vrh
Meni

Potapanje Titanika

     Najsavršeniji zločin ikada počinjen! Retko ko nije gledao holivudski blok-baster film Titanik sa Leonardom Di Kapriom. Romantika i ljubavna priča koja se desila tokom putovanja od Engleske do Amerike. E, pa, to uopšte nije prava priča o Titaniku!Ovo što ćete pročitati u nastavku je prava istina šta se stvarno dogodilo na Titaniku tokom njegovog krstarenja. Ove frapantne informacije koje ćete ovde saznati nisu teorija zavere, već dobro evidentirane činjenice koje se drže što dalje od očiju sveta! Najveća tragedija u poslednjih dve stotine godina vodi do jezuita. Pokazaćemo vam kako su jezuiti planirali i sprovodili potapanje Titanika, a videćete i zašto su to uradili.
 
      


     Od ranih 1830. godina Amerika nije imala Centralnu banku, a jezuiti su baš to hteli. Svoju Centralnu banku gde bi imali bunar novaca bez dna iz kojeg će izvlačiti novac za svoje mnoge ratove i druge stravične planove sa planetom.
   1910. godine, sedmorica muškaraca sastali su se na Jekyll Ostrvu pored obale Gruzije, da uspostave Centralnu banku, koju su nazvali Banka Federalnih Rezervi. Ovi muškarci su bili Nelson Aldrich i Frank Vanderlip, obojica predstavnici Rokfelerovog finansijskog carstva, zatim, Henry Davison, Charles Norton, i Benjamin Strong - predstavnici J.P. Morgan i Paul Warburg, predstavnik bankarske dinasije Rotšilda u Evropi.

JEZUITI

    Rotšildi su već vekovima glavni bankari katoličke crkve, te su najzaslužniji za ogromno bogatstvo koje je ova crkva sakupila  dobrim investicijama i berzanskim špekulacijama. Ogromne količine zlata su iz Amerike prebacivane preko ovog bankarskog kartela u trezore u Švajcarskoj.
    Katolička crkva sa svojim ukupnim kapitalom danas je edna od najmoćnijih berzanskih igrača u svetu. Uzmite samo primer bostonske nadbiskupije koja samo u obveznicama, ima skoro 650 miliona dolara. Ukupno bogatstvo čitave katoličke crkve u javnosti je nepoznato i nepojmljivo!
    Društvo jezuita osnovano je 1534. pod vođstvom Injasija Lojole kako bi se u okviru rimokatoličke crkve borili pritiv reformatorstva. Veoma brzo su se razvijali u okviru katoličke crkve. Njima su se ispovedali članovi najmoćnijih evropskih dinastija. Papa Klement XIV je ovaj red ukinuo 1773., ali ga je Pije VII 1814. ponovo uspostavio. Oni su branili papu i katolicizam u čitavom svetu. Čine to i dan danas sa ciljem da ponovo uspostave apsolutnu moć katoličke crkve na čijem čelu bi bio papa kao globalni poglavar. Cilj im je katolička Amerika. Oni funkcionišu kao vojska. Na čelu reda je sveštenik sa činom Generala. Veruje se da stotinama godina ova organizacija vrši razne atentate za interese crkve, te je mnogi upoređuju sa američkom CIA-om ili izraelskim Mosadom u svetu religije. U svojoj knjizi 'Atentatori Vatikana' - Vatican Assasins, Eric Džon Felps tvrdi da je upravo njihova organizacija 'Crni Papa' naložila i uz pomoć CIA i Mossada sprovela teroristički napad na Njujork 11.septembra 2001. Ove zgrade su bile simbol moći dinastije Rokfeler.
    Nijedan politički događaj ne može se vršiti bez znanja Vatikana i njegovog učešća u njemu. I nema značajne političke situacije u kojoj Vatikan ne igra važnu ulugu, posredno ili neposredno. Ko god se ne slaže da je Vatikan bio u prošlosti a i danas je sastavni deo svih važnih događaja, taj drži oči i uši zatvorene.

SVETSKI MOĆNICI

   Morgan (slika levo dole) je bio u prijateljskoj konkurenciji sa Rotšildima i postao je socijalno vrlo blizak sa njima. Morganova firma stacionirana u Londonu spašena je od finansijskog kraha 1857. godine od strane Banke Engleske koja je bila pod velikim uticajem Rotšilda. Ulazak Rotšilda u igru nije bio pozdravljen od strane Morgana i oni su postali žestoka konkurencija. Ipak, su odlučili da minimizuju konkurenciju ulaskom u zajednička ulaganja i na kraju , oni su zajedno radili da stvore nacionalni bankarski kartel pod nazivom 'Sistem federalnih rezervi'. Ove tri finansijske porodice, Rotšildi, Morgani i Rokfeleri nadmetale su se za jezuitski poredak zbog jezuitske infiltracije u svojim redovima. Oni rade sve što je potrebno da bi uništili ustavne slobode u Americi i omogućili papi vladanje svetom.
    Kada se osvrnemo unazad u 20. vek, vidimo koliko su jezuiti bili uspešni. Nastavili su da rasipaju bogatstvo Amerike i napadaju u kontinuitetu ustav i građanske slobode. Moće pape i Vatikana se povećavala, a želja im je da jednog dana postignu totalnu svetsku snagu.

    Izgradnja Titanika počela je 1909. u brodogradilištu u Belfastu, glavnom gradu Severne Irske. Belfast je bio protestantsko utočište i bio je omražen od strane jezuita.  Titanik je bio jedan od brodova iz flote u vlasništvu White Star Line - međunarodne brodske kompanije.
    Postojao je određen broj izuzetno bogatih i moćnih ljudi za koje je bilo više nego jasno da nisu bili u korist sistema Federalnih rezervi. JP Morgan je dobio naređenje od jezuita da izgradi brod Titanik. Ovaj 'nepotopivi' brod će poslužiti kao brod smrti za sve one koji su se protivili planu jezuita za sistem federalnih rezervi. Ovi bogati i moćni ljudi bili bi u stanju da blokiraju uspostavljanje sistema federalnih rezervi i tako spreče plan jezuita. Njihova snaga i bogatstvo moralo je na sve načine da im se uzme iz ruku.
    Oni su morali da budu uništeni na takav način da niko ne bi bio osumnjičen za ubistvo, a pogotovo ne jezuiti. Titanik je bio vozilo njihovog uništenja. U cilju što bolje zaštite pape i jezuita od bilo kakve sumnje u umešanost, mnogi Irci, Francuzi, Italijani i ostali rimokatolički imigranti ukrcani su na brod. Oni su jednostavno bili potrošna roba. Protestanti iz Belfasta koji su želeli da emigriraju u Ameriku, takođe su bili pozvani na brod. Čak i verni i dobri rimokatolički ljudi izdani su od strane jezuita.
    Svi bogati i moćni ljudi kojih su se jezuiti hteli da otarase pozvani su na krstarenje. Trojica od najbogatijih i najvažnijih ljudi od njih su: Benjamin Guggenheim, Isador Strauss - šef robnih kuća Mesji i John Jacob Astor - verovatno tada najbogatiji čovek na svetu i prvobitni vlasnik Empire State Building-a u Njujorku.  Njihovo ukupno bogatstvo u to vreme, bilo je više od 500 miliona dolara. Po današnjim merilima, to bi bilo bogatstvo od skoro 11 milijardi dolara.
    Ova tri čoveka su uporno podsticana i ohrabrivana da se ukrcaju na novu 'plutajuću palatu' jer to dolikuje njihovom renomeu. Oni su morali da budu uništeni jer su jezuiti znali da bi oni koristili sve svoje bogatstvo i uticaj da se suprotstave stvaranju Banke federalnih rezervi, kao i raznim ratovima koje su jezuiti planirali.

KAPETAN TITANIKA

    Kapetan Titanika bio je Edward Smith. Putovao je Severno Atlantskim vodama 26 godina i bio je najiskusniji kapetan za Severno Atlantske rute. Tvrdi se da je baš on bio čovek koji je imao glavnu ulogu u potapanju Titanika.
    Tvrdi se da je kapetan Edvard Smit bio jezuita, odnosno 'sveštenik' u civilu. To su ljudi koji sasvim obično žive i rade svoj posao, a da su u službi jezuita, predstavlja tajnu. Ovakav način rada jezuita, potpuno prikriven, najveća je nepoznanica jer pripadnik ovog reda praktično može biti svako. Jeziuti nisu danas, samo prisutni u svim crkvama i najvišim crkvenim pozicijama, već i u mnogim drugim službama.
    Kapetanu Smitu je ovo bilo poslednje putovanje pred penziju, nakon 46 godina službe. Dugo je bila najčuvanija tajna da se prilikom pristupanja jezuitskom redu, posebno višem rangu, polaže zakletva koja srdži između ostalog i ove reči: 'Smatraću sebe mrtvim telom, bez volje i intelekta, kao malo raspeće koje se okreće bez opiranja po volji onoga ko ga drži, kao štap u ruci starca koji ga koristi po svojoj volji i kako mu najbolje odgovara'. Ko je u slučaju Edvarda Smita bio čovek čijoj volji i naredbi je on morao da se podredi i to čak da plati životom?
    U dokumentarnom filmu 'Tajne Titanika - The Secrets of the Titanic', koji je 1986. godine rađen za TV kanal 'National Geografic' navodi se da je u trenutku isplovljavanja broda iz Sautemptona na njemu bio i otac Fransis Brauni,  najmoćniji jezuita u čitavoj Irskoj i da je on bio u njihovim redovima nadređeni Edvardu Smitu. On je odgovarao svom direktno nadređenom Generalu u Rimu Francu Havijeru Verncu - koji je bio verovatno mozak čitave operacije.
    Zvanična verzija o Braunijevom putovanju 'Titanikom' kaže da je on tada studirao teologiju u Dablinu i da je dobio kartu za put 'Titanikom' od Sautemptona do Kvinstauna od svog ujaka koji je bio biskup u Irskoj. Na putu se Frensis Brauni sprijateljio sa bogatim američkim parom sa kojima je delio sto u sali za ručavanje prve klase. Brauni je planirao da se iskrca u Kvintaunu u Irskoj, 11.aprila. Bogati par ga je zamolio da produži sa njima putovanje do Njujorka, pri čemu bi mu oni platili putne troškove. Insistirali su da on od svog pretpostavljenog u Dablinu, slanjem telegrama sa broda zatraži dozvolu za produžetak puta. Fransis Brauni je to i učinio. Odgovor na njegov zahtev stigao je za vreme stajanja u luci Kork u Kvinstaunu.
    Bio je veoma kratak: 'Silazi sa tog broda - Provincial' (zvanje lokalnog starešine jezuita). Tako je Frensis Brauni u poslednjem trenutku napustio brod koji će samo tri dana kasnije doživeti katastrofu. Ali, pre nego što se iskrcao otac Brauni je napravio seriju odličnih fotografija na kojima se vide mnoga lica koja samo tri dana kasnije neće više biti među živima. Kakva slučajnost! Niko od tolikih imućnih putnika nije napravio snimke katastrofe. Niti jedne filmske kamere nije bilo na brodu.
    Da li je istina posve drugačija? Da li je tada kapetan Edvard Smit, kao jezuitski službenik u civilu, dobio naređenje od Braunija da potopi 'Titanik', što je on i učinio? Da li je Brauni tada kapetana Smita podsetio na zavetne reči jezuita da je General: '… bog društva i ništa osim njegovog električnog dodira ne može galvanizovati njihova mrtva tela u život i akciju. Dok on ne progovori, oni su kao hladni serpenti u svojim ledenim grobnicama, beživotni i ukočeni - ali trenutak kada im on zapovedi, svaki član istog trena skače na noge, ostavljajući sve čime se do tada bavio, i spreman je za juriš i za napad gde god bude usmeren da udari'.
    Po filozofiji jezuita - svaki cilj opravdava sredstvo, tako da masakr nedužnih civila nije predstavljao moralnu prepreku - pogotovo ako su većinu putnika činili protestanti. 'Pod komandom Boga (jezuitski General) ovlašćen je da ubije nevine, da hara, da počini svu blud, jer On (Papa) je Gospodar života i smrti i svih stvari. Da ispunimo Njegov nalog je naša dužnost' - W.C. Brownlee, Tajne instrukcije Jezuita.
    Erik Džon Felps, u svojoj knjizi 'Atentatori Vatikana' zapisao je i sledeće: 'Evo kako izgleda jezuitska podmuklost. Jedan provincijski jezuitski sveštenik, otac Brauni, ukrcao se na 'Titanik', fotografisao žrtve, verovatno dao instrukcije kapetanu u skladu sa jezuitskom zakletvom i sledećeg jutra se iskrcao sa broda…'.
    I u zvaničnoj verziji o 'Titaniku' navodi se da je kapetan Edvard Smit dobio čak osam telegrama da uspori plovidbu i bude oprezan jer se nalazi u regionu punom ledenih bregova. Sve je to ignorisao najiskusniji moreplovac sa 46 godina iskustva kao kapetan ploveći upravo tim vodama i koji je prevezao toliko putnika da su ga u kompaniji zvali - kapetanom miliona. Bio je nauticajniji kapetan u  kompaniji 'White Star Line' i najbolje plaćen. Tvrdnje da on nikada nije slušao upozorenja su sulude. On je dobio naređenje oid svog boga u Vatikanu i ništa nije moglo da ga vrati sa ovog 'kursa'. Te noći na brodu 'Titanik', kapetan Edvard Smit je znao svoju dužnost. On je bio pod jezuitskom zakletvom, a sam brod bio je izgrađen za neprijatelje jezuita.
    Iako je u čitavoj svojoj karijeri opisivan kao hrabar, odlučan i požrtvovan, kapetan Smit je nakon udara u ledeni breg reagovao potpuno neprimereno. Ne samo da se uopšte više nije ponašao kao kapetan, već je bio senka od čoveka. Izolovao se na komandnom mostu i propustio da svojim starijim oficirima izda ključna naređenja o postupanju u takvim situacijama. Kada je počelo ukrcavanje putnika u čamce, kapetan se ni jednom više nije pojavio na palubi. Mnogi psiholozi su ovo ponašanje pokušavali da objasne njegovim trenutnim mentalnim rastrojstvom koje je bilo posledica baš toga što je bio toliko iskusan i siguran u svom poslu, da je ovaj brodolom doživeo kao totalni šok. Teško je  da se prihvatiti ovakvo tumačenje, osim da se njime čitava slika o potonuću 'Titanika' vešto medijski zamaskira.
    Izjave očevidaca sa broda o smrti kapetana Edvarda Smita su dosta kontradiktorne. Jedan od preživelih putnika je izjavio da ga je video kada je ušao na komandni most dok se ledena voda već prelivala preko njega, drugi ga je video kada je uzeo pištolj i sebi ispalio metak u glavu, a treći ga je video kako pliva prema čamcu za spasavanje držeći u naručju jedno dete.
    Njegovo telo nikada nije pronađeno i on se zapravo vodi kao nestao. Da li je kapetan Edvard Smit zaista i poginuo? Postoji jedna neverovatna činjenica - kako bi se sprečili okolni brodovi da priteknu u pomoć 'Titaniku', sve signalne rakete utovarene na brod bile su bele boje, a  one u pomorskom jeziku nisu predstavljale signal za pomoć. Nije bilo nijedne crvene rakete. Ovo se ne može tumačiti nikako drugačije nego kao sabotaža.   
    'Titanik' se raspao od udara u ledeni breg ili - od ekspozije u kotlarnici 14. aprila, 1912. Istog datuma ubijen je i Abraham Linkoln, takođe jedan od žestokih protivnika pomenutog bankarskog kartela. Da li je i to slučajnost? Već decembra 1913. kroz američki kongres je zahvaljujući Vudro Vilsonu, koji je bio ucenjen zbog jedne sitne preljube, prošao zakon o formiranju Banke Federalnih Rezervi. Osam meseci kasnije jezuiti su dobili dodatnu finansijsku potporu od FED-a, (Federalne rezerve), a 1917. Amerika je ušla u veliki rat u Evropi.
    Preko FED-a je vršeno njegovo finansiranje jednostavnim štampanjem dolara bez zlatnog pokrića i ogromnim zaduživanjem američke države i naroda. To je značilo imati 'elastičnu valutu' za razliku od prethodnog perioda gde je novac u dugom periodu imao stabilnu vrednost vezanu za zlato. Nakon dve godine od potonuća 'Titanika' i Britanija je promenila način emitovanja novca, prešavši na 'elastičnu monetarnu politiku'. Od tada do 2000. godine britanska funta i američki dolar izgubili su oko 98% svoje vrednosti zbog inflacija. Danas je preko 95% dolara u opticaju spekulativno, a vrednost mu određuje, pre svega,  potražnja na tržištu nafte.
    Američka centralna banka, Federalne Rezerve, danas je svakako najmoćnija institucija u svetu. Datum njenog formiranja danas se smatra početkom Novog Svetskog Poretka. To znači da se globalni tokovi novca i svetske ekonomije diktiraju od jedne grupe privatnih bankara, poreklom iz Nemačke koji se predstavljaju kao Jevreji.
    Evo šta je o ovom međunarodnom bankarskom kartelu kongresmen iz Pensilvanije, Luis T. Mekfejden (slika levo) 1934. govorio u Kongresu: 'Gospodine predsedniče, u zemlji imamo jednu od najkoruptivnijih institucija kakvu svet nikada nije video. To se odnosi na Upravni odbor Federalnih rezervi i Banke Federalnih rezervi. FED je prevarila vladu SAD i narod lišila dovoljno novca da isplati čitav nacionalni dug. Pljačka i ogrešenje FED-a koštaju toliko novca da se vrednost nacionalnog duga može isplatiti nekoliko puta. Ova đavolska institucija osiromašila je i uništila narod Sjedinjenih država, dovela mnoge do bankrotstva i praktično je i naša vlada bankrotirala. Učinjeno je to kroz rupe u zakonima po kojima FED funkcioniše, koristeći veoma lošu administraciju u sprovođenju zakona o FED-u i podmićivanjem gramzivih i lakomih pojedinaca koji su to morali da kontrolišu i spreče. Neki ljudi misle da je FED institucija naše vlade. Ali nije. Oni su privatni monopolisti koji grabe bogatsvo ovog naroda zarad sebe i svojih klijenata u inostranstvu (ne liči li vam ovo, na žalost,  na našu današnju Srbiju), domaćih i stranih špekulatana i prevaranata, bogatih i gramzivih lihvara.
    U ovoj mračnoj grupi finansijskih pirata su oni koji bi čoveku prerezali vrat kako bi mu iscedili dolar iz džepa; postoje i oni koji šalju novac u našu zemlju kako bi kupili glasove kongresmena i uticali na zakonodavstvo;
to su oni koji podstiču internacionalističku propagandu kako bi nas prevarom darivali novom svešću kako bi im dozvilili da prikriju svoja zla dela iz prošlosti i ponovo pokrenu svoj kriminalni voz. Kreirali su vladavinu terora u Rusiji sa našim novcem u nameri da što duže potraje rat. Podstrekivali su separatni mir između Nemačke i Rusije, i tako zabijali klinove među saveznicima u Svetskom ratu. Finansirali su prolazak Trockog od Njujorka do Rusije kako bi mogao da im pomogne u razaranju ruske carevine. Raspirivali su i podstrekivali rusku revoluciju i uložili u nju ogromnu količinu američkih dolara na račun Trockog u jednoj od njihovih banaka u Švedskoj...'
     Mekfejden je umro 'iznenada', veruje se od posledica trovanja - metode koju su upravo jezuiti još u srednjem veku savršeno razradili i mnogo puta primenili u obračunu sa protivnicima.
    Stravična istina je da je Banka Federalnih Rezervi privatna kompanija, a da su vlasnici njenih centralnih banaka sada otkriveni i to su:

ROTHSCHILD BANK OF LONDON
WARBURG BANK OF HAMBURG
ROTHSCHILD BANK OF BERLIN
LEHMAN BROTHERS OF NEW YORK
LAZARD BROTHERS OF PARIS
KUHN LOEB BANK OF NEW YORK
ISRAEL MOSES SEIF BANKS OF ITALY
GOLDMAN-SACHS OF NEW YORK
WARBURG BANK OF AMSTERDAM
CHASE MANHATTAN BANK OF NEW YORK

   Bogati i moćni su uvek vladali svetom. Bogati su uvek stvarali nepotrebne ratove u kojima su siromšni trebali samo da se bore i umiru.
    Templari, Iluminati ili Masoni - sve je pod njihovom kontrolom: banke, finansijski sistem, naftne kompanije, korporacije, vlade, političari, vojske, policija, zakoni i sudski sitem, crkve, škole, mediji...  NEKA ISTINA POTEČE !


     RSS FEED-OVI ZA VAŠ SAJT
Povratak Na Vrh Strane