vrh
Meni


Muzički Magazin - Muziko Terapija

   Muzika je uobličeno vreme, budući da se može doživeti samo u toku nekog vremena, za razliku od slikarstva koje uobličuje prostor. Zbog toga muzika mora imati ritmičko uređenje svog sirovog materijala - tonova i drugih zvukova. Osim toga, muziku uređujemo i pomoću melodije, niza tonova raznih visina i harmonije  - istovremenosti raznih visina tonova. Tako ritam, melodija i harmonija postaju osnovni elementi muzike. Estradne zanimljivosti, video zanimljivosti, muzički albumi, muzičke anegdote, obrazovni sadržaj, zanimljivosti iz sveta muzike, najnovija izdanja, koncerti i ostalo...

No 6


 
      


MUZIKA KAO LEK

    Da li smo se ikada  zapitali koliko buka, koja nas u ovom modernom svetu neprestano okružuje, šteti našim nervima i polako ali sigurno, narušava naše zdravlje? Nauka je već decenijama suočena sa razornim uticajem buke na naše zdravlje, ali isto tako već decenijama proučava blagotvorni uticaj skladnih zvukova, dakle muzike, ne samo na ljudsku patnju već i na ceo organizam.
    Nije li uspavanka koju majka peva uz kolevku dovoljan okaz da umilni zvuci tihe pesme smiruju. Dete koje je palo i udarilo se, plače jer ga boli, ali ako na stablu pod prozorm zacvrkuće ptica, ono će pprestati da plače i utešiti se slušajući veselu pevačicu. Još su lekari u starom Rimu govorili o blagotvornom uticaju muzike na oporavak ranjenika, kao i o njenim lekovitim svojstvima kod onih 'čija je svest pomućena'. Muzika opušta i smiruje, grčevi u mišićima popuštaju i slabe. Ustanovljeno je da se određenom muzikom može uticati na žlezde sa unutrašnjim i spoljnim lučenjem od kojih zavisi naš metabolizam. Ali, kao i svaki lek i muziku moramo pravilno odabrati. Zato mi ovde govorimo o klasičnoj i duhovnoj muzici, čija su lekovita svojstva proverena. Isto tako moramo voditi računa da ona bude pravilno odmerena. Pomislimo uvek na homeopatsko načelo: 'Jaki podražaji uništavaju, slabi podstiču'.
    Obolelom sa ubrzanim pulsom više pomaže mirna i tiha muzika, nego poletna i temperamentna. Ali će zato veseli tonovi itekako dobro uticati na depresivnog pacijenta. U poznatim psihijatrijskim klinikama širom sveta, terapija muzikom je sastavni deo ukupne medicinske terapije. Naročito dobri rezultati ovom terapijom se postižu u lečenju autistične dece, kao i dece sa problemima govora i dece sa posebnim potrebama. Uz muziku se rekonvalescenti brže oporavljaju, pa čak i oslabelo srce uz pažljivo odabrane tonove počinje ravnomernije da kuca. Lekove koji podstiču i osvežavaju uzimamo ujutro, i upravo će takvo dejstvo imati veseli zvuci neke Mocartove sonate. Uveče, posle dnevne bure, treba pustiti da umirujući tonovi utišaju napetost i polako 'isključe' sve ono što uznemirava naš duh. Muzika je tu da nas opusti, uteši, da u nama podstakne razmišljanje, da nam vrati snagu, ispuni nas radošću, da nas podstakne da volimo vlastito biće i vlastiti život.

TIŠINA KAO MELEM

    Ali da bismo naučili da odaberemo one prave i lekovite zvuke i da ih ugradimo u deo našeg svakodnevnog odmora, možda je prvo potrebno da naučimo da uživamo u tišini, da nam ona bude prvo utočište i polazna tačka. Jesmo li ikada pomislili da se u tišini, u nepomućenom miru, krije čudesna snaga i lekovita moć? Na žalost, sve je više ljudi koji se plaše tišine. Nisu navikli da u njoj nađu utočište i oporavak. Potrebna im je galama, neprestana žurba i trka, grozničavi nemir koji im ne dopušta da se opuste i priberu. Oni beže pred tišinom i njenom lekovitom snagom, jer je ne poznaju, jer je samo dotaknu u prolazu, vraćajući se neprestano u bučnu žurbu našeg vremena da u njoj potonu.
    U nekim zemljama i krajevima tišine gotovo da i nema, ili se može naći jedino na nekim sablasnim, napuštenim mestima. Srećom, u našim krajevima ima bezbroj mesta gde tišina može delovati u svoj svojoj lepoti i gde bi je trebalo upotrebljavati kao čudesni lek, a ne neprimetno potiskivati. Dogodi se, posebno zimi, da se čovek sasvim slučajno susretne sa tišinom. Vraća se noću sam, a mesečina mu obasjava bele staze. Tišina se spustila na zaspali grad. Noć je vedra, ledena i mirna, a u velikoj tišini koja čoveka okružuje vlastiti mu se koraci, pod kojima škripi sneg, čine gotovo kao buka. I nehotice on zastane, da bi lepota tišine što više prodrla u njegovo biće a on se oseća kao da je na nekom drugom svetu. Kako su samo lepe breze u čipkastim haljinama od inja, čini mu se kao da ih nikada do sada nije video.
    A onda pogleda u nebo i gle, mlečna staza krije u sebi milione i milione sunčevih sistema. kakvo silno, mirno i ćutljivo veličanstvo Milijarde godina svetlucaju zvezde, jedinstveno tihe i uzvišeno lepe. I dok ga tišina obavija, štiteći ga kao majčina utroba dok još nije bio rođen, on počinje da razmišlja o smislu života, da se pita da li ga ispunjava, da li ga je spoznao i razumeo. Nije li do sada samo plivao prepuštajući se da ga nosi talas bučnog toka vremena.

BETOVEN KAO TABLETA

    Psihoterapeut Galina Knjazeva i kompozitor Andrej Bandura istraživali su muzikoterapijsku vrednost kompozicija Ludviga van Betovena i došli do više nego zanimljivih rezultata. Stručnjaci kažu da muzika veoma intenzivno utiče na čoveka. Toliko da se koristi u lečenju celog niza oboljenja. Različita muzika izaziva različite emocije. Ona sa pozitivnom informacijom (ljubav, radost, mir) donosi fizičko i psihičko zdravlje, dok muzika suprotne orijentacije izaziva nelagodnost, razdražljivost, osećaj uzaludnosti postojanja, provocira psihosomatska oboljenja, neopravdane postupke i negativnu zavisnost.
    U ovom članku želimo da predložimo jedan od mogućih psihoterapeutskih metoda, koji bu ukratko mogao da se svede na to da čovek u prvom redu treba da se orijentiše na muziku onog kompozitora čiji mu je psihološki profil najbliskiji. Stari su govorili: 'Slično se sličnim leči'. Primećeno je da radosna, trijumfalna muzika ne pokazuje uvek lekovito dejstvo na pacijenta obuzetog tugom ili razdiranog iznutra - da može da bude doživljena, u najboljem slučaju kao neprijatna buka, a u najgorem kao podsmeh. Ali, može li potencijalnom samoubici da pomogne pogrebni marš? Naravno da ne može. Ipak, ako se 'vizija smrti' zameni zanosnim i primamljivim prizorom, to će već biti neki, možda čak veoma apstraktni izlaz za izmučenu svest. Mogućno je da baš muzika postane zrak nade u mraku bolesno pritisnutog 'nerazrešivim' problemom mozga i ono nešto što će došapnuti neku povoljnu alternativu.
    Kao obrazac univerzalne muziko terapeutske zvučne materije bezuslovno se javlja stvaralaštvo Ludviga van Betovena (1770-1827), iako je autor lika harmoničnog i savršenog heroja, koji živi u skladu sa prirodom, okolnim svetom i samim sobom, bio, kao što je poznato, duboko nesrećan i bolešljiv čovek.
    Fizičke tegobe pratile su Betovena celog života. U 17. godini, uskoro posle majčine smrti, budući kompozitor se žali na adstmu i melanholiju i uz to iskazuje bojazan da astma može da se pretvori u tuberkolozu. U 25. godini u svojoj beležnici govori o nemoći tela. Zatim, u toku celog života Betoven pati od poremećaja stomačno crevnog sistema, koji je čas jači, čas slabiji. Poslednjih pet godina života kompozitor se, po rečima biografa, žalio na jake reumatske bolove, a zatim mu je puknuo žučni mehur. Često ga muče zapaljenja creva i bolovi u želucu, krv iz nosa i pljuvanje krvi. Kao posledica svega toga njegovo duševno raspoloženje je veoma teško i obuzima ga tuga u najjačem stepenu. Kompozitoru se često javlja strah od smrti, boji se da umre iznenada za vreme napada. Posle svega dobio je stomačnu vodenu bolest i 26. marta 1827. godine slavni kompozitor je umro.
    Možemo samo da budemo zapanjeni kako je čovek izmučen tolikim bolestima našao u sebi snage za velika umetnička ostvarenja. Sam Betoven odgovorio je na ovo pitanje ovako: 'Uhvatiću sudbinu za gušu i neću joj dozvoliti da me slomi'. Jedino oružje velikog muzičara u dvoboju sa sudbinom bila je njegova nesalomiva volja i nezamisliva genijalna obdarenost. Vrenje stvaralačke energije nije prestajalo ni za trenutak - u glavi teško bolesnog, prikovanog za postelju kompozitora neprestano su nicale sve nove i nove muzičke ideje. Njegova muzika je  u svojoj osnovi svetla i veličanstvena, kao da ju je stvarao potpuno srećan čovek. U stvari, to je bila za Betovena jedina mogućnost da preživi. Stvaranje muzike pretvorilo se u borbu sa životom u ime umetnosti.
    Neuspešni porodični odnosi, povremeno veoma težak materijalni položaj, nerazumevanje savremenika, neuspesi u pokušajima da uredi svoj porodični život i na kraju postepeno pojačavanje gluvoće - sve je to prouzrokovalo kod Betovena napade depresije. S vremena na vreme je tonuo u toliko očajanje da je razmišljao o samoubistvu i samo su ga moralno osećanje i umetnost zadržavali od fatalnog koraka. Do kraja života kompozitor ostaje nepokolebljivi optimist i nalazi u sebi snage da peva 'Odu radosti' u poslednjoj svojoj simfoniji. Na kažu zadžabe da je Betoven najveći i najbolji prijatelj onih koji pate i koji se bore. Prevazilaženje patnje i pobeda nad samim sobom glavna je ideja umetnosti ovog majstora muzike.
    Osnovni muziko terapeutski sadržaj njegovih dela svodi se na mobilizaciju zdravih snaga organizma u borbi protiv bolesti. Betovenovi 'pacijenti' izgleda prvenstveno mogu da budu ljudi koleričnog ili sangviničkog temperamenta. Što se tiče konkretnih preporuka, ima smisla da se Betovenova muzika diferencira po nivoima borbe sa određenim negativnim emocijama, koje su provocirale ovo ili ono oboljenje. To može biti depresija, strah, tuga, očajanje, povišena razdražljivost, agresivnost ili kompleks niže vrednosti.
    Podsećamo da po pravilu psiholozi deluju na uzrok zaostao iz prošlosti. Zato ne treba da vas zbunjuje dužina ovde predloženih Betovenovim tvorevina, kao muzikoterapijskih sredstava - ponekad treba da se vidi i oseti celokupan put savladavanja tegoba.

LEKOVITI OPUS

    U cilju otklanjanja depresivno uzroka oboljenja mogu se preporučiti sledeća Betovenova dela:
1. Sonata broj 8 za klavir ('Patetična') - u celini.
2. Sonata broj 23 za klavir ('Apasionata')) - u celini.
3. Simfonija broj 3 ('Heroika') - drugi deo.

    Za borbu sa posledicama nekada preživljenog straha:
1. Koncert za klavir i orkestar broj 4. Drugi deo.
2. Koncert za klavir i orkestar broj 3. Prvi deo.
3. Simfonija broj 7. Drugi deo.

    Tuga se preodoleva uz pomoć sledećih dela.
1. Sonata za klavir broj 7. Drugi deo (Largo e mesto)
2. Sonata za klavir broj 10. Drugi deo.
3. Sonata za klavir broj 17 ('sa relitativom') u celosti.

    Puteve borbe sa očajanjem Betoven ukazuje u simfonijama:

1. Sinfonija broj 5, delovi 3-4
2. Sinfonija broj 6 ('Pastoralna'), delovi 4-5
3. Sinfonija broj 9, finale
   
    U lečenju povišene razdražljivosti može koristiti:
1. Sonata za klavir broj 2. Drugi deo (Largo appassionato)
2. Sonata za klavir broj 26. Delovi 2-3
3. Koncert za klavir i orkestar broj 5, 2. deo

    Savladavanje agresivnosti:
1. Rondo za klavir 'Bes povodom izgubljenog broša'
2. Uvertira 'Koriolan'
3. Sonata za violinu i klavir broj 9 ('Krojcerova'), 1.deo

    Za pobeđivanje kompleksa niže vrednosti:
1. Uvertira 'Egmont'
2. Sonata za klavir broj 15, delovi 1-2
3. Sonata za klavir broj 21 ('Aurora'), delovi 2-3ti celokupan put savladavanja tegoba.

PROTIV NESREĆNE LJUBAVI

    Problem nesrećne ljubavi zauzima u herojskom svetu Betovenovog stvaralaštva sasvim posebno mesto. Betoven - potomak flamanskih seljaka bio je prinuđen da svoj život provodi u aristokratskom svetu, u kome je jedino i mogla da bude tražena njegova umetnost u to vreme. Inicijalna staleška neravnopravnost kompozitora i njegovog okruženja najbolnije je manifestovana u ličnom životu autora 'Apasionate', koji nije uspeo da se oženi ni jednom devojkom koja mu se dopadala. Tako, na primer, grofica Đulijeta Gvičardi, kojoj je kompozitor posvetio soju čuvenu 'Mesečevu sonatu', odbila ga je zbog te nejednakosti. Drugu, ali takođe veoma bitnu ulogu u Betovenom ličnom životu igrala je gluvoća i s tim povezane osobenosti njegovog karaktera.
    Ako Betoven u nekim delima izražava svoja ljubavna osećanja, on to čini, ako i u pismima voljenim ženama, takvim apstraktnim, 'mesečarskim' mističnim tonovima, da o emotivnosti i gruboj strasti ne može biti ni govora, a to bi i bilo u suprotnosti sa celim psihološkim likom kompozitora. U suštini, najpopularnije od njegovih lirskih kompozicija izražavaju baš nedostižnost voljenog bića. Ali to nije povezano sa razočaranjem u voljenu osobu, niti sa mešanjem sudbine, nego sa nezemaljskim karakterom same ljubavi, koja uznosi predmet obožavanja na nedostižnu nebesku visinu.
    Zbog toga, uporedo sa univerzalnom muziko terapeutskom 'temom ljubavi i smrti' Vagnera, kao lek od traume nesrećne ljubavi mogu da se preporuče sledeća Betovenova dela:

1. Sonata za broj 14 za klavir ('Mesečeva')
2. Komad 'Za Elizu' za klavir.
3. Vokalni ciklus 'Dalekoj dragoj'

    Pokušajte neke praznične noći, umesto neskladnog hora suseda i gostiju, umesto razdražujućih savremenih tele i radio ritmova, da slušate Betovena. Uvereni smo da će velika muzika da vas ispuni optimizmom i izbavi od kompleksa.



     RSS FEED-OVI ZA VAŠ SAJT