Terminatori Pred Vratima

    Mnogi projekti, kao što su gradovi na Mesecu, vrmeplov ili besplatna energija koja će biti dostupna svima na planeti, nisu realizovani tokom XX veka. Naučnici veruju da će ih ostvariti tokom XXI veka, uporedo sa razvojem veštačke inteligencije. Ali, sigurno je, da ćemo na to morati da sačekamo.

    Za sada, zadovoljićemo se raznim robotima koji kose travu, usisavaju, igraju i rade u fabrikama kao robotizovane mašine. Oni, sposobni da sami uče, sada su deo programa istraživačkih centara širom sveta, pogotovo onih vojnih, koji u robotima vide velike mogućnosti. Pravljenje robota sa ljudskom inteligencijom i načinom razmišljanja, još uvek je u domenu naučne fantastike, ali koja više nije tako daleka kako je to nekada izgledalo.
    Ipak, komjuterizovana tehnologija napreduje džinovskim koracima. Naučnici su se već uveliko prihvatili konstrukcije ruku, nogu, očiju i ušiju budućeg humanoida. Neki eksperti ipak postavljaju pitanje - koliko je mudro razvijati veštačku inteligenciju i mehaničke naprave koje će moći da ugroze ljudsku civilizaciju. Ali, istraživači tvrde da će uvek biti u stanju da kontrolišu svoje mašine, koje treba da nas oslobode opasnih, teških i dosadnih poslova. Da l ije baš tako?


    Prvi pravi kućni robot, koji je bio nazvan 'Vodena kraljica', konstruisan je sada već daleke 1966. godine i služivo je za čišćenje bazena. Zbog svoje glomazosti i sporosti, nikada niej ušao u masovnu primenu. Robotika je decenijama tapkala u mestu, čekajući manje i moćnije izvore energije, kao i jeftinije i brže mikroprocesore. Stručnjaci kažu da su osamdesete godine XX veka bile doba kućnih računara, 90-te doba interneta, a današnje vreme XXI veka biće doba robota. Oni takošđe veruju da će vrlo brzo svaka domaćica imati barem po tri kućna robota sa lpko,a će razmenjivati lokalne tračeve - naravno, kada robot završi svoj posao.

    Bilo kako bilo, eksperti se slaću da je neophodno robotima podariti ljudski lik i mogućnost komunikacije sa ljudima, kako bi se u potpunosti uključili u društvo. U svemu tom početkom XXI veka najdalje je otišla japanska nauka i industrija. Honda i Soni su počeli da zajednički investiraju u razvoj humanoida kojeg su nazvali Asimo.
    To je mali robot sa dve noge, koji podseća na kosmonauta. Zahvaljujući posebno razvijenom softveru, nazvanom 'i-vok', mašina je sposobna da predvidi i da reaguje na iznenadne pokrete, pa Asimo može naglo da menja pravac kretanja i da ostane na nogama. Ovaj mali astronaut je u stanju da hoda, penje se uz stepenice, savlađuje ćoškove, gasi svetlo i još mnogo toga.
    Honda planira da tehnologiju koja je iskorišćena za proizvodnju Asimovih nogu iskoristi za konstruisanje pomagala za stare i hendikepirane, koji imaju problema pri hodu. Japanski stručnjaci kažu da aće se vrlo brzo, verzija ovog simpatičnog robotas naći na tržištu po ceni prosečnog automobila i da će biti zaposleni po muzejima kao vodiči ili kao konobari u restoranima.
    I ostali japanski ekperti rade na sličnim projektima. Jedan od njih je Pino, koji podseća na dečiju igračku, a integralna kola ovog mališana su raspoređena tako da imitiraju neurone, pa se sa razlogom veruje da će on, kopirajući ljudske korake - sam naučiti da hoda. Drugi je H6, skoro 1.5 metara visoki humanoid, koji je u stanju da razlikuje ljude i da ih pozdravlja na različite načine, zavisno od toga da li se radi o studentu ili profesoru. Zatim laboratorije razvijaju 'tetive i mišiće' koji treba da obezbede brzinu i gipkost pokreta budući mhumanoidima. Naučnici su odmakli daleko i u proizvodnji veštačke kože koja treba da bude opremljena nizom merača i senzora.
    Svi ovi napori japanskih naučnika, naterali su i američku vladu, kao i vlade drugih zemalja, da ozbiljnije investiraju u robotiku. Tako je amrtički sturčnjak u oblasti robotike, Maja Matarik, učio svoga robota Adonisa da igra makarenu. On tvrdi da će se prve komercijalne verzije humanoida naći na tržištu vrlo brzo, a neki tvrde da ćemo 2025. godine prisustvovati fudbalskom spektaklu u kome će tim robota da pobedi ljudsku ekipu. Teško još za poverovati, ali videćemo.
    Mičigenski univerzitet je konstruisao novu vrstu inteligentnih robota koji su sposobni da uče na osnovu sopstvenog iskustva. Prototip nazvan Sail, ima okruglu glavu, dva oka, jednu ruku i točkove, reaguje na dodir, na glasove i na sve što ga okružuje. Trener ga uči lepom ponašanju jednostavnim pritiskom na dugmad koja označavaju 'dobro' ili 'loše'. Stručnjaci veruju da će jednoga dana svi imati robota kogas će istrenirati da obavlja kućne poslove ili da jednostavno zabavlja porodicu.

    Vrlo često ni sami nismo svesni koliko je komplikovan ljudski organizam i ne znamo koliki je napor potreban da bi se napravio humanoid. Istraživači iz Masačusetsa stvorili su Kismeta, robota sposobnog da menja izraze lica, što podseća na izražavanje emocija. Već su ga mnogi tada smatrali bićem, a ne mašinom. Kada Kismet nekoga sretne, na licu mu s vidi zadovoljstvo, a ako mu ta osoba stavi do znanja da ga je primetila, robot je srećan. Ako ga pak ignoriše, on odlazi dalje, u potrazi za nečim interesantnijim.
    Stručnjaci smatraju da će roboti poput Kismeta biti dovoljno pametni da vode inteligentnu konverzaciju sa ljudima tek negde oko 2030-2040. godine. Po mišljenju mnogih , rezultati istraživanja su još uvek daleko, jer veliku prepreku još uvek predstavljaju izvori napajanja, senzorksa tehnologija i još mnogo toga. Neki naučnici su prilično rezervisani kada je u pitanju pojava naprednih humanoida. Programiranje robota da otvori oči i da odmah shvati gde se nalazi - što čovek radi automatski, predstavlja pravi podvig. Oni smatraju da je majka priroda mnogo bilji programer, nego što t omoerni naučnici misle.
    Dok pažnju javnosti najviše privlači razvoj humanoida, većina postojećih robota i ne podseća na ljudska bića. Razlog je to što telo čoveka nije napravljeno za beskonačno ponavljanje istovetnih pokreta ili boravak na opasnim mestima. Ti roboti nemaju čak ni mnogo kontakta sa ljudima. Oni rade u fabrikama, gde veoma precizno ponavljaju programirane operacije, najčešće proizvodeći automobile, kamione ili industrijsku opremu.
    Najviše istraživanja u oblasti robotike odnosi se upravo na industrijske robote, mada je možda najtačnije da se najviše para daje u vojne svrhe, jer je cilja napraviti humanoidnog vojnika koji izvršava sva naređenja, koji se ničega ne boji, koji ne spava i kojeg ne morate da hranite. Prema mišljenju mnogih stručnjaka, besmisleno je konstruisati humanoida koji će da vozi mašinu. Umesto toga, mnogo je svrsishodnije konstruisati mašinu koja će da opravlja sama sa sobom i obavlja posao, bez obzira na njen izgled.
    Jedan od primera je robot Vizor, koji se koristi za popravljanje gasnih instalacija iznutra. Iako je po izgledu daleko od tradicionalnog orbota sa dve noge, on veoma uspešno popravlja cevi za gas i to bez prekopavanja gradskih ulica. Industrijski roboti su postali nužnost savremenog sveta - više miliona njih već radi širom planete. Na vrhu ove liste je Japan, koji proizvodi dva puta više robota od ostatka svet, a slede ga Evropska Unija u kojoj je Nemačka neosporni lider, pa Severna Amerika. Naravno, tu je i Kina.

    Specijalizovani roboti se prave u najrazličitijim dimenzijama i oblicima - od 'Marsovih lutalica' i maih helikoptera koji prate kradljivce automobila, do ogromnih robota na pokretnim trakama u fabrikama. Kao što su stručnjaci IBM-a nekada uspeli da programiraju 'Duboko plavetnilo' da pobedi Garija Kasparova u šahu, tako je i svaki robor na traci za sklapanej automobila bolji od bilo kog radnika. Ali, ako ih pitate gde su ili zahtevate od njih da uhvate loptu, to će biti više nego smešno.
    Ipak, najnovija istraživanja pokazuju da ćevo vrlo skoro imati novu generaciju još bržih, jeftinijih i inteligentnijih mašina. Indijski naučnici su uspeli da konstruišu robotizovanu ruku za prenošenje predmeta sa jednog mesta na drugo, koja ima najveću primenu u mikroelektronici. Tehnologija grabi nezadrživo napred, a cene vrtoglavo padaju. Prosečan robot iz 2000. godine, sa početka milenijuma, je bio pet puta jeftiniji od kompatibilnog modela iz 1990. godine. Danas je to još izražajnije.
    Istražitelji iz Kolorada već razvijaju digitalni mozak, sa integrisanim sposobnostima vida, sluha, dodira i raspoznavanja govora, koji će industrijskim robotima omogućiti da prepoznaju i imenuju predmete iz svoga okruženja. Osim toga, naučnici sa masačusetsa, opremili su robota sa rukom koja je u stanju da hvata predmete u pokretu. Mašina se oslanja na par električnih očiju koje joj daju stereo vizuru sličnu ljudskoj, pa će moći da locira, prati i hvata lopte, kante, čak i avione od papira.
    Industrijski roboti se danas opremaju i slušnim senzorima, da bi bili u stanju da kontrolišu da li nešto zvuči ispravno. Primera radi, zvuk zatvaranja automobilskih vrata može da im otkrije da li su ona montirana kako treba. Elektronski nosevi već osećaju nepoželjne mirise u fabričkim halama, a napravljen je i prvi elektronski jezik sa skoro kompletnim čulom ukusa, koji je u stanju ne samo da oseti tečnost, već i da izvrši njenu analizu. Robotizovana ruka sa senzorom za ukus može da testira farbe, lepkove, izolacione mase i druge hemikalije.
    Britanski naučnici sa Sautempton univerziteta otišli su korak dalje. Oni rade na napravi koja će omogućiti robotima da prekomponuju svoj unutrašnji nervni sistem u slučaju oštećenja  i na taj način prežive! Ipak, najveći izazov za naučnike je kopiranje ljudskih senzora za dodir. Svaki čovečiji prst ima preko 2.000 receptora, čiji jedini zadatak je da odrede vrstu materijala koji se dodiruje, njegovu hrapavost ili oblik. Toplotnih, hemijskih i mehaničkih receptora je sigurno mnogo više. Dok istraživači sa Harvarda uče robote spretnosti, naučnici sa Stenforda koriste sajber narukvicu kojom ga uče koja je sila neophodna za obavljanje pojedinih radnji. Neki eksperti se nadaju da će industrijski roboti vrlo brzo postati toliko savršeni a će u potpunosti da zamene čoveka u fabrici ili pri obavljanju drugih težih poslova.
    Pentagon je još 1998. godine započeo progam razvoja taktičkog mobilnog robota - TMR, za pomoć kopnenim trupama na bojnom polju. Odobreni budžet za pet godina je bio 85 miliona dolara, a cilj je bio izrada kopnenih robotizovanih vozila pešadije. Danas vojske imaju mnogo sofisticiranija vozila, koja više neće zahtevati vešte operatere. Novi TMR biće projektovan da podnosi eksplozije i metke, i biće opremljen najfantastičnijim oružjem.
    Vojni roboti koji se nakada upotrebljavali u vojsci SAD, bili su veoma jednostavne naprave, poput Spajka. On je bio težak nešto manje od 200 kilograma, bio je velik kao prosečna veš mašina. Ovaj robot je podsećao na kamikaza ratnike - koristi se za čišćenje minskih polja, snabdevanje trupa i izviđanje. Cena mu je bila 65.000 dolara. Već sada postoje roboti-mazge, koji potpuno samostalno dopremaju trupama neophodnu opremu i municiju na zadatu lokaciju.
    Stručnjaci smatraju da će sve 'pametniji' kompjuteri preuzimati vojne poslove koje Pentagon smatra glupim, dosadnim ili opasnim, pa je veoma moguće da će roboti čuvati stražu, čistiti minska polja ili navoditi bombe. Vojni roboti sposobni da raspoznaju znake, čuju, vide ili osećaju mirise, još uvek su u fazi razvoja. Oni će imati mnogo brže procesore, trošiće malo energije i izvršavaće svaki postavljeni zadatak. Kompanija Dženeral Dajnamiks, u saradnji sa jednim proizvođačem igračaka, uspela je da napravi malog robota koji se penje na zidove, roni i čak nadgleda armiju drugih mašina, dok univerzitet Mičigen radi na projektu robota-ratnika u obliku lopte. Po zamisli konstruktora, budući vojnik bi se dokotrljao na bojno polje, oslonio se na tri noge, kroz predviđeni otvor pomolio bi glavu i osmotrio teren. Dok bi se eventualni hici odbijali od sfere, senzori za pokret i temperaturu bi odredili poziciju neprijatelja, na kojeg bi loptasti ratnik pucao kroz posebne otvore.
    Nigde nije zapisano da roboti vojnici moraju da izgledaju sito kao Terminator-Švarceneger. Većina mu nije ni nalika. Američki naučnici su razvili čitavu seriju modela koji liče na raznorazna bića iz prirode, na primer, na mehaničkog jastoga, koji može da krstari okeanima i da lovi mine.Muva, škorpion i tuna-robot su već razvijeni. Stručnjaci iz Bostona su izjavili da su potrošili godine da bi shvatili kako funkcioniše nervni sistem jastoga i kako ga pokreće i vodi navigaciju, a da su sedam godina pravili kompjuterske simulacije neophodne za kontrolu robota. Taj deo vojne robotike, koji proučava modele ponašanja i reakcije životinja i insekata, zove se biomimetrika.
    Istraživači u celom svetu rade na sićušnim nano-robotima koji će puzati, skakutati ili leteti iznad livada, pustinja ili plaža, sakupljajući podatke korisne kopnenim trupama, kao i rašćišćavati minska polja i locirati hemijsko oružje. Pentagon polaže velike nade u mikrovazdušno vozilo - MAV, za čiji razvoj je bio odobrio 50 miliona dolara. Ono nosi sićušnu špijunsku kameru ili ubija protivnike zabijajući im otrovnu žaoku u vrat. Jato ovih mikro-ratnika, opremljeno plastičnim eksplozivom ,moglo bi da ruši mostove sa mnogo manje eksploziva i bilo bi mnogo jeftinije od krstarećih raketa. Britanski naučnici su radili na mlazn om motoru velike snage, čija je veličina samo 13 milimetara.

    NASA je takođe već odavno počela sa proizvodnjom naprednih robota. Vozilo na četiri točka, nazvano Nomad, prešlo je 125 kilometara kroz pustinju Atakama i ledena bespuća Antarktika. Ono je sposobno da ceo dan provede van svemirske stanice i samo ispita ispravnost sopstvene opreme, ako i da izvrši neophodne popravke. Drugi projekat je Robonaut, mehaniči astronaut koji ima pokretnu glavu sa dva oka i liči na čoveka. Izgleda da je NASA već odavno počela sa proizvodnjom svemirskih ratnika!