Tajno Oružje
Dokaz je nesporan, pripadnici Ratnog vazduhoplovstva Vojske Jugoslavije, u septembru 1995. godine imali su bliski susret sa neidentifikovanim, najverovatnije američkim tajnim oružjem - eletro granatama. Rutinska aktivnost borbene obuke i uvežbavanje pilota Ratnog vazduhoplovstva bila je praćena nizom neuobičajenih, da se ne kaže čudnih događaja.
Osmeh na lice:
U sklopu redovne obuke vršeno je bojevo gađanje ciljeva u vazduhu iznad morske površine na crnogorskom primorju. Izvršenje zadatka je organizovano na sledeći način. Jedan avion, u ovom slučaju je to bio Super Galeb - G4 vuče vazduhoplovnu metu iznad morske površine približno paralelno morskoj obali na visini od 1000 metara. Meta je lako uočljivi cilindar od sintetičkih vlakana sa ugrađenim mikrofonom koji registruje prolazak topovskih zrna unutar određene zone oko nje. Avion vuče metu sa čeličnim užetom na odstojanju od 600 do 1200 metara. U ovom slučaju napad na metu je vršen sa tri aviona - Orao, Mig-21 i Mig-29. Napadi su vršeni pojedinačno. Jedan avion napada dok druga dva čekaju u određenoj, unapred definisanoj zoni.
Gađanje je vršeno topovskim naoružanjem iz nadvišenja - iznad mete, tako da ispaljene granate završavaju u moru. Na taj način se zadatak izvršava bez ugrošavanja bezbednosti civila. Plovidba morem je u određenoj zoni zabranjena, a izvršenjem operacije kordinira rukovodilac letenja iz baze na zemlji, koji odvijanje operacije prati preko radara i po potrebi usmerava pojedine učesnike putem radio veze. Kontrolni punkt poligona je lociran na Crnom Rtu. Ova lokacija je zamena za poligon Prevlaka koji je JNA izgradila i koristila u prethodnoj Jugoslaviji.
Cela operacija je počela i u prvoj fazi se odvijala uobičajeno i bez bilo kakvih nepredviđenih događaja. Za pilota aviona tegljača - koji je vukao metu, inače majora po činu, uobičajeni tok operacije je prvi put poremećen kada je pogledao na svoj ručni sat i na momenat konstatovao da je već dva i po sata u vazduhu a predviđeno je bilo da se vrati u bazu za sedamdeset minuta da bi, gotovo u istom trenutku shvatio da je to nemoguće jer sa raspoloživom količinom goriva ne može toliko da ostane u vazduhu. Major je konstatovao da se sat jednostavno pokvario i nastavio je izvršenje zadatka.
Zauzet upravljanjem avionom nije detaljno obratio pažnju na svoj sat. Dalja iznenađenja su ga čekala nakon sletanja na aerodrom. Njegov sat ne samo da je prešao dva i po sata za manje od jednog sata nego je i pokazivač datuma pokazivao dva puta uvećanu vrednost. Uz sve to, velika skazaljka je bila deformisana, a fosforne tačkaste oznake pored brojeva su većim delom otpale. Čestice fosfora su bile razasute po brojčaniku. Inače sat je do tad radio sasvim normalno, što se i očekuje od satova koje su tada nosili piloti. Kasnije se ispostavilo da majorov sat nije bio jedini koji se toga dana poremetio. Ručni sat potpukovnika, rukovodioca letenja, je u toku izvršenja zadatka stao. Kasnije je nastavio da radi sasvim normalno. Potpukovnik je nosio analogno-digitalni pilotski sat sa elektronskim mehanizmom.
Ni avioni koji su učestvovali u izvršavanju zadatka nisu prošli bez iznenađenja. Prvo je na avionu Orao otkazala mrežica nišana. Ova mrežica se inače optički projektuje na zatamnjeno staklo, a njen oblik i kretanje kontroliše računar nišanskog sistema. Mig-29 je prošao još gore. Prvo su mu otkazali topovi, a potom je prestao sa radom računar nišana i na kraju, otkazao je i navigacioni sistem! Vratio se u bazu vođen Migom-21. Ovo vođenje nije bilo neophodno s obzirom da su povoljni meteorološki uslovi omogućavali povratak u bazu čisto vizuelnim letenjem. Postupak je sproveden zbog dodatnih mera sigurnosti jer je postojala mogućnost daljih otkaza u avionu.
Otkaz topova na avionu može da bude posledica mehaničkog zaglavljivanja čaura, mada u slučaju ovog aviona i ne mora biti tako. Topovsko naoružanje na avionu Mig-29 može da radi u dva režima. U manuelnom režimu topovima neposredno rukuje pilot na klasičan način. U automatskom režimu rad topova kontroliše napadno-nišanski računarski sistem. U drugom slučaju problemi u radu topova mogu biti posledica neispravnosti nišanskog računarskog sistema. U slučajevima druga dva otkaza na avionima radi se o elektronskim sistemima koji mogu biti osetljivi na neke vrste elektromagnetskih zračenja, mada su ti sklopovi zatvranjem u metalne kutije zaštićeni od elektromagnetskog zračenja, bar onih poznatih. Nije poznato da li su sitemi na ova dva aviona nakon povratka u bazu proradili sami od sebe.
Preostala dva aviona koja su učestvovala u izvršenju zadatka, tegljač G-4 i presretač Mig-21 nisu imali nikakvih poteškoća. Međutim, treba napomenuti da ovi avioni imaju jednostavnije sisteme starije generacije sa mnogo manje elektronike. U sklopu njihovih sistema uopšte nema računara osim nišanskog na avionu G-4 koji on u ulozi tegljača mete nije ni koristio. Tokom izvršenja zadatka nije bilo nikakvih poteškoća sa održavanjem veze između učesnika. Kako onda objasniti ovaj niz neuobičajenih događaja? Niz slučajnosti - to je ona spasonosna formula koja u ovakvim situacijama objašnjava sve probleme. Pri tome se, međutim prenebegava činjenica da je zanemarljivo malo verovatno gomilanje tolikog broja slučajnosti u tako malo vremena i prostora. Dakle, sve opisano je izazvano nekakvim spoljnim uzrokom.
U pokušaju odgonetanja uzroka ovih dešavanja treba poći od poznatih čenjenica. Na prostoru Jadranskog mora a u funkciji blokade Jugoslavije nalazilo se u to vreme oko dvadesetak borbenih plovnih jedinica. Svemu tome treba dodati izviđački geostacionarni satelit koji se nalazio iznad te zone i leteću elektronsku laboratoriju AVAKS. Sva ta sredstva neprestano osmatraju gotovo svaki metar 147 kilometra dugačke crnogorske obale, odnosno svaki delić od oko 3000 kvadratnih kilometra tadašnjeg jugoslovenskog teritorijalnog mora. Aktivnost aviona Jugoslovenskog ratnog vazduhoplovstva je sigurno izazvala njihovu pažnju. to je za njih, verovatno bilo dobrodošlo razbijanje monotonije. Pouključivali su sve postojeće osmatračke radare i sredstva za radioelektronsko izviđanje. Zona rada naših aviona se u jednom trenutku našla u dejstvu najmanje dvadeset radarskih snopova. Na taj način je formirano veoma intenzivno elektromagnetsko polje.
Ovo energetsko polje je moglo biti uzročnik nepravilnosti u radu složenih elektronskih sklopova na avionima pa i elektronskog mehanizma rzčnog sta potpukovnika koji je rukovodio letenjem. Međutim, malo je verovatno da je intenzivno radarsko zračenje moglo izazvati opisane efekte na mehaničkom satu majora, pilota tegljača G-4. Električno polje u zini rada je verovatno bilo vrlo visokog intenziteta ali ne i magnetno koje bi eventualno moglo imati mehanički uticaj na elemente sklopa mehaničkog sata. Pored toga, kazaljke sata su rađene od lakih legura koje nisu podložne uticaju magnetnog polja. Upravo je slučaj mehaničkog sata pilota aviona tegljača najzagonetniji u uočenom nizu vanrednih događaja.
Kako je uopšte moguće objasniti drastično ubrzani rad sata, pomeren pokazivač datuma, deformisanu veliku kazaljku, skinute fosforne oznake i najzad normalan rad sata nakon svega. Sve ovo je ipak moguće povezati. Mehanizam sata je u određenom periodu ili u više navrata, bio oslobođen i sat se vrlo brzo odmotavao. Kazaljke su prosto jurile u krug. Velika kazaljka je oscilovala između brojčanika i stakla zapinjući za fosforne oznake. Pri tome je otkidala fosfor i same se deformisala. Pogrešno pokazivanje datuma nije posledica odmotavanja sata za 48 sati jer opruga nema energije za tako dug rad sata. Verovatno je došlo do oscilovanja elementa kinematskog mehanizma diska pokazivača datuma. Disk je na momente bio slobodan i slučano se okrenuo za dva datuma unapred.
Poznavajući princip rada mehaničkog sata može se pretpostaviti stanje sata pri kome je mahanizma oslobođen tako da opruga slobodno pokreće elemente sata. Kočnica koja inače samo periodično dozvoljava mehanizmu sata da se okreće morala je biti dovedena u neutralan položaj ili pak u stanje oscilovanja oko neutralnog položaja periodično oslobađajući mehanizam sata. pri tome bi, slikovito prikazano, skazaljke sata skakutale. Prema tome, ceo slučaj je moguće objasniti nečim izazvanim mehaničkim oscilovanjem elemenata sata. Ali, kako je moguće izazvati takvo oscilovanje?
Odgovor se može naći u poznatom arsenalu oružja koje je u fazi istraživanja. Odavno se već radi na usavršavanju takozvanih infrazvučnih topova. U pitanju su generatori mehaničkog talasanja vazdušne sredine identičnog zvučnim talasima ali na frekvencijama manjih od onih koje ljudsko uvo može da registruje - ispod 20 promena u sekundi. Naizmenična promena pritiska se prenosi kroz vazduh brzinom zvuka. Ako na svom putu naiđe na mehaničke elemennte može izazvati njihovo oscilovanje. Naime, svi mehanički elementi imaju osobinu da veoma lako osciluju sa jednom određenom, njima svojstvenom frekvencijom. Ako se frekvencija infrazvučnog talasa poklopi sa tom karakterističnom frekvencijom, mehanički element će vrlo intenzivno oscilovati a u slučaju dovoljno visoke energije dolazećeg talasa može se i slomiti. Ovo je razlog zašto velika grupa vojske nikad preko mosta ne sme prelaziti strojevim korakom!
Poznato je da su u eksperimentalnim uslovima infrazvučnim topom uspešno rušeni zidovi građevinskih objekata. Ovo oružje nije uvedeno u operativnu upotrebu (barem zvanično), jer zahteva ogromne količine energije ako se zahteva efikasnost na iole značajnom odstojanju. Pri dejstvu sa generatorima zvučnih talasa gubici energije su ogromni, jer se talas nužno širi na sve strane u prostor - ali ako bi neko ovladao koncentrisanim talasom?! Tako da bi problem bio rešen kada bi bilo moguće da se poslati talas usmeri slično svetlosnom snopu reflektora. Može se pretpostaviti da su Amerikanci postigli napredak u tom pogledu, te da mogu na veća odstojanja poslati zvučne talase malog intenziteta koji nemaju dovoljno energije da izazovu oscilovanje mehaničkih elemenara veće mase, ali mogu izazvati oscilovanje sitnih delova ručnog sata - ili nekih organa u ljudskom telu?! Najzad, treba dopustiti i mogućnost da su svi uočeni poremećaji izazvani delovanjem nekog potpuno nepoznatog oružja posredstvom nečega što se u nedostatku mogućnosti preciznijeg definisanja obično naziva energetskim poljem.
U nedostatku bilo kakvih informacijao ovome se može samo nagađati. Ali, ono što zadnjih godina zaokuplja mnoge stučnjake je Teslino oružje na kome mnoge države sveta intenzivno rade već godinama. Prema nekim američkim izvorima, Rusi su na tom planu ostvarili značajne rezultate i daleko odmakli svim svojim konkurentima. Amerikanci su u jednom momentu grčevito nastojali da otkriju dokle su to Rusi stigli. Sa tim naporima se povezuje slučaj obaranja japanskog putničkog aviona sa više od 300 putnika koji je nasilno ušao 500 kilometara u dubinu ruske teritorije u Sibiru. Bio je to očajnički pokušaj da se određena postrojenja snime sa manjeg odstojanja.
Dejstvo tajanstvenog Teslinog oružja zasniva se na principu upravljanja sasvim novim i nepoznatim prirodnim fenomenom. Tesla ga je nazvao Statičko polje. Radi se o principu transfera i kontrole energije koja nema oblik ni električnog, ni magentnog, ni toplotnog, ni svetlosnog, niti bilo kog drugog poznatog energetskog polja. Sam Tesla je u nekim svojim člancima tvrdio da primenom novog pronalaska može na malom prostoru koncentrisati velike količine energije, prenositi je na bilo koje odstojanje gotovo trenutno i sa tom energijom ostvariti razorna dejstva ali je i kontrolisano koristiti u mirnodopske svrhe. Navodno je pred drugi svetski rat predlagao američkoj vladi izgradnju oružja na ovom principu. Međutim, odbijen je zbog nedostatka sredstava, vremena ili iz nekog trećeg razloga. A jedan od razloga je što bi moglo da se ovo oružje koristi u, kako je navedeno u mirnodobske svrhe. Ako bi ovo oružje zaustavilo svakog agresora, tada bi svako naoružanje bilo besmisleno, a tada bi propali moćni industrijaci koji proizvode oružje i sve vojne industrije sveta. A, mnogi od toga zgrću bogatstvo. Znači, oružje koje bi zaustavilo ratove ne odgovara bogatim moćnicima, kojima trebaju ratovi da bi prodavali oružje, kao i državama koje svoju industriju baziraju na vojnoj proizvodnji (što se opet svodi na bogate moćnike koji rukovode samim državama).
Ideja postojanja tako krupnog fundamentalnog pronalaska u zaovstavštini našeg Nikole Tesle, snažno je povećala interesovanje za rad našeg naučnika. Poznato je, mada ne širokoj masi ljudi, da je kontroverzna japanska sekta Aum Šinrikjo, koja je htela da zavlada svetom, dolazila u muzej Nikole Tesle u Beogradu i više dana tamo kopala po arhivama muzeja. Pretpostavlja se da su nastojali naći nešto što bi im omogućilo efikasnije terorsitičko delovanje koje su pokušavali da sprovedu.
Može biti da su neki najuži krugovi kod nas i u svetu upoznati sa radikalnim pomakom koji su Amerikanci ostvarili na planu izgradnje sredstava za primenu sile kao i na psihu ljudi. Sa takvim saznanjem bi se moglo objasniti ponašanje političkih vođa, koji se u ovom vremenu sa svojim delovanjem spuštaju ispod donje crte nacionalnog dostojanstva.
Novi Svetski Poredak - Ostali Tekstovi
Pogledajte i ostale super zanimljive rubrike na sajtu
Gađanje je vršeno topovskim naoružanjem iz nadvišenja - iznad mete, tako da ispaljene granate završavaju u moru. Na taj način se zadatak izvršava bez ugrošavanja bezbednosti civila. Plovidba morem je u određenoj zoni zabranjena, a izvršenjem operacije kordinira rukovodilac letenja iz baze na zemlji, koji odvijanje operacije prati preko radara i po potrebi usmerava pojedine učesnike putem radio veze. Kontrolni punkt poligona je lociran na Crnom Rtu. Ova lokacija je zamena za poligon Prevlaka koji je JNA izgradila i koristila u prethodnoj Jugoslaviji.
Cela operacija je počela i u prvoj fazi se odvijala uobičajeno i bez bilo kakvih nepredviđenih događaja. Za pilota aviona tegljača - koji je vukao metu, inače majora po činu, uobičajeni tok operacije je prvi put poremećen kada je pogledao na svoj ručni sat i na momenat konstatovao da je već dva i po sata u vazduhu a predviđeno je bilo da se vrati u bazu za sedamdeset minuta da bi, gotovo u istom trenutku shvatio da je to nemoguće jer sa raspoloživom količinom goriva ne može toliko da ostane u vazduhu. Major je konstatovao da se sat jednostavno pokvario i nastavio je izvršenje zadatka.
Zauzet upravljanjem avionom nije detaljno obratio pažnju na svoj sat. Dalja iznenađenja su ga čekala nakon sletanja na aerodrom. Njegov sat ne samo da je prešao dva i po sata za manje od jednog sata nego je i pokazivač datuma pokazivao dva puta uvećanu vrednost. Uz sve to, velika skazaljka je bila deformisana, a fosforne tačkaste oznake pored brojeva su većim delom otpale. Čestice fosfora su bile razasute po brojčaniku. Inače sat je do tad radio sasvim normalno, što se i očekuje od satova koje su tada nosili piloti. Kasnije se ispostavilo da majorov sat nije bio jedini koji se toga dana poremetio. Ručni sat potpukovnika, rukovodioca letenja, je u toku izvršenja zadatka stao. Kasnije je nastavio da radi sasvim normalno. Potpukovnik je nosio analogno-digitalni pilotski sat sa elektronskim mehanizmom.
Ni avioni koji su učestvovali u izvršavanju zadatka nisu prošli bez iznenađenja. Prvo je na avionu Orao otkazala mrežica nišana. Ova mrežica se inače optički projektuje na zatamnjeno staklo, a njen oblik i kretanje kontroliše računar nišanskog sistema. Mig-29 je prošao još gore. Prvo su mu otkazali topovi, a potom je prestao sa radom računar nišana i na kraju, otkazao je i navigacioni sistem! Vratio se u bazu vođen Migom-21. Ovo vođenje nije bilo neophodno s obzirom da su povoljni meteorološki uslovi omogućavali povratak u bazu čisto vizuelnim letenjem. Postupak je sproveden zbog dodatnih mera sigurnosti jer je postojala mogućnost daljih otkaza u avionu.
Preostala dva aviona koja su učestvovala u izvršenju zadatka, tegljač G-4 i presretač Mig-21 nisu imali nikakvih poteškoća. Međutim, treba napomenuti da ovi avioni imaju jednostavnije sisteme starije generacije sa mnogo manje elektronike. U sklopu njihovih sistema uopšte nema računara osim nišanskog na avionu G-4 koji on u ulozi tegljača mete nije ni koristio. Tokom izvršenja zadatka nije bilo nikakvih poteškoća sa održavanjem veze između učesnika. Kako onda objasniti ovaj niz neuobičajenih događaja? Niz slučajnosti - to je ona spasonosna formula koja u ovakvim situacijama objašnjava sve probleme. Pri tome se, međutim prenebegava činjenica da je zanemarljivo malo verovatno gomilanje tolikog broja slučajnosti u tako malo vremena i prostora. Dakle, sve opisano je izazvano nekakvim spoljnim uzrokom.
U pokušaju odgonetanja uzroka ovih dešavanja treba poći od poznatih čenjenica. Na prostoru Jadranskog mora a u funkciji blokade Jugoslavije nalazilo se u to vreme oko dvadesetak borbenih plovnih jedinica. Svemu tome treba dodati izviđački geostacionarni satelit koji se nalazio iznad te zone i leteću elektronsku laboratoriju AVAKS. Sva ta sredstva neprestano osmatraju gotovo svaki metar 147 kilometra dugačke crnogorske obale, odnosno svaki delić od oko 3000 kvadratnih kilometra tadašnjeg jugoslovenskog teritorijalnog mora. Aktivnost aviona Jugoslovenskog ratnog vazduhoplovstva je sigurno izazvala njihovu pažnju. to je za njih, verovatno bilo dobrodošlo razbijanje monotonije. Pouključivali su sve postojeće osmatračke radare i sredstva za radioelektronsko izviđanje. Zona rada naših aviona se u jednom trenutku našla u dejstvu najmanje dvadeset radarskih snopova. Na taj način je formirano veoma intenzivno elektromagnetsko polje.
DA LI SU GAĐANI INFRAZVUČNIM TOPOM?
Kako je uopšte moguće objasniti drastično ubrzani rad sata, pomeren pokazivač datuma, deformisanu veliku kazaljku, skinute fosforne oznake i najzad normalan rad sata nakon svega. Sve ovo je ipak moguće povezati. Mehanizam sata je u određenom periodu ili u više navrata, bio oslobođen i sat se vrlo brzo odmotavao. Kazaljke su prosto jurile u krug. Velika kazaljka je oscilovala između brojčanika i stakla zapinjući za fosforne oznake. Pri tome je otkidala fosfor i same se deformisala. Pogrešno pokazivanje datuma nije posledica odmotavanja sata za 48 sati jer opruga nema energije za tako dug rad sata. Verovatno je došlo do oscilovanja elementa kinematskog mehanizma diska pokazivača datuma. Disk je na momente bio slobodan i slučano se okrenuo za dva datuma unapred.
Poznavajući princip rada mehaničkog sata može se pretpostaviti stanje sata pri kome je mahanizma oslobođen tako da opruga slobodno pokreće elemente sata. Kočnica koja inače samo periodično dozvoljava mehanizmu sata da se okreće morala je biti dovedena u neutralan položaj ili pak u stanje oscilovanja oko neutralnog položaja periodično oslobađajući mehanizam sata. pri tome bi, slikovito prikazano, skazaljke sata skakutale. Prema tome, ceo slučaj je moguće objasniti nečim izazvanim mehaničkim oscilovanjem elemenata sata. Ali, kako je moguće izazvati takvo oscilovanje?
Odgovor se može naći u poznatom arsenalu oružja koje je u fazi istraživanja. Odavno se već radi na usavršavanju takozvanih infrazvučnih topova. U pitanju su generatori mehaničkog talasanja vazdušne sredine identičnog zvučnim talasima ali na frekvencijama manjih od onih koje ljudsko uvo može da registruje - ispod 20 promena u sekundi. Naizmenična promena pritiska se prenosi kroz vazduh brzinom zvuka. Ako na svom putu naiđe na mehaničke elemennte može izazvati njihovo oscilovanje. Naime, svi mehanički elementi imaju osobinu da veoma lako osciluju sa jednom određenom, njima svojstvenom frekvencijom. Ako se frekvencija infrazvučnog talasa poklopi sa tom karakterističnom frekvencijom, mehanički element će vrlo intenzivno oscilovati a u slučaju dovoljno visoke energije dolazećeg talasa može se i slomiti. Ovo je razlog zašto velika grupa vojske nikad preko mosta ne sme prelaziti strojevim korakom!
TESLINI RADOVI SU IZA SVEGA
Poznato je da su u eksperimentalnim uslovima infrazvučnim topom uspešno rušeni zidovi građevinskih objekata. Ovo oružje nije uvedeno u operativnu upotrebu (barem zvanično), jer zahteva ogromne količine energije ako se zahteva efikasnost na iole značajnom odstojanju. Pri dejstvu sa generatorima zvučnih talasa gubici energije su ogromni, jer se talas nužno širi na sve strane u prostor - ali ako bi neko ovladao koncentrisanim talasom?! Tako da bi problem bio rešen kada bi bilo moguće da se poslati talas usmeri slično svetlosnom snopu reflektora. Može se pretpostaviti da su Amerikanci postigli napredak u tom pogledu, te da mogu na veća odstojanja poslati zvučne talase malog intenziteta koji nemaju dovoljno energije da izazovu oscilovanje mehaničkih elemenara veće mase, ali mogu izazvati oscilovanje sitnih delova ručnog sata - ili nekih organa u ljudskom telu?! Najzad, treba dopustiti i mogućnost da su svi uočeni poremećaji izazvani delovanjem nekog potpuno nepoznatog oružja posredstvom nečega što se u nedostatku mogućnosti preciznijeg definisanja obično naziva energetskim poljem.
U nedostatku bilo kakvih informacijao ovome se može samo nagađati. Ali, ono što zadnjih godina zaokuplja mnoge stučnjake je Teslino oružje na kome mnoge države sveta intenzivno rade već godinama. Prema nekim američkim izvorima, Rusi su na tom planu ostvarili značajne rezultate i daleko odmakli svim svojim konkurentima. Amerikanci su u jednom momentu grčevito nastojali da otkriju dokle su to Rusi stigli. Sa tim naporima se povezuje slučaj obaranja japanskog putničkog aviona sa više od 300 putnika koji je nasilno ušao 500 kilometara u dubinu ruske teritorije u Sibiru. Bio je to očajnički pokušaj da se određena postrojenja snime sa manjeg odstojanja.
Dejstvo tajanstvenog Teslinog oružja zasniva se na principu upravljanja sasvim novim i nepoznatim prirodnim fenomenom. Tesla ga je nazvao Statičko polje. Radi se o principu transfera i kontrole energije koja nema oblik ni električnog, ni magentnog, ni toplotnog, ni svetlosnog, niti bilo kog drugog poznatog energetskog polja. Sam Tesla je u nekim svojim člancima tvrdio da primenom novog pronalaska može na malom prostoru koncentrisati velike količine energije, prenositi je na bilo koje odstojanje gotovo trenutno i sa tom energijom ostvariti razorna dejstva ali je i kontrolisano koristiti u mirnodopske svrhe. Navodno je pred drugi svetski rat predlagao američkoj vladi izgradnju oružja na ovom principu. Međutim, odbijen je zbog nedostatka sredstava, vremena ili iz nekog trećeg razloga. A jedan od razloga je što bi moglo da se ovo oružje koristi u, kako je navedeno u mirnodobske svrhe. Ako bi ovo oružje zaustavilo svakog agresora, tada bi svako naoružanje bilo besmisleno, a tada bi propali moćni industrijaci koji proizvode oružje i sve vojne industrije sveta. A, mnogi od toga zgrću bogatstvo. Znači, oružje koje bi zaustavilo ratove ne odgovara bogatim moćnicima, kojima trebaju ratovi da bi prodavali oružje, kao i državama koje svoju industriju baziraju na vojnoj proizvodnji (što se opet svodi na bogate moćnike koji rukovode samim državama).
Ideja postojanja tako krupnog fundamentalnog pronalaska u zaovstavštini našeg Nikole Tesle, snažno je povećala interesovanje za rad našeg naučnika. Poznato je, mada ne širokoj masi ljudi, da je kontroverzna japanska sekta Aum Šinrikjo, koja je htela da zavlada svetom, dolazila u muzej Nikole Tesle u Beogradu i više dana tamo kopala po arhivama muzeja. Pretpostavlja se da su nastojali naći nešto što bi im omogućilo efikasnije terorsitičko delovanje koje su pokušavali da sprovedu.
Može biti da su neki najuži krugovi kod nas i u svetu upoznati sa radikalnim pomakom koji su Amerikanci ostvarili na planu izgradnje sredstava za primenu sile kao i na psihu ljudi. Sa takvim saznanjem bi se moglo objasniti ponašanje političkih vođa, koji se u ovom vremenu sa svojim delovanjem spuštaju ispod donje crte nacionalnog dostojanstva.
¦ Klik Gore na Sliku - Prikaz; ¦ Ponovni Klik - Brisanje
Novi Svetski Poredak - Ostali TekstoviPogledajte i ostale super zanimljive rubrike na sajtu
