Religija te daleke zemlje, van glavnih puteva i izolovana od ostalog sveta, nastala je stapanjem izvornog bona i iz Indije uvezenog budizma. Značajan deo te religije je nauka o cikličnom postojanju čoveka. Iskustvo cikličnog postojanja osnova je i tibetanske medicinske nauke.
Ispitivanjem sopstvenog uma, generacije učitelja mudrosti shvatile su da je um bez početka i bez kraja, i da se u njemu kao u bistrom ogledalu reflektuju misli koje ne remete njegovu prirodu, a priroda ogledala je upravo to odražavanje.
Na sličan način, ljudski um nije nastao našim rođenjem i ne propada sa smrću. Sve što se u međuvremenu dešava samo je manifestacija te osnovne praznine. Suština stvarnog postojanja svega što postoji, jasna priroda onoga što se manifestuje u različitim formama je praznina. Kada je ta osnovna praznina uslovljena iluzornim dualističkim pojmovima, ono što se manifestuje - na nečistom nivou - su tri strasi: privrženosti, gneva i neznanja.
PRANA, GNEV I NEZNANJE
Kako se to rađanje dešava? Um budućeg deteta nalazi se u bardo stanju, odnosno stanju između prošle smrti i budućeg rođenja, a zatim se spaja sa semenom oca i majke.
Tako počinje da se razvijaju telesni elementi. Prvo se izdvajaju kanali prane koji se zatim račvaju i tim račvanjem stvaraju se svi telesni organi, jedan po jedan. Tri strasti izrastaju u tri karakteristike ljudskog tela:
privršenost - prana (energija), gnev - žuč, neznanje - flegma (koja ne želi da zna). Već u materici poremećena ishrana ili ponašanje majke može da izbaci iz ravnoteže buduće dete i usled toga se dete već rađa sa određenim sklonostima ka izvesnim bolestima.
Uzajamnim delovanjem pet elemenata, dete se razvija. U majčinoj utrobi, a i kasnije, kroz ceo život, tih pet elementa nastavlja da funkcioniše. Ovih pet elemenata čine:
zemlja - meso i kosti, voda - telesne tečnosti, vatra - temperatura tela, vazduh - dah, prostor - telesni prostor. Tibetanska medicina je nauka o tim elementima. Ona pomaže čoveku da ih uskladi i da bude u stanju da vodi uravnotežen život, a ako elementi nisu uravnoteženi, različitim metodama potpomaže usklađivanje čoveka sa samim sobom. Čovekovo postojanje se tumači kroz tri oblika: um, glas i telo. Da bi čovek bio zdrav, um mora biti svestan i prisutan; u kontekstu medicine to znači biti u stanju da ne radimo ono što znamo da je štetno za naše telo. Za glas i telo u tibetanskom medicini se preporučuje, ukoliko smo voljni time da se bavimo, izvesna vrsta joge, koja se sastoji od telesnih vežbi unekoliko nalik indijskoj hatha jogi, i od vežbi disanja, koje zajedno usklađuju protok prane u organizmu.
Sa glasom je povezana prana. Udisanjem i izdisanjem pokrećemo i usmeravamo pranu, a ako se uz to izvode i određeni telesni pokreti, moguće je otvoriti kanale energije koji su (usled neuravnoteženosti prane, žuči i flegme) privremeno zamršeni. Postoje mnoge vrste joge u Tibetu i neki od tih sistema su tajni i vrlo komplikovani, ali najjednostavniji se zove Jantra Joga - Joga pokreta.
Prana je vazdušna, žuč je vatrena, a flegma je vodena. Vatra, vazduh i voda su osnovni elementi i čine bazu svih drugih elemenata. Taj pojam je jasno prisutan u metodama Tantrizma, gde se, na primer, izvorni slogovi vatre, vazduha i vode - RAM, JAM i KAM - upotrebljavaju za pročišćavanje. Energija vatre izgara nečistoće, energija vazduha ih rasteruje, a energija vode ih pere.
Po drugoj podeli, pet elemenata u ljudskom telu povezani su sa pet strasti koje vladaju čovekovim bićem, i to su: bes je povezan sa vodom (tečnostima), privrženost sa vatrom, neznanje sa prostorom, uobraženost sa zemljom, a ljubomora sa vazduhom. Po Tibetanskom učenju ceo svet (spolja) i čovek (iznutra) sazdani su od tih pet elemenata. Poremećaj elemenata izaziva stanje neravnoteže i bolesti. Postoje čitavi tomovi koji opisuju bolesti nastale kombinovanjem tih elemenata. Najbolji način prevazilaženja neravnoteže primeren je samo izvrsnim ljudima - transformacijom tih pet strasti u pet mudrosti oni postižu i telesnu ravnotežu. Jogi koji u tome uspe neće se više razboljevati a biće u stanju i da leči druge ljude. Po legendama, u Tibetu su postojali ljudi koji su do te mere uskladili svoje elemente da su živeli o po 200 godina (u novije vreme9, a u drevna vremena i po više stotina godina. Za ljude manjih sposobnosti postoji sistem medicine u kome se koriste lekovi.
LEKOVITE LOPTICE
Tibetanski lekovi prave se od velikog broja trava, korenja, kamenja (uključujući i drago kamenje koje ulazi u sastav dragocenih lekova), minerala, metala, nekih delova životinjskog tela... Poneki lekovi su mešavina stotine elemenata, ali uglavnom su u upotrebi lekovi koji imaju do tridesetak sastojaka.
Tibetanski lekar je i sakupljač trava, on sam priprema lekove, pregleda bolesnike i leči. Ponekad ima i jednog pomoćnika koji je ujedno i učenik, spreman da i sam postane lekar. Studije medicine traju ponekad i deset godina. Ali, ako je student indeligentanm on može savladati gradivo i za par godina.
Bilje se sakuplja preko čitave godine, na različitim mestima, a zatim suši i drobi u prah. Taj prah se zatim meša po određenim receptima. Prahu se dodaje određena supstanca koja ga vlaži i prave se loptice. U tekstovima se kaže da su loptice 'veličine ovčijeg brabonjka' ili zrna graška. Tako se dobijaju lekovi, čijom se preciznom kombinacijom leče sve bolesti za koje se na Tibetu zna. Mada se smatra da Tibetanski lekovi leče sve bolesti, oni 'ne važe' za bolesti koje nikada nisu postojale na Tibetu, na primer, tuberkuloza i druge bolesti koje su vezane za tropske krajeve ili za nižu nadmorsku visinu. Tibetanci primenjuju posebnu vrstu dijagnostike putem koje se sa neverovatnom preciznošću može ustanoviti bolest. Dijagnoza se postavlja pregledom pulsa, mokraće i jezika bolesnika. Lekari razlikuju 404 vrste bolesti i odgovarajućih 36 osnovnih pulseva. Pulsevima se odmah može odrediti bolest, i nije potrebno dolaziti više puta kod lekara, kao što je to običaj u zapadnoj medicini. Pulsem se može odrediti i bolest nekoga ko nije u stanju da dođe kod lekara - da bi utvrdio bolest deteta, lekar pregleda majčin puls. Takođe, može se na isti način odrediti i pol nerođenog deteta, dužina života bolesnika, pa i na izgled potpuno zdravog čoveka. Ukoliko je dojenče suviše malo da bi popilo lek, lek se daje majci, a dete ga dobija preko mleka.
Razni su načini lečenja, ali kof nekih bolesti lekovi ne pomažu. To su bolesti karme, ili poremećaji usled nama nejasnih i nevidljivih energija (koje se obično neazivaju duhovima), i drugih suptilnih uzroka. Bolesti usled karme dolaze od ranijih uzroka, iz prošlog ili ovog života. To su takozvane neizlečive bolesti ili slabost bez ikakvih vidljivih uzroka. U tim slučajevima lekovi ne pomažu, kao ni usklađen svakodnevni život ili dijeta, što se smatra uobičajenom metodom lečenja. U takvim slučajevima koriste se alternativni oblici lečenja. U tretiranju bolesti, upotrebljavaju se rituali, mantre, pročišćavanja ili se bolesniku preporučuje određena vrsta meditacije.
Lečenje mantrom primenju ngagpe (jogi, na sanskritu). Lame provode godine meditirajući uz mantre, reči koje predstavljaju Budin glas, a vibracijom deluju na telo i okolinu. Postoje različiti načini lečenja putem mantre, a najčešće se koristi meditiranje o medicinskom Budi, legendarnom (ili stvarnom) osnivaču medicine koji u desnoj ruci drži jednu od tri osnovne lekovite biljke, aruru (lat. Myrobalan Arjuna). Ponavljanjem mantre tog Bude, jogi dobija isceliteljsku moć. Takođe, u nekim starim tekstovima postoje spsecifične mantre za svaki deo tela i za lečenje bolesti tih organa. Međutim, neke lame umesto različitih biljnih recepata, mantri i Buda više vole da se godinama posvete samo jednoj meditaciji.
KANALI U TELU
Da bi jogi bio u stanju da izleči druge ljude, mora i sam da prevaziđe bolest. Konkretne mantre koje se koriste za lečenje pristupačne su svakome ko iskreno želi da se time bavi, a ima istinsko interesovanje za meditaciju, na kojoj se u krajnjoj liniji zasniva svako lečenje. Učeniku se objasni način meditiranja, a on se zatim povlači u samoću i meditira sve dok se ne pojave određeni znaci. Tada je spreman da izađe u svet i da leči ljude. Čovek koji je zaista razvio tu moć može običnim duvanjem na obolelo mesto da izleči bolesnika. Često se uz to daju i lekovi. Ovakvom metodom mogu se izlečiti poremećaji neizlečivi drugim sredstvima.
Jogi koji je meditacijom ostvario svoje potencijale upotrebljava ritualne kad su neophodni, pročišćavanje putem spoljašnjih elemenata ili objašnjava bolesnicima ili svojim učenicima način meditiranja. Takođe, ukoliko je uskladio i uravnotežio elemente svog uma glasa i tela, može biti u stanju da otkrije neke potpuno nove puteve saznanja. Jogiju se pojavljuju vizije, ili snovi o čitavim tekstovima iz medicine ili drugih oblasti saznanja, koja se kasnije, neprekidnim predanjem, prenose sledećim generacijama učenika.
Konačno, kada se čovekova životna moć iscrpe, ili kada je karmički došlo vreme, ili kada su elementi u takvom konfliktu da više ništa ne pomaže - dolazi smrt. Smrt je ponovno rastvaranje jednog po jednog elementa. Zemlja se rastvara u vodu, voda u vatru, vatra u vazduh, vazduh u prostor. Prana se povlači iz svih 72.000 kanala u ljudskom telu, ulazi u središnji kanal, i prvobitno seme majke i oca se rastvara, um odlazi u intermeco, u bardo, u prazninu.
Iz originalnih Tibetanskih izvora navodimo tekst o sekundarnim uzrocima tri osnovna telesna poremećaja. Prvi tekst je napisao lama koji je proveo godine meditirajući u samoći i tako postao 'terton'. Tertoni su ljudi koji se, po legendi, pojavljuju u određenim i predskazanim vremenskim periodima i ponovo otkrivaju tekstove sakrivene pre hiljadu godina (kada je i napisano predskazanje o vremenu u kome će se tekstovi ponovo otkriti i ko će biti 'terton'). Ti tekstovi se otkrivaju ' u zemlji, vodi, vatri, na nebu ili u sopstvenoj duši'. Tekst koji sledi je jedan od takvih.
SEDAM TELESNIH TIPOVA
'Čovek koji ima
osobinu prirode prane, ima pogureno držanje, mršav je, tamne kože, teško se izražava, grub je i kad hoda škripe mu zglobovi. Malo spava, noću se lako budi, teško podnosi hladnoću, voli jela i pića jakog ukusa: slatko, gorko, kiselo, ljuto, idt.
Čovek sa
osobinama žučne prirode kao da je uvek gladan i žedan. Kosa i ten ide ka žutom, lako se znoji, telo mu odaje jak miris, ima osrednju fizičku snagu, inteligentan je i ponosit. Voli jelo i piće sltkog ukusa, kiselo, oporo i hladno.
Čovek sa
osobinama flegme je visok, velike fizičke snage, sklon gojenju, tela malo povijenog unatrag. Strpljiv je, lako toleriše glad i žeđ, nema mnogo telesne toplote i puno spava. Voli vruće, kiselo i oporo jelo i piće.'
Zatim postoje tri kombinacije od po dva tipe:
prana-žuč, žuč-flegma i flegma-žuč i 'jedinstven' tip, koji u jednakim proporcijama ujedinjuje gornja tri tipa ličnosti. Ova četiri tipa imaju harmoničan karakter i životni stil.
■ Stomačna toplota osoba sa pranom ne zna za staloženo ili harmonično stanje. Ponekad su u stanju da svare obimne količine hrane, a ponekad uopšte ne vare, pošto se stanje često menja. Stomak im je vrlo tvrd i laksativi verovatno neće imati nikakvog efekta.
■ Stomačna toplota žučnih ljudi vrlo je jaka. Takvi ljudi lako i brzo vare. Kada popiju jogurt ili surutku mogu dobiti dijareju.
■ Stomačna toplota flegmatičnih ljudi je vrlo slaba. Oni teško vare. Stomak im nije ni vrlo tvrd ni vrlo mek. Uopšte uzev, verovatno neće patiti od dijareje.
■ Stomačna toplota četiri kombinovana tipa je uravnotežena.
Postoje dva tipa sekundarnih uzroka koji remete ravnoštežu, menjaju stanje i izazivaju bolest. Oni se zovu opšti i posebni uzroci.
Opšti uzroci su: poremećaj prirodnog rada elemenata, rad negativnih sila, trovanje, neodgovarajuće jelo i piće, pogrešno lečenje, aktiviranje negativnih kosmičkih uzroka. Suptilna energija, kao jedan od činilaca čovekovog psiho-fizičkog sistema, ima dva vida, jedan pozitivan, a drugi negativan. Ta unutarnja energija povezana je sa spoljašnjom energijom; stanje te energije i preovladavanje jednog ili drugom njenog vida zavisi od okolnosti u kojima se nalazi sam pojedinac. Kada je jaka pozitivna strana, ljudsko biće živi u povoljnom periodu i ne susreće se sa velikim problemima. Kada je pozitivna strana slaba, pojedinac prolazi kroz nesrećan period u kome se mogu ispoljiti svakojake nezgode koje se obično pripisuju 'nesrećnoj zvezdi'. To se dešava jer je negativni vid čovekove energije u interakciji sa spoljašnjom negativnom energijom i usled toga je vrlo lako 'primiti' poremećaj ili postati žrtva nesreće.
Posebni uzroci dele se na:
■ posebne sekundarne uzroke koji izazivaju povećanje lunga - prane
■ posebne sekundarne uzroke koji izazivaju pojavu žuči
■ posebne sekundarne uzroke koji izazivaju pojavu flegme.
Sekundarni uzroci koji izazivaju povećanje lunga - prane su: brižnost, velika žalost, suviše razmišljanja, razlozi za ljutnju, tuga, dugo gladovanje, nespavanje, nedovoljno unošenje hranljivih materija, previše mahunaste hrane, unošenje velike količine vode ili čaja, suviše kisele, grube ili lake hrane i pića. Nadalje, lung može biti izazvan teškom dijarejom ili povraćanjem, krvarenjem, dugim ostajanjem na vetru ili promaji, previše šetanja ili putovanja noću, suviše ljubavnog odnosa, plakanja do iscrpljenosti, intenzivna telesna ili glasovna aktivnost na prazan stomak, suviše jela ili pića bez hranljivih materija, pričanje, iscrpljenost usled pevanja, recitovanje ili čitanje naglas, zadržavanje mokraće ili izmeta, nasilno izbacivanje izmeta. Uopšte uzev, pranu podiže jelo, piće i ponašanje grubog i lakog kvaliteta.
Jela i pića povoljno za stanje prane su: pirinčana supa, supa od kostiju, jagnjetina, konjetina, staro meso, mahune, koprive, beli i crni luk, semenovo ulje, maslinovo ulje, ulje od kikirikija i badema, koštana srž, pšenica, orasi, šećer od trske, oraščić, cimet, mleko, dobro vino, i uopšte sva hrana koja sadrži ulje i toplotu.
U ponašanju treba da budemo mirni i opušteni, izvan jarko osvetljenih mesta, utopljeni u dobro ušuškani. Treba da se odmaramo, da spavamo ili da u društvu prijatnih osoba vodimo prijatne razgovore. Radi ono što ti prija i iznad svega budi spokojan o opušten. Ponekad primenjuj disajne vežbe zajedno sa određenim pokretima jantra joge koji nisu ni sliloviti ni naporni. Na taj način uravnotežiće se enegija elemenata, i oni će se ustaliti na dugo vreme.
Sekundarni uzroci koji podtiču žuč su: ispoljavanje gneva, taštine ili ljubomore u duši, silovito ponašanje tela i glasa, preterano unošenje mesa, suviše bibera, mahuna, belog i crnog luka, semenovog ulja,starog putera, opijanja vinom ili rakijom, uopšte, obilna uporeba kisele hrane i pića, zatim ljutog, masnog, oštrog i vrućeg. Slične posledice izaziva i unošenje prevelike količine soli, izlaganje tela velikim temperaturnim razlikama,spavanje danju, naročito posle podne, prljava hrana i piće, rad do premorenosti, preterana izloženost suncu ili sedenje pored vatre, izloženost neočekivanoj promeni temperature.
Hrana i piće pogodno za stanje žuči su: kravlje mleko, jogurt, surutka, svež puter, pirinčana supa, supa od campe (prženo ječmeno brašno), pšenica, kozje meso, meso biljojeda uopšte, laki čaj, voda prokuvana a zatim ostavljena da se ohladi ne duže od jednog dana. Uopšte, treba upotrebljavati hranu i piće koje je po prirodi hladno. Ponašanje mora biti opušteno, bez uzbuđenja i bez preteranog kretanja. Povoljan je odmor na obali reke ili jezera, u senci drveća. Tako se možemo izlečiti od žuči.
Sekundarni uzroci flegme su: staro meso i puter - već pomalo užeglo, kiselo vino, hladna voda, kravlje mleko, puter, jogurt, surutka, korenje, sveže voće - naročito zeleno, presno povrće, govedina, kozje mleko, svinjetina i meso svih biljojeda, pšenica, orasi, susamovo ulje, krompir. Ako u velikim količinama jedemo tu hranu, povećaće se flegma, a flegmu takođe izaziva i neredovno obedovanje i jedenje ako još nije svaren prethodni obrok. Uopšte, osoba koja troši velike količine jela i pića slatkog ili kiselog ukusa, hladna, masna i teška, rizikuje pojavu flegme. Flegmu takođe pojačava lenjost, apatija, kupanje u hladnoj vodi, spavanje ili stanovanje na vlažnim mestima.
Hrana i piće povoljni za stanje flegme su: voda prokuvana sa neoljuštenim braon đumbirom u prahu, mleveno kestenje,staro vino, kozje meso, riba, med, jelo od starih žitarica uzgajanih na suvom zamljištu, razne vrste mahunarki, šipak, jabuke, pečurke skupljene na obroncima planina, cimet, koriander, anis. Uopšte govoreći, dobro je koliko god je moguće upotrebljavati laku i grubu hranu i piće.
Povoljno ponašanje uključuje: sunčanje, sedenje kraj vatre, toplu odeću, život na suvim mestima, umereno kretanje. Kao idealan metod za ponovno uspostavljanje i stabilizovanje ravnoteže elementa, popodne i uveče, na prazan stomak, treba se podvrgavati masaži i praktikovati jantra jogu.