. godine i bitke na Menzikertu kada je vizantijska vojska potučena te ovu oblast naseljavaju Turci Seldžuci i šire svoje carstvo na istok i zapad i preobraćaju stanovništvo u islam.
Do početka 12. veka Seldžuci su postali dominantni u ovim krajevima, a njih je u 15. veku zamenilo Otomansko carstvo, koje je postojalo sve do stvaranja moderne turske države. Dugo godina Kapadokija nije bila u žiži javnosti i interesovanja sve do 1985. kada ju je Unesko proglasio za najšarmantniji prirodni kulturni spomenik, a 1986. godine proglašena je za nacionalni park.
¦ Klik Gore na Sliku - Prikaz; ¦ Ponovni Klik - Brisanje
Turizam i Putovanja - Ostali Tekstovi
Pogledajte i ostale super zanimljive rubrike na sajtu
